Zakoni i podzakonski akti

- 18 -
Заштићено станиште
Члан 32.
Заштићено станиште je подручјe које обухвата један или више типова
природних станишта значајних за очување једне или више популација дивљих
врста и њихових заједница.
Циљ заштите станишта је:
1) заштита угрожених и ретких типова станишта, екосистема и/или
аутохтоних дивљих врста на националном и/или међународном нивоу;
2) обезбеђивање повољног стања популација аутохтоне дивље врсте
и/или врста;
3) омогућавање несметаног одвијања неке од животних фаза
аутохтоних дивљих врста (мрешћење, парење, гнежђење, подизање
младунаца, презимљавање и друго);
4) заштита крајње угрожених и рањивих врста;
5) омогућавање протока гена између популација врсте;
6) обезбеђивање миграторних путева и одморишта;
7) омогућавање научних истраживања, управљања популацијама и
образовања.
На заштићеном станишту забрањене су радње и активности којима се
угрожава или оштећује један или више типова станишта.
Актом о проглашењу заштићеног станишта ближе се утврђује његов
значај, намена и мере заштите.
Предео изузетних одлика
Члан 33.
Предео изузетних одлика је подручје препознатљивог изгледа са
значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским
вредностима, које се током времена развијало као резултат интеракције
природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота
локалног становништва.
Предео изузетних одлика може бити природни предео изузетних одлика
и културни предео изузетних одлика.
Природни предео изузетних одлика је подручје значајне биолошко-
еколошке и естетске вредности где традиционалан начин живота локалног
становништва није битније нарушио природу и природне екосистеме.
Културни предео изузетних одлика је подручје значајне предеоне,
естетске и културно-историјске вредности које се током времена развијало као
резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и
традиционалног начина живота локалног становништва.
У пределу изузетних одлика забрањене су радње и активности којима се
нарушавају примарне природне и створене вредности и карактер предела.
Мере заштите, начин обављања привредних и традиционалних
делатности и коришћење природних и створених вредности у пределу
изузетних одлика, ближе се утврђују актом о проглашењу заштићеног подручја.
- 19 -
Парк природе
Члан 34.
Парк природе је подручје добро очуваних природних вредности са
претежно очуваним природним екосистемима и живописним пејсажима,
намењено очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, као
и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних,
туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности
усклађених са традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја.
У парку природе нису дозвољене привредне и друге делатности и радње
којима се угрожавају његова битна обележја и вредности.
Мере заштите, начин обављања привредних делатности и коришћење
природних вредности у парку природе, ближе се утврђују актом о проглашењу
заштићеног подручја.
Зоне заштите
Члан 35.
На заштићеном подручју могу се издвојити зоне у којима се спроводе
следећи режими заштите:
1) Ia степена - строга заштита;
2) Iб степена - строга заштита уз могућност управљања популацијама;
3) II степена - активна заштита;
4) III степена - активна заштита и могућност одрживог коришћења.
Режим заштите Iа степена – строга заштита се спроводи на делу
заштићеног подручја са изворним, неизмењеним или мало измењеним
екосистемима изузетног научног и практичног значаја којом се омогућава
искључиво природна сукцесија.
У Iа степену заштите искључују се сви облици коришћења простора и
активности осим научних истраживања и контролисане едукације. Изузетак
могу бити интервентне активности у акцидентним ситуацијама, уз сагласност
Министарства.
Режим заштите Iб степена – строга заштита се спроводи на делу
заштићеног подручја са изворним, неизмењеним или мало измењеним
екосистемима великог научног и практичног значаја.
У Iб степену заштите могућа су искључиво научна истраживања,
контролисана едукација и активности усмерене ка очувању и унапређењу
постојећег стања екосистема (контролисано пашарење, кошење, измуљивање,
регулисање водног режима и друго).
Режим заштите II степена – заштита се спроводи на делу заштићеног
подручја са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног
значаја.
У II степену заштите могуће су управљачке интервенције у циљу
рестаурације, ревитализације и укупног унапређења природног добра без
последица по примарне вредности његових природних станишта, популација и
екосистема, као и контролисане традиционалне делатности које током свог
одвијања нису угрозиле примарне вредности простора.
- 20 -
Режим заштите III степена – заштита се спроводи на делу заштићеног
подручја са делимично измењеним и/или измењеним екосистемима од научног
и практичног значаја.
У III степену заштите могуће је селективно и ограничено коришћење
природних ресурса, управљачке интервенције у циљу рестаурације,
ревитализације и укупног унапређења природног добра, одрживо коришћење,
развој и унапређење сеоских домаћинстава, уређење објеката културно-
историјског наслеђа и традиционалног градитељства, очување традиционалних
делатности локалног становништва, развој инфраструктуре усклађене са
вредностима, потенцијалима и капацитетима заштићеног простора намењене
развоју еколошког, руралног, здравственог, спортско-рекреативног и осталих
видова туризма у складу са принципима одрживог развоја.
Режиме заштите предлаже завод у студији о заштити заштићеног
подручја.
2. Заштићене врсте
Члан 36.
Дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, које имају
посебан значај са генетичког, еколошког, екосистемског, научног, здравственог,
економског и другог аспекта, штите се као строго заштићене дивље врсте или
заштићене дивље врсте.
Строго заштићеном дивљом врстом може се прогласити:
1) врста ишчезла у Републици Србији и враћена програмом
реинтродукције;
2) крајње угрожена дивља врста;
3) угрожена дивља врста;
4) реликтна врста;
5) локални ендемит;
6) стеноендемит;
7) међународно значајна и заштићена дивља врста;
врста којој је из других разлога потребна строга заштита.
Заштићеном дивљом врстом може се прогласити:
1) рањива дивља врста;
2) ендемична врста;
3) индикаторска, кључна и кишобран врста;
4) реликтна врста;
5) међународно значајна и заштићена дивља врста;
6) врста која није угрожена али се због њеног изгледа може лако
заменити с угроженом врстом.
Заштићене врсте у смислу овога закона, одређују се на основу
националних и међународних црвених листа или црвених књига, стручних
налаза и научних сазнања.
- 21 -
Црвену књигу, односно листу која садржи угрожене дивље врсте биљака,
животиња и гљива, локалитет на коме се налазе, бројност популације врста и
степен угрожености утврђује Министарство, на предлог завода.
Заштита дивљих врста која није уређена овим законом, регулише се
посебним прописима.
3. Покретна заштићена природна документа
Члан 37.
Делови геолошког и палеонтолошког наслеђа, као и биолошка документа
који имају изузетан научни, образовни и културни значај, могу се штитити као
покретна заштићена природна документа.
Покретна заштићена природна документа могу бити:
1) сви примерци холотипова, синтипова и генотипова фосила, као и
типске врсте фосила;
2) сви појединачни минерали и/или кристали и минералне друзе на
лежишту;
3) сви холотипови и синтипови фосила, типске врсте фосила
појединачних минерала и кристала;
4) миколошке, ботаничке и зоолошке збирке, као и појединачни
конзервирани препарати органских врста, њихови холотипови и синтипови.
Забрањено је сакупљање и/или уништавање покретних природних
докумената као и уништавање или оштећивање њихових налазишта.
Еколошка мрежа
Члан 38.
Скуп међусобно повезаних или просторно блиских еколошких подручја
којa омогућавају слободни проток гена и битно доприносе очувању природне
равнотеже и биолошке разноврсности чине еколошку мрежу.
Унутар еколошке мреже њени делови се повезују природним или
вештачким еколошким коридорима.
Успостављањем еколошке мреже обезбеђује се повезивање и очување
еколошких подручја, односно обнављање станишта којима је нарушено
повољно стање, као и очување угрожених врста.
Успостављање еколошке мреже је засновано на научним критеријумима
дефинисаним међународним документима чији је Република Србија потписник.
Завод у сарадњи са другим стручним и научним институцијама припрема
документацију за успостављање еколошке мреже.
Влада на предлог Министарства утврђује еколошку мрежу, као и начин
управљања, у складу са потврђеним међународним уговорима.
Еколошки значајна подручја
Члан 39.
Еколошка подручја из члана 38. овог закона су подручја типова станишта
или делова типова станишта која посебно доприносе очувању биолошке
- 22 -
разноврсности, као и станишта угрожених врста и која представљају еколошки
значајна подручја.
Еколошки значајна подручја из става 1. овог члана су:
- очувана подручја која се одликују изузетном биолошком
разноврсношћу и од међународног су значаја;
- подручја која доприносе очувању биолошке и предеоне
разноврсности;
- подручја типова станишта која су угрожена и ретка на националном,
европском и светском нивоу;
- станишта врста које су ретке и угрожене на националном, европском
и светском нивоу и станишта ендемичних врста;
- подручја која битно доприносе повезаности популација биолошких
дивљих врста биљака, животиња и гљива (еколошки коридори);
- миграторни путеви, одмаралишта животиња, природна плодишта и
слично.
Управљањем еколошки значајним подручјем из става 1. овога члана
обезбеђује се очување и побољшање његових својстава која су најзначајнија за
очување повољног стања типа станишта или врсте.
Праћење стања еколошки значајних подручја, еколошких коридора и
целе еколошке мреже, обавља завод и/или друге стручне и научне институције
по овлашћењу Министарства.
Очување еколошки значајних подручја
Члан 40.
Заштита еколошки значајних подручја обезбеђује се спровођењем
прописаних мера у циљу очувања биолошке и предеоне разноликости, заштите
природних вредности, као и достизања повољног стања станишта у складу са
одредбама овог закона.
Забрањују се радови и активности које могу довести до угрожавања,
нарушавања или уништавања еколошки значајног подручја и до нарушавања
или трајне штете на еколошки значајном подручју.
Изузетно, Министарство може дозволити радове или активности из
става 2. овог члана у складу са чланом 10. став 6. овог закона.
IV. ПОСТУПАК ПРОГЛАШАВАЊА ЗАШТИЋЕНИХ ПРИРОДНИХ
ДОБАРА
1. Заштићена подручја
Члан 41.
Национални парк проглашава Народна скупштина законом.
Строги и специјални резерват, станиште, природно добро које се штити
на основу међународних аката или има међународни значај, предео изузетних
одлика у коме се налази културнo добро од изузетног значаја, као и парк
природе који се целом површином налази на територији двеју или више
јединица локалне самоуправе, Влада проглашава заштићеним на предлог
Министарства, а по претходно прибављеном мишљењу надлежних
- 23 -
министарстава и надлежног органа аутономне покрајине ако се добро налази
на територији аутономне покрајине.
Изузетно од става 2. овог члана, станиште и предео изузетних одлика у
коме се не налази културно добро од изузетног значаја, ако им је цела
површина на територији аутономне покрајине, као и парк природе који се
налази на територији двеју или више јединица локалне самоуправе на
територији аутономне покрајине, надлежни орган аутономне покрајине
проглашава заштићеним подручјем, по претходно прибављеној сагласности
Министарства и претходно прибављеним мишљењима надлежних
министарстава.
Парк природе, споменик природе, као и предео изузетних одлика у коме
се не налази културно добро од изузетног значаја, а којима је цела површина на
територији јединице локалне самоуправе, заштићеним подручјем проглашава
надлежни орган јединице локалне самоуправе, а ако је део тог земљишта у
државној својини, на акт о проглашењу заштићеног подручја Влада даје
сагласност.
Изузетно од става 4. овог члана, споменик природе, као и предео
изузетних одлика у коме се не налази културно добро од изузетног значаја, чија
је цела површина на територији двеју или више јединица локалне самоуправе,
споразумно проглашавају заштићеним подручјем надлежни органи тих јединица
локалне самоуправе, по претходно прибављеној сагласности Министарства и
претходно прибављеним мишљењима надлежних министарстава.
Изузетно од ст. 3, 4. и 5. овог члана, акт о проглашењу заштићеног
подручја доноси Влада, на предлог Министарства, ако надлежни органи не
прогласе заштићено подручје, као и ако утврди да је заштићено подручје од
изузетног, односно републичког значаја.
Студија заштите
Члан 42.
Предлог акта о проглашењу заштићеног подручја заснива се на научној
и/или стручној основи – студији заштите, којом се утврђују вредности подручја
које се предлаже за заштиту и начин управљања подручјем.
Иницијативу за проглашење заштићеног подручја могу поднети субјекти
заштите природе из члана 6. овог закона.
Студију заштите израђује завод, који о покренутој иницијативи и поступку
израде студије обавештава локално становништво, власнике и кориснике
подручја које је предмет студије и сарађује са њима.
Студија заштите садржи образложење предлога за покретање поступка
заштите, опис природних, створених и предеоних одлика природног добра са
тематским картографским прилозима, темељне вредности природног добра,
оцену стања животне средине подручја, предложене режиме заштите,
картографски приказ са уцртаним границама и режимима заштите на основу
података из катастра непокретности, концепт заштите и унапређења, могуће
перспективе одрживог развоја, начин управљања, процену потребних
средстава за спровођење мера заштите, развоја и одрживог коришћења,
потребну кадровску и техничку опремљеност управљача, евентуални предлог
управљача и друге елементе од значаја за проглашење заштићеног подручја.

- 24 -
Средства за израду студије заштите обезбеђују се у буџету Републике
Србије, буџету аутономне покрајине, односно буџету јединице локалне
самоуправе.
Подручје за које је покренут поступак заштите сматра се заштићеним у
смислу овог закона.
Поступак заштите природног подручја је покренут када се предлог акта
за заштиту достави надлежном органу.
Учешће јавности
Члан 43.
О предлогу акта за проглашење заштићеног подручја надлежни орган за
доношење акта обавештава јавност.
Надлежни орган обезбеђује јавни увид и организује јавну расправу о
предлогу акта о проглашењу заштићеног подручја и стручној основи – студији о
заштити са картографском документацијом.
Обавештење из става 1. овог члана објављује се у најмање једном
дневном листу, који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и у
локалном листу јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази
подручје чија се заштита предлаже, а садржи податке о времену и месту јавног
увида и јавне расправе.
Излагање акта о проглашењу заштићеног подручја и стручне основе из
става 2. овог члана на јавни увид траје најмање 20 дана од дана објављивања
обавештења.
Садржај акта о проглашењу заштићеног подручја
Члан 44.
Акт о проглашењу заштићеног подручја садржи:
1) назив и врсту заштићеног подручја;
2) опис основних вредности;
3) границе заштићеног подручја са режимима заштите;
4) активности и радње које је забрањено вршити у зонама режима
заштите;
5) основне елементе заштите и развоја заштићеног подручја;
6) картографски приказ са уцртаним границама, односно са ознаком
локације;
7) попис катастарских парцела по режимима заштите;
права и обавезе субјеката у заштићеном подручју;
9) лице коме се поверава управљање;
10) права и обавезе управљача;
11) начин обезбеђења средстава за заштиту и развој заштићеног
подручја и рад управљача;
12) друге елементе од значаја за заштићено подручје.
- 25 -
Објављивање акта о проглашењу
Члан 45.
Акт о проглашењу заштићеног подручја из члана 41. ст. 1. и 2. овог
закона објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, акт о
проглашењу из члана 41. став 3. овог закона у службеном гласилу аутономне
покрајине, а акт о проглашењу из члана 41. ст. 4. и 5. овог закона у службеном
гласилу јединице локалне самоуправе.
Орган који доноси акт о проглашењу заштићеног подручја исти доставља
у року од 30 дана:
1) надлежном суду ради уписа непокретности у земљишне књиге;
2) Републичком геодетском заводу;
3) управљачу заштићеног подручја;
4) заводу, ради уписа у регистар заштићених природних добара.
Акт о престанку заштите
Члан 46.
Ако заштићено подручје изгуби вредности због којих је проглашено,
завод предлаже доношење акта о престанку заштите или промени статуса
заштићеног подручја, а по поступку прописаном за доношење акта о
проглашењу заштите.
Акт из става 1. овог члана, доставља се надлежном суду ради брисања
забележбе у земљишним књигама или катастру непокретности.
Завод у року од месец дана од дана доношења акта о престанку заштите
брише заштићено подручје из Регистра заштићених природних добара.
Претходна заштита
Члан 47.
Подручје за које се на основу стручног образложења завода утврди да
има својства заштићеног подручја и/или је покренут поступак за проглашење из
члана 41. овог закона, подручје је под претходном заштитом.
Акт о претходној заштити доноси Министарство, по претходно
прибављеној сагласности надлежних министарстава.
Актом о претходној заштити утврђује се подручје под претходном
заштитом, мере заштите и рок на који се одређује претходна заштита, који не
може бити дужи од једне године од дана доношења.
Надлежни орган је дужан да акт о проглашењу заштићеног подручја
донесе у року из става 3. овог члана, а у противном престаје претходна заштита
и иста се више не може успоставити.
Решење о претходној заштити објављује се у „Службеном гласнику
Републике Србије” и доставља органу надлежном за проглашење заштићеног
подручја и заводу ради евиденције о подручјима под претходном заштитом.
- 26 -
2. Заштићене врсте
Члан 48.
На основу процене угрожености појединих врста и обавеза из
потврђених међународних уговора, као и на основу националних и
међународних црвених листа и/или црвених књига и/или друге стручне
документације, министар споразумно са министром надлежним за послове
пољопривреде, шумарства и водопривреде, а на предлог завода, проглашава
дивље врсте строго заштићеним дивљим врстама или заштићеним дивљим
врстама.
Актом из става 1. овог члана, утврђују се мере заштите за строго
заштићене и заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, као и мере
заштите њихових станишта.
Акт из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику
Републике Србије”.
3. Покретна заштићена природна документа
Члан 49.
Геолошка, палеонтолошка и биолошка документа која су угрожена у
смислу овог закона, на предлог Природњачког музеја, по прибављеном
мишљењу завода, проглашава заштићеним природним добром министар
споразумно са министром надлежним за послове заштите културних добара.
Акт из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику
Републике Србије”.
Регистар заштићених природних добара
Члан 50.
Заштићена природна добра уписују се у регистар.
Регистар заштићених природних добара води се као централни,
покрајински и регистар покретних заштићених природних докумената.
Централни регистар заштићених природних добара води Завод за
заштиту природе Србије.
Покрајински завод за заштиту природе води регистар заштићених
природних добара за територију аутономне покрајине.
Регистар покретних заштићених природних докумената води
Природњачки музеј.
Упис заштићених природних добара и брисање из регистра обавља се
на основу акта о утврђивању, односно проглашењу, о претходној заштити или
акта о престанку заштите.
Министарство прописује садржај и начин вођења регистара заштићених
природних добара.
Подаци из регистра заштићених природних добара су јавни.
- 27 -
V. УПРАВЉАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ЗАШТИЋЕНИХ ПОДРУЧЈА
Планирање управљања заштићеним подручјем
Члан 51.
Заштита, управљање, коришћење и унапређење заштићених подручја
спроводи се на основу акта о проглашењу заштићеног подручја и плана
управљања заштићеним подручјем.
План управљања заштићеним подручјем
Члан 52.
Управљач доноси план управљања за период од десет година.
За одређена заштићена подручја, актом о проглашењу може бити
предвиђено да се план управљања доноси за краћи период (појединачна
стабла, дрвореди и слично).
Планом управљања одређује се начин спровођења заштите, коришћења
и управљања заштићеним подручјем, смернице и приоритети за заштиту и
очување природних вредности заштићеног подручја, као и развојне смернице,
уз уважавање потреба локалног становништва.
Правна лица, предузетници и физичка лица дужна су да обављају
делатности у заштићеном подручју у складу са планом управљања.
Пре истека периода на који се план доноси анализира се његово
спровођење и остварени резултати, а ако је то потребно може се вршити
његова ревизија.
Извештај о остваривању плана доставља се на начин и по поступку
прописаном за доношење плана.
Садржај плана управљања
Члан 53.
План управљања садржи нарочито:
1) приказ главних природних и створених вредности, као и природних
ресурса;
2) оцену стања животне средине заштићеног подручја;
3) преглед конкретних активности, делатности и процеса који
представљају фактор угрожавања заштићеног подручја;
4) дугорочне циљеве заштите, очувања и унапређења и одрживог
развоја;
5) анализу и оцену услова за остваривање тих циљева;
6) приоритетне активности и мере на заштити, одржавању, праћењу
стања и унапређењу природних и створених вредности;
7) приоритетне задатке научноистраживачког и образовног рада;
планиране активности на одрживом коришћењу природних
вредности, развоју и уређењу простора;
9) просторну идентификацију планских намена и режима коришћења
земљишта;
- 28 -
10) активности на промоцији вредности заштићеног подручја;
11) студијску (истраживачку), програмску, планску и пројектну
документацију потребну за спровођење циљева и активности;
12) облике сарадње и партнерства са локалним становништвом и
другим власницима и корисницима непокретности;
13) активности и мере на спровођењу плана са динамиком и субјектима
реализације плана управљања и начин оцене успешности његове примене;
14) финансијска средства и друге материјалне претпоставке за
извршавање поверених послова у управљању заштићеним подручјем и начин
њиховог обезбеђења.
Спровођење плана управљања
Члан 54.
На план управљања националним парком сагласност даје Влада по
претходно прибављеним мишљењима надлежних министарстава.
На план управљања заштићеним подручјем које је проглашено актом
Владе сагласност даје Министарство, по претходно прибављеним мишљењима
надлежних министарстава.
На план управљања заштићеним подручјем које је проглашено актом
надлежног органа аутономне покрајине, односно надлежног органа јединице
локалне самоуправе сагласност даје орган надлежан за послове заштите
животне средине аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе
по претходно прибављеном мишљењу завода.
Планови управљања из ст. 1, 2. и 3. овог члана остварују се годишњим
програмима управљања, на које сагласност даје Министарство, орган надлежан
за послове заштите животне средине аутономне покрајине, односно јединице
локалне самоуправе.
Извештај о остваривању годишњег програма за претходну годину и
годишњи програм управљања за наредну годину, управљач доставља
надлежном органу до 15. децембра текуће године, а извештај о остваривању
плана управљања из члана 52. овог закона најкасније 60 дана пре истека
периода за који је план донет.
О предлогу плана управљања заштићеним подручјем управљач је дужан
да обавести јавност.
Обавештавање јавности подразумева јавни увид у предложени план.
Јавни увид организује и спроводи управљач заштићеног подручја и траје
30 дана.
Просторни план подручја посебне намене
Члан 55.
Организација, коришћењe, уређење простора и изградња објеката на
заштићеном подручју врши се на основу просторног плана подручја посебне
намене односно урбанистичког плана, у складу са законом.
Планови из става 1. овог члана морају бити у складу са актом о
проглашењу заштићеног подручја и планом управљања заштићеним подручјем.
- 29 -
У поступку израде планова из става 1. овога члана, надлежни орган за
израду плана, дужан је да прибави услове заштите природе, у складу са чланом
9. овог закона.
Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби
Члан 56.
Управљач је дужан да обезбеди унутрашњи ред и чување заштићеног
подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који
доноси, уз сагласност надлежног органа.
Правилник из става 1. овог члана, за национални парк и заштићена
подручја за која акт о заштити доноси Влада, управљач доноси уз сагласност
Министарства.
Правилник из става 1. овог члана, за заштићена подручја за која акт о
заштити доноси надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне
самоуправе, управљач доноси уз сагласност надлежног органа аутономне
покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Правилником из става 1. овог члана утврђују се правила за спровођење
прописаног режима заштите, а нарочито: начин на који ће се понашати
посетиоци, власници и корисници непокретности при кретању, боравку и
обављању послова на заштићеном подручју; места, површине и објекти у
којима се ограничава кретање или забрањује и ограничава обављање
одређених радњи, као и трајање тих мера; врсте дивљих биљака и животиња и
друге природне и културне вредности које је забрањено уништавати,
оштећивати или узнемиравати; врсте дивљих биљака и животиња чије је
коришћење, односно брање, сакупљање и излов ограничено, као и начин и
услови обављања тих радњи; начин сарадње са физичким лицима,
предузетницима и правним лицима која по различитом основу користе или су
заинтересовани за коришћење природних богатстава и простора; услови
заштите приликом обављања научних истраживања и образовних активности;
места и услови за одлагање отпада; начин одржавања уредности и чистоће
заштићеног подручја; начин и организација чуварске службе и чувања
заштићеног природног добра, као и опрема и средства неопходна за чување и
одржавање.
Актом о проглашењу заштићеног подручја ближе се утврђују садржај,
начин доношења и оглашавања акта из става 1. овог члана.
Радови и активности на заштићеном подручју
Члан 57.
На заштићеном подручју забрањени су радови и активности, односно
извођење пројеката, који оштећују, нарушавају и мењају особине и вредности
због којих је подручје заштићено.
За радове и активности, односно извођење пројеката на заштићеном
подручју спроводи се поступак процене утицаја на животну средину, у складу са
законом.
За радове и активности, односно пројекте за које се не спроводи
поступак процене утицаја на животну средину, а за које је потребно
прибављање одговарајуће дозволе, као и за радове, активности, односно
извођење пројекта за које према посебном пропису није потребно одобрење за
градњу, друга дозвола или одобрење, а који могу имати утицај на вредности и
- 30 -
обележја заштићеног добра, извођач радова, односно носилац пројекта, дужан
је да од завода прибави акт о условима и мерама заштите природе, у складу са
овим законом.
Планиране радове и активности, односно извођење пројекта из овог
члана, носилац пројекта дужан је да писмено пријави управљачу заштићеног
подручја, који је у обавези да га упозна о могућностима за обављање истих, као
и о даљој процедури.
Акт из ставa. 3. овог члана завод издаје у форми решења.
На решење из става 5. овог члана, дозвољена је жалба Министарству.
Коришћење и посећивање заштићених подручја
Члан 58.
Заштићена подручја могу се користити и посећивати на начин који не
угрожава њихове вредности и спровођење заштите.
Коришћење и посећивање заштићеног подручја дозвољено је свима под
једнаким условима, у складу са овим законом и актом о заштити тог заштићеног
природног добра.
Ако би се коришћењем и посећивањем заштићеног подручја могла
проузроковати опасност за његово очување, може се забранити или ограничити
коришћење и посећивање.
Обавезе корисника или власника непокретности
Члан 59.
Власник или корисник непокретности у заштићеном подручју дужан је да
дозволи приступ одређеној природној вредности, ради задовољења научних,
образовних, естетских, културних и рекреацијских потреба, на начин и под
условима утврђеним актом о проглашењу заштићеног подручја.
Право прече куповине
Члан 60.
Власник непокретности у границама заштићеног подручја који намерава
да прода непокретност, дужан је да ту непокретност прво понуди на продају
органу који је донео акт о заштити то јест Републици Србији, аутономној
покрајини, односно јединици локалне самоуправе на чијем се подручју
непокретност налази.
Власник непокретности у границама заштићеног подручја дужан је да у
понуди наведе цену и услове продаје.
Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне
самоуправе дужна је да се о понуди изјасни у року од тридесет дана од пријема
писане понуде.
Ако понуда не буде прихваћена у прописаном року, власник може
непокретност продати уз исте или за њега повољније услове од оних из понуде.
Ако власник прода непокретност у заштићеном подручју, а није поступио
у складу са ст. 1. и 4. овог члана, Република Србија, аутономна покрајина,
односно јединица локалне самоуправе има право да покрене судски поступак
за поништај уговора о продаји, у року до деведесет дана од дана сазнања за

- 31 -
закључење тог уговора, али најкасније у року од пет година од дана закључења
уговора о купопродаји.
Поступак за поништај уговора сходно ставу 5. овог члана, може се
покренути и када је тај уговор закључен као уговор о поклону или када су
услови продаје или цена привидни, као и када је стварна цена нижа и услови
уговора повољнији за купца, у односу на понуду из става 1. овог члана.
Стицање власништва у заштићеном подручју
Члан 61.
Власништво на непокретностима у заштићеним подручјима може се
стицати под условима прописаним овим законом и другим законима.
Страна правна или физичка лица могу стицати право власништва над
непокретностима у заштићеним подручјима, у складу са законом.
Одузимање (експропријација) и ограничење права својине
Члан 62.
У заштићеном подручју, ради спровођења заштите и очувања
заштићених подручја, када постоји интерес Републике Србије, може се
непокретност експроприсати или ограничити својинска и друга стварна права на
некретнинама .
Поступак експропријације права својине на непокретности спроводи се у
складу са посебним прописима.
Накнада за ускраћивање или ограничавање права
коришћења
Члан 63.
Правно лице, предузетник или физичко лице, коме су, због ограничења и
забрана из овог закона или на основу донетих аката о заштити, битно смањени
постојећи услови за стицање прихода од делатности, а којима се бавио
најмање пет година до доношења акта којим је утврђена забрана, односно
ограничење коришћења, а то није могуће надокнадити дозвољеном делатношћу
у оквиру прописаног режима заштите у заштићеном подручју, има право на
накнаду за ограничења и забране.
Накнада из става 1. овог члана може се надокнадити ако Министарство,
надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у
сарадњи са управљачем заштићеног подручја, утврди да правно лице,
предузетник или физичко лице спроводи прописане мере и услове заштите
природе.
Износ накнаде утврђује се споразумно, а у случају спора о висини
накнаде одлучује суд.
Накнада из става 1. овог члана исплаћује се на терет средстава буџета
Републике, Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне
самоуправе.
- 32 -
Одговорност за штету
Члан 64.
Република Србија не одговара за штету коју проузрокују дивље врсте,
осим у случајевима одређеним овим законом и другим прописима.
Правно лице, предузетник или физичко лице коме би строго заштићене и
заштићене дивље врсте могле проузроковати имовинску или другу штету (у
даљем тексту: оштећено лице) дужно је да на примерен начин и о свом трошку
предузме све дозвољене радње и активности како би спречило настанак штете.
Под радњом или активности у смислу става 2. овог члана, подразумева
се ограђивање, чување добара и растеривање строго заштићених животињских
врста, са места где непосредно угрожавају добра и на начин који не угрожава
опстанак врста.
Уколико околности дозвољавају, за радње и активности из става 3. овог
члана, потребно је прибавити мишљење завода.
Право на надокнаду штете
Члан 65.
Оштећено лице има право на надонаду штете у висини стварне штете
коју су нанеле строго заштићене и заштићене дивље врсте и ако је предузео
прописане радње и активности.
Оштећено лице је дужно да Министарству, односно надлежном органу
аутономне покрајине, односно управљачу заштићеног подручја, пријави
настанак штетног догађаја без одлагања, а најкасније у року од осам дана од
дана настанка штете
Висина накнаде штете утврђује се споразумно између Министарства,
односно надлежног органа аутономне покрајине и оштећеног лица, а у случају
спора о висини штете одлучује суд.
Надокнаде штете проузроковане недозвољеном радњом
Члан 66.
Правна лица, предузетници и физичка лица дужна су да накнаде штету
коју проузрокују повредама овог закона.
Висина накнаде штете утврђује се споразумно између Министарства,
односно надлежног органа аутономне покрајине и лица из става 1. овог члана, а
у случају спора о висини штете одлучује суд.
Висина накнаде штете проузроковане недозвољеном радњом у односу
на поједине примерке строго заштићених и заштићених дивљих врста утврђује
се према одштетном ценовнику који доноси министар у споразуму са
министром надлежним за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Средства остварена од накнаде штете из ст.1, 2. и 3. овог члана приход
су буџета Републике Србије, односно буџета аутономне покрајине и користе се
за очување и унапређење заштићеног подручја.
- 33 -
Управљање заштићеним подручјем
Члан 67.
Заштићеним подручјем, управља управљач, који испуњава услове у
погледу стручне, кадровске и организационе оспособљености за обављање
послова заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног
природног добра.
Испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује Министарство,
односно надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган
јединице локалне самоуправе, у поступку избора управљача.
Управљач може бити правно лице, а у изузетним случајевима
предузетник и физичко лице.
Избор управљача надлежни орган из става 2. овог члана, врши на
основу конкурса, а уколико избор по конкурсу није могућ, управљач се одређује
или именује актом о проглашењу.
Заштићеним подручјем, које се налази на простору националног парка,
граничи се са њим или се налази непосредно уз његову границу, управља
управљач националног парка.
Ближе услове из става 1. овог члана прописује Министарство.
Обавезе управљача
Члан 68.
У управљању заштићеним подручјем управљач, је дужан нарочито да:
1) чува, унапређује и промовише заштићено подручје;
2) спроводи прописане режиме заштите;
3) доноси план управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској
служби утврђен актом о заштити;
4) обележи заштићено подручје, границе и режиме заштите у складу са
посебним правилником о начину обележавања;
5) осигура неометано одвијање природних процеса и одрживог
коришћења заштићеног подручја;
6) обезбеди надзор над спровођењем услова и мера заштите природе;
7) прати кретање и активности посетилаца и обезбеђује обучене
водиче за туристичке посете;
води евиденције о природним вредностима и о томе доставља
податке заводу;
9) води евиденцију о људским активностима, делатностима и
процесима који представљају фактор угрожавања и оштећења заштићеног
подручја и о томе доставља податке заводу и Министарству;
10) у сарадњи са републичком и покрајинском инспекцијом и органима
безбедности спречава све активности и делатности које су у супротности са
актом о заштити и представљају фактор угрожавања и девастације заштићеног
подручја;
11) доноси акт о накнадама;
12) врши и друге послове утврђене законом и актом о заштити.
- 34 -
Уколико се у поступку надзора над радом, стручног и инспекцијског
надзора утврди да управљач не извршава обавезе установљене актом о
заштити, управљање заштићеним подручјем се одузима и поверава другом
управљачу.
Финансирање заштићеног подручја
Члан 69.
Финансирање заштићеног подручја обезбеђује се из:
1) средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно
јединице локалне самоуправе;
2) средстава Фонда за заштиту животне средине;
3) накнада за коришћење заштићеног подручја;
4) прихода остварених у обављању делатности и управљања
заштићеним подручјем;
5) средстава обезбеђених за реализацију програма, планова и
пројеката у области заштите природе;
6) донација, поклона и помоћи;
7) других извора у складу са законом.
Накнада за коришћење заштићеног подручја
Члан 70.
За коришћење заштићеног подручја привредно друштво или друго
правно лице, предузетник и грађани (корисници) плаћају накнаду управљачу
заштићеног подручја, и то:
1) за делатности из области туризма, угоститељства, изградње,
експлоатације минералних сировина, трговине, транспорта, дистрибуције,
преноса, телекоминикација, снимања и сл.;
2) за делатности из области водопривреде, рударства и енергетике,
саобраћаја, коришћења флоре и фауне и сл.;
3) за коришћење посебно уређених или погодних терена за поједине
намене коришћења (паркирање, рекреацију, спорт, ложишта, постављање
реклама, молови, платформе за пецање и привези за чамце и сл.);
4) коришћење имена и знака заштићеног подручја;
5) услуга управљача заштићеног подручја.
Висину, начин обрачуна и плаћања накнаде из става 1. овог члана
одређује управљач заштићеног подручја, у зависности од
1) степена искоришћавања заштићеног подручја;
2) степена штете која се наноси заштићеном подручју;
3) степена повећаних обавеза управљача у одржавању уредности и
чистоће, чувања и обављања других послова у заштити, унапређењу и развоју
заштићеног подручја, а које су у непосредној вези са обављањем одређених
делатности у заштићеном подручју;
4) погодности које пружа коришћење заштићеног подручја за
обављање делатности или за друге сврхе коришћења.
- 35 -
Ближе критеријуме, начин обрачуна, поступак наплате накнаде из ст. 1.и
2.овог члана прописује Влада.
На акт управљача заштићеног подручја којим се утврђује висина, начин
обрачуна и плаћања накнаде из става 1. овог члана сагласност даје
Министарство.
Управљач заштићеног подручја може привредном друштву или другом
правном лицу, предузетнику и физичком лицу, обрачунати накнаду за улазак у
заштићено подручје, односно поједине објекте или делове заштићеног подручја.
Управљач заштићеног подручја дужан је да средства из става 1. овог
члана користи за заштиту, развој и унапређење заштићеног подручја.
Средства од накнада из овог члана, управљач је дужан да води на
посебном рачуну.

VI. ЗАШТИТА И ОЧУВАЊЕ ДИВЉИХ ВРСТА
Заштита и очување дивљих врста
Члан 71.
Под заштитом и очувањем дивљих врста подразумева се спречавање
свих радњи које утичу на нарушавање повољног стања популација дивљих
врстa, уништавање или оштећивање њихових станишта, легла, гнезда или
нарушавање њиховог животног циклуса односно повољног стања.
Повољно стање дивљих врста обезбеђује се заштитом њихових
станишта и заштитним мерама за поједине врсте у складу са овим законом .
Заштита станишта дивљих врста
Члан 72.
При извођењу радова и активности у природи и коришћењу природних
вредности на стаништима дивљих врста, примењују се мере, методе и техничка
средства која доприносе очувању повољног стања врста, односно који не
угрожавају дивље врсте и/или нарушавају станишта њихових популација, или
се ти радови и активности могу ограничити у периоду који се поклапа сa
значајним фазама њиховог животног циклуса.
Очување дивљих врста и њихових станишта из става 1. овог члана
саставни је део мера и услова заштите природе из члана 9. овог закона.
Строго заштићене дивље врсте
Члан 73.
Строго заштићена дивља врста може бити заштићена на територији
целе Републике Србије или на појединим њеним деловима.
Ако је неко подручје привремено станиште строго заштићене дивље
врсте, а његова се заштита не може осигурати на неки други начин,
Министарство може посебним актом, по претходно прибављеном мишљењу
министарства надлежног за послове пољопривреде и шумарства, прогласити то
подручје или неки његов део привремено заштићеним док траје потреба за
заштитом.
- 36 -
Мере заштите строго заштићених дивљих врста
Члан 74.
Забрањено је коришћење, уништавање и предузимање других
активности којима би се могле угрозити строго заштићене врсте биљака,
животиња и гљива и њихова станишта.
У смислу става 1. овог члана, забрањено је:
1) уништавати јединке биљака и гљива и њихових развојних облика,
брањем, сакупљањем, сечењем или ископавањем и чупањем из корена, у свим
фазама биолошког циклуса и угрожавати или уништавати њихова станишта;
2) држати и трговати самониклим строго заштићеним биљкама и
гљивама и њиховим развојним облицима;
3) хватати, држати и/или убијати, строго заштићене врсте животињa у
свим фазама биолошког циклуса, оштећивати или уништавати њихове развојне
облике, јаја, гнезда и леглa, као и подручја њиховог размножавања, одмарања и
угрожавати или уништавати њихова станишта и сл.;
4) узнемиравати, нарочито у време размножавања, подизања младих,
миграције и хибернације;
5) пресецати миграторне путеве;
6) прикривати, држати, узгајати, трговати, извозити, превозити,
отуђивати или на било који начин прибављати и јавно излагати животиње
укључујући све њихове деривате и развојне облике.
Ближи услови и мере заштите за строго заштићене дивље врсте и мере
заштите њихових станишта утврђују се актом из члана 48. овог закона.
Дозвољене радње са строго заштићеним дивљим врстама
Члан 75.
Изузетно од одредбе члана 74. овог закона, у случају оправданог јавног
интереса и под условом да не постоји друго задовољавајуће решење и да
изузеће није штетно по опстанак популација строго заштићених дивљих врста у
повољном стању очувања у њиховом природном подручју распрострањености,
Министарство може дозволити радње ради:
1) истраживања и образовања, управљања популацијом, поновног
насељавања (репопулације), поновног уношења и узгоја у in-situ и ex-situ
условима;
2) спречавања озбиљних штета на усевима, стоци, шумама,
рибњацима, води и другим облицима својине;
3) ради заштите јавног здравља и јавне безбедности, или других
разлога од преовладавајућег јавног интереса, укључујући разлоге социјалне
или економске природе и корисне последице од првенственог значаја за
животну средину;
4) сакупљања матичних јединки у циљу размножавања, гајења
њихових потомака и промета у комерцијалне сврхе у за то регистрованим
плантажним и фармерским објектима уз услов да се део јединки врати на
природна станишта.
- 37 -
Дозволу за случај из става 1. овог члана издаје Министарство по
претходно прибављеном мишљењу завода и министарства надлежног за
послове пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Дозвола из става 2. овог члана издаје се у форми решења и садржи:
назив врсте, сврху и циљ коришћења односно обављања радњи, место
обављања радњи, време важења дозволе, начин и услове под којима се могу
обављати радње, као и начин достављања извештаја о обављеним радњама.
На решење из става 4. овог члана, жалба није дозвољена, али се може
покренути управни спор.
Заштићене дивље врсте
Члан 76.
Заштићена дивља врста може бити заштићена на територији целе
Републике Србије или на појединим њеним деловима.
Заштићене дивље врсте гљива, лишајева, биљака, животиња и њихових
делова, у циљу прераде, трговине, прекограничног промета, као и плантажног и
фармерског узгоја, могу се сакупљати на основу дозволе, коју издаје
Министарство, у складу са законом.
Ближи услови и мере заштите за заштићене дивље врсте и мере
заштите њихових станишта утврђују се актом из члана 48. овог закона.
Начин коришћења заштићених дивљих врста
Члан 77.
Коришћење и сакупљање заштићених дивљих врста дозвољено је
искључиво на начин којим се не угрожава повољно стање њихове популације.
Министар прописује мере и ближе услове заштите заштићених дивљих
врста које обухватају:
1) временску забрану коришћења;
2) квантитативно и квалитативно ограничење у коришћењу;
3) просторну забрану коришћења ради обнове популација до
задовољавајућег нивоа.
Завод води евиденцију о начину и обиму коришћења заштићених
дивљих врста ради утврђивања и праћења стања популација, које укључује и
дивље врсте чије је коришћење регулисано Законом о ловству и Законом о
рибарству.
Ако се утврди да је због коришћења заштићена дивља врста угрожена,
министар може забранити или ограничити коришћење те врсте уз претходно
мишљење завода.
Дозвола за истраживање строго заштићених и
заштићених дивљих врста
Члан 78.
За истраживање строго заштићених и заштићених дивљих врста дозволу
издаје Министарство, решењем уз претходно прибављено мишљење завода.
- 38 -
За научноистраживачки рад који се обавља на заштићеном подручју
извођач је дужан да обавести управљача.
Извештаји истраживања из става 1. овог члана достављају се
Министарству, заводу и управљачу заштићеног подручја до краја календарске
године.
Изношење дивљих врста и/или њихових делова и деривата из става 1.
овог члана у научноистраживачке сврхе врши се на основу дозволе коју издаје
Министарство, у складу са чланом 94. овог закона.
На решење из става 1. жалба није дозвољена, али се може покренути
управни спор.
Забрањена средства за хватање и убијање дивљих животиња
Члан 79.
Забрањена је употреба одређених средстава за хватање и убијање
дивљих врста животиња, којима се угрожавају и узнемиравају њихове
популације и/или станишта, нарушава њихова добробит а могу проузроковати
њихово локално нестајање.
Забрањеним средствима се сматрају нарочито:
1) замке;
2) лепак;
3) хемијска средства типа атрактаната;
4) употреба живих животиња као мамаца у лову птица и дивљачи;
5) самострели, лукови, стреле односно друго оружје са тетивом, које
потиском тетиве или друге еластичне материје избацује стрелу или други
пројектил;
6) лов птица мрежама;
7) електричне убојите или омамљујуће направе;
светлеће направе;
9) огледала и друге заслепљујуће направе;
10) одашиљачи звука (магнетофони, касетофони, аудио рекордери и
плејери и др.) који емитују звукове дозивања, бола или јављања/оглашавања;
11) направе за осветљавање циља;
12) оптички нишани за ноћни лов с могућношћу електронског
увеличавања или претварања слике;
13) експлозив;
14) отрови или омамљујући мамци;
15) аутоматско оружје;
16) ваздухоплови;
17) лов животиња возилима на моторни погон у покрету;
18) друга средства утврђена осталим законима и ратификованим
међународним уговорима.
- 39 -
Поједина средства из става 2. овог члана могу се изузетно и ограничено
користити у научноистраживачке сврхе, а ради спровођења програма
реинтродукције, уматичења, мониторинга врста, премештања животиња,
реализације програма заштите и очувања и у другим случајевима у складу са
посебним законом.
Дозволу за употребу средстава из става 3. овог члана издаје
Министарство решењем, уз претходно прибављено мишљење других
надлежних органа.
На решење из става 4. жалба није дозвољена, али се може покренути
управни спор.
Мере заштите миграторних врста
Члан 80.
Јавни путеви и друге врсте саобраћајница, телекомуникациони и
електроенергетски системи, хидрограђевински и други објекти чијом се
изградњом пресецају уобичајени коридори дневно-ноћних и сезонских
миграција дивљих животиња, проузрокује фрагментација станишта или на други
начин ремети њихов нормалан животни циклус, граде се на начин којим се
умањују негативни ефекти и применом посебних конструкцијских и техничко-
технолошких решења на самим објектима и у њиховој околини, током изградње
и у периоду експлоатације.
Специјална техничко-технолошка решења, која омогућавају несметану и
сигурну комуникацију дивљих животиња (еколошки мостови, изграђени пролази
и прелази, тунели, пропусне цеви, јаркови, сигурносни и усмеравајући објекти,
рибље стазе и лифтови и др.) као и мере заштите и начин одржавања техничко-
технолошких решења, прописује министар уз сагласност министарства
надлежног за послове саобраћаја, рударства и енергетике, пољопривреде,
шумарства и водопривреде.
Мере заштите птица и слепих мишева
Члан 81.
Стубови и техничке компоненте средњенапонских и високонапонских
водова изводе се на начин да се птице и слепи мишеви заштите од струјног
удара и механичког озлеђивања.
Локације струјних генератора покретаних ветром (ветрењаче) утврђују се
тако да се избегну њихова важна станишта и путеви миграције.
Одредба става 1. овог члана не односи се на горње водове железница.
При изградњи високих објеката (ветрогенератора, стубова, торњева,
мостова и др.) у близини еколошки значајних подручја неопходно је
примењивати техничко-технолошке мере при чему се пре свега мисли на
осветљавање објеката, како би се избегли негативни утицаји оваквих објеката.
Није дозвољено коришћење јаких светлосних извора (рекламни
ротирајући рефлектори, ласери и слично) усмерених ка небу осим уколико се
они користе за потребе безбедности и контроле ваздушног саобраћаја .
- 40 -
Уношење алохтоних врста
Члан 82.
Забрањено је уношење алохтоних дивљих врста и њихових хибрида у
слободну природу на подручју Републике Србије.
Изузетно, уношење из става 1. овог члана је дозвољено ако је научно и
стручно доказано и прихватљиво с гледишта заштите природе и одрживог
управљања, односно ако се уношењем не угрожава природно станиште
аутохтоних дивљих врста.
Министарство издаје дозволу из става 2. овог члана на основу студије
прихватљивости и студије о процени утицаја на природу, уз сагласност
министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде.
Услове и начин уношења алохтоних дивљих врста и њихових хибрида у
контролисаним условима (регистровани зоолошки вртови и друга узгајалишта)
прописује министар уз сагласност министра надлежног за послове
пољопривреде, шумарства и водопривреде, а по претходно прибављеном
мишљењу завода и других научних и стручних институција.
Стране дивље врсте које уношењем и/или ширењем угрожавају друге
врсте и укупну биолошку разноврсност на подручју Републике Србије
проглашава инвазивним Министарство, на основу општеприхваћених
међународних критеријума, научних сазнања и обавеза преузетих из
међународних уговора и међународних докумената, на предлог Завода и других
стручних и научних институција, а по претходно прибављеном мишљењу
министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде
Актом из става 5. овог члана прописују се мере контроле и сузбијања
инвазивних врста.
Ненамерно уношење алохтоних врста
Члан 83.
Ако дође до ненамерног уношења алохтоних дивљих врста и њихових
хибрида у слободну природу на подручје Републике Србије, или ако постоји
оправдана сумња да ће доћи до таквог уношења, министар прописује мере
поступања у циљу уништавања или спречавања даљег ширења унетих
алохтоних дивљих врста и њихових хибрида.
Премештање јединки аутохтоних врста
Члан 84.
Премештање јединки аутохтоних дивљих врста у слободној природи на
територији Републике Србије, може се вршити на основу истраживања и
планских докумената, у складу са овим и осталим законима.
Премештање из претходног става може се вршити под условом да се
истраживањима утврди да такав поступак ни на који начин не угрожава
повољан статус популација врсте, односно добробит животиња.
Сагласност на премештање јединки аутохтоних дивљих врста у
слободној природи даје Министарство уз претходно прибављено мишљење
завода.
- 41 -
Реинтродукција дивљих врста
Члан 85.
Реинтродукција дивљих врста у слободну природу на подручју
Републике Србије може се вршити на основу истраживања, програма
реинтродукције и дозволе.
Пре сваке реинтродукције потребно је урадити студију изводљивости и
студију процене утицаја на животну средину.
Обим и садржај студија из става 2. овог члана одређује Министарство на
предлог завода.
Реинтродукција дивљих врста може се вршити под условом да се
истраживањима утврди да такав поступак доприноси повољном статусу врсте.
Дозволу из става 1. овог члана издаје Министарство решењем, уз
претходно мишљење завода и министарства надлежног за послове
пољопривреде и шумарства.
На решење из става 5. жалба није дозвољена, али се може покренути
управни спор.
Услови за држање дивљих животиња
Члан 86.
Дивље животињске врсте могу се држати у заточеништву ради
сопствених потреба или приказивања јавности у зоолошким вртовима,
акваријумима, тераријумима или сличним просторима, ради узгоја, продаје и
куповине, само ако им добробит није угрожена, односно ако им се обезбеде
животни услови који одговарају врсти, раси, полу, старости као и физичким и
биолошким специфичностима, особинама у понашању, односно здравственом
стању животиња.
Забрањено је држање дивље животињске врсте у неприкладним
условима.
Дивље животиње из става 1. овог члана обавезно се обележавају на
прописани начин.
Министар сагласно са министром надлежним за послове ветеринарства
прописује услове које морају испуњавати зоолошки вртови и други објекти и/или
простори за држање животиња у смислу става 1. овог члана, услове држања,
начин обележавања и евидентирања дивљих животиња из ст.1. овог члана.
Порекло примерака строго заштићених и заштићених дивљих
врста
Члан 87.
Поједини примерци строго заштићених и заштићених дивљих врста могу
се држати у заточеништву ради сопствених потреба или приказивања јавности
у зоолошким вртовима, акваријумима, тераријумима или сличним просторима,
узгајати, продавати и куповати, под условом да власник има доказ о пореклу, и
да се ради о:
1) примерцима који су законито увезени;
2) примерцима који су законито стечени пре него што је врста законом

- 42 -
3) примерцима одгајеним у за то регистрованим фармама,
плантажама, центрима за размножавање;
4) примерцима за које власник има други доказ о законитом стицању,
односно пореклу примерака.
Под доказом о пореклу из става 1. овог члана подразумева се потврда,
уверење, сертификат, увозна или извозна дозвола, и/или мишљење стручне
или научне организације о пореклу врста.
Дозвола за држање дивљих животиња
Члан 88.
Правно лице, предузетник и физичко лице које постане власник
заштићених дивљих животиња с намером њиховог држања у заточеништву
ради сопствених потреба или приказивања јавности у зоолошким вртовима,
акваријумима, тераријумима или сличним просторима, ради узгоја, продаје и
куповине, дужно је да у року од тридесет дана по стицању власништва над тим
животињама, поднесе захтев Министарству ради прибављања дозволе.
Правно лице, предузетник и физичко лице које намерава да држи
аутохтоне или алохтоне дивље животиње у заточеништву ради сопствених
потреба или приказивања јавности у зоолошким вртовима, акваријумима,
тераријумима или сличним просторима, ради узгоја, продаје и куповине, дужно
је да прибави дозволу Министарства.
Дозвола из ст. 1. и 2. овог члана издаје се у форми решења, ако
подносилац захтева докаже да су испуњени прописани услови из члана 86. и
87. овог закона.
Уколико се у поступку инспекцијског надзора у складу са овим законом у
току важења дозволе из става 3. овог члана, утврди да је зоолошки врт,
односно други објекат и/или простор у коме се држе животиње у смислу овога
члана, престао да испуњава услове на основу којих је дозвола издата,
Министарство ће исту укинути.
Министарство води регистар правних лица, предузетника и физичких
лица из ст. 1. и 2. овога члана.
У складу са потврђеним међународним уговорима, одгајивачнице у
којима се узгајају одређене заштићене врсте, могу да врше прекогранични
промет тих заштићених врста само под условом да се региструју у надлежном
међународном органу.
На решење из става 3. овог члана жалба није дозвољена, али се може
покренути управни спор.
Узгој дивљих животиња
Члан 89.
Правно лице, предузетник и физичко лице које намерава да узгаја
аутохтоне или алохтоне дивље врсте животиња, а чије гајење није регулисано
посебним законом, дужно је да прибави дозволу у складу са овим законом.
Ако се у поступку издавања дозволе утврди да постоји опасност по
здравље људи, добробит животиња и животну средину, Министарство може
затражити од подносиоца захтева из става 1. овог члана, да пре издавања
дозволе изради студију о процени утицаја.
- 43 -
Власник дивље врсте животиње из става 1. овог члана обавезан је да
осигура да та животиња не побегне у природу и одговоран је за штету коју та
животиња проузрокује ако побегне.
Трговина дивљим животињама
Члан 90.
Правно лице, предузетник и физичко лице које обавља трговину живим
аутохтоним или алохтоним дивљим животињским врстама, дужно је да
обезбеди одговарајуће услове за држање животиња у складу са овим законом и
другим прописима и да води евиденцију о трговини тим животињама и њиховом
пореклу.
Трговином из става 1. овог члана сматрају се продаја и куповина,
стицање у комерцијалне сврхе, излагање јавности ради стицања добити,
коришћење у сврху стицања добити, држање ради продаје, нуђење на продају
или превоз ради продаје, најам и размена животиња.
Трговина се може вршити само примерцима узгајаним у пријављеним
узгајалиштима или који имају доказ о пореклу, као и да је примерак или
пошиљка прописно обележена.
Приликом трговине заштићеним животињама, продавац, односно
власник је дужан да новом власнику изда потврду о пореклу животиње, писмено
упутство о условима и начину држања животиње и друге информције које су од
значаја ( хигијена, исхрана, расне одлике, карактер, основна обука,
социјализација, одржавање кондиције и сл. ) као и рачун.
Прихватилиште за дивље животиње
Члан 91.
У сврху привременог и/или трајног збрињавања заштићених дивљих
животиња формирају се наменска прихватилишта.
Прихватилиште у смислу овог закона је подручје или простор са
објектима уређеним за привремено или трајно збрињавање јединки дивљих
животиња које нису способне да се самостално брину о себи у којем животиње
могу да проведу одређено време до трајног решавања њиховог збрињавања.
Министар сагласно са министром надлежним за послове ветеринарства
прописује услове које морају испуњавати прихватилишта из става 1. овог члана.
За рад прихватилишта из овог члана потребна је дозвола, коју издаје
Министарство решењем.
На решење из става 4. овог члана жалба није дозвољена, али се може
покренути управни спор.
Министарство може основати прихватилиште из овог члана.
Одузимање дивљих животиња
Члан 92.
Примерке дивљих врста животиња који се држе у заточеништву, гаје или
којима се обавља трговина супротно условима из чл. 86. до 92. овог закона,
одузима надлежни инспектор и издаје потврду о одузимању.
- 44 -
Одузети примерци из става 1. овог члана се привремено или трајно
збрињавају у прихватилиште из члана 91. овог закона или у зоолошки врт који
одреди министарство.
Међусобна права и обавезе у погледу збрињавања одузетих примерака
из става 1. овог члана, регулишу се уговором закљученим између Министарства
и прихватилишта, односно зоолошког врта.
Поступање са нађеним примерцима
заштићених дивљих животиња
Члан 93.
Лице које нађе заштићену дивљу животињу дужно је да одмах обавести
најближу ветеринарску организацију и Министарство о:
1) пронађеним мртвим примерцима заштићених дивљих животиња,
2) примерцима заштићених дивљих животиња које су болесне или
озлеђене у мери да нису способне да самостално преживе у природи.
Ветеринарска организација дужна је да утврди узроке угинућа
пронађених мртвих строго заштићених дивљих животиња.
Трошкове поступка из става 2. овог члана сноси Министарство.
Министарство може лицу из става 1. овог члана дозволити на његов
захтев држање болесне или озлеђене животиње ради лечења и опоравка.
Оправдане трошкове настале лечењем животиње сноси Министарство.
Сви примерци строго заштићених дивљих врста из става 1. овог члана
морају бити обележени на прописани начин.
Убијене или на било који други начин усмрћене или нађене строго
заштићене врсте на територији Републике Србије предају се Природњачком
музеју на препарирање, конзервацију и чување чиме постају покретна
заштићена природна добра као делови биолошког наслеђа а који имају научни,
образовни и културни значај.
Природњачки музеј води евиденцију о врстама из става 7. овог члана.
Прекогранични промет заштићених врста
Члан 94.
Министарство издаје дозволу за увоз, извоз, унос, износ или транзит
биљних и животињских дивљих врста, њихових делова и деривата заштићених
на основу закона, потврђених међународних уговора и општеприхваћених
правила међународног права.
Дозвола из става 1. овог члана издаје се под следећим условима:
1) да је право располагања јединком врсте дивље животиње, гљиве и
биљке стечено у складу са законом;
2) да су животиње или пошиљка обележени на прописани начин;
3) да су предузете све мере за добробит животиња током превоза.
Дозвола из става 1. овог члана издаје се и за врсте чији један или оба
родитеља припадају дивљој врсти.
- 45 -
У складу са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним
правилима међународног права, а у циљу заштите врста из става 1. овог члана
министар доноси правилник којим прописује:
1) услове под којима се обавља увоз, извоз, унос, износ или транзит,
трговина и узгој врста из става 1. овог члана;
2) издавање дозвола и других аката ( потврде, сертификати,
мишљења);
3) спискове врста, њихових делова и деривата који подлежу издавању
дозвола, односно других аката;
4) врсте, њиховe деловe и дериватe чији је увоз односно извоз
забрањен, ограничен или обустављен;
5) изузетке од издавања дозволе;
6) садржину, изглед и начин вођења регистра издатих дозвола;
7) начин обележавања животиња или пошиљки;
начин спровођења надзора и вођења евиденције;
9) израду извештаја и др.
При увозу, извозу, уносу, износу и транзиту, живе животиње морају се
превозити и чувати на начин којим се ни најмање не озлеђује или оштећује
њихово здравље или се са њима нехумано поступа, у складу с посебним
прописима.
Пријава прекограничног промета заштићених врста
Члан 95.
Увоз, извоз, унос, износ и транзит заштићених дивљих врста, њихових
делова и деривата обавезно се пријављује царинској служби, у складу са
одредбама овог закона и другим прописима.
Ветеринарско здравствени и фитосанитарни преглед и контролу
пошиљки из става 1. овог члана над којима постоји надлежност граничне
ветеринарске и фитосанитарне инспекције спроводи се у складу с посебним
прописима. Граничне прелазе на којима се може обављати увоз, извоз, унос,
износ и транзит заштићених врста, њихових делова и деривата, као и услове у
погледу њихове опремљености и оспособљености за обављање тих послова,
прописује министар надлежан за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде уз сагласност Министра.
Царинска служба дужна је да приликом увоза, извоза, уноса, износа и
транзита врста из члана 94. став 1. овог закона прегледа одговарајуће дозволе
и овери прелазак границе у за то предвиђеној рубрици обрасца дозволе.
У случају увоза, извоза, уноса, износа и транзита царинска служба
оригинал дозволе оверава а копију дозволе задржава за своју евиденцију, а
оверени оригинал враћа увознику/ извознику.
Обавезе царинске службе
Члан 96.
Ако приликом увоза, извоза, уноса, износа, или транзита царинска
служба не може да одреди врсту животиње, гљиве или биљке чији увоз или
извоз подлеже ограничењима или забранама, може их:
- 46 -
1) на трошак царинског декларанта (примаоца односно пошиљаоца
робе), сама чувати или дати некоме на чување до утврђивања статуса врсте
чији увоз, извоз, реекспорт или транзит подлеже ограничењима;
2) препустити царинском декларанту до окончања поступка, али уз
забрану располагања.
Царинска служба може од царинског декларанта захтевати потврду да
предметна врста није под заштитом.
Врсте за које царинска служба утврди да се увозе, извозе, уносе, износе
или да су у транзиту без прописаних дозвола или других докумената,
привремено се задржавају до окончања поступка.
У случајевима из става 3. овог члана издаје се потврда.
Врсте из става 3. овог члана, предају се на чување, од стране
министарства овлашћеном правном или физичком лицу, а могу се оставити на
чување и царинском декларанту уз забрану располагања.
Ако се прописана дозвола или други затражени документи не доставе у
року од месец дана након привременог задржавања или у продуженом року који
може износити најдуже два месеца, царинска служба доноси одлуку о
одузимању.
Ако се у поступку царинске контроле утврди да се ради о врстама за које
нема увозне или извозне дозволе, одузимају се, а о одузетим врстама издаје се
потврда.
У случајевима из ст. 3. до 7. овог члана царинска служба дужна је да у
најкраћем року обавести Министарство које одлучује о збрињавању одузетих
врста, имајући у виду одредбе посебних прописа и ратификованих
међународних уговора.
Када се врсте заплене или одузму, трошкове (трошкови хране, смештаја,
превоза, враћања и друго) сноси царински декларант.

VII. ЗАШТИТА ПОКРЕТНИХ ЗАШТИЋЕНИХ ПРИРОДНИХ
ДОКУМЕНАТА
Заштита покретних заштићених природних докумената
Члан 97.
Заштићена геолошка, палеонтолошка и биолошка документа чувају се на
месту где су нађени, а налазиште ужива заштиту као заштићено природно
добро.
Ако се поједина заштићена геолошка и палеонтолошка документа
(фосили, минерали, кристали и др.) не могу заштитити на налазишту, дају се на
чување правном лицу (Природњачком музеју, завичајном музеју, музеју у
саставу факултета или збирци) које је дужно да осигура њихову стручну
музеолошку заштиту (инвентаризацију, детерминацију, препарацију и
конзервацију, стално одржавање и надгледање) и омогући њихову употребу у
образовне, научне и културне сврхе.
Министар прописује ближе услове под којима се фосили, минерали и
кристали могу дати правном лицу на заштиту и чување.
Ботаничке и зоолошке збирке уживају заштиту као заштићено природно
добро. Оне могу бити власништво правног лица, предузетника или физичког
- 47 -
лица, које је дужно да осигура њихову стручну музеолошку заштиту
(инвентаризацију, детерминацију, препарацију и конзервацију, стално
одржавање и надгледање) и омогући њихову употребу у образовне, научне и
културне сврхе.
Ограничења и забране
Члан 98.
Забрањено је узимати из природе геолошка и палеонтолошка документа
(фосиле, минерале, кристале, пећински накит и др.) која су проглашена
заштићеним природним добрима или се налазе на објекту геонаслеђа и
заштићеном налазишту.
Изузетно, Министарство може дозволити узимање из природе фосила,
минерала и кристала који су проглашени заштићеним природним добрима или
се налазе на објекту геонаслеђа и заштићеном налазишту, ради научног и
стручног истраживања, образовања, излагања на изложбама и др.
Поступање са геолошком и
палеонтолошком материјалном документацијом
Члан 99.
Пронађена геолошка и палеонтолошка документа (фосили, минерали,
кристали и др.) која би могла представљати заштићену природну вредност
налазач је дужан да пријави Министарству у року од осам дана од дана
проналаска, и предузме мере заштите од уништења, оштећивања или крађе.
Министарство доноси решење о истраживању налазишта геолошких и
палеонтолошких докумената, најкасније у року од тридесет дана од дана
пријаве налазишта, којим прописује услове заштите природе.
Ако Министарство не одреди другачије, налазач не може на месту
налаза да обавља радње и активности које би могле проузроковати
уништавања или оштећивања налаза, осим примене мера заштите.
Власник или корисник права на земљишту на којем су пронађена
геолошка и палеонтолошка документа дужни су да омогуће истраживање
налазишта у складу са решењем Министарства.
Истраживање налазишта може да обавља правно лице, предузетник или
физичко лице на основу истражног права.
Правно лице, предузетник или физичко лице дужно је да у року од
тридесет дана од дана обављеног истраживања достави Министарству
извештај о обављеном истраживању са подацима о стању налазишта, могућој
угрожености налазишта и о потребним додатним истраживањима и додатним
мерама заштите.
Ако се ради о потенцијалном објекту геонаслеђа, правно лице,
предузетник или физичко лице дужно је да у истом року поднесе извештај
Заводу о обављеном истраживању са подацима о стању налазишта, могућој
угрожености налазишта, и о потребним додатним истраживањима и додатним
мерама заштите.
- 48 -
Промет покретних заштићених природних докумената
Члан 100.
Забрањен је извоз свих покретних заштићених природних докумената
који су проглашени заштићеним природним добрима.
Изузетно, Министарство може дозволити извоз, односно изношење
покретних заштићених природних добара ради научног истраживања,
образовања или излагања.
У дозволи из става 2. овог члана утврђују се услови извоза покретних
заштићених природних докумената у складу са њиховом врстом.
VIII. ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ
Обављање управних послова заштите природе
Члан 101.
Управне послове заштите природе обавља Министарство, надлежни
орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне
самоуправе су дужни, у складу с овим законом, Стратегијом, програмима
заштите природе и документима просторног планирања да:
1) се старају о очувању природе, природних вредности и предеоне
разноврсности на своме подручју;
2) проглашавају заштићена природна добра из своје надлежности;
3) обезбеђују услове за заштиту и очување заштићених природних
добара из своје надлежности;
4) учествују у поступку проглашења заштићених подручја које
проглашава Народна скупштина или Влада или надлежни орган аутономне
покрајине или надлежни орган јединице локалне самоуправе;
5) учествују у изради планова управљања заштићеним подручјима из
своје надлежности;
6) обавештавају јавност о стању природе и природних вредности на
свом подручју и о предузимању мера заштите и очувања;
7) пружају потребну помоћ јединицама локалне самоуправе на заштити
природе на њиховом подручју;
обављају и друге послове прописане овим законом и прописима
донетим на основу овог закона.
Стручни послови заштите природе
Члан 102.
Стручне послове заштите природе и природних добара обављају
стручне организације за заштиту природе и ти послови односе се нарочито на:
1) прикупљање и обраду података о природи и природним
вредностима;
2) праћење стања и оцену очуваности природе и степена угрожености
објеката геонаслеђа, дивљих врста и њихових станишта, станишних типова,
- 49 -
екосистема, еколошки значајних подручја, заштићених подручја, еколошких
коридора, еколошке мреже и предела;
3) израду студија заштите којима се утврђују вредности подручја
предлoжених за заштиту и начин управљања тим подручјима;
4) израду предлога акта о заштити подручја;
5) израду предлога акта о престанку заштите подручја;
6) израду предлога за претходну заштиту подручја;
7) давање услова за радове на заштићеним природним добрима,
издавање мишљења на план управљања заштићеног подручја;
вршење стручног надзора на заштићеним природним добрима са
предлогом мера;
9) пружање стручне помоћи управљачима заштићених природних
добара, органима локалне самоуправе, удружењима грађана, групама грађана
и појединцима на заштити природе, предела и природних добара;
10) утврђивање услова и мера заштите природе и природних вредности
у поступку израде и спровођења просторних и урбанистичких планова,
пројектне документације, основа (шумских, ловних, риболовних,
водопривредних и др.), програма и стратегија у свим делатностима које утичу
на природу;
11) обављање стручних послова у поступку израде оцене
прихватљивости радова и активности у природи, припремања и спровођења
пројеката и програма на заштићеном подручју;
12) предлагање обима и садржаја студија изводљивости и процене
утицаја на животну средину у поступку реинтродукције и насељавања дивљих
врста у слободну природу;
13) вођење евиденције о начину и обиму коришћења, као и факторима
угрожавања заштићених и строго заштићених дивљих врста ради утврђивања и
праћења стања њихових популација;
14) учествовање у поступку јавног увида ради проглашавања
заштићених природних добара;
15) организовање и спровођење васпитно-образовних и промотивних
активности у заштити природе;
16) учешће у спровођењу ратификованих међународних уговора о
заштити природе;
17) вођење регистра заштићених природних добара и других података
од значаја за заштиту природе;
18) инвентаризацију појединачних елемената геолошке, биолошке и
предеоне разноврсности са статистичким анализама и извештајима о њиховом
стању;
19) вођење базе података у области заштите природе као дела
јединственог информационог система Агенције за заштиту животне средине;
20) обавештавање јавности о природним вредностима, заштити
природе, њеној угрожености, факторима и последицама угрожавања;
21) обављање и других послова утврђених овим законом.
- 50 -
Огранизације за заштиту природе
Члан 103.
Послове заштите природе и природних добара која се налазе на
територији Републике Србије обавља Завод за заштиту природе Србије.
Послове заштите природе и природних добара која се целом својом
површином налазе на територији Аутономне покрајине Војводине, обавља
Покрајински завод за заштиту природе.
Организације за заштиту природе су правна лица.
Организације за заштиту природе су установе.
У обављању послова заштите природе и природних добара организације
за заштиту природе из ст. 1. и 2. овог члана остварују сарадњу кроз
усаглашавање програма заштите природних добара.
Покрајински завод за заштиту природе доставља извештај о
остваривању годишњег програма Заводу за заштиту природе Србије, најкасније
до 31. марта текуће године за протеклу годину.
Програми заштите природних добара
Члан 104.
Стручни послови из члана 102. овог закона обављају се на основу
средњорочног и годишњег програма заштите природних добара које доносе
организације за заштиту природе, у складу са документима заштите природе из
члана 111. овог закона.
На средњорочни програм заштите природних добара сагласност даје
Влада, а на годишњи програм заштите природних добара Министарство,
односно надлежни орган аутономне покрајине.
О остварењу средњорочног и годишњег програма заштите природних
добара организације за заштиту природе подносе извештај Министарству,
односно надлежном органу аутономне покрајине.
Средства за обављање делатности организације за заштиту природе
прописане овим законом и за рад организације за заштиту природе обезбеђују
се из буџета Републике Србије, односно буџета аутономне покрајине и из
других извора у складу са законом.
У обављању стручних послова организације за заштиту природе
остварују сарадњу са организацијама из области науке, културе, образовања,
васпитања и других области и организују активности усмерене на подизање
нивоа еколошке свести.
IX. ЗНАК ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ
Знак заштите природе
Члан 105.
Ради промовисања заштите природе и идентификације службеног лица у
поступку надзора и предузимања мера на заштити природе користи се знак
заштите природе.
Министар ближе прописује изглед знака, поступак и услове за његово
коришћење.
- 51 -
Дан заштите природе
Члан 106.
У циљу унапређивања заштите природе обележава се сваке године Дан
заштите природе.
У Дану заштите природе организују се васпитне, образовне,
рекреативне, стручне и друге активности којима се на примерен начин подстиче
и унапређује заштита природе.
Дан заштите природе обележава се сваке године, 11. априла.
X. ФИНАНСИРАЊЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ
Обезбеђење средстава за заштиту природе
Члан 107.
У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за заштићена
подручја, за мере и активности предвиђене актом о заштити, заштиту
природних вредности од међународног и републичког значаја, као и оних
природних вредности које утврди Министарство, за новчане и друге
подстицајне мере прописане овим законом, за накнаде штета нанетих од
заштићених дивљих врста, за остварење права прече куповине, за накнаде
власницима и корисницима права на некретнинама за ограничења којима су
подвргнути у заштићеним природним добрима/ресурсима које су од
међународног и републичког значаја, као и за друге намене утврђене овим
законом.
У буџету aутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
обезбеђују се средства за заштиту природних подручја које она проглашава, за
мере и активности предвиђене актом о заштити, за новчане и друге подстицајне
мере прописане овим законом, као и за остваривање права прече куповине и
накнаде власницима и корисницима права на некретнинама за ограничења
којима су подвргнути у тим заштићеним подручјима.
Средства за финансирање заштите природе обезбеђују се коришћењем
природних добара/ресурса и заштићених подручја, ако овим или посебним
законом није другачије прописано, и из других извора утврђених законом или
прописима донетим на основу овог закона.
Подстицајне мере за очување и
заштиту биолошке и предеоне разноврсности
Члан 108.
Очување угрожених дивљих врста, угрожених станишних типова,
заштићених подручја и других заштићених природних добара и еколошке
мреже, подстиче се новчаним накнадама и повољним кредитирањем заштитних
радњи.
Подстицајне мере из става 1. овог члана намењене су и заштити и
очувању биолошке и предеоне разноврсности, а нарочито при управљању које
уважава и спроводи мере очувања биолошке и предеоне разноврсности, и које
није штетно за природу, као и за давање накнада правним лицима,
предузетницима и физичким лицима који ради заштите биолошке и предеоне
разноврсности трпе одговарајућа ограничења или штете.
Влада утврђује новчани подстицај и накнаде из става 1. и 2. овог члана.

- 52 -
XI. ЧУВАЊЕ ЗАШТИЋЕНИХ ПОДРУЧЈА
Чувари природе
Члан 109.
Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју
обезбеђује управљач.
Чувар заштићеног подручја контролише спровођење правила
унутрашњег реда у заштићеном подручју и обавља послове чувања заштићеног
подручја.
Права и дужности чувара
Члан 110.
Ако у вршењу чуварске службе чувар заштићеног подручја утврди да је
учињена радња супротно правилима унутрашњег реда или друге законом
утврђене забране кршења режима заштите, или ако постоји основана сумња да
је учињен прекршај, односно кривично дело, овлашћен је и дужан да:
1) прати кретање и активности посетилаца и легитимише лица која
затекне у заштићеном подручју;
2) изврши преглед свих врста возила, пловних објеката и товара;
3) изврши сваки преглед, осим станова и других просторија, за чији је
преглед потребан судски налог;
4) привремено одузме предмете којима је извршен прекршај или
кривично дело и предмете који су настали или прибављени извршењем таквог
дела, као и да ове предмете, без одлагања, преда управљачу заштићеног
подручја ради чувања;
5) лице без личних исправа, затечено у вршењу недозвољених радњи,
приведе надлежном органу унутрашњих послова;
6) затражи успостављање претходног стања, односно нареди мере за
спречавање и уклањање штетних последица;
7) сарађује са власницима и корисницима права на некретнинама у
заштићеном подручју у циљу заштите природе;
сарађује са корисницима природних ресурса у заштићеном подручју
и координира заједничке акције у циљу заштите и рационалног коришћења
природних ресурса;
9) прати стања биљних и животињских врста, као и других вредности
заштићеног подручја;
10) пружа помоћ посетиоцима заштићеног подручја и локалном
становништву.
У вршењу службе чувар је дужан да покаже службену легитимацију.
Легитимацију чувара заштићеног подручја издаје управљач заштићеног
подручја на обрасцу који прописује министар.
Чувар заштићеног подручја мора да има најмање средњу стручну
спрему, једну годину радног искуства у струци и положен стручни испит и да
испуњава прописане услове за ношење оружја и друге услове, утврђене актом
управљача.
- 53 -
За време службе, чувар заштићеног подручја носи службену одећу,
оружје, знак заштите природе и знак заштићеног подручја које чува и наоружан
је оружјем које одреди управљач.
XII. ДОКУМЕНТИ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ
Основни документи заштите природе
Члан 111.
Основни документ заштите природе и природних вредности је
Стратегија заштите природе и природних вредности (у даљем тексту:
Стратегија) коју доноси Влада за период од десет година, и програми заштите
природе које доносе Влада, надлежни орган аутономне покрајине или надлежни
орган јединице локалне самоуправе, за период од десет година.
Програми из става 1. овог члана морају бити усклађени са Стратегијом.
Стратегија заштите природе
Члан 112.
Стратегија одређује дугорочне циљеве и смернице очувања природе и
природних вредности, начине њиховог спровођења у складу са укупним
привредним, друштвеним и културним развојем Републике Србије.
Стратегија се израђује на основу извештаја о стању природе и
спровођењу заштите природе и природних вредности, (у даљем тексту:
Извештај о стању природе), а садржи поред општих стратешких циљева,
нарочито:
1) смернице за очување биолошке, геолошке и предеоне
разноврсности, за очување заштићених природних добара, еколошки значајних
подручја, еколошких коридора и еколошке мреже;
2) смернице за истраживање и праћење стања у природи;
3) смернице за укључивање заштите природе у друге секторе;
4) смернице за законодавни и институционални оквир;
5) смернице за васпитање и образовање у циљу очувања биолошке,
геолошке и предеоне разноврсности;
6) смернице за укључивање локалног становништва у процес заштите
и унапређења заштићених подручја;
7) смернице за обавештавање јавности и учешће јавности у
одлучивању о заштити природe;
акционе планове за спровођење смерница, с утврђивањем
приоритета и могућих извора финансирања;
9) начин испуњавања међународних обавеза у заштити природе.
Смернице утврђене Стратегијом примењују се у изради докумената
просторног уређења и планова управљања природним ресурсима.
Стручну основу за израду Стратегије израђује Завод.
Ревизија Стратегије обавља се по потреби.
Стратегија се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.
- 54 -
Програм заштите природе
Члан 113.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру
надлежности утврђених овим и посебним законом, доносе своје програме
заштите природе, у складу са стратешким документима из члана 111. овог
закона и својим специфичностима.
Две или више јединица локалне самоуправе могу донети заједничке
програме из става 1. овог члана.
Извештај о стању природе
Члан 114.
Извештај о стању природе у Републици Србији подноси се Народној
скупштини за период од пет година, а садржи нарочито:
1) податке о стању геолошке, биолошке и предеоне разноврсности,
заштићених природних добара, еколошки значајних подручја, еколошких
коридора и еколошке мреже са анализом степена угрожености, факторима
угрожавања и проблемима у заштити и унапређењу;
2) податке о утицајима коришћења природних вредности добара на
геолошку, биолошку и предеону разноврсност, на заштићена природна добра и
еколошку мрежу;
3) податке о утицајима појединих пројеката и активности на природу и
њене вредности;
4) оцену спроведених мера у очувању природе, њених вредности и
предеоне разноврсности;
5) анализу спровођења Стратегије и других докумената значајних за
заштиту природе;
6) оцену спроведеног стручног надзора који обавља Завод;
7) податке о коришћењу финансијских средстава за заштиту природе;
процену потребе израде нових или измене и допуне постојећих
докумената као и друге важне податке за заштиту и очување природе.
Извештај о стању природе, заштићених природних добара и еколошких
мрежа припрема Завод, у сарадњи с Покрајинским заводом за заштиту природе
и другим стручним и научним институцијама, а утврђује Министарство.
Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе припремају
извештаје о стању природе на свом подручју, који достављају Министарству.
XIII. ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА И УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ
Приступ информацијама
Члан 115.
Државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне
самоуправе, завод, управљачи заштићених природних добара као и овлашћене
и друге организације, дужни су да јавности пруже податаке у вези са стањем и
заштитом природе, осим ако посебним законом или посебним прописима није
прописана тајност података.
- 55 -
Јавност има право приступа прописаним регистрима или евиденцијама
које садрже информације и податке у складу са овим законом.
Информације које се односе на заштиту природе достављају се
подносиоцу захтева, у складу са законом.
Учешће јавности у одлучивању
Члан 116.
У току израде прописа, односно аката о проглашавању заштићених
природних добара, планова управљања заштићеним подручјима и планова
коришћења природних вредности, обезбеђује се учешће јавности у складу са
овим законом.
Васпитање и образовање о заштити природе
Члан 117.
Министарство надлежно за послове образовања дужно је да осигура
услове за унапређивање васпитања и образовања о заштити природе.
Министарство, надлежни орган аутономне покрајине, завод и правна
лица с јавним овлашћењима дужни су да обавештавају јавност о природним
вредностима, заштити природе, њеној угрожености, факторима и последицама
угрожавања.
XIV. НАДЗОР
Надзор над радом и применом закона
Члан 118.
Надзор над применом одредаба овога закона и прописа донетих на
основу овог закона врши Министарство, ако овим законом није другачије
прописано.
Надзор над законитошћу рада завода врши Министарство, односно
надлежни орган аутономне покрајине.
Министарство врши надзор над радом управљача заштићених
природних добара, завода и ималаца јавних овлашћења у вршењу поверених
послова.
Инспекцијски надзор
Члан 119.
Инспекцијски надзор врши Министарство преко инспектора за заштиту
животне средине (у даљем тексту: инспектор) у оквиру делокруга утврђеног
овим законом.
Аутономној покрајини поверава се вршење инспекцијског надзора над
применом одредаба овог закона на заштићеним подручјима, која се налазе на
територији аутономне покрајине.
Јединици локалне самоуправе поверава се вршење инспекцијског
надзора над применом одредаба овог закона на заштићеним подручјима која
проглашава надлежни орган јединице локалне самоуправе.
- 56 -
Права и дужности инспектора
Члан 120.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор има права и дужност да
утврђује:
1) коришћење и употребу заштићених природних вредности и других
делова природе;
2) спровођење услова и мера заштите природе, других аката издатих
на основу овога закона и других прописа;
3) спровођење компензацијских мера;
4) спровођење планова управљања природним добрима/ресурсима у
делу који се односи на мере и услове заштите природе;
5) спровођење плана управљања и програма заштите, очувања,
коришћења и унапређења заштићене природе и њених вредности;
6) спровођење плана управљања и других аката заштићеног подручја;
7) радње које могу проузроковати промене и оштећења на заштићеном
подручју или другим заштићеним природним добрима;
спровођење непосредне заштите, очувања и коришћења
заштићених природних добара;
9) спровођење мера и услова заштите заштићених природних добара,
заштићених биљних и животињских врста и гљива;
10) да ли се извоз, увоз и транзит заштићених дивљих врста биљака и
животиња и гљива врши у складу са овим законом и прописима донетим на
основу овог закона;
11) да ли се уношење и поновно уношење дивљих врста у природу врши
у складу са одредбама овог закона;
12) информисање јавности о стању природе, плановима управљања
заштићеног подручја;
13) спровођење других прописаних услова и мера заштите биолошке и
предеоне разноврсности утврђених овим законом и прописа донетих на основу
овог закона;
14) да ли се спроводи мониторинг стања природе и њених вредности;
15) да ли се води регистар заштићених природних добара и друге
прописане евиденције;
16) да ли се генетички материјал користи у складу са овим законом и
посебним прописима;
17) да ли управљач заштићеног подручја извршава обавезе
установљене актом о заштити;
18) да ли управљач заштићеног подручја користи средства за рад и
обављање послова на заштити и унапређивању заштићеног подручја;
19) да ли се коришћење фосила, минерала кристала и бигра или
истраживање њихових налазишта врши у складу са овим законом;
20) да ли се сакупљање и стављање у промет дивљих врста биљака,
животиња и гљива, њихових развојних облика и делова врши у складу са
прописаним условима;
- 57 -
21) да ли се вештачко пресељавање и насељавање популација или
делова популација аутохтоних врста врши у складу са одредбама овог закона;
22) да ли се држање, узгој и трговина дивљим животињама обавља са
дозволом и под условима и на прописани начин.
Овлашћења инспектора
Члан 121.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да:
1) забрани коришћење и употребу заштићених природних вредности и
других делова природе без одобрења или противно одобрењу;
2) нареди спровођење услова и мера заштите природе, других аката
издатих на основу овога закона и других прописа;
3) нареди спровођење компензацијских мера;
4) нареди спровођење планова управљања природним
добрима/ресурсима у делу који се односи на мере и услове заштите природе;
5) нареди спровођење плана управљања и програма заштите,
очувања, коришћења и унапређења заштићене природе и њених вредности;
6) нареди спровођење плана управљања и других аката заштићеног
подручја;
7) забрани радње које могу проузроковати промене и оштећења на
заштићеном подручју или другим заштићеним природним добрима;
нареди спровођење непосредне заштите, очувања и коришћења
заштићених природних добара;
9) нареди спровођење мера и услова заштите заштићених природних
добара, заштићених биљних и животињских врста и гљива;
10) забрани извоз, увоз и транзит заштићених дивљих врста биљака и
животиња и гљива ако се промет врши супротно са овим законом и прописима
донетим на основу овог закона и ратификованим међународним уговорима;
11) забрани уношење дивљих врста у природу ако је у супротности са
одредбама овог закона;
12) нареди информисање јавности о стању природе, плановима
управљања заштићеног подручја;
13) нареди спровођење других прописаних услова и мера заштите
биолошке и предеоне разноврсности утврђених овим законом и прописа
донетих на основу овог закона;
14) нареди спровођење мониторинга стања природе и њених вредности;
15) нареди вођење регистара заштићених природних добара и друге
прописане евиденције;
16) забрани да се генетички материјал користи супротно одредбама
овог закона и посебним прописима;
17) нареди да управљач заштићеног подручја извршава обавезе
установљене актом о заштити;
18) нареди да управљач заштићеног подручја користи средства за рад и
обављање послова на заштити и унапређивању заштићеног подручја;
- 58 -
19) забрани коришћење фосила, минерала кристала и бигра или
истраживање њихових налазишта ако је у супротности са овим законом;
20) забрани сакупљање и стављање у промет дивљих врста биљака,
животиња и гљива њихових развојних облика и делова ако се сакупљање и
стављање у промет врши без дозволе и супротно прописаним условима;
21) забрани вештачко пресељавање и насељавање популација или
делова популација аутохтоних врста без дозволе или супротно прописаним
условима;
22) забрани држање, узгој и трговину дивљим животињама без дозволе
или под условима и на прописани начин;
23) забрани оштећивање или уништавање станишта заштићених
дивљих врста;
24) забрани друге радње и активности које су у супротности са
одредбама овог закона и прописа донетих на основу њега.
Ради спречавања настанка неотклоњивих штета на заштићеном
природном добру, биолошкој и предеоној разноврсности, смањивања штете
настале због обављања недозвољених делатности, радњи или активности,
односно ради предузимања хитних заштитних мера, или ради отклањања
непосредне опасности за живот и здравље људи или имовину, инспектор може,
у току надзора донети решење и усмено.
Констатација о издатом усменом решењу уноси се у записник, уз назнаку
да ће писано решење бити донето у року од 8 дана.
На решења инспектора из ст.1 и 2 . дозвољена је жалба.
Решење инспектора из става 1. тач. 1), 7), 10), 11), 16), 19), 20), 21), 22),
23) и 24) овог члана је коначно, и против њега се може водити управни спор.
Обавештавање других надлежних органа
Члан 122.
Ако у току вршења инспекцијског надзора инспектор оцени да су поред
повреде овог закона повређени и други закони и прописи којима се уређују
питања од значаја за заштиту природе или појединог њеног дела, дужан је,
поред предузимања мера за које је овлашћен, да обавести други надлежни
орган.
Други надлежни инспекцијски орган о предузетим мерама извештава
инспектора.
У случајевима када инспектор утврди такве повреде закона за које су
истовремено прописане и надлежности других инспекцијских органа, обавезан
је да без одлагања, обавести министра како би се заједнички извршио надзор и
предузеле одговарајуће мере.
Одузимање предмета и заштићених природних добара
Члан 123.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да
привремено одузме:
1) предмете, робу или уређаје чија употреба није дозвољена или који
су настали, односно којима су извршене недозвољене радње;
- 59 -
2) покретна заштићена природна документа или заштићену дивљу
врсту и наложи њихово чување.
На решење инспектора из става 1. овог члана, може се изјавити жалба
министру.
Заштићене дивље врсте стечене противзаконитом радњом, које су
подложне кварењу или се не могу одговарајуће збринути или ако њихово
чување захтева веће трошкове продају се, а одлуку о продаји, начину и
условима продаје доноси министар.
Остварена средства чувају се на евидентном рачуну Министарства, до
окончања судског поступка.
Изузетно, са одузетим покретним заштићеним природним документима и
заштићеним дивљим врстама из става 1. овог члана, може се поступити и на
други примерени начин за њихово очување и заштиту, а на предлог Завода,
односно Природњачког музеја (пуштање у природу, уступање зоолошком врту
или другој установи, и сл.) уз потврду, на чување и/или презентацију и/или
продају.
XV. НАДЛЕЖНОСТ ЗА РЕШАВАЊЕ ПО ЖАЛБИ
Члан 124.
По жалби на решење инспектора, решава министар.
Жалба се изјављује у року од 15 дана од дана достављања решења.
Жалба не одлаже извршење решења.
По жалби на првостепено решење надлежног органа аутономне
покрајине у вршењу поверених послова решава министар.
По жалби на првостепено решење надлежног органа јединице локалне
самоуправе у вршењу поверених послова решава министар.
XVI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Привредни преступи
Члан 125.
Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за
привредни преступ правно лице ако:
1) користи простор, природне ресурсе и заштићена подручја на начин
који проузрокује трајно нарушавање биолошке, геолошке, хидролошке,
педолошке и предеоне разноврсности (члан 8. став 2);
2) не поступа у складу са мерама заштите природе утврђеним у
плановима, програмима, основама и пројектно-техничком документацијом (члан
10. став 1);
3) не изврши санацију односно рекултивацију (члан 10. став 7);
4) без одлагања и о свом трошку не отклони штетне последице које су
у природи и заштићеним природним добрима, настале услед пројеката и
активности изведених без утврђених услова заштите природе или супротно
датим условима (члан 13);
5) сакупља заштићене дивље врсте гљива, лишајева, биљака,
животиња и њихове делове без дозволе (члан 76);
- 60 -
6) врши прекогранични промет заштићеним дивљим врстама без
дозволе Министарства (члан 94. став 1);
7) не изврши пријаву прекограничног промета заштићених дивљих
врста царинској служби (члан 95).
За привредни преступ из става 1 овог члана, може се изрећи новчана
казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе, или
вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа, а
највише до двадесетоструког износа учињене штете, неизвршене обавезе или
вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа.
Новчаном казном у износу од 100.000 до 200.000 динара казниће се за
привредни преступ из става 1. овога члана и одговорно лице у правном лицу.
За привредни преступ из става 1. овог члана, поред прописане новчане
казне привредном друштву или другом правном лицу може се изрећи и
заштитна мера забране обављања одређене привредне делатности, а
одговорном лицу заштитна мера забране вршења одређене дужности у трајању
до десет година.
За привредни преступ из става 1. овог члана може се уз казну изрећи и
заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или намењени за
извршење привредног преступа, односно који су настали извршењем
привредног преступа.
Прекршаји
Члан 126.
Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
правно лице ако:
1) планиране пројекте и активности у природи који нису обухваћени
проценом утицаја на животну средину, а који сами или с другим пројектима или
активностима могу имати утицај на еколошки значајно подручје или заштићено
природно добро, обавља без сагласности (члан 10. став 3);
2) обавља радње, активности и делатности којима се угрожава
хидролошка појава или опстанак и очување биолошке разноврсности (члан 18.
став 4);
3) употребљава хемијска средства у заштићеним подручјима (члан 19.
став 3);
4) користи хемијска средства, без прибављене сагласности
Mинистарства (члан 19. став. 4);
5) генетички материјал узима из природе, супротно члану 20. став 2.
овог закона;
6) обавља или предузима радње и делатности које могу нарушити
својства заштићеног подручја (чл. 29. до 35);
7) обавља радње и/или активности које могу да доведу до нарушавања
или уништавања еколошки значајног подручја (члан 40. став 2);
у заштићеном подручју обавља делатност супротно плану
управљања ( члан 52. став 4);
9) планиране радове и активности, односно извођење пројекта
писмено не пријави управљачу (члан 57. став 4);
- 61 -
10) на примерен начин и о свом трошку не предузме све дозвољене
радње и активности како би се спречио настанак штете (члан 64. став 2);
11) предузима радње којима се могу угрозити строго заштићене врсте
биљака, животиња, гљива и њихових станишта (члан 74);
12) не прибави дозволу из члана 75. овог закона;
13) сакупља и користи заштићене дивље врсте супротно прописаним
условима (члан 77);
14) обавља истраживања на заштићеним врстама без дозволе
министарства и/или не достави резултате истраживања (члан 78);
15) користи забрањена средства за хватање и убијање дивљих
животиња супротно члану 79. овог закона;
16) ако не предузима мере заштите из члана 81. овог закона;
17) уноси алохтоне дивље врсте и њихове хибриде у слободну природу
супротно члану 82. овог закона;
18) врши премештање јединки аутохтоних дивљих врста без
сагласности министарства (члан 84);
19) врши реинтродукцију дивљих врста без дозволе министарства (члан
85);
20) ако држи, узгаја , продаје и купује строго заштићене и заштићене
дивље врсте супротно условима из члана 87. овог закона;
21) ако држи заштићене дивље животиње без дозволе Министарства
(члан 88);
22) узгаја и тргује дивљим врстама супротно чл. 89. и 90. овог закона;
23) ако обавља послове прихватилишта без дозволе Министарства
(члан 91);
24) поступа са нађеним примерцима заштићених дивљих животиња
супротно члану 93. овог закона;
25) узима из природе геолошка и палеонтолошка документа који су
проглашени заштићеним природним добрима или се налазе на објекту
геонаслеђа, заштићеном налазишту или лежишту минералних сировина
супротно члану 98. овог закона;
26) врши истраживања налазишта геолошких и палеонтолошких
докумената супротно члану 99. овог закона;
27) ако врши извоз покретних заштићених природних докумената ,
супротно члану 100. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у
сразмери са висином причињене штете или неизвршене обавезе, вредности
робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до
двадесетоструког износа тих вредности.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у
предузећу или другом правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000
динара.
За радње из члана 125. став 1. тач. 5), 6) и 7) као и за радње из става 1.
овог члана, казниће се предузетник за прекршај новчаном казном од 250.000 до
500.000 динара.
- 62 -
За радње из члана 125. став 1. тач. 5), 6) и 7), као и за радње из става 1.
тач. 2), 5), 6), 7), , 9),10), 11), 12), 13), 14), 15), 17), 18), 19), 20), 21), 22), 23),
24), 25), 26) и 27) овог члана, казниће се за прекршај физичко лице новчаном
казном од 5.000 до 50.000 динара или казном затвора до 30 дана.
За прекршај из ст. 1, 4. и 5. овог члана може се уз казну изрећи и
заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или намењени за
извршење прекршаја, односно који су настали извршењем прекршаја.
Прекршај одговорног лица у органу државне управе, имаоцу
јавних овлашћења, односно овлашћеном правном лицу
Члан 127.
Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај
одговорно лице у државном органу, органу територијалне аутономије, органу
јединице локалне самоураве и имаоцу јавних овлашћења ако:
1) не прати стање станишта и типова станишта (члан 16. став 4);
2) не одреди количину воде у влажним и воденим екосистемима која је
нужна за очување хидролошке појаве и опстанак биолошке разноврсности
(члан 18. став 5);
3) не прати стање еколошки значајних подручја, еколошких коридора и
целе еколошке мреже (члан 39. став 4);
4) не води регистар заштићених природних добара (члан 50);
5) не достави планове управљања и извештаје о остваривању планова
управљања и не обезбеди обавештавање јавности (члан 54);
6) у поступку израде плана не прибави услове заштите природе( члан
55. став 3);
7) не донесе Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби (члан
56);
не управља заштићеним подручјем на прописан начин (члан 68);
9) средства остварена по основу накнаде за коришћење природног
подручја не користи за заштиту и унапређивање заштићеног подручја и не води
их на посебном рачуну (члан 70. ст. 6. и 7);
10) не обавља стручне послове из оквира своје делатности из члана
102. став 1. тач. , 13), 16) и 19) овог закона.
Члан 128.
Новчаном казном од 5.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај
физичко лице ако не поступи по налогу чувара заштићеног подручја или га
омете у вршењу његових овлашћења (члан 56. став 4).
Члан 129.
Новчаном казном од 5.000 динара казниће се за прекршај родитељ,
старалац, односно одговорно лице у органу старатељства, ако због
пропуштања дужног надзора над малолетником, малолетник учини прекршај из
члана 126. став 1. тач. 11), 15), 21), 22) и 24) и члана 128. овог закона.
- 63 -
XVII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 130.
Природна добра заштићена до ступања на снагу овог закона, остају под
заштитом, а управљачи, власници и корисници тих заштићених природних
добара имају права и обавезе прописане овим законом.
Еколошка мрежа биће утврђена и постаје део европске еколошке мреже
Натура 2000 до дана приступања Републике Србије Европској Унији.
Члан 131.
Правна лица која управљају шумама, дивљачи и водама дужна су да
ускладе шумске, ловне, риболовне и водопривредне основе са одредбама овог
закона приликом њихове обнове или прве ревизије.
Правна лица, предузетници и физичка лица која управљају заштићеним
подручјем дужна су да планове управљања заштићеним подручјем ускладе са
одредбама овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог
закона.
Власници стубова и техничких компонената изграђених пре ступања на
снагу овог закона, који у великој мери угрожавају птице и слепе мишеве,
предузеће у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона мере
заштите од струјног удара, у складу са чланом 81. овог закона.
Правна лица, предузетници и физичка лица која обављају трговачку
делатност у смислу овог закона дужна су да ускладе своје пословање са
одредбама овога закона у року од тридесет дана од дана ступања на снагу овог
закона.
Правна лица, предузетници и физичка лица који су власници или по
било ком другом основу држаоци заштићених дивљих животиња и биљака, a за
које је по одредбама овог закона, потребно прибављање дозволе, дужна су да
поднесу захтев Министарству у року од три месеца од дана ступања на снагу
овог закона.
Управљачи заштићених подручја дужни су да ускладе управљање
заштићеним подручјем са одредбама овог закона у року од годину дана од дана
ступања на снагу овог закона.
Члан 132.
Завод је дужан да усклади свој рад, пословање и општа акта са
одредбама овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог
закона.
Јавно предузеће „Национални парк Ђердап”, Јавно предузеће
„Национални парк Шар планина”, Јавно предузеће „Национални парк Копаоник”,
Јавно предузеће „Национални парк Тара” и Јавно предузеће „Национални парк
Фрушка гора” дужна су да ускладе свој рад, пословање и општа акта са
одредбама овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог
закона.
Члан 133.
Влада, односно надлежни орган Аутономне покрајине Војводине
основаће организације из члана 103. овог закона у року од шест месеци од дана
ступања на снагу овог закона.
- 64 -
За обављање послова из члана 103. овог закона средства, права и
обавезе за рад Покрајинског завода за заштиту природе представљају део
средстава, права и обавеза досадашњег Завода за заштиту природе Србије
које се налазе на подручју Аутономне Покрајине Војводине.
Подела средстава, права и обавеза настала за време досадашњег рада
Завода за заштиту природе Србије утврдиће се деобним билансом досадашњег
Завода за заштиту природе Србије.
Организације из става 1. овог члана преузеће, даном почетка рада,
средства, права и обавезе завода из става 2. овог члана, као и запослене у тим
заводима.
Завод за заштиту природе Србије не може да отуђује имовину, врши
статусне промене, ни да запошљава нове раднике од дана ступања на снагу
овог закона до оснивања завода из става 1. овог члана.
Члан 134.
Подзаконски прописи за спровођење овог закона биће донети у року од
годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
До ступања на снагу прописа утврђених овим законом остају на снази
прописи који су донети на основу Закона о заштити животне средине
(„Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-
др.закон, 53/95 и 135/04).
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе о заштити
природе садржане у Закону о заштити животне средине („Службени гласник
РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 53/95 и
135/04) и Закон о националним парковима („Службени гласник РС”, број 39/93),
осим одредаба чл. 6. и 7. и описа подручја националних паркова, а до
доношења посебних закона.
Поступци започети према одредбама Закона о заштити животне средине
(„Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-
др.закон, 53/95 и 135/04) завршиће се по одредбама овог закона.
Члан 135.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.

Da vas obavestim da Uredba o zaštiti prirodnih retkosti "Službeni glasnik RS", br. 50/93 i 93/93 više nije na snazi, ovih dana i taj deo će biti regulisan.

Инспекцијски надзор изложбе ситних животиња и птица

Републичка инспекција за заштиту животне средине извршила је ванредни инспекцијски надзор исперд хале Мостонга у Сомбору 31. јануара, након пријаве невладиних организација Епар, Друштва за заштиту и проучавање природе Натура Сомбор, Еколошког покрета Станишића, Удружења љубитеља природе Рипариа Суботица, Друштва за заштиту и проучавање птица Војводине и Лиге за орнитолшку акцију Србије.

Наиме, инспекцији је пријављено да се од 29. до 31. јануара у хали Мостонга у Сомбору одржава изложба ситних животиња и птица, док је за недељу 31. јануара најављена продајна изложба. Према наводима из пријаве у изложбеним кавезима разних одгајивача често се могу наћи заштићене врсте дивљих птица које су незаконито уловљене и чија је продаја забрањена.

Поводом пријаве републички инспектори Министарства животне средине и просторног планирања, покрајински инспектори Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој, републички инспектор Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде, у присуству стручног лица Завода за заштиту природе Србије, Полиције и представника Клуба за заштиту и одгој птица Сомбор, извршили су ванредну инспекцијску контролу у хали Мостонга и на простору испред хале где се одржавала изложба и берза ситних животиња.

У периоду од 8 до 12 часова на поменутом простору није регистрована ни једна јединка дивљих птица и сисара ухваћена у природи.

Milan ::

Da vas obavestim da Uredba o zaštiti prirodnih retkosti "Službeni glasnik RS", br. 50/93 i 93/93 više nije na snazi, ovih dana i taj deo će biti regulisan.

Kao što ste obavešteni Uredba je stavljena van snage a iz ministarstva nam je javljeno pre par dana da na snagu stupa sledeći dokumenat od 16.02.2009. godine.


број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања и Министар
пољопривреде, шумарства и водопривреде споразумно доносе
ПРАВИЛНИК
О ПРОГЛАШЕЊУ И ЗАШТИТИ СТРОГО ЗАШТИЋЕНИХ И
ЗАШТИЋЕНИХ ДИВЉИХ ВРСТА БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА
Члан 1.
Овим правилником проглашавају се дивље врсте биљака, животиња и гљива
ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које
имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног,
здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију, као строго
заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте и утврђују се мере заштите
заштићених врста и њихових станишта.
Члан 2.
Заштићене врсте проглашене овим правилником за строго заштићене дивље
врсте наведене су у Прилогу I – Строго заштићене дивље врсте ( у даљем тексту:
Прилог I ), а заштићене врсте проглашене за заштићене дивље врсте у Прилогу II
– Заштићене дивље врсте ( у даљем тексту: Прилог II ), који су одштампани уз овај
правилник и чине његов саставни део.
Заштита строго заштићених и заштићених дивљих врста обезбеђује се на
територији целе Републике Србије, а одређених врста које су означене и са
објашњењем наведене у Прилогу I и Прилогу II овог правилника, само на
појединим њеним деловима.
Заштићене дивље врсте, које су под контролом коришћења и промета у
складу са посебним прописом, означене су на одговарајући начин у Прилогу II.
Заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација
ловостајем заштићених врста дивљачи и риба, означених у Прилогу II ознаком Л и
Р уређује се прописима из области ловства и рибарства.
Члан 3.
Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива су дивље врсте
које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова, враћене
програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално
ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, од
посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије.
Члан 4.
Заштита строго заштићених дивљих врста спроводи се забраном
коришћења, уништавања и предузимања свих активности којима се могу угрозити
дивље врсте и њихова станишта, као и предузимањем мера и активности на
управљању популацијама, прописаних овим правилником и посебним законом.
Изузетно од става 1. овог члана строго заштићене дивље врсте могу се
користити под условима и на начин прописан Законом о заштити природе, на
основу дозволе министарства надлежног за послове заштите природе (у даљем
тексту: Министарство).
Члан 5.
Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива су дивље врсте које у
природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или
постану критично угрожене а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и
кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и
врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго
заштићеним врстама.
Члан 6.
Заштита заштићених дивљих врста спроводи се ограничењем коришћења,
забраном уништавања и предузимања других активности којима се наноси штета
врстама и њиховим стаништима, као и предузимањем мера и активности на
управљању популацијама, прописаних овим правилником и посебним законом.
Заштићене дивље врсте из става 1. овог члана, могу се користити под
условима и на начин прописан Законом о заштити природе на основу дозволе
Министарства а заштићене дивље врсте рибљег фонда и ловна дивљач у складу
са прописима из области ловства и рибарства.
Члан 7.
Заштита и очување строго заштићених и заштићених дивљих врста
спроводи се предузимањем мера и активности на управљању популацијама, као
што су:
1) заштита станишта;
2) праћење стања популација врста и чинилаца њиховог угрожавања,
нарочито праћење и смањивање утицаја промене климе на високо рањиве врсте и
њихова станишта
3) биотехничке мере;
4) реинтродукција врста на територију Републике Србије или њене поједине
делове, односно гајење врста у условима ван природног станишта (ex situ) и на
природном станишту (in situ) ради њиховог враћања у природу;
5) санација и ревитализација оштећених станишта;
6) спровођење компензацијских мера успостављањем новог локалитета које
има исте или сличне особине као оштећени локалитет и уношење врста на друге
локалитете у циљу повећања бројности;
7) подршка научним истраживањима, образовним активностима и
популаризацији очувања и заштите врста;
9) сакупљање матичних јединки у циљу размножавања, гајења њихових
потомака и промета у комерцијалне сврхе у за то регистрованим плантажама и
фармама;
10) премештање јединки строго заштићених врста у случају акцидентних
ситуација (загађења ваздуха, воде и земљишта, масовна појава гмизаваца,
водоземаца и сл.);
11) повећање бројности строго заштићене врсте изнад оптималне бројности,
предвиђене посебним програмом, односно програмом развоја ловног подручја који
доноси министарство надлежно за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде;
12) проналажење одговарајућег места за реинтродукцију миграторних врста,
као подручје значајно за развојни циклус врсте, или станиште миграторних врста
(хранилишта, зимовалишта, одмаралишта, легла за носиље, миграторни коридори,
мењање длаке).
Члан 8.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Број: 110-00-18/2009-03
У Београду, 20. јануара 2010. године
Министар,
Др Оливер Дулић, с.р.

Iz kogh razloga je to za nas bitno, sada su ovim novim dokumentom proglašene zaštićenim i neke vrste koje nisu bile pa deo koji je interesantna za nas trenutno izgleda ovako

Fringillidae Carduelis cannabina Конопљарка
(зебе) Carduelis carduelis Чешљугар
Carduelis chloris Зелентарка
Carduelis flammea Брезова јуричица
6
Carduelis flavirostris Планинска јуричица
Carduelis hornemanni Поларна јуричица
Carduelis spinus Чижак
Carpodacus erythrinus Руменка
Coccothraustes
coccothraustes
Батокљун
Fringilla coelebs Зеба
Fringilla montifringilla Северна зеба
Loxia curvirostra Крстокљун

Којим правним актима је регулисана област прекограничног промета и трговине заштићеним врстама у Србији?

Национални прописи који регулишу контролу промета заштићеним врстама су:

* Закон о потврђивању Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре („Службени Лист СРЈ - Међународни уговори" 11/2001)
* Закон о заштити животне средине („Службени Гласник РС" 135/04, 36/2009)
* Закон о заштити природе („Службени Гласник РС" 36/2009)
* Правилник о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама („Службени Гласник РС"99/2009)
* Кривични Законик (члан 265) („Службени Гласник РС" 85/2005, 88/2005 -испр., 107/2005-испр., 72/2009)
* Царински закон („Службени Гласник РС" 73/2003, 61/2005, 85/2005-др.з, 62/2006-др.з, 63/2006 испр.3.)
* Закон о царинској тарифи („Службени Гласник РС" 62/2005, 61/2007, 05/2009)
* Одлука о одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно транзит прописани услови (Закон о спољнотрговинском пословању) („Службени Гласник РС" 119/2008)
* Закон о ветеринарству („Службени Гласник РС" 91/2005)
* Закон о добробити животиња („Службени Гласник РС" 41/2009)

На који начин се Правилник о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама разликује од саме CITES Конвенције?

Додатак I, II и III Конвенције чине интегрални део Прилога I до III Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама, али сам Правилник је опширнији и регулише промет и трговину већег број врста него сама CITES Конвенција.

Због усклађености националних прописа Републике Србије са легислативом Европске Уније, постоје одредбе Правилника којима су прописане реигорозније мере него у самој CITES Конвенцији.

Неопходно је да се упознате са мерама контроле промета које се односе на врсте у Прилозима. Често се дешава да грађанство није довољно информисано о чињеници да у Србији постоје строжије мере, и због тога је битно да у случају да упутства о поступању добијете од управног органа за CITES неке друге државе, детаље обавезно проверите са Минисарством животне средине и просторног планирања.

Шта представљају Прилози Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама?

У Прилозима Правилника налазе се спискови који сврставају врсте у одређене категорије. На основу ове категоризације, дефинсани су услови за поступање са датим врстама (прекогранични промет, трговина, узгој, итд.).

У Прилогу I (и Прилогу VII) налазе се строго заштићене врсте чија је трговина забрањена или је под строгом контролом. Забрањено је коришћење у комерцијалне сврхе врста из Прилога I, што подразумева куповину, понуду за куповину, продају, понуду за продају, транспорт за продају, рекламирање за продају, замену за било шта друго, или излагање купцима. Само под посебним прописаним условима и уз потврду Министарства животне средине и просторног планирања Републике Србије, примерци врста из Прилога I могу да се користе у комерцијалне сврхе. За прекогранични промет, тј. увоз или (поновни) извоз примерака из Прилога I потребне су увозне и извозне дозволе.

За увоз примерака врста из Прилога II потребне су увозна и извозна дозвола. Министарство одобрава трговину примерака врста из Прилога II само кад се докаже да су примерци стечени у складу са важећим прописима, тј. да нису противзаконито узети из дивљине или нелегално унети у Србију. За извоз примерака врста из Прилога II, III и VIII потребна је извозна дозвола управног органа држава из које се примерак извози

За увоз примерака врста из Прилога III, IV, као и примерака врста из Прилога VII и VIII које се не налазе и у Прилозима I, II и III, потребно је попунити "Обавештење о увозу" на месту уношења, и приложити претходно прибављено мишљење овлашћене научне и стручне организације.

Прилог V садржи врсте на које се односе одступања од одредби за трговину/комерцијалну употребу из члана 23. Правилника.

Забрањен је увоз врста наведених у Прилогу VI (ипак постоје изузеци код ове забране, наведени у члану 21. став 2).

Прилог XI садржи списак врста чију је кожу, кожне прерађевине и друге производе забрањено увозити у Републику Србију у комерцијалне сврхе.

Прилози X до XX садрже формуларе образаца за дозволе, потврде и сертификате, етикете, обавештења о увозу, упутства и објашњења за њихово попуњавање, кодове и стандардна референтна документа за номенклатуру и научне називе врста који се наводе у дозволама и потврдама.

Саветујемо да контактирате управне органе држава извоза и увоза пре планирања било каквог прекограничног промета заштићеним животињским и биљним врстама.

Када ће почети издавање дозвола, потврда и сертификата на новим обрасцима из Прилога X, XI, XII, XIII, XIV, XV и XVIII?

Правилником о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама предвиђено је да се нови обрасци користе од 08. јуна. 2010 године (тј. 6 месеци од ступања на снагу Правилника).

Који подаци су потребни за правилно попуњавање захтева за прекогранични промет?

Кључне ствари које требати знати при попуњавању захтева :

* Назив врсте - образац захтева од вас да унесете научни (латински) и уобичајени назив врсте
* Прилог Правилника и Додатак Конвенције у којем се наведена врста налази
* Количина
* Опис примерка (ознаке, пол, датум рођења за живе животиње)
* Порекло примерка
* Сврха прекограничног промета
* Дражава у коју се увози или извози

У већини случајева уз захтев је потребно приложити одређена документа која издаје управни орган за CITES државе у коју се увози или из које се примерак извози.

Образац захтева за увоз, извоз и поновни извоз доступан је у електронској форми на интернет презентацији Министарства.

Уз захтев је неопходно приложити уплатницу са одговарајућим износом.

Да ли се прописи односе само на живе примерке дивљих животиња и биљака?

Не, прописима се такође захтевају дозволе и сертификати за оно што се описује као "делови и деривати", (јаја, перја, кљове, зуби, канџе, кожа, шкољке, семена, дрво, ткива и слично). Неки од примера делова и деривата који подлежу контроли промета су коже и крзна сисара, сирове и прерађене коже рептила, сирова и резбарена слоновача, оклопи корњача, кавијар, лековито виље и слично. Лекови традиционални азијске медицине понекад садрже или тврде да садрже екстракте од угрожених врста, тако да и ти производи подлежу контроли промета. Треба напоменути да неке ствари које на први поглед не делују као да потичу од или да садрже делове или састојке које проистичу од заштићених врста, ипак подлежу режиму контроле, поготово кад су у питању делови одеће и обуће, накит или одређени производи као што су лекови традиционални азијске медицине.

Да ли постоје посебни услови за транспорт живих животиња?

Да, постоји CITES упутство за превоз и припрему пошиљки живих дивљих животиња, као и пропис који је објавило Међународно удружење авио превозника (IATA - International Air Transport Association Live Animals Regulations).

Упозоравамо да се живе животиње морају транспортовати у складу са прописаним стандардима, и да ће се у супротном издата дозвола сматрати неважећом.

Шта се дешава у случају да немате дозволу или сертификат?

Инспектори Министарства животне средине и просторног планирања, царински службеници или полиција трајно ће конфисковати примерак, а постоји и законски основ за кривично гоњење преступника.

У посебним случајевима постоји могућност накнадног издавања докумената у складу са чланом 37. Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама.

Обратите се Министарству за информације о издавању CITES дозвола и увек планирајте унапред. Имајте у виду да је потребно одређено време за обраду вашег захтева за издавање дозволе.

Да ли постоје посебна правила за прекогранични промет примерака заштићених врста животиња у личном власништву?

За прекогранични промет заштићених врста животиња у личном власништву, саставни део CITES дозволе чини дозвола за прекогранични промет премерака у личном власништву (Прилог XV). Ово омогућава вишеструки прелаз границе власника са животињом за коју је дозвола издата, без потребе за обновом дозволе. Оваква дозвола се издаје на највише три године.

Како је регулисана трговина заштићеним врстама животиња на националном нивоу у Србији?

Део ове области је регулисан Правилником о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама, тј. издавање «потврде о трговини» и «потврде о примерку». (Услови за обележавање, евидентирање и држање заштићених врста у заточеништву ће бити регулисано накнадно, посебним Правилником).

Код трговине заштићеним врстама дивљих животиња за личне потребе унутар Републике Србије (нпр. кућни љубимци), будите опрезни при куповини и тражите од продавца да вам обезбеди копију дозволе или потврде којом се може доказати да се примерком тргује у складу са чл. 23, 24 и 25 Правилника. Од продавца тражите копију потврде о трговини (Прилог XII) јер је то, уз фискални рачун, једини доказ о легалној набавци животиње.

Трговина примерцима из Прилога I, II и VII без валидне документације на националном нивоу је прекршај.

Трговина примерцима из Прилога III, IV и VIII на националном нивоу не захтева горе наведену потврду.

Водите рачуна код куповине јединки из иностранства, јер потребно да се прибави увозна или извозна дозвола у зависности од врсте.

Као власник животиње која се налази на Прилогу I, II и VII, дужни сте да прибавите и потврду о примерку (Прилог XII).

Да ли је битaн датум стицања примерка?

Датум стицања или уношења примерка на територију Србије може бити релевантан у случају када се ради о примерку који је унет пре ступања на снагу Закона о потврђивању CITES Конвенције, датума уврштавања дате врсте на Додатке Конвенције или супања на снагу Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама.

Ако сте стекли примерак пре много година, или сте га наследили, у оваквим случајевима контактирајте Министарство да би се информисали о детаљима начина детерминсања датума стицања примерка. На пример, могуће је да стручњаци детерминишу оквирни датум који би представљао довољан доказ за Министарство да одреди којој процедури примерак подлеже.

Шта да радите ако на интернету видите оглас за врсту коју желите да купите?

Прво треба проверити да ли се дата врста налази на Прилозима Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама. У случају да се врста налази на једној од горе наведених Прилога, треба проверити где се продавац физички налази јер ово није увек јасно код интернет продаје.

* Ако се продавац налази ван територије Србије, онда увозна / извозна дозвола треба да се прибави пре него што се примерак транспортује.
* Ако је продавац у Србији, проверите да ли уз примерак добијате све папире који су неопходни за легалну продају.
* Уколико примерак потиче изван Србије, продавац мора да поседује доказ о легалном увозу.
* Ако је су у питању примерци који се гаје у заточеништва унутар Србије - продавац мора да поседује доказе да примерци потичу из регистрованог узгоја.

Будите веома опрезни при куповини примерака који подлежу контроли промета и трговине, зато што велики број таквих активности није легалан, поготово преко интернета. Без уверавања да је трговина легална, несвесно поспешујете нелегалну и неодрживу трговину заштићеним врстама, а и сами доводите себе у ситуацију где кршите закон.

Шта да радите ако приметите или сумњате да се врши незаконита трговина или промет заштићеним врстама?

Незаконита трговина заштићеним врстама је озбиљан прекршај, тј. кривично дело. Ако сумњате да неко незаконито увози, извози или продаје заштићене врсте, молимо вас да о томе што пре обавестите Министарство животне средине и просторног планирања - Сектор за контролу и надзор или СITES тим Сектора за заштиту природе.

На основу члана 66. став 3. Закона о заштити природе ( „Службени гласник
РС ” , број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања у споразуму са
Министром пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси
ПРАВИЛНИК
О ВИСИНИ НАКНАДЕ ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ НЕДОЗВОЉЕНОМ
РАДЊОМ У ОДНОСУ НА СТРОГО ЗАШТИЋЕНЕ И ЗАШТИЋЕНЕ ДИВЉЕ
ВРСТЕ
Члан 1.
Овим правилником утврђује се висина накнаде штете проузроковане
недозвољеном радњом у односу на поједине примерке строго заштићених и
заштићених дивљих врста.
Члан 2.
Висина накнаде штете проузроковане убијањем појединих примерака строго
заштићених дивљих врста садржана је у Прилогу 1 - Одштетни ценовник за строго
заштићене дивље врсте, а заштићених дивљих врста у Прилогу 2 - Одштетни
ценовник за заштићене дивље врсте, који су одштампани уз овај правилник и чине
његов саставни део.
Члан 3.
Висина накнаде штете проузроковане другим недозвољеним радњама у
односу на строго заштићене и заштићене животињске врсте из члана 2. овог
правилника као што су повређивање, растеривање, прогањање, хватање, држање
узнемиравање нарочито у време размножавања, подизања младих, миграције и
хибернације утврђује се постотком износа предвиђеног за поједину животињску
врсту из члана 2. овог правилника, и то у распону од 20% до 80%, имајући у виду
врсту радње, степен оштећења и значај заштићене животињске врсте.
Уколико је штета из става 1. овог члана онемогућила животињи даљи
самостални опстанак у природи, као и уколико је штета настала уништавањем
односно оштећивањем развојних облика (јаја, ларви, младунчади) и њихових
гнезда, легла или станишта, висина накнаде штете утврђује се у висини накнаде
из члана 2. овог правилника.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Број: 110-00-38/2010-03
У Београду, 3.марта 2010.године
МИНИСТАР
Др Оливер Дулић с.р.

(ЖДРАЛОВИ) (ждралови)
Rallidae Crex crex Прдавац 200.000,00
(барске коке) Све остале врсте 150.000,00
Otididae
(дропље)
200.000,00
PASSERIFORMES Alaudidae Alauda arvensis Пољска шева 30.000,00
(ПЕВАЧИЦЕ) (шеве) Lullula arborea Шумска шева 30.000,00
Све остале врсте 35.000,00
Corvidae Pyrrhocorax pyrhocorax Црвенокљуна галица 50.000,00
(вране) Све остале врсте 30.000,00
Fringillidae Carduelis carduelis Чешљугар 25.000,00
(зебе) Carduelis chloris Зелентарка 25.000,00
Carpodacus erythrinus Руменка 35.000,00
Fringilla coelebs Зеба 25.000,00
Све остале врсте 30.000,00
Hirundinidae Riparia riparia Брегуница 15.000,00
(ласте) Све остале врсте 20.000,00
Laniidae Lanius collurio Руси сврачак 40.000,00
(сврачци) Lanius minor Сиви сврачак 50.000,00
Lanius nubicus Дугорепи сврачак 50.000,00
Све остале врсте 45.000,00
Motacillidae Anthus trivialis Шумска трептељка 15.000,00
(плиске) Motacilla alba Бела плиска 15.000,00
Motacilla cinerea Поточна плиска 15.000,00
Све остале врсте 20.000,00
Muscicapidae Ficedula hypoleuca Црноврата мухарица 30.000,00
(мухарице) Ficedula parva Мала мухарица 30.000,00
Све остале врсте 25.000,00
Paridae Parus ater Јелова сеница 25.000,00
(сенице) Parus caeruleus Плава сеница 25.000,00
Parus major Велика сеница 25.000,00
Parus palustris Сива сеница 25.000,00
Све остале врсте 30.000,00
Passeridae Montifringilla nivalis Планински врабац 20.000,00
(врапци) Све остале врсте 15.000,00
Sittidae Sitta europaea Бргљез 7.000,00
(бргљези) Све остале врсте 10.000,00
Sylviidae Acrocephalus arundinaceus Велики трстењак 10.000,00
(грмуше) Acrocephalus palustris Трстењак млакар 10.000,00
Phylloscopus collybita Обични звиждак 10.000,00
Sylvia atricapilla Црноглава грмуша 10.000,00
Sylvia communis Обична грмуша 10.000,00
Све остале врсте 15.000,00
Tichodromadidae
(пузавци)
Tichodroma muraria Пузгавац 45.000,00
Timalidae
(бркате сенице)
Panurus biarmicus Брката сеница 50.000,00
Turdidae Erithacus rubecula Црвендаћ 10.000,00
(дроздови) Luscinia megarhynchos Мали славуј 10.000,00
Monticola saxatilis Кос камењар 15.000,00
Monticola solitarius Модрокос 15.000,00
Oenanthe oenanthe Обична белогуза 10.000,00
Phoenicurus ochruros Црна црвенрепка 10.000,00
Troglodytes troglodytes Царић 10.000,00
Turdus merula Кос 10.000,00
Turdus philomelos Дрозд певач 10.000,00
Turdus torquatus Кос огрличар 15.000,00
Све остале врсте 12.000,00
Све остале породице 12.000,00

Napokon i predlog pravilnika koji smo dugo čekali

На основу члана 86. став 4. Закона о заштити природе („Службени гласник
Републике Србије ”, број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања у сагласности са Министром
пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси
ПРАВИЛНИК
О УСЛОВИМА ДРЖАЊА, НАЧИНУ ОБЕЛЕЖАВАЊА И
ЕВИДЕНТИРАЊА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА У ЗАТОЧЕНИШТВУ
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим правилником прописују се услови које морају испуњавати зоолошки
вртови и други објекти и/или простори за држање дивљих животиња (у даљем тексту :
заточеништво), услови држања, начин обележавања и евидентирања.
Члан 2.
Одредбе овог правилника односе се на правно лице, предузетника и физичко
лице (у даљем тексту : лице) које треба да прибави дозволу министарства надлежног за
послове заштите природе (у даљем тексту : Министарство) и које:
– држи заштићене животиње с намером приказивања јавности у зоолошким
вртовима, акваријима, тераријима и сличним просторима,
– одгаја строго заштићене и заштићене животиње (у даљем тексту: заштићене
животиње),
– обавља трговачку делатност заштићеним животињама,или
– држи заштићене животиње као кућне љубимце или у неку другу
некомерцијалну сврху.
Заштићеном животињом се у случају кичмењака сматра примерак чији један
родитељ припада заштићеној врсти.
II ОПШТИ УСЛОВИ ДРЖАЊА ЖИВОТИЊА У ЗАТОЧЕНИШТВУ
Члан 3.
Услови држања животиња у заточеништву подразумевају одговарајуће објекте
за смештај и одговарајуће услове држања и бриге о животињама.
Расположиви простор за поједину врсту животиња мора бити уређен и одржаван
у складу с минималним стандардима држања животиња који се налазе у Прилогу I, који
је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Испуњеност услова из ст. 1 и 2. овог члана у поступку прибављања дозволе за
држање животиња лице доказује решењем које сагласно посебним прописима издаје
министар надлежан за добробит животиња.
Члан 4.
Уколико услови држања за неку заштићену врсту нису прописани у складу са
чланом 3. овог правилника, Министарство ће их на захтев странке уз прибављено
мишљење надлежних стручних и научних организација накнадно одредити у складу са
условима прописаним овим правилником.
У случају држања кичмењака код којих су родитељске врсте различитих
величина, примењују се услови држања прописани за врсту којој припада већи
родитељ.
Члан 5.
Објекат у коме се животиње држе у заточеништву се може снабдевати водом
из јавног водовода и/или властитог извора, а вода која се користи за пиће мора бити у
складу са стандардима који су прописани за питку воду.
При снабдевању водом из властитих извора потребно је поседовање
дозволе/сагласности за захватање вода за технолошке и сличне потребе у складу с
посебним прописима.
Отпадне воде из објекта, ако садрже опасне и штетне материје које могу
утицати на околину, морају се пречишћавати и испуштати у складу с посебним
прописима.
Члан 6.
Хемијска средства која се користе за чишћење и дезинфекцију објеката и
простора у заточеништву могу се користити само по одобрењу и под надзором
стручног особља.
За хемијска средства која се користе за прање и дезинфекцију објеката и
простора зоолошког врта потребна је дозвола у складу с посебним прописима.
Члан 7.
Материјали који се употребљавају за изградњу објеката за држање животиња у
заточеништву морају бити такви да омогућавају њихово хигијенско одржавање тј.
редовно чишћење, прање и по потреби дезинфекцију и не смеју да садрже штетне
материје које могу угрозити здравље животиња.
Објекти морају бити саграђени и одржавани на начин да не долази до
повређивања животиња.
Члан 8.
Смештај за животиње мора бити технички и функционално уређен тако да
животиње имају:
– довољно простора, да нису ограничене у обављању основних физиолошких,
етолошких и других биолошких потреба примерених врсти, старости, степену развоја и
и специфичностима , у складу са стручним искуством и научним сазнањима,
– одговарајуће осветљење, дневно-ноћни ритам, температуру, влажност,
проветравање, концентрацију гасова као и одговарајући однос течности и гасова који
одговара потребама врсте и њених екотипова, старости, степену развоја животиња, уз
што мањи утицај узнемиравајућих фактора и
– осигуране одвојене просторије ако се ради о недружељубивим животињама.
Члан 9.
Брига о животињама обухвата:
– негу животиња на начин који задовољава све физиолошке, етолошке и друге
биолошке потребе,
– заштиту од бега животиња,
– потребне ветеринарске и хигијенске мере, а нарочито:
- свакодневну контролу здравственог стања животиња,
- контролу хигијенске исправности хране и воде,
- складиштење, припремање и давање хране животињама у складу са санитарним
прописима и
- редовно чишћење простора средствима која нису штетна за здравље животиње.
Члан 10.
Изузетно од чл. 3 до 9. овог правилника услови држања животиња могу се
прилагодити датим могућностима у случајевима кад се ради о:
– привременом збрињавању заплењених, одузетих или напуштених животиња,
– привременом држању болесних или повређених животиња ради лечења и
опоравка,
– продавницама живих животиња на мало и велетрговинама, где је могуће
држати до 25% више животиња од прописаног броја за одговарајућу величину кавеза,
тераријума или акваријума, али не дуже од 3 месеца,
– привременом смештају птица грабљивица које се држе у сврху соколарења,
али не дуже од 3 месеца,
- карантину где је могуће држати до 25 % више животиња од прописаног броја
за одговарајућу величину кавеза, тераријума или акваријума,
- другачијој регулативи у другим прописима.
Власник продавнице на мало у случају из става 1. алинеја 3. овога члана
доставља упозорење купцу о томе да величина простора у коме се животиње држе у
продавници не одговара стварним потребама прописаним за ту врсту.
По истеку рока из става 1. алинеје 3. овога члана услови смештаја и бриге о
животињи морају бити у складу условима из чл. 3, 4, 5 и 6. овог правилника.
Члан 11.
Држање у заточеништву живих примерака дивљих животиња наведених у
Прилогу II који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, дозвољено
је само у зоолошким вртовима, прихватилиштима, регистрованом узгоју, као и за
потребе биомедицинских истраживања и научних истраживања са циљем очувања
врста .
Изузетно од става 1. овог члана Министарство може дозволити привремено
држање болесних и повређених примерака животиња из става 1. овог члана у
заточеништву ради лечења, опоравка и повратка у природу, само након пружања доказа
да ће се животиње држати у складу са прописаним условима и да су лица задужена за
њихову негу квалификована за наведене послове.
III ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ИСПУЊАВА ЗООЛОШКИ ВРТ
Члан 12.
Поред општих услова утврђених прописима из области добробити животиња као
и општих услова у складу са овим правилником, зоолошки врт треба да:
- учествује у програмима ex situ заштите угрожених врста које одобрава
Министарство,
- има програм за превенцију прекомерног и непожељног размножавања
примерака одређених врста у зоолошком врту,
- спроводи програм едукације посетилаца о значају очувања дивљих
животињских врста и њихових станишта у дивљини, са посебним пажњом
посвећеном угроженим врстама и претњама по опстанак истих,
- има јасно дефинисане процедуре поступања у случају бега животиња,
- има јасно дефинисане процедуре за држање отровних животиња.
Ex situ програми очувања угрожених врста
Члан 13.
Ex situ програме размножавања угрожених врста дивљих животиња у зоолошким
вртовима за потребе очувања датих врста у дивљини одобрава Министарство након
прибављања позитивног мишљења овлашћене научне и стручне организације, која на
основу доступних података и документације одлучује о реализацији датих програма.
Програм контроле прекомерног размножавања животиња
Члан 14.
Зоолошки врт мора да има развијен програм за контролу и превенцију
прекомерног или непожељног размножавања примерака одређених врста дивљих
животиња.
Стерилизација се може користити када је неопходно спречити пренамножавање
одређених примерака. Током израде програма за контролу прекомерног размножавања
потребно је узети у обзир могућа непожељна дејства хируршке или хемијске
стерилизације на понашање примерака пре него што се донесе коначна одлука о
стерилизацији.
Едукација посетилаца зоолошког врта
Члан 15.
Образовање јавности о заштити природе мора бити саставни део излагања
примерака у зоолошком врту.
Улога зоолошког врта у образовању становништва о дивљим животињама мора
да буде јасно наведена у статуту зоолошког врта.
Програм образовања мора да има јасно дефинисане и усклађене компоненте
усмерене ка различитим профилима посетилаца зоолошког врта.
Зоолошки врт мора да демонстрира спровођење свог образовног програма кроз
специфичне пројекте одобрене од стране Министарства надлежног за послове заштите
природе.
Најмање један члан особља зоолошког врта мора бити задужен за стручну
примену образованог програма.
Објекти и просторије где су животиње изложене треба да јасно и исправно
идентификују животиње које се налазе у њима. На информативном материјалу морају
бити истакнути степен угрожености популација дате врсте у природи, информације о
стаништима и факторима угрожавања, у складу са последњим подацима Међународне
уније за очување природе (International Union for Conservation of Nature), као и подаци о
учествовању зоолошког врта у националним, регионалним и међународним
програмима очувања дате врсте где је то важеће.
Када се животиње приказују јавности на начин другачији од просторија и
објекта где су иначе изложене, демонстрације животиња морају бити у складу са
програмом образовања јавности о дивљим животињама и заштити природе и
биодиверзитета.
Зоолошки врт треба да одржава библиотеку одговарајуће величине и
сложености, која мора бити доступна свим запосленим лицима у зоолошком врту, и по
могућности за јавност где је то изводљиво.
Изворни материјал за програм образовања треба да буде доступан јавности и
посетиоцима зоолошког врта (водичи, белешке, наставни материјал, и слично).
Превенција крађе и бега животиња
Члан 16.
Зоолошки вртови морају имати развијену стратегију спречавања крађа или
намерног пуштања животиња од стране посетилаца и других лица.
Зоолошки врт мора да има израђену анализу ризика у случају бега животиња.
Процедура поступања у случају бега животиње мора бити позната и доступна
свим запослиним лицима.
Процедура поступања у случају бега треба да садржи:
- хитно обавештавање главног одговорног лица у зоолошком врту,
- реаговање у различитим ситуацијама (нпр. у току дана и присуства
посетилаца, кад више животиња побегне, итд.)
- поновно хватање одбегле животиње, заштите, контроле и евакуације
посетилаца, обавештавање полиције,
- затварање свих улаза и излаза из зоолошког врта,
- коришћење пушке за омамљивање животиња или ватреног оружја од стране
овлашћеног лица у зоолошком врту или полиције,
- поседовање одговарајуће заштитне опреме за запослене укључене у процес
хватања одбегле животиње
Зоолошки врт мора да има јасно дефинисан ланац одговорности за случајеве
одбеглих животиња, који мора бити редовно ажуриран и познат звим запосленим
лицима.
Управа зоолошког врта је одговорна за набавку адекватне опреме за
омамљивање или одстрел одбеглих животиња.
Сваки случај бега животиња мора бити забележен у форми извештаја.
Отровне животиње
Члан 17.
Зоолошки врт који држи отровне врсте дивљих животиња мора да:
1) поседује адекватну количину доза противотрова за дате врсте са важећим
роком употребе,
2) посебним мерама обезбеди простор где се држе отровне врсте тако да би се
могућност бега или пуштања отровне животиње свела на минимум,
3) има на располагању довољно обучених запослених лица која могу да рукују са
отровним животињама,
4) сачини писане инструкције за пружање прве помоћи и даљег поступања у
случају инцидента са отровном животињом, са којима сви запослени морају бити
упознати.
Писане инструкције из става 1. тач. 4) овог члана морају да садрже информације за
хитно поступање у склучају уједа/убода отровне животиње и морају бити одштампане
на претходно припремљеном формулару за упут локалној болници који садржи податке
о:
1) типу уједа/убода и о отровној врсти,
2) спецификације произвођача о противотрову који прати пацијента,
3) контакт и локацију најближе болнице која може да третира овакве случајеве у
складу за писаном анализом ризика од стране медицинског стручњака,
4) контакт телефон најближе установе за снабдевање противотровом,
5) контакт телефон зоолошког врта и запосленог лица које је главно одговорно за
дату врсту,
6) контакт телефон стручњака за дату врсту,
7) информације о датој врсти које су сачинили ветеринари или запослени у зоо
врту,
у случају уједа/убода запосленог у зоолошком врту, здравствени картон лица.
Особље у зоолошком врту
Члан 18.
Број запослених лица са неопходним квалификацијама за руковање са дивљим
животињама у зоолошком врту мора бити одговарајући за спровођење прописаних
мера.
Зоолошки врт мора да има списак са јасно истакнутим задужењима,
квалификацијама и завршеним обукама запослених.
Сви запослени морају бити оспособљени за појединачна задужења путем
посебних програма обуке за негу и рад са дивљим животињама.
Директор зоолошког врта дужан је да осигура да запослени у зоолошком врту не
крше одредбе закона који регулише добробит животиња.
Члан 19.
При изградњи новог зоолошког врта треба водити рачуна да исти буде смештен
на простору који ће својом величином и другим обележјима одговарати потребама
смештаја планираног броја и врсте животиња као и да поседује одговарајуће дозволе и
сагласности у складу са посебним прописима из области просторног уређења и заштите
природе.
IV ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЖИВОТИЊА
Члан 20.
Обележавање дивљих животиња у заточеништву на начин прописан овим
правилником обавезно је за живе кичмењаке који припадају строго заштићеним и
заштићеним дивљим врстама.
Као изузетак од става 1. овога члана, обавеза обележавања не односи се на:
– младе узгојене јединке корњача чији је доњи равни део оклопа краћи од 100 mm,
ако су узгојене у регистрованој одгајивачници у складу са дозволом
Министарства,
– животиње које су лакше од 200 грама или нису досегле ту тежину,
– дивље животиње које се привремено држе у заточеништву код правних или
физичких лица овлашћених од стране Министарства, а које ће се по лечењу и
опоравку вратити назад у природу,
– заплењене, одузете или напуштене животиње које привремено држе у
заточеништву правна или физичка лица овлашћена од стране Министарства или
– животиње привремено узете из природе у сврху истраживања.
Начини обележавања прописани овим правилником не примењују се на
животиње које истраживачи односно истраживачке организације узму из природе у
сврху истраживања, означе и врате у природу одмах након обележавања.
Члан 21.
Примерци животиња обележени ван Републике Србије сматраће се обележеним
у складу с одредбама овога правилника, ако су обележени на начин који је одобрио
надлежни управни орган у другој држави, а који је у складу са начином обележавања
који је прописан овим правилником.
Министарство води евиденцију о државама које обележавају животиње на начин
за који се сматра да је у складу са начином прописаним овим Правилником.
Члан 22.
Обележавање животиња из члана 21. става 1. овога правилника дужан је да
спроведе одгајивач односно власник животиње.
Све трошкове обележавања животиња сносе одгајивачи односно власници
животиња.
Ако животиња из члана 21. става 1. овог правилника није обележена, физичко
или правно лице које постане њен власник дужно је да је накнадно обележи у складу са
одредбама овог правилника, и то у року од 15 дана од дана стицања власништва над
животињом, односно 10 дана по завршетку карантина ако је исти трајао дуже од 15
дана.
Ако је изворна ознака оштећена, изгубљена или нарушава здравствено стање
животиње, одгајивач односно власник животиње дужан је да затражи од Министарства
сагласност за уклањање старе ознаке и поново обележавање животиње. Министарство
издаје сагласност уколико утврди идентитет животиње.
Одгајивач односно власник животиње дужан је да води евиденцију о
обележавању животиња.
Министарство обавља надзор евиденције из става 5. овога члана.
Члан 23.
Министарство, у сарадњи са министарсвом надлежним за послове ветерине,
води евиденцију животиња обележених у складу са овим правилником.
Сматра се да је животиња обележена у складу са овим правилником тек када
одгајивач односно власник животиње достави Министарству правилно попуњену,
потписану и оверену потврду о обележавању заштићених животиња на обрасцу из
Прилога III овог правилника.
Члан 24.
Ако обележена животиња из члана 21. става 1. овога правилника угине, побегне,
изгуби се или буде убијена, одгајивач односно власник је дужан у року од 15 дана
доставити Министарству следеће податке:
– научни и уобичајени назив врсте,
– врсту ознаке (микрочип, прстен и др.),
– кôд ознаке (број микрочипа, број прстена и др.),
– датум угинућа, бега или усмрћења животиње,
– планирано даље коришћење животиње (препарирање, уступање лешине за научна
истраживања и сл.).
Подаци из става 1. овога члана се достављају на обрасцу из Прилога IV овог
правилника.
Члан 25.
Птице за које је чланом 21. ставом 1. овога правилника прописано обележавање,
морају се обележити затвореним ножним прстеном.
Затворен ножни прстен мора бити бешавни, тј. израђен у непрекинутом кругу,
без прекида и споја, мора имати јединствени, трајно читљив и непромјенљив кôд, мора
бити комерцијално произведен у сврху означавања птица и не сме се ни на који начин
мењати.
Прстен мора бити такве величине да га је немогуће скинути с ноге одрасле
птице, а ставља се на ногу птице првих дана након излегања. Нога птице на коју се
ставља прстен мора бити читава. Затворен ножни прстен мора бити такве величине и
израде да не шкоди птици као и да га птица не може оштетити.
Члан 26.
Као изузетак од члана 26. става 1. овога правилника, ако се птица не може
обележити затвореним ножним прстеном због њених физичких особина или понашања,
односно ако затворени ножни прстен није стављен на време, мора се означити
микрочипом. Микрочип мора одговарати критеријима из чланова 27. и 29. овога
правилника.
Члан 27.
Затворен ножни прстен из члана 26. овог правилника мора садржати
јединствени, трајно читљив и непроменљив кôд од 11 знакова састављен на следећи
начин:
– места 1 и 2: ознака државе Републике Србије – СР у складу с нормом ISO 3166-1,
– места 3 и 4: година узгоја,
– места 5 и 6: матични број удружења или добављача,
– места 7, 8 и 9: матични број одгајивача,
– места 10 – 13: редни број птице.
Састав означавања који се користи у Републици Србији мора осигуравати
јединственост и непоновљивост ознаке прстена.
Члан 28.
Набавку и дистрибуцију затворених ножних прстенова из члана 26. овог
правилника може вршити само правно или физичко лице са којим Министарство
закључи уговор. Набавка и дистрибуција се може вршити само одгајивачима који имају
дозволу за узгој.
Министарство ће на предлог стручне институције одредити унутрашње
димензије затворених ножних прстенова које правно или физичко лице из става 1.
овога члана може дистрибуирати одгајивачима појединих врста птица.
Правно или физичко лице из става 1. овог члана мора водити евиденцију издатих
прстенова, у облику електронске базе са следећим подацима:
– јединствени кôд прстена,
– величина, односно унутрашње димензије прстена,
– произвођач прстена,
– име, презиме, односно назив и адреса узгајивача који је преузео прстен, и достављати
је Министарству једном годишње.
Министарство обавља надзор евиденције из става 3. овога члана.
Члан 29.
Постављање затворених ножних прстенова из члана 26. овог правилника
обављају одгајивачи.
Одгајивач је дужан да за сваку обележену птицу из члана 21. става 1. овог
правилника достави Министарству правилно попуњену, потписану и оверену потврду о
обележавању заштићених животиња на обрасцу из Прилога III овог правилника.
Сматра се да је птица обележена у складу са овим правилником тек када
одгајивач птице достави Министарству потврду из претходног става овога члана ради
уписа у евиденцију животиња обележених у складу са овим правилником.
Члан 30.
Одгајивач је дужан да води евиденцију у електронском облику о обележавању
заштићених птица затвореним ножним прстеновима, и да једном годишње доставља
наведену евиденцију овом Министарству.
Евиденција треба да садржи све податке наведене у обрасцу из Прилога III овог
правилника.
Министарство обавља надзор евиденције из става 1. овога члана.
Члан 31.
Живи кичмењаци, осим птица, за које је чланом 21. ставом 1. прописано
обележавање, морају се обележити непроменљивим микрочипом с јединственим кôдом.
Микрочип се аплицира са леве стране тела животиње, под кожу на врату,а зависно од
врсте на место које је најпримереније у смислу добробити животиње и у складу с
ветеринарском праксом.
Члан 32.
Микрочип из члана 32. овога правилника мора да:
– одговара нормама нормама ISO 11784 и ISO 11785,
– садржи јединствен, трајно читљив и непромењив кôд састављен од 15 знакова на
следећи начин:
■ места 1, 2 и 3: трозначни кôд државе – 891 у складу са српском нормом ISO ,
■ места 4 и 5: код произвођача – 991 минус кôд произвођача, који је одређен ICAR
стандардом,
■ места 6 до 15: јединствени (индивидуални) број животиње;
– има уграђен механизам који онемогућава миграцију чипа по телу животиње,
– буде нешкодљив за животиње,
– величином буде прикладан за животињу која се обележава,
– буде појединачно и стерилно пакован до аплицирања.
Апликација микрочипа може се обављати само апликатором за једнократну
употребу.
Систем обележавања који се користи у Републици Србији мора да осигура
јединственост микрочипова, а произвођач микрочипова одговоран је за непоновљивост
кôдова микрочипова.
Члан 33.
Набавку и дистрибуцију микрочипова из члана 32. овога правилника може
вршити само правно лице које за то уговором овласти Министарство, а дистрибуција се
врши само ветеринарским организацијама и приватним праксама с којима је
Министарство закључило уговор за обележавање строго заштићених и заштићених
животиња из члана 21. става 1. овога правилника.
Овлашћено правно лице из става 1. овога члана мора да води евиденцију издатих
микрочипова, у облику електронске базе са следећим подацима:
– јединствени кôд микрочипа,
– тип микрочипа,
– произвођач микрочипа,
– овлашћена ветеринарска организација и приватна пракса која је преузела микрочип.
Министарство обавља надзор евиденције из става 3. овог члана.
Члан 34.
Апликацију микрочипова из члана 32. овог правилника врше доктори
ветеринарске медицине.
Обележавање микрочипом строго заштићених и заштићених животиња из члана
21. става 1. овог правилника спроводе ветеринарске организације с којима
Министарство закључи уговор.
Уговорна ветеринарска организација из става 2. овога члана дужна је да при
обележавању микрочипом животиња из члана 21. става 1. власнику животиње изда
потврду о обележавању заштићених животиња на обрасцу из Прилога III овог
правилника.
Члан 35.
Ветеринарска организација из члана 35. става 2. овог правилника, са којом
Министарство закључи уговор, дужна је да води евиденцију у електронском облику о
обележавању заштићених животиња микрочипом, и да једном годишње доставља
наведену евиденцијуМинистарству.
Евиденција треба да садржи све податке наведене на обрасцу из Прилога III овог
правилника.
Министарство обавља надзор евиденције из става 1. овога члана.
Члан 36.
Власник животиње дужан је да за сваку обележену животињу из члана 21. става
1 овог правилника достави Министарству правилно попуњену, потписану и оверену
потврду о означавању заштићених животиња на обрасцу из Прилога III овог
правилника.
Животиња је означена у складу са овим правилником тек када власник
животиње достави Министарству потврду из претходног става ради уписа у евиденцију
животиња обележених у складу са овим правилником.
Члан 37.
Са изузетком, ако животињу из члана 21. става 1. овог правилника није могуће
обележити начинима обележавања који су прописани члановима 26., 27. и 32. овог
правилника, Министарство може одобрити обележавање неком другом јединственом
ознаком која ће осигурати утврђивање идентитета животиње.
Ако животињу није могуће обележити ознаком која ће осигурати утврђивање
идентитета, Министарство може одобрити узимање и чување узорка крви или другог
ткива животиње ради спровођења молекуларне и генетичке анализе.
Члан 38.
Животиња коју је немогуће означити затвореним ножним прстеном или
микрочипом због здравственог стања, физичких особина, понашања или неког другог
тренутног разлога, привремено ће бити означена у складу са чланом 38. овог
правилника.
Чим околности из става 1. овога члана престану, наведена животиња биће
означена затвореним ножним прстеном или микрочипом.
Члан 39.
Обележавање животиња према одредбама овог правилника мора се обављати
хумано и брижно, у складу са добробити и природним понашањем животиња.
V ЕВИДЕНЦИЈА О ДРЖАЊУ ЖИВОТИЊА У ЗАТОЧЕНИШТВУ
Члан 40.
Правна или физичка лица која постану власници строго заштићених и
заштићених животиња, са намером да их држе у заточеништву, дужнa су да о томе
обавесте Министарство у року 30 дана по стицању власништва над тим животињама.
Писано обавештење из претходног става треба да садржи следеће податке:
– име, презиме и адресу, односно назив и седиште власника животиње,
– научни и уобичајен назив врсте,
– пол животиње,
– врста и кôд ознаке,
– порекло животиње,
– опис услова држања и бриге о животињи,
– датум стицања животиње,
– начин стицања животиње.
Подаци се достављају на обрасцу из Прилога V овог правилника.
За животиње за које је Законом о заштити природе прописано издавање дозволе
за држање, сматраће се да је издавањем дозволе власник животиње испунио услов из
става 1. овога члана.
Одредба става 1. овог члана не односи се на правна и физичка лица која
обављају трговачку делатност живим животињама, држе их у заточеништву у сврху
приказивања јавности или узгајају, нити на правна и физичка лица која постану
власници заштићених аутохтоних врста животиња из Прилога II Правилника о
проглашавању дивљих врста заштићеним и строго заштићеним уз чије научно име
стоји напомена да су ловне врсте.
Министарство води евиденцију животиња из става 1. овог члана.
VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 41.
Физичка и правна лица која држе заштићене животиње у заточеништву дужна су
да ускладе услове држања са одредбама овог правилника у року од шест месеци од дана
ступања на снагу овог правилника.
Члан 42.
Примерци животиња из члана 21. става 1. који су обележени пре ступања на
снагу овог правилника затвореним ножним прстеном или микрочипом сматрају се
обележеним у складу с одредбама овог правилника.
Власници животиња из члана 21. става 1. чије животиње у тренутку ступања на
снагу овог правилника нису обележене или нису обележене затвореним ножним
прстеном или микрочипом, дужни су да их обележе у складу са одредбама овог
правилника у року од девет месеци од дана ступања на снагу овог правилника.
Члан 43.
Власници животиња из члана 41. који у тренутку ступања на снагу овог
правилника нису обавестили Министарство о власништву над строго заштићеним и
заштићеним животињама, са намером држања у заточеништву, дужни су да доставе
Министарству писано обавештење на обрасцу из Прилога V у року од три месеца од
дана ступања на снагу овог правилника.
Члан 44 .
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
гласнику Републике Србије”.
Број: Министар,
У Београду, април 2010. године Др Оливер Дулић, с.р.

I sve ostalo o čemu smo pisali u biltenu........

Ministarstvo zivotne sredine i prostornog planiranja dalo je mogucnos da svako ko je zainteresovan primedbama i sugestijama ucestvuje u izradi pravilnika. Sto je veoma pohvalno. Treba iskoristiti tu priliku jer ce ona trajati jos samo dva dana do 10.05.
Nemojte reci da nas niko nista nije pitao u vezi sa pravilnikom. Procitajte pravilnik i iskoristite mogucnos da konstruktivnim primedbama ucestvujete u njegovom konacnom oblikovanju.
Upravo sam ministarstvu poslao sledeci predlog za promenu naziva pravilnika jer mi je radni naziv, koji ce mozda biti i konacan, veoma zasmetao.

KOMENTAR na Predlog pravilnika o uslovima drzanja, nacinu obelezavanja i evidentiranja divljih zivotinja u zatocenistvu.

Predlog za promenu naziva pravilnika

Naziv pravilnika treba da bude sagasan sa sustinom pravilnika i treba da glasi:

Pravilnik o cuvanju, nacinu obelezavanja i evidentiranja divljih zivotinja i ptica u vestackim uslovima.

Glagol cuvati je precizniji i adekvatniji od glagola drzati u konkretoj situaciju.

Zbog jasnoce i preciznosti treba dodati ….. i ptica. Vec dugo se u narodu odomacila podela zivih bica na zivotinje i ptice, verovatno iz prakticnih razloga. Kako je pravilnik za narod, treba otpostovati narodnu podelu zivih bica na zivotinje i ptice jer je takva podela postala tradicionalna.

Zbog cega treba pojam zatocenistvo zameniti pojmom vestacki uslovi?

Jasno je koliko rec zatocenistvo ima lose znacenje.
Pravilnik je nastao da bi se regulisao odnos izmedju ljubitelja zivotinja i zivotinja prvenstveno u cilju dobrobiti za zasticene i strogo zasticene vrste za koje je covek zainteresonan. Ako je pravilnik u korist i dobrobit zivotinja i ptica, a jeste, njegov naziv ne moze biti da je to pravilnik o zivotinjama u zatocenistvu.
Zatocenistvo je nesporna asocijacija na zatvor sto opet asocira na nasilno lisavanje slobode zivih bica i njihovu patnju zbog gubitka slobode.

Mnoge zivotinje i ptice koje su kucni, ljubimci rodjene su u vestackim uslovima. Prihvatile su vestacko okruzenje kao svoju prirodnu sredinu u kojoj se osecaju konfrono sigurno i zasticeno. Te se takvo okruzenje me moze smatrati zatvorom, odnosno cuvanje zivotinje ili ptice u kucnim uslovina, zatocenistvom.
Cak i one jedinke divljih zivotinja koje su rodjene u prirodi a dugo su sa ljudima, cuvaju se i neguju kao clanovi porodice. Izgubile su osecaj za prirodno okruzenje, prihvatile su vestacko okruzenje kao sigurno egzistencijalno utociste u kome su pocele i da se reprodukuju. Okruzene su paznjom, brigom, ljubavlju ljudi, koji ih cuvaju i lece po potrebi. Imaju trajnu zastitu od predatora. Te se ne moze smatrati da su u zatocenistvu.
Za divlje zivotinje i ptice kojima je u ogradjenom prostoru stvoren prirodni ambijen i okruzenje (otpostovan njihov iskonski, evolucijom odredjen nacin zivota, stvorenu uslovu kao da su u svom autenticnom okruzeja) ne moze se smatrati da su u zatocenistvu.
Treba voditi racuna o osecanjima ljudi koji su ljubitelji zivotinja i prirode a koji se protive i ne odobravaju bilo kakvo premestanje zivotinja iz prirodnog okruzenja u neko drugo okruzenje. Postujuci osecanja tih ljudi i nihovog shvatanja odnosa covek ostali zivi svet, mnogo adekvatniji pojam, koji vise odgovara realnosti, za premestanje zivotinja iz prirodnog okruzenja je pojam vestacko okruzenje. A ne zatocenistvo.
Pojam zatocenistvo pojacava nezadovoljstvo i frustraciju ljubitelja zivotinja koji odnos covek zivotinja posmatraju na drugaciji nacin.
Upotrebom terminologije: Vestacji uslovi cuvanja zivotinja i ptica stavljaju coveka, ljubitelja zivotinja u pozitivniji i progresivniji razvojni odnos prema zivotinjama i pticama stavljajuci naglasak na humanisticki stav prema ostalom zivom svetu. Sto i jeste cilj ovog pravilnika. Unapredjenje odnosa coveka prema ostalom zivom svetu zbog dobrobiti coveka i dobrobiti zivotinja istovremeno.

Ovo je link Ministarsva gde mozete procitati pravilnik i poslati predloge i primedbe:
http://www.ekoplan.gov.rs/src/Zastita-prirode-33-p1-list.htm?_sector_id=4&_sm_id=11

Primedbe su ti na mestu ali Pravilnik je toliko nedorečen i neodredjen da to što si naveo predstavlja najmanji problem. Iz samog pravilnika se vidi da odgajivači ptica nisu učestvovali u njegovoj izradi, iskreno više sam se nadao od nekih. Što se našeg Udruženja tiče ostvarili smo kontakt i saradnju sa ljudima iz ministarstva, dali smo predloge koji su procenjeni kao veoma korisni i konstruktivni i zvanično su predati radnoj grupi i Veću. Pokušali smo da ispravimo neke stvari i da se prilagodimo pravilnik odgajivačima i realnoj situaciji.

Kako vreme za primedbe na predlog pravilnika istice upravo sam Ministarstvu zivotne sredine i prostornog planiranja poslao tekst sledece sadrzine:

Predlog za evidentiranje odraslih neprstenovanih ptica pevacica faune Evrope i drugih prica.

U Srbiji se decenijama kao kucni ljubimci cuvaju ptice pevacice i druge ptice. Smatra se mada broj nije utvrdjen i tek ce se legalizacijom i evidentiranjem utvrditi ,da po nasim domacinstvima ima vise hiljada prica pevacica i drugih ptica Kako se radi o odraslim primercima koji su dugogodisnji kucni ljubimci, veliki broj jedinki je izlezen u vestackim uslovima i nije evidentiran jer ta oblast nije bila zakonom uredjena.
Obelezavanje tih ptica (najvise je raznih zeba ili ima i drugih prica pevacica) mikrocipovima je slozen i skup posao. Jednostavnije i jeftinije resenje njihovog obelezavanja je otvorenim alumijumskim prstenovima. Istim ili slicnim onim prstenovima kojima se obelezavaju odrasle ptice u prirodi radi pracenja njihovog broja i migracija.
Svaka ptica bi imala jedinstven i neponovljiv kod-sifru a prsten bi morao biti velicine koja je odredjena od Svetske Ornotploske Federacije. Istovetni prstenovi bi bili i za evidentiranje podmladka samo zatvorenog tipa.
Dimenzije otvorenih i zatvorenih prstenova za istu vrstu bi bile istovetne.
Kako se radi o prvom evidentiranju neobelezenih ptica sama evidencija bi predstavljala ,,nulto,, stanje. Evidentiranje ptica bi bilo vremenski odredjeno i ograniceno. Vaznost otvorenog evidencionog prstena bi takodje bila ogranicena.
Predlazem da otvoreni evidencioni prsten ima vaznost 5 godina i da se vreme racuna od datuma prstenovanja ptice. To je vreme prosecno predvidjenog zivota prstenovane ptice bez obzira da li ce ptica ziveti krace ili duze od tog perioda. Vremensko ogranicenje vaznosti otvorenog prstena je neophodno da ne bi bilo zloupotrebe, premestanja otvorenog prstena sa uginule ptice na neku drugu neprstenovanu pticu iste vrste i pola sto bi se moglo otegnutu u beskonacnost. Takodje bi se (ako nema vremenskog ogranicenja vaznosti otvorenog prstena) zloupotrbom mogla nelegalna ptica, nejasnog i sumljivog porekla premestanjem prstena sa uginule ptice legalizovati.

Vrste ptica i vazeca velicina noznog prstena:

Species (F-female, M-male, P-pullus, L-full grown) - Type (inner diameter, height, a - aluminium, s - steel)
• Accipiter gentilis F - Ca (13.0; 10.0)
• Accipiter gentilis M - Da (11.0; 10.0)
• Accipiter nisus F, P - Fa (7.0; 8.5)
• Accipiter nisus M - Ga (5.5; 8.5)
• Acrocephalus arundinaceus - Ja (3.3; 7.0)
• Acrocephalus dumetorum - Ka (2.5; 5.0)
• Acrocephalus paludicola - Ka (2.5; 5.0)
• Acrocephalus palustris - Ka (2.5; 5.0)
• Acrocephalus schoenobaenus - Ka (2.5; 5.0)
• Acrocephalus scirpaceus - Ka (2.5; 5.0)
• Actitis hypoleucos - Js (3.3; 7.0)
• Aegithalos caudatus - La (2.0; 5.0)
• Aegolius funereus - Fa (7.0; 8.5)
• Alauda arvensis - Ja (3.3; 7.0)
• Alca torda - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Alcedo atthis - Ya (3.5; 3.5)
• Anas acuta - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Anas clypeata - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Anas crecca - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Anas penelope - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Anas platyrhynchos - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Anas querquedula - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Anas strepera - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Anser albifrons - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Anser anser - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Anser erythropus - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Anser fabalis - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Anthus campestris - Ka (2.5; 5.0)
• Anthus cervinus - Ka (2.5; 5.0)
• Anthus hodgsoni - Ka (2.5; 5.0)
• Anthus petrosus - Ka (2.5; 5.0)
• Anthus pratensis - Ka (2.5; 5.0)
• Anthus spinoletta - Ka (2.5; 5.0)
• Anthus trivialis - Ka (2.5; 5.0)
• Apus apus - Ya (3.5; 3.5)
• Aquila chrysaetos - AXa (22.0; 18,0)
• Aquila clanga - Ba (16.0; 12.0)
• Aquila pomarina - Ba (16.0; 12.0)
• Ardea cinerea - Cs (13.0; 10.0)
• Ardea purpurea - Cs (13.0; 10.0)
• Arenaria interpres - Hs (4.2; 7.0)
• Asio flammeus - Da (11.0; 10.0)
• Asio otus - Da (11.0; 10.0)
• Athene noctua - Fa (7.0; 8.5)
• Aythya ferina - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Aythya fuligula - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Aythya marila - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Aythya nyroca F - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Aythya nyroca M, P - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Bombycilla garrulus - Ja (3.3; 7.0)
• Bonasa bonasia - Fs (7.0; 8.5)
• Botaurus stellaris - Cs (13.0; 10.0)
• Branta canadensis - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Bubo bubo - Ax-aluminium (22.0; 18,0)
• Bucephala clangula - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Burhinus oedicnemus - Fs (7.0; 8.5)
• Buteo buteo - Da (11.0; 10.0)
• Buteo lagopus - Ca (13.0; 10.0)
• Calcarius lapponicus - Ka (2.5; 5.0)
• Calidris alba - Js (3.3; 7.0)
• Calidris alpina - Js (3.3; 7.0)
• Calidris canutus - Hs (4.2; 7.0)
• Calidris ferruginea - Js (3.3; 7.0)
• Calidris maritima - Js (3.3; 7.0)
• Calidris minuta - Ks (2.7; 5.0) or Ns (2.9; 5.0)
• Calidris temminckii - Ks (2.7; 5.0) or Ns (2.9; 5.0)
• Caprimulgus europaeus - Ha (4.2; 7.0)
• Carduelis cannabina - Ka (2.5; 5.0)-Konpljarka
• Carduelis carduelis - Ka (2.5; 5.0)-Stiglic
• Carduelis chloris - Ja (3.3; 7.0)-Zelentarka
• Carduelis flammea - Ka (2.5; 5.0)-Mer Cajzla
• Carduelis flavirostris - Ka (2.5; 5.0)
• Carduelis hornemanni - Ka (2.5; 5.0)
• Carduelis spinus - Ka (2.5; 5.0)-Cajzlic
• Carpodacus erythrinus - Ka (2.5; 5.0)
• Certhia brachydactyla - La (2.0; 5.0)
• Certhia familiaris - La (2.0; 5.0)
• Charadrius alexandrinus - Js (3.3; 7.0)
• Charadrius dubius - Js (3.3; 7.0)
• Charadrius hiaticula - Ts (3.8; 7.0)
• Charadrius morinellus - Hs (4.2; 7.0)
• Chlidonias hybridus - Ys (3.5; 3.5)
• Chlidonias leucopterus - Ys (3.5; 3.5)
• Chlidonias niger - Ys (3.5; 3.5)
• Ciconia ciconia - Va (18,0; 20.0)
• Ciconia nigra - Va (18,0; 20.0)
• Cinclus cinclus - Ts (3.8; 7.0)
• Circaetus gallicus - Ba (16.0; 12.0)
• Circus aeruginosus M - Es (9.0; 10.0)
• Circus aeruginosus F, P - Ds (11.0; 10.0)
• Circus cyaneus F, P - Es (9.0; 10.0)
• Circus cyaneus M - Fs (7.0; 8.5)
• Circus pygargus - Fs (7.0; 8.5)
• Clangula hyemalis - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Coccothraustes coccothraustes - Js (3.3; 7.0)
• Columba oenas - Fa (7.0; 8.5)
• Columba palumbus - Ea (9.0; 10.0)
• Coracias garrulus - Ga (5.5; 8.5)
• Corvus corax - Cs (13.0; 10.0)
• Corvus corone - Es (9.0; 10.0)
• Corvus frugilegus - Es (9.0; 10.0)
• Corvus monedula - Fa (7.0; 8.5)
• Coturnix coturnix - Gs (5.5; 8.5)
• Crex crex - Gs (5.5; 8.5)
• Cuculus canorus - Ga (5.5; 8.5)
• Cygnus columbianus - Aa (30.0 x 20.0; 20.0)
• Cygnus cygnus - Aa (30.0 x 20.0; 20.0)
• Cygnus olor - Aa (30.0 x 20.0; 20.0)
• Delichon urbica - Ka (2.5; 5.0)
• Dendrocopos leucotos - Ha (4.2; 7.0)
• Dendrocopos major - Ha (4.2; 7.0)
• Dendrocopos medius - Ha (4.2; 7.0)
• Dendrocopos minor - Ka (2.5; 5.0)
• Dendrocopos syriacus - Ha (4.2; 7.0)
• Dryocopus martius - Fa (7.0; 8.5)
• Egretta alba - Cs (13.0; 10.0)
• Egretta garzetta - Ds (11.0; 10.0)
• Emberiza citrinella - Na (2.8; 5.0)- Strnadica Zutovoljka
• Emberiza hortulana - Ka (2.5; 5.0)-Strnadica vrtna
• Emberiza pusilla - Ka (2.5; 5.0)
• Emberiza cirlus - Ka (2.5; 5.0)-Strnadica crnogrla
• Emberiza schoeniclus - Ka (2.5; 5.0)
• Eremophila alpestris - Ka (2.5; 5.0)
• Erithacus rubecula - Ka (2.5; 5.0)-Crvendac
• Falco columbarius F - Fs (7.0; 8.5)
• Falco columbarius M - Gs (5.5; 8.5)
• Falco peregrinus - Da (11.0; 10.0)
• Falco subbuteo - Fa (7.0; 8.5)
• Falco tinnunculus - Fs (7.0; 8.5)
• Ficedula albicollis - La (2.0; 5.0)
• Ficedula hypoleuca - La (2.0; 5.0)
• Ficedula parva - La (2.0; 5.0)
• Fringilla coelebs - Ka (2.5; 5.0)-Zeba Obicna
• Fringilla montifringilla - Ka (2.5; 5.0)-Zeba Severna
• Fulica atra - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Galerida cristata - Ja (3.3; 7.0)
• Gallinago gallinago - Hs (4.2; 7.0)
• Gallinago media - Gs (5.5; 8.5)
• Gallinula chloropus - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Garrulus glandarius - Gs (5.5; 8.5)
• Gavia arctica - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Gavia stellata - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Glaucidium passerinum - Xa (6.0; 5.0)
• Grus grus - Bs (16.0; 12.0)
• Haematopus ostralegus - Es (9.0; 10.0)
• Haliaeetus albicilla - AXa (22.0; 18,0)
• Hippolais icterina - Ka (2.5; 5.0)
• Hirundo rustica - Ka (2.5; 5.0)
• Ixobrychus minutus L - Fs (7.0; 8.5)
• Ixobrychus minutus P - Es (9.0; 10.0)
• Jynx torquilla - Ja (3.3; 7.0)
• Lanius collurio - Ja (3.3; 7.0)
• Lanius excubitor - Ha (4.2; 7.0)
• Lanius minor - Ha (4.2; 7.0)
• Lanius senator - Ja (3.3; 7.0)
• Larus argentatus - Ds (11.0; 10.0)
• Larus canus - Fs (7.0; 8.5)
• Larus fuscus - Es (9.0; 10.0)
• Larus marinus - Ds (11.0; 10.0)
• Larus melanocephalus - Fs (7.0; 8.5)
• Larus minutus - Hs (4.2; 7.0)
• Larus ridibundus - Fs (7.0; 8.5)
• Limicola falcinellus - Js (3.3; 7.0)
• Limosa lapponica - Gs (5.5; 8.5)
• Limosa limosa - Fs (7.0; 8.5)
• Locustella fluviatilis - Ka (2.5; 5.0)
• Locustella lanceolata - Ka (2.5; 5.0)
• Locustella luscinioides - Ka (2.5; 5.0)
• Locustella naevia - Ka (2.5; 5.0)
• Loxia curvirostra - Ja (3.3; 7.0)
• Loxia pytyopsittacus - Ja (3.3; 7.0)
• Lullula arborea - Ka (2.5; 5.0)
• Luscinia luscinia - Na (2.8; 5.0)-Slavuj Veliki
• Luscinia megarhynchos - Ka (2.5; 5.0)-Slavij mali
• Luscinia svecica - Ka (2.5; 5.0)
• Lymnocryptes minimus - Js (3.3; 7.0)
• Melanitta fusca - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Melanitta nigra - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Mergus albellus - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Mergus merganser - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Mergus serrator - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Merops apiaster - Xa (6.0; 5.0)
• Miliaria calandra - Ja (3.3; 7.0)
• Milvus migrans - Da (11.0; 10.0)
• Milvus milvus - Da (11.0; 10.0)
• Monticola saxatilis - Ha (4.2; 7.0)
• Motacilla alba - Ka (2.5; 5.0)
• Motacilla cinerea - Ka (2.5; 5.0)
• Motacilla citreola - Ka (2.5; 5.0)
• Motacilla flava - Ka (2.5; 5.0)
• Muscicapa striata - Ka (2.5; 5.0)
• Netta rufina - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Nucifraga caryocatactes - Fa (7.0; 8.5)
• Numenius arquata - Es (9.0; 10.0)
• Numenius phaeopus - Fs (7.0; 8.5)
• Nycticorax nycticorax - Ds (11.0; 10.0)
• Oenanthe oenanthe - Ka (2.5; 5.0)
• Oriolus oriolus - Ha (4.2; 7.0)
• Pandion haliaetus - Ba (16.0; 12.0)
• Panurus biarmicus - Ka (2.5; 5.0)
• Parus ater - Ka (2.5; 5.0)
• Parus caeruleus - Ka (2.5; 5.0)
• Parus cristatus - Ka (2.5; 5.0)
• Parus major - Ka (2.5; 5.0)
• Parus montanus - Ka (2.5; 5.0)
• Parus palustris - Ka (2.5; 5.0)
• Passer domesticus - Ja (3.3; 7.0)
• Passer montanus - Ka (2.5; 5.0)
• Perdix perdix - Fs (7.0; 8.5)
• Pernis apivorus - Da (11.0; 10.0)
• Phalacrocorax carbo - Ws (22.0 x 12.0; 6.0)
• Phalaropus fulicarius - Js (3.3; 7.0)
• Phalaropus lobatus - Js (3.3; 7.0), Ns (2.9; 5.0)
• Philomachus pugnax M, P - Gs (5.5; 8.5)
• Philomachus pugnax F - Hs (4.2; 7.0)
• Phoenicurus ochruros - Ka (2.5; 5.0)
• Phoenicurus phoenicurus - Ka (2.5; 5.0)-Crvenorepka
• Phylloscopus bonelli - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus borealis - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus collybita - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus fuscatus - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus inornatus - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus proregulus - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus schwarzi - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus sibilatrix - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus trochiloides - La (2.0; 5.0)
• Phylloscopus trochilus - La (2.0; 5.0)
• Pica pica - Fs (7.0; 8.5)
• Picoides tridactylus - Ha (4.2; 7.0)
• Picus canus - Ga (5.5; 8.5)
• Picus viridis - Ga (5.5; 8.5)
• Plectrophenax nivalis - Ja (3.3; 7.0)
• Pluvialis apricaria - Gs (5.5; 8.5)
• Pluvialis squatarola - Gs (5.5; 8.5)
• Podiceps auritus - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Podiceps cristatus - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Podiceps griseigena - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Podiceps nigricollis - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Porzana parva - Hs (4.2; 7.0)
• Porzana porzana - Gs (5.5; 8.5)
• Prunella collaris - Ja (3.3; 7.0)
• Prunella modularis - Ka (2.5; 5.0)
• Pyrrhula pyrrhula - Na (2.8; 5.0)-Zimovka
• Rallus aquaticus - Gs (5.5; 8.5)
• Recurvirostra avosetta - Fs (7.0; 8.5)
• Regulus ignicapillus - La (2.0; 5.0)
• Regulus regulus - La (2.0; 5.0)
• Remiz pendulinus - Ka (2.5; 5.0)
• Riparia riparia - Ka (2.5; 5.0)
• Saxicola rubetra - Ka (2.5; 5.0)
• Saxicola torquata - Ka (2.5; 5.0)
• Scolopax rusticola - Fs (7.0; 8.5)
• Serinus serinus - Ka (2.5; 5.0)-Zutarica
• Sitta europaea - Ja (3.3; 7.0)
• Somateria mollissima - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Stercorarius longicaudus - Fs (7.0; 8.5)
• Stercorarius parasiticus - Fs (7.0; 8.5)
• Sterna albifrons L - Js (3.3; 7.0)
• Sterna albifrons P - Ys (3.5; 3.5)
• Sterna caspia - Es (9.0; 10.0)
• Sterna hirundo - Hs (4.2; 7.0)
• Sterna paradisaea - Hs (4.2; 7.0)
• Sterna sandvicensis - PLs (5.5; 10.0)
• Streptopelia decaocto - Xa (6.0; 5.0)
• Streptopelia turtur - Xa (6.0; 5.0)
• Strix aluco - Da (11.0; 10.0)
• Strix uralensis - Ca (13.0; 10.0)
• Sturnus vulgaris - Ha (4.2; 7.0)
• Sylvia atricapilla - Ka (2.5; 5.0)-Grmusa Crnoglava
• Sylvia borin - Ka (2.5; 5.0)-Grmusa Siva
• Sylvia communis - Ka (2.5; 5.0)
• Sylvia curruca - Ka (2.5; 5.0)
• Sylvia nisoria - Na (2.8; 5.0)
• Tachybaptus ruficollis - Ps (9.0 x 6.0; 6.0)
• Tadorna tadorna - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Tetrao tetrix - Da (11.0; 10.0)
• Tetrao urogallus - AXa (22.0; 18.0)
• Tringa erythropus - Gs (5.5; 8.5)
• Tringa glareola - Ts (3.8; 7.0)
• Tringa nebularia - Gs (5.5; 8.5)
• Tringa ochropus - Hs (4.2; 7.0)
• Tringa stagnatilis - Hs (4.2; 7.0)
• Tringa totanus - Gs (5.5; 8.5)
• Troglodytes troglodytes - Ka (2.5; 5.0)
• Turdus iliacus - Ta (3.8; 7.0)
• Turdus merula - Ha (4.2; 7.0)-Kos Crni
• Turdus philomelos - Ta (3.8; 7.0)-Drozd Pevac
• Turdus pilaris - Ha (4.2; 7.0)
• Turdus torquatus - Ha (4.2; 7.0)
• Turdus viscivorus - Ha (4.2; 7.0)
• Tyto alba - Da (11.0; 10.0)
• Upupa epops - Ha (4.2; 7.0)
• Uria aalge - Ss (13.5 x 8.0; 6.0)
• Vanellus vanellus - Gs (5.5; 8.5)
• Xenus cinereus - Js (3.3; 7.0)
Ptice koje su za NAS od posebnog interesa pored latinskog imana imaju i odomaceno narodno ime. Ovaj spisak ptica sa velicinama prstenova poslao sam u nameri da ljudima u Ministarstvu olaksam posao. Znam da ima istih predloga vec poslatih ali ne smeta. Sto je vise predloga Ministarstvo ce shvatiti da smo zainteresovani za PRAVILNIK.
Poslao sam i seledecu sugestiju:
Kod vrste CARDUELIS CARDUELIS treba izvrsiti korekciju velicine prstena i staviti dimenzije u rasponu od 2,5mm-2,8mm. Jer ta vrsta uma vise podvrsta sa vecom debljinom podkolenice od 2,5 mm.
Takvu korekciju treba uraditi i kod vrste Pyrrhula Pyrrhula u rasponi od 2,8mm-3,0mm

Došlo je vreme da izadju u javnost i drugi predlozi Udruženja "Ptice pevačice faune Evrope"



From: Udruzenje Ptice pevacice faune Evrope [mailto:uppfe@hotmail.com]
Sent: Tuesday, May 04, 2010 10:36 AM
To: Slavica Stojanovic
Subject: Predlog pravilnika o uslovima držanja,načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu



Poštovani,

Kao administrator foruma na adresi https://pticefauneevrope.forumsc.net preko godinu dana bavim se isklučivo problemima vezanim za odgoj zaštitu i proučavanje ptica pevačica faune evrope. Vodjeno je više diskusija na temu legalizacije odgoja, obeležavanja ptica, razmatrane su sve opcije i uzeta u obzir sva rešenja zemalja koje su prošle kroz ovaj proces. Na forumu je aktivno preko 1000 članova (odgajivača ptica) iz zemlje i inostranstva a postoji preko 17 000 tekstova, prate se svi bitni zakoni i usmeravaju se ljudi ka legalnom odgoju kako bi smo sprečili nezakonito izlovljavanje ptica iz prirode.

U cilju rešavanja svih problema formirano je i udruženje "Ptice pevačica faune Evrope" čiji sam predsednik. Udruženje "Ptice pevačice faune Evrope" bavi se problemima vezanim za zaštitu, proučavanje i odgoj ptica pevačica a svoje aktivnosti sprovodimo na teritoriji cele Srbije. Jedan od ciljeva je i legalizacija odgoja ptica i spremni smo za saradnju i pomoć u cilju rešavanja problema.

Ukazali bi na par stvari koje bi po našem mišljenju trebale biti regulisane Pravilnikom. U Srbiji postoji više hiljada lica koji u posedu imaju neku od zaštićenih vrsta ptica pevačica faune Evrope. Do njih se ranijih godina dolazilo na razne načine a karakteristično je to što su te ptice adaptirane na uslove u zatočeništvu iz razloga jer se pojedini primerci više godina nalaze u zatočeništvu ili su ptice kao veoma mlade zatvarane. Takve ptice se ne mogu vratiti u prirodu jer su promenile svoje navike, ne bi se snašle za hranu, bile bi lak plen grabljivicama. Ukoliko ne uginu, gladne i zbunjene prilazile bi ljudima što bi dovelo do njihovog ponovnog hvatanja i provociranja vršenja krivičnog dela. Sa druge strane njihovo oduzimanje od gradjana trenutno nije izvodljivo pošto se radi o ogromnom broju ptica koje u potpunosti zavise od čoveka a adekvatno prihvatilište za takve ptice u našoj zemlji ne postoji.

Datum sticanja ovih ptica je takodje relavantan pošto se na spisku zaštićenih vrsta nalaze od februara meseca 2010 godine, zbog svoje telesne gradje nemoguće ih je obeležiti mikro čipom niti zatvorenom alkom kakvu propisuje Pravilnik. U Hrvatskoj je taj problem rešen obeležavanjem ptica otvorenom alkom i formiranjem matičnog fonda na taj način. Popisom i obeležavanjem takvih ptica stvorio bi se matični fond za dalji odgoj a i došli bi do početnog (nultog ) stanja odnosno tačke od kad bi primenjivanje ovog pravilnika bilo realno izvodljivo.

Odgoj tih ptica u našoj zemlji nije bio pravno regulisan kao ni prekogranični promet tako da ne postoje ptice koje su nabavljene na legalan način ovom metodom došli bi do legalnih ptica (matičnog fonda) čiji bi potomci kasnije mogli biti obeleženi u skladu sa pravilnikom, sa druge strane napravili bi jasnu crtu izmedju švercera, preprodavaca, lovaca koji uništavaju ptice i ljudi koji žele da se bave legalnim odgojem.

Sa druge strane ukoliko se priznaju samo ptice koje na sebi imaju zatvorenu alku to dovodi do novih problema. U Srbiji su se već pojavili ljudi koji naplaćuju postavljanje zatvrorenih alki i od toga ostvaruju materajlnu dobit. Problem je u tome što se alke na silu navlače odraslim pticama uz pomoć raznih kremi i maziva pa se na taj način lome noge, oštećuju prsti i uništavaju ptice. Ogroman broj ptica ugine. To je suprotan efekat od onoga što želimo da postignemo.



Sugestije na delove pravilnika



Član 20.

Ovim članom je propisana obaveza obeležavanja divljih životinja u zatočeništvu, koje pripadaju strogo zaštićenim i zaštićenim vrstama. U stavu 2 ovog pravilnika, navedeno je da se obeležavanje ne odnosi na životinje koje su lakše od 200 gr. ili nisu dosegle tu težinu. Iz toga proizilazi da ptice pevačice faune Evrope ( npr. rodovi Carduelis, Serinus, Sylvia, Luscinia,... ), koje su na spisku zaštićenih vrsta, a koje se u velikom broju nalaze u privatnom vlasništvu građana Republike Srbije, nije obavezno obeležiti.

Ukoliko se te ptice ne obeleže, neće se imati u vidu tačan broj primeraka ovih vrsta, koje se nalaze kod građana, što može dovesti do raznih zloupotreba ( npr. izlovljavanje ptica iz prirode ).

Pošto se radi o odraslim pticama, koje je nemoguće obeležiti zatvorenim prstenom, niti mikročipom ( mala telesna masa ), potrebno je da se odredi način obeležavanja ovih ptica ( npr. otvoreni prsten ).

Član 21.

Ovaj član precizira da će se životinje ( ptice ), obeležene van teritorije Republike Srbije, smatrati obeleženim u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Iz toga proizilazi da je vlasnik, ukoliko je ptica obeležena ( zatvorenim prstenom ), dužan da dostavi dokumentaciju za posedovanje date ptice. Iz tog razloga je član 22 kontradiktoran, jer navodi da ukoliko ptica nije obeležena, istu u skladu sa odredbama člana 21 stava 1 obeleži u roku od 15 dana, gde je vlasnik taj koji sprovodi obeležavanje o svom trošku.

Kontradiktornost je i u tome, što je u članu 21 stav 1 pravilnika naglašeno da je životinja ( ptica ) već obeležena u inostranstvu ( kod ptica zatvorenim prstenom ), a u članu 22 stav 3 se navodi da životinja ( ptica ) po članu 21 ne mora biti obeležena i da se može naknadno obeležiti, što je opet suprotno sa članom 20 ( ukoliko se ovo odnosi na gore pomenute ptice ).



Član 25.

U ovom članu se navodi da ptice iz člana 21 stav 1 moraju biti obeležene zatvorenim nožnim prstenom , što je opet u suprotnosti sa članom 22 stav 3.

Član 25 u stavu 3 navodi da prsten mora biti takve veličine da je nemoguće skinuti ga sa noge ptice, a pravilo je da se stavljaju prvih dana po izleganju ptice, iz čega proizilazi da je nemoguće označiti odraslu pticu zatvorenim nožnim prstenom, što je opet u suprotnosti sa svim spomenutim spornim članovima.

Član 26.

U njemu ima štamparske greške u tekstu. Kaže, " Izuzetak člana 26 stav 1", gde se verovatno misli na član 25 stav 1.

Član 26 u stavu 1 kaže da, ako se ptica ne može obeležiti zatvorenim nožnim prstenom, obavezno je obelezavanje mikročipom, što je u slučaju ptica pevačica faune Evrope, zbog njivove telesne građe, nemoguće sprovesti po članu 39 ovog pravilnika. Takođe je i mikročipovanje ovih ptica u suprotnosti sa članom 20 ovog pravilnika.

Član 29

U ovom članu u stavu se kaže da je odgajivač, za svaku obeleženu pticu iz člana 21 stav 1, dužan da Ministarstvu dostavi dokumentaciju o obeležavanju. U ovom članu se ne pominju ptice koje nisu obeležene ( član 22 stav 3) ili ptice koje su već obeležene u skladu sa članom 25 ovog pravilnika od strane gradjana Republike Srbije.



Predsednik Udruženja "Ptice pevačica faune Evrope"

Milan Mladenović

Za one koji nisu studirali pravilnik dodatno objašnjenje. Po predlogu pravilnika koji je dat a koji je napravljen od strane radne grupe i Veća pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obeležavanje PPFE nije bilo obavezno. Takodje su se mogle legalizovati samo ptice koje su obeležene u inostranstvu ili ptice koje nisu obeležene, ptice koje su obeležene alkama u Srbiji (alkicama koje su dobijane od SOF-a) nije moguće legalizovati. Iz tog razloga otišli su ovi predlozi kako bi se priznalo i obeležavanje ptica koje su radili gradjani Srbije (odgajivači) alikicama koje su dobijali od društtva ili nekim drugim koji su u skladu sa predlogom pravilnika. Kao što sam već rekao, uspostavljena je sardanja, naši predlozi su procenjeni kao korisni i kontruktivni i prosledjeni radnoj grupi i Veću tako da su uzeti u obzir te se nadam da će biti obuhvaćeni konačnim Pravilnikom.

Mnogi su se plašili Uslova za držanje koje će nam propisati ministratvo, na osnovu ovoga što je u poredlogu pravilnika smatram da uslovi i nisu tako strašni a što je najbitnije nisu i nerealni. Svako od nas koji se ozbiljnije bavi odgojem ptice verovatno već ima prilagodjene uslove.

П Т И Ц Е (AVES)
ОПШТИ УСЛОВИ ДРЖАЊА
1. ВОЛИЈЕРЕ
Волијере и кавези за птице треба да буду изоловани од буке и смештени
тако да птице буду заштићене од стреса проузрокованог посетиоцима и другим
животињама.
2. ОСВЕТЉЕЊЕ
Ако се птице држе у затвореном простору, као и у заштитним,
затвореним деловима волијера мора да им се обезбеди природно осветљење или
вештачко осветљење које одговара природном. Трајање осветљења мора да
одговара специфичностима врсте животиње и добу године. Код птица певачица,
трајање осветљења варира од 8 до највише 14 сати.
3. ИСХРАНА И НАПАЈАЊЕ
Врста хране мора да одговара врсти и старости птице. Свакодневно мора
да се обезбеди свежа храна и вода. Хранилице и појилице треба да се поставе
даље од пречки, како би се на најмању могућу меру смањила њихова
контаминација изметом. Птицама мора да се обезбеди и вода за купање.
4. БОЛЕСТИ И ПОВРЕДЕ
При држању повређених или оболелих птица за њихову добробит је
важније да се спрече даље повреде и омогући опоравак од болести него да се
задовољи њихова потреба за кретањем. У случајевима када је потребно да се
птицама привремено ограничи кретање оне могу да се држе у кутијама.
Приликом држања птица које су исцрпљене, болесне или повређене
треба на најмању могућу меру да се смањи контакт са човеком, са циљем
њиховог опоравка и враћања у природу.
У колони „број птица” дат је распон од једне до највећег броја птица које
могу да се држе у простору дате величине. За већи број птица од оног наведеног
у колони „број птица”, за сваку следећу птицу величину простора треба
повећати у складу са величинама датим у колони „Свака следећа птица ”.

Птице водарице
Птицама водарицама мора да се обезбеди плитак базен са водом, а за
врсте птица које претежно бораве у води у табели су дате најмање површине и
дубине базена. Ограда базена треба да буде ниска како би птице лако могле да
уђу у воду. Тропским врстама птица потребно је да се обезбеди унутрашњи
базен са водом


Фазани (Phasianidae)
Фазани могу да се држе у волијерама. Парови треба да се држе одвојено
због изразите територијалности. Птице углавном добро подносе хладноћу и
довољан им је негрејани заштитни простор.
Врста Број птица
спољашњи простор
површина (m2)/висина (m)
заштитни простор
површина (m2)/висина (m)
Фазан 1-2 12/2 4/2
Паун 12 40/2 -
Грабљивице и сове
Грабљивице и сове могу да се држе у делимично затвореним волијерама
које птицама омогућавају скривање од погледа. Делимично затворене волијере
треба да поред затворених дрвених или зиданих страна имају и једну или више
делимично отворених страна. У горњем делу волијере морају да се обезбеде
пречке и простори за седење, постављени тако да омогућавају и простор за
летење. У потпуно жичане волијере не смеју да се смештају окретне птице,
кратких крила и дугог репа, као што је кобац и јастреб.
Толеранција дате врсте птице на температуру дате у табели означене су
са:
I - добро подноси ниске тепературе, потребна заштита од кише и ветра (не
треба унутрашњи простор);
II - осетљиве на јако ниске тепературе, потребна негрејана просторија или
место за спавање;
III - не подноси ниске температуре, потребна топла просторија заштићена од
промаје;
IV - јако осетљиве на ниске температуре, потребна загрејана просторија са
температуром изнад 15°C.

Голубови (Columbidae)
Голубови могу да се држе у волијерама са другим врстама птица. Многи
голубови су изразито територијални, па парови морају да се држе одвојено.
Врсте које подносе хладноћу могу да се држе у спољашњим волијерама ако је
обезбеђен заштитни простор.
Врста Број птица
Спољашњи простор
Површина (m2)/висина (m)
мале врсте 1-2 2/2
средње врсте 1-2 6/2
велике врсте 1-2 10/2
Папагаји (Psittaciformes)
Папагаји могу да се држе у волијерама или кавезима. Кавези треба да
буду постављени на висину од најмање 80cm. У спољашњим волијерама мора
да се обезбеди простор за заштиту од лоших временских прилика, који је са
свих страна затворен, осветљен, висок најмање колико и кавез или волијера, са
отвором за улаз и излаз. Температура у волијерама мора да буде примерена
врсти папагаја. Само у случају лошег времена и јаког мраза птице треба током
дана држати у заштитном простору. За врсте птица које морају да се држе у
темперираним просторима, унутрашње волијере морају да буду истих димензија
као и спољашње.
Хранилице и појилице током зиме треба да буду постављене у заштитни
простор. Кавез, унутрашње волијере и заштитни простор морају да буду
покривени простирком и то песком, пиљевином необрађеног дрвета, дрвеним
гранулама или сличним маретијалом, који мора да се чисти најмање једном
дневно. Подлога спољашњих волијера може да буде природно тло или може да
се прекрије слојем шљунка, песка и слично.
Кавези, волијере и заштитни простори морају да буду опремљени са
најмање две дрвене пречке за седење које су различите чврстине. Између кавеза
или волијера потребно је да се постави параван за заштиту од повреда угризом.
Обзиром да се сви папагаји, осим опатица, гнезде у дупљама потребно је да се
обезбеде кућице за гнеждење, које неки родови птица (Aratinga, Pyrrhura,
Brotogeris, Bolbotrynchus) користе за спавање током читаве године.
Оптимална температура простора за сваку групу је дата у табели. Температура у
заштитном простору мора да буде најмање 10ºС, а за родове Cyclopsitta,
Deroptyus, Eclectus, Forpus, Geoffroyus, Graydidascalus, Gypopsitta, Micropsitta,
Pionites, Pionopsitta, Prioniturus, Psittacella, Psittaculirostris, Psittinus, Psittrichas,
Tanygnathus, Triclaria, Loriculus најмање 15ºС. За папагаје који подносе
хладноћу, као што су Psittacula krameri, Psittacula derbiana, Myopsitta monachus,
Cyanoliseus patagonus и аустралијске папиге, заштитини простор мора бити
такав да не мрзне.
За држање папагаја узетих из природе током прве две године потребно је
обезбедити већи простор и довољно могућности за повлачење, из ког разлога
површина кавеза и волијера мора да буде најмање 50% већа од оне дате у табели
за поједине групе папагаја.
За привремено држање папагаја (до три месеца) површина кавеза и
волијера може да буде 50% мања од оне наведене у табели.
Спољашњи простор Заштитини