Važeći zakoni, pravilnici, uredbe......

ZAKON
O ZAŠTITI PRIRODE
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se zaštita i očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone
raznovrsnosti kao dela životne sredine.
Priroda kao dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju uživa posebnu zaštitu u skladu sa
ovim zakonom i posebnim zakonima.
Cilj zakona

Član 2
Ovim zakonom ostvaruju se sledeći ciljevi:
1) zaštita, očuvanje i unapređenje biološke (genetičke, specijske i ekosistemske), geološke i
predeone raznovrsnosti;
2) usklađivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i društvenih razvojnih planova, programa,
osnova i projekata sa održivim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i
dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže;
3) održivo korišćenje i/ili upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeđivanje njihove
funkcije uz očuvanje prirodnih vrednosti i ravnoteže prirodnih ekosistema;
4) blagovremeno sprečavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogu dovesti do trajnog
osiromašenja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao i poremećaja sa negativnim
posledicama u prirodi;
5) utvrđivanje i praćenje stanja u prirodi;
6) unapređenje stanja narušenih delova prirode i predela.

Primena zakona
Član 3
Odredbe ovoga zakona ne primenjuju se u slučaju suzbijanja i sprečavanja neposredne
opasnosti po život ili zdravlje ljudi ili imovinu, spašavanja ljudi i imovine i to samo dok traju
navedene okolnosti koje se utvrđuju posebnim aktom nadležnog organa.

Značenje izraza
Član 4
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) aktivnost u prirodi je svako privremeno ili trajno delovanje čoveka na prirodu koje može
narušiti prirodnu ravnotežu, ako to delovanje nije u cilju zaštite i očuvanja prirode;
2) alohtona vrsta je vrsta koja je u ekosisteme naših područja dospela namernim ili
nenamernim unošenjem;
3) autohtona vrsta je vrsta koja je prirodno rasprostranjena u ekosistemima naših područja;
4) biološka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji
ili nekom jasno određenom području;
5) vrsta je grupa prirodnih jedinki odnosno populacija u okviru kojih se jedinke međusobno
slobodno ukrštaju i daju plodno potomstvo, a reproduktivno su izolovane od drugih grupa
jedinki odnosno populacija;
6) geološka raznovrsnost (geodiverzitet) jeste skup geoloških formacija i struktura, pojava i
oblika geološke građe i geomorfoloških karakteristika različitog sastava i načina postanka i
raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih
geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;
7) geonasleđe su sve geološke, geomorfološke, pedološke i posebne arheološke vrednosti
nastale tokom formiranja litosfere, njenog morfološkog uobličavanja i međuzavisnosti prirode
i ljudskih kultura, koje predstavljaju ukupnu geološku raznovrsnost i imaju naučni značaj za
proučavanje razvoja Zemlje;
genotip fosila je tipična vrsta za neki rod fosila, kojoj pripadaju sve individue u okviru te
vrste roda i koja odgovara holotipu;
9) genetička raznovrsnost je ukupan broj i ukupna raznovrsnost gena, odnosno genetičkih
informacija sadržanih u svim pojedinačnim vrstama biljaka, životinja, gljiva i
mikroorganizama;
10) genski fond je ukupan broj gena ili količina genetske informacije koju poseduju svi
članovi populacije seksualno reproduktivnih organizama;
11) genetički materijal je svaki materijal biljnog, životinjskog, mikrobskog ili drugog porekla
koji sadrži funkcionalne jedinice nasleđivanja;
12) derivat je organski ili neorganski produkt živih organizama, parogovi jelena, kljove vepra,
oklop kornjače i drugo;
13) divlja vrsta je vrsta iz prirode koja nije bila pod uticajem čoveka i nema posledica nastalih
ukrštanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;
14) mineralne druze su kristali koji se javljaju kao skup iste ili različite vrste koji leže na
zajedničkoj podlozi;
15) evidentirana prirodna dobra su područja, vrste i pokretna prirodna dokumenta od značaja
za zaštitu, a za koja nije pokrenut ili sproveden postupak zaštite;
16) ekološka mreža je skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekološki značajnih
područja, koja biogeografskom zastupljenošću i reprezentativnošću značajno doprinose
očuvanju biološke raznovrsnosti, uključujući i ekološki značajna područja Evropske unije
NATURA 2000;
16a) ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 čine posebna područja za
očuvanje staništa i vrsta i područja posebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta
ptica, u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica;
17) ekološki koridor je ekološka putanja i/ili veza koja omogućava kretanje jedinki populacija i
protok gena između zaštićenih područja i ekološki značajnih područja od jednog lokaliteta do
drugog i koji čini deo ekološke mreže;
18) ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta,
određenih tipova staništa i staništa određenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju, u skladu
sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima;
19) ekosistem (biogeocenoza) jeste strukturno, funkcionalno i dinamički složen i jedinstven
ekološki sistem u kome se međusobno prožimaju uticaji biotopa i biocenoze (abiogena i
biogena);
20) endemična vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na određeno jasno
definisano geografsko područje;
21) ex situ zaštita je aktivna mera zaštite vrsta koja obuhvata aktivnosti na očuvanju, gajenju
i razmnožavanju vrsta na mestima van njihovih prirodnih staništa, kao što su botaničke
bašte, bašte, vrtovi, arboretumi, alpinetumi, zoološki vrtovi, akvarijumi, terarijumi, banke
gena, semena, plodova i vegetativnih delova, kao i specijalizovane laboratorije;
22) životna zajednica (biocenoza) jeste skup svih populacija koje žive zajedno na istom
staništu (biotopu) koje grade funkcionalne zajednice;
23) zamka je sredstvo namenjeno za zadržavanje, hvatanje ili usmrćivanje životinja;
24) zaštita prirode je niz mera i aktivnosti usredsređenih na sprečavanje oštećenja prirode,
prirodnih vrednosti i prirodne ravnoteže;
25) zaštićene vrste su organske vrste koje su zaštićene zakonom;
26) zaštićena područja jesu područja koja imaju izraženu geološku, biološku, ekosistemsku
i/ili predeonu raznovrsnost i zbog toga se aktom o zaštiti proglašavaju zaštićenim područjima
od opšteg interesa;
26a) zaštitna zona je prostor izvan granica zaštićenog područja, ekološki značajnog područja
i/ili ekološkog koridora koji može biti određen prilikom ustanovljavanja tih područja, radi
sprečavanja, odnosno ublažavanja spoljnih uticaja;
27) zaštićena prirodna dobra su zaštićena područja, zaštićene vrste i pokretna zaštićena
prirodna dokumenta;
28) zoološki vrt je bilo koja trajna ustanova gde se drže divlje vrste životinja radi izlaganja
javnosti sedam ili više dana godišnje, sa izuzetkom cirkusa, prodavnica kućnih ljubimaca i
ustanova koje ne izlažu javnosti značajan broj životinja ili vrsta;
29) invazivna vrsta je strana vrsta koja unošenjem i/ili širenjem ugrožava druge vrste i
ukupnu biološku raznovrsnost;
30) indikatorska vrsta je vrsta osetljiva na promene uslova u životnoj sredini koja se zbog
toga može koristiti za procenu opšteg stanja prirode i životne sredine;
31) introdukcija je namerno ili nenamerno unošenje vrste na teritoriju i u ekosisteme u kojima
do tada nije živela;
32) in situ zaštita je aktivna mera zaštite koja obuhvata zaštitu populacija vrste na prirodnom
staništu, očuvanje prirodnih ekosistema, očuvanje i oporavak populacija na njihovim
prirodnim staništima, kao i očuvanje pojava geodiverziteta na mestu nastanka ili nalazišta
stena, ruda, minerala, kristala i fosila;
33) iščezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je i poslednji primerak iščezao;
34) iščezla vrsta u prirodi je ona vrsta koje više nema u prirodi ali se jedinke mogu naći u
zoološkim vrtovima, botaničkim baštama i drugim mestima, a koje se mogu edž situ
metodama uzgajati za potrebe reintrodukcije;
35) kišobran vrste su vrste čijom zaštitom ujedno štitimo i veći broj drugih vrsta na istom
staništu, a koje su manje poznate ili ih je teško štititi na drugi način;
36) ključne vrste su one vrste čije prisustvo ili odsustvo ima suštinski efekat na ostatak
biocenoze (ekosistema);
37) korisnik zaštićenog područja je pravno lice, preduzetnik, fizičko lice ili drugi subjekat koji
u zaštićenom prirodnom području obavlja poslove, delatnosti, odnosno koristi prirodno dobro
i/ili njegove resurse, pogodnosti i odlike;
38) krajnje ugrožena vrsta je vrsta suočena sa najvišom verovatnoćom iščezavanja u prirodi
u neposrednoj budućnosti, što se utvrđuje u skladu sa međunarodno prihvaćenim
kriterijumima;
39) kristal je svaki mineral koji ima pravilnu unutrašnju građu i pravilan spoljašnji oblik i
ogleda se u geometrijski pravilnim, glatkim i sjajnim površima i/ili pljosnima;
40) lektotip je primerak iz tipske serije koji predstavlja duplikat holotipa, a sakupljen je kad i
holotip;
41) lokalni endemit je vrsta užeg rasprostranjenja koje ne prelazi veličinu jedne
biogeografske provincije;
42) minerali su samorodni homogeni hemijski elementi ili jedinjenja u vidu kristalizovane ili
amorfne materije, određene strukture, oblika i sastava, koji nisu mineralne sirovine;
43) održivo korišćenje prirodnih dobara i/ili resursa je korišćenje komponenata biodiverziteta
ili geodiverziteta na način i u obimu koji ne vodi ka dugoročnom smanjenju biodiverziteta,
odnosno geodiverziteta, održavajući njihov potencijal radi zadovoljenja potreba i težnji
sadašnjih i budućih generacija;
43a) ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da
sprovođenje planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti, koji sami ili u
kombinaciji sa drugim planovima, osnovama, programima, projektima, radovima i
aktivnostima, mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih
područja;
44) očuvanje prirode je niz mera i aktivnosti koje se sprovode radi zaštite ili obnavljanja
prirodnih staništa i populacija divljih vrsta u cilju očuvanja njihovog povoljnog stanja, prirodnih
ekosistema i predeone raznovrsnosti;
45) oštećenje prirode jeste pojava nastala usled menjanja prirodnih procesa u tolikoj meri da
je narušena prirodna ravnoteža ili su uništene prirodne vrednosti. Oštećenje prirode može biti
uzrokovano prirodnim i veštačkim procesima, pojavama i nepogodama (klizišta, odroni,
zemljotresi, poplave, požari itd.);
46) paratip je primerak vrste koji je određen pre opisivanja nominalne vrste;
47) plan upravljanja zaštićenog područja je dokument kojim subjekat zadužen za upravljanje
zaštićenim područjem planira mere i aktivnosti zaštite, očuvanja, unapređenja i korišćenja
zaštićenog područja;
48) planovi upravljanja prirodnim resursima i dobrima su planske i/ili programske osnove za
upravljanje, gazdovanje i korišćenje prirodnih resursa i dobara u privredne, socijalne i
ekološke namene i/ili svrhe propisane na osnovu posebnih zakona;
49) pećinski nakit su različiti oblici i pojave taloženja kristalnog kalcijum karbonata u
speleološkim objektima (stalaktiti, heliktiti, stalagmiti, stubovi, salivi, draperije, kadice i
drugo);
50) pećinski sediment je u speleološkim objektima nataložen ili na drugi način odložen rečni
materijal (pesak, šljunak), glina, drobina, blokovi stena i bigar;
51) povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog
opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko
područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoća da će se u predvidljivoj
budućnosti smanjiti;
52) povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa u kojem je
njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu, kada su specifična struktura i
funkcije neophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj
budućnosti i kada je status zaštite njihovih tipičnih vrsta povoljan. Prirodno stanište je
ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak;
53) pokretna zaštićena prirodna dokumenta su delovi geološkog, paleontološkog i biološkog
nasleđa koji imaju izuzetan naučni i obrazovni značaj;
54) populacija je prostorno i vremenski integrisana grupa jedinki iste vrste koja raspolaže
zajedničkim skupom naslednih faktora, naseljava određeni prostor, pripada određenom
ekosistemu, a u okviru koje su jedinke međusobno povezane prvenstveno odnosima
reprodukcije;
55) praćenje stanja (monitoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualno praćenje stanja
prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog
sistema praćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu;
56) predeo je određena teritorija čiji karakter predstavlja specifičan spoj prirodnih i stvorenih
vrednosti karakterističnih za dati region;
57) predeoni elemenat je najmanja, relativno homogena ekološka jedinica strukture predela,
bilo prirodnog ili antropogenog porekla;
58) predeona raznovrsnost je strukturiranost prostora nastala u interakciji (međudejstvu)
prirodnih i/ili stvorenih predeonih elemenata određenih bioloških, klimatskih, geoloških,
geomorfoloških, pedoloških, hidroloških, kulturno-istorijskih i socioloških obeležja;
58a) prioritetni tipovi staništa i prioritetne vrste su oni tipovi staništa i vrste koji su kao takvi
utvrđeni u Republici Srbiji, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i
potvrđenim međunarodnim ugovorima;
59) priroda predstavlja jedinstvo geosfere i biosfere, izloženo atmosferskim promenama i
različitim uticajima i obuhvata prirodna dobra i prirodne vrednosti koje se iskazuju biološkom,
geološkom i predeonom raznovrsnošću;
60) prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke
i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili
potencijalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu
zaštitu;
61) prirodna ravnoteža je stanje međusobno uravnoteženih odnosa i uticaja živih bića među
sobom i s njihovim staništem. Prirodna ravnoteža je narušena, kada se poremeti
kvantitativna ili kvalitativna struktura životnih zajednica, ošteti ili uništi stanište, uništi ili
promeni sposobnost delovanja ekološkog sastava, prekine međusobna povezanost pojedinih
ekoloških sastava ili prouzrokuje značajnija izolovanost pojedinih populacija;
62) ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suočava s visokom verovatnoćom da će iščeznuti u
prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti;
63) režim zaštite jeste skup mera i uslova kojima se određuje način i stepen zaštite,
korišćenja, uređenja i unapređenja zaštićenog prirodnog dobra;
64) reintrodukcija je metod zaštite i očuvanja biološke raznovrsnosti veštačkim vraćanjem
vrste na nekadašnja staništa sa kojih je iščezla ili na staništa na kojima je brojnost njene
populacije drastično smanjena;
65) reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje, a čiji je
današnji areal (ostatak) sveden na prostorno male delove;
66) sanacija prirode su mere koje se preduzimaju za zaustavljanje oštećenja prirode,
poboljšanja stanja i funkcionalnosti;
67) sintipovi fosila su svi primerci iz jedne serije za koju ne postoji holotip;
68) speleološki objekat je podzemna šupljina u obliku kanala, hodnika i dvorana različitih
dimenzija, nagiba i izgleda nastala prirodnim procesima prvenstveno u krečnjacima i
dolomitima ali i u drugim stenama;
69) stanište je geografski jasno određen prostor u kome konkretna zajednica biljaka,
životinja, gljiva i mikroorganizama (biocenoza) stupa u interakciju sa abiotičkim faktorima
(zemljišta, klima, količina i kvalitet vode i dr.) formirajući funkcionalnu celinu;
70) stanište vrste su ona staništa u kojima populacije konkretne vrste imaju uslove za
opstanak u dužem vremenskom periodu, odnosno prostor u kome konkretna vrsta realizuje
bilo koju fazu svog životnog ciklusa;
71) stenoendemit je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na veoma malo područje,
odnosno jedan lokalitet (planinski vrh, greben, klisura i slično);
71a) tip staništa je skup ili grupa staništa koja su po svojim biotičkim i abiotičkim
karakteristikama veoma slična;
72) tipovi predela su kategorije predela čija je jedinstvenost i kvalitet određen ekološkim,
strukturnim, fiziognomskim, istorijskim, socio-ekonomskim i estetskim obeležjima;
73) ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suočava sa visokom verovatnoćom da će
iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti što se utvrđuje u skladu sa
opšteprihvaćenim međunarodnim kriterijumima;
74) unapređenje prirode je niz mera i aktivnosti koje su potrebne za obnavljanje prirodnih
staništa i populacija kako bi se oni doveli u povoljno prirodno stanje, kao i niz aktivnosti na
revitalizaciji i sanaciji prirodnih ekosistema i predela;
75) fosili su ostaci, sačuvani u celini ili delovima, biljnih i životinjskih organizama koji su živeli
u prošlosti, uključujući i tragove izumrlih organizama, a služe kao materijalni dokazi na
osnovu kojih se pouzdano rekonstruiše geološka prošlost;
76) holotip fosila je vrsta koja je određena i služi kao etalon za sve druge odredbe i taj jedan
primerak se čuva u Prirodnjačkom muzeju;
77) holotip je originalni primerak na osnovu koga je dat opis vrste i njeno ime;
78) crvena knjiga je naučnostručna studija ugroženih divljih vrsta raspoređenih po
kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja;
79) crvena lista je spisak ugroženih divljih vrsta raspoređenih po kategorijama ugroženosti.

Načela zaštite prirode
Član 5
Osnovna načela zaštite prirode jesu:
1) načelo visokog stepena zaštite prirode svako je dužan da pri preduzimanju aktivnosti ili
vršenju delatnosti doprinese zaštiti i unapređivanju prirode, biološke, geološke i predeone
raznovrsnosti, očuvanju opštekorisnih funkcija prirode i prirodne ravnoteže;
2) načelo održivog korišćenja korišćenje prirodnih resursa može se vršiti samo do stepena i
na način kojima se ne ugrožava raznovrsnost i funkcionisanje prirodnih sistema i procesa;
3) načelo primene mera i uslova zaštite prirode u korišćenju prirodnih resursa i zaštićenih
prirodnih dobara, planiranju i uređenju prostora, primenjuju se načela, mere i uslovi zaštite
prirode;
4) načelo integrisane zaštite zaštita prirode je sastavni deo strategije održivog razvoja,
prostornog i urbanističkog planiranja i drugih planova, programa i osnova;
5) načelo "korisnik plaća" korisnik prirodnog resursa i zaštićenog prirodnog dobra, dužan je
da plati naknadu za njihovo korišćenje i snosi troškove sanacije i rekultivacije prostora;
6) načelo saradnje državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne
samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna i fizička lica, pri vršenju svojih
poslova i zadataka dužni su da postupaju u skladu sa načelima, ciljevima, merama i
uslovima zaštite i trajnog očuvanja prirode i da pri tome ostvaruju međusobnu i međunarodnu
saradnju;
7) načelo neposredne primene međunarodnog prava državni organi i organi autonomne
pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna
lica, preduzetnici i fizička lica, pri vršenju svojih poslova i zadataka neposredno primenjuju
opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđene međunarodne ugovore kao
sastavni deo pravnog sistema.
Na zaštitu prirode primenjuju se i osnovna načela zaštite životne sredine, u skladu sa
zakonom.

Subjekti zaštite prirode
Član 6
Zaštitu i očuvanje prirode, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju:
1) Republika Srbija;
2) autonomna pokrajina;
3) opština, grad i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);
4) upravljač zaštićenog područja;
5) pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji u obavljanju privrednih i drugih delatnosti koriste
prirodne resurse i zaštićena prirodna dobra;
6) stručne i naučne organizacije i druge javne službe;
7) građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.



II ZAŠTITA PRIRODE
Mere zaštite prirode
Član 7
Zaštita prirode sprovodi se naročito:
1) utvrđivanjem i procenom stanja, pojava i procesa u prirodi i predelu;
2) uspostavljanjem i utvrđivanjem zaštićenih prirodnih dobara i sistema praćenja njihove
zaštite;
3) sprovođenjem mera zaštite prirode i predela;
4) utvrđivanjem uslova i mera zaštite prirode i zaštićenih prirodnih dobara i predela u
prostornim i urbanističkim planovima, projektnoj dokumentaciji, osnovama i programima
upravljanja prirodnim resursima u rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi,
poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na
prirodu;
5) održivim korišćenjem prirodnih resursa i zaštićenih prirodnih dobara i kontrolom njihovog
korišćenja uspostavljanjem sistema upravljanja prirodnim resursima i zaštićenim prirodnim
dobrima;
6) izradom izveštaja o stanju prirode, donošenjem i sprovođenjem strategija, programa,
akcionih i sanacionih planova i planova upravljanja;
7) ublažavanjem štetnih posledica koje su nastale aktivnostima u prirodi, korišćenjem
prirodnih resursa ili prirodnim katastrofama;
povezivanjem i usklađivanjem nacionalnog sistema zaštite prirode sa međunarodnim
sistemom zaštite prirode;
9) podsticanjem naučnog i stručnog rada u oblasti zaštite prirode;
10) obaveštavanjem javnosti o stanju prirode i učestvovanjem javnosti u odlučivanju o zaštiti
prirode;
11) podsticanjem i promocijom zaštite prirode, razvijanjem svesti o potrebi zaštite prirode u
procesu vaspitanja i obrazovanja;
12) uključivanjem lokalnih zajednica u praćenje stanja, zaštitu i unapređenje prirode.
1. Planiranje, uređenje i korišćenje prostora, prirodnih resursa, zaštićenih
područja i ekološke mreže

Član 8
Planiranje, uređenje i korišćenje prostora, prirodnih resursa, zaštićenih područja i ekološke
mreže sprovodi se na osnovu prostornih i urbanističkih planova, planske i projektne
dokumentacije, osnova i programa upravljanja i korišćenja prirodnih resursa i dobara u
rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribarstvu,
turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, u skladu sa merama i uslovima zaštite
prirode.
Korišćenje prostora, prirodnih resursa i zaštićenih područja dozvoljeno je na način predviđen
ovim i drugim zakonima.
Nosilac projekta, odnosno pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje koristi prirodne resurse,
obavlja građevinske i druge radove, aktivnosti i intervencije u prirodi dužno je da postupa u
skladu sa merama zaštite prirode utvrđenim u planovima, osnovama i programima i u skladu
sa projektno-tehničkom dokumentacijom, na način da se izbegnu ili na najmanju meru svedu
ugrožavanje i oštećenje prirode.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice iz stava 3. ovog člana dužno je da po prestanku radova
i aktivnosti izvrši sanaciju, odnosno rekultivaciju u skladu sa ovim zakonom i drugim
propisima.

Uslovi zaštite prirode
Član 9
U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti iz člana 8. ovog
zakona pribavljaju se uslovi zaštite prirode koje izdaje nadležni zavod za zaštitu prirode (u
daljem tekstu: zavod).
Akt o uslovima zaštite prirode sadrži naročito:
1) podatke o prirodnim vrednostima, posebno biljnog i životinjskog sveta, objekata
geonasleđa i predela u granicama prostornog obuhvata dokumenta iz stava 1. ovog člana i
prostornom okruženju;
2) podatke o zaštićenim prirodnim dobrima, uključujući prirodna dobra planirana za zaštitu i u
postupku zaštite;
3) podatke o ekološki značajnim područjima i tipovima staništa;
4) podatke o ustanovljenim režimima i merama zaštite i korišćenja prirodnih vrednosti i
dobara i ekološki značajnih područja;
5) procenu da li se planirani radovi i aktivnosti mogu realizovati sa stanovišta ciljeva zaštite
prirode i donetih propisa i dokumenata;
6) uslove, odnosno zabrane i ograničenja pod kojima se planirani radovi i aktivnosti mogu
realizovati;
7) biološke, tehničke i tehnološke mere zaštite prirode koje treba primeniti;
pravni i stručni osnov za utvrđene uslove i mere.
Uz zahtev za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode prilažu se:
1) podaci o vrsti i nosiocu izrade dokumenta iz stava 1. ovog člana i investitoru;
2) podaci o lokaciji i prostornom obuhvatu sa odgovarajućim kartografskim i grafičkim
prilozima, a za projekte i sa kopijom katastarskog plana;
3) kratak opis ciljeva zbog kojih se dokument izrađuje, nameravanih aktivnosti na njegovoj
realizaciji i glavnih očekivanih rezultata, a za projekat idejno rešenje.
Akt o uslovima zaštite prirode zavod izdaje rešenjem.
Ukoliko podnosilac zahteva u roku od dve godine od dana dostavljanja akta ne otpočne
radove i aktivnosti za koje je akt o uslovima zaštite prirode izdat, dužan je da pribavi novi akt.
Za prikupljanje i procenu informacija neophodnih za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode
plaća se naknada.
Visinu i način obračuna i naplate naknade iz stava 6. ovog člana, obveznike naknade i
oslobađanje ili umanjenje od obaveze plaćanja naknade utvrđuje zavod, uz saglasnost
Vlade.
Na akt o uslovima zaštite prirode može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove
zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od 15 dana, a na teritoriji
autonomne pokrajine organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine autonomne
pokrajine.
Organ nadležan za donošenje, odnosno usvajanje dokumenta iz stava 1. ovog člana
pribavlja akt o ispunjenosti uslova zaštite prirode iz stava 2. ovog člana.

Ocena prihvatljivosti
Član 10
Ukoliko se u postupku izdavanja uslova zaštite prirode iz člana 9. utvrdi da postoji
verovatnoća da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti mogu imati značajan
uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja, Ministarstvo, organ
nadležan za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadležan
za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave, sprovodi ocenu
prihvatljivosti.
Za planove, osnove i programe za koje se, u skladu sa posebnim zakonom, sprovodi
postupak strateške procene i za projekte, radove i aktivnosti za koje se u skladu sa
posebnim zakonom, sprovodi postupak procene uticaja, ocena prihvatljivosti sprovodi se u
okviru tih postupaka.
U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi,
projekti, radovi i aktivnosti mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki
značajnog područja, nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti.
U slučaju sumnje smatraće se da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti,
mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja.
U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi,
projekti, radovi i aktivnost mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki
značajnog područja, nadležni organ će dati saglasnost, samo pod sledećim uslovima:
1) ukoliko ne postoji drugo alternativno rešenje;
2) u odnosu na ekološki značajna područja u kojima se nalazi makar jedan prioritetni tip
staništa i/ili prioritetna vrsta, samo ukoliko postoje imperativni razlozi preovladavajućeg
javnog interesa, koji se odnose na zaštitu zdravlja ljudi i javne sigurnosti, na korisne efekte
od primarne važnosti za životnu sredinu; ukoliko postoje drugi preovladavajući razlozi od
javnog interesa uz prethodno pribavljeno mišljenje Evropske komisije. U odnosu na sva
ostala ekološki važna područja samo ukoliko postoje drugi imperativni razlozi od javnog
interesa, uključujući interese socijalne ili ekonomske prirode, koji pretežu u odnosu na interes
očuvanja ovih područja;
3) ukoliko je moguće preduzeti kompenzacijske mere iz člana 12. ovog zakona, neophodne
za očuvanje sveukupne koherentnosti ekološke mreže.
Vlada bliže propisuje postupak, sadržinu, rokove, način sprovođenja ocene prihvatljivosti u
odnosu na ciljeve očuvanja ekološki značajnog područja, kao i način obaveštavanja javnosti,
utvrđivanja preovladavajućeg javnog interesa i kompenzacijskih mera.

Ograničenja ili prekid korišćenja
Član 11
Ako način ili obim korišćenja prirodnih resursa neposredno ugrožava opstanak neke vrste,
njenog staništa ili prirodnog ekosistema, ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine
(u daljem tekstu: ministar) naredbom može ograničiti, privremeno ili trajno obustaviti
korišćenje po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i
energetike i ministarstva nadležnog za poslove infrastrukture.
Za ograničenja kojima su podvrgnuti, na osnovu naredbe iz stava 1. ovog člana, vlasnici ili
korisnici prirodnih resursa imaju pravo na naknadu srazmerno umanjenom prihodu.
Visina naknade utvrđuje se sporazumno, a u slučaju spora o visini naknade odlučuje sud.
Naknada iz stava 3. ovog člana isplaćuje se na teret sredstava budžeta Republike Srbije.
Vlasnik ili korisnik prirodnih resursa koji ne postupi po naredbi iz stava 1. ovog člana
odgovara za štetu nastalu na vrsti, staništu ili prirodnom ekosistemu, koja je nastala nakon
donošenja naredbe.

Ublažavanje štetnih posledica na prirodu
Član 12
Radi ublažavanja štetnih posledica na prirodu, koje mogu nastati ili su nastale realizacijom
planova, osnova, programa, projekata, radova ili aktivnosti na zaštićenom prirodnom dobru ili
području ekološke mreže, pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, odnosno nosilac projekta,
dužno je da sprovede kompenzacijske mere u skladu sa rešenjem koje donosi Ministarstvo
na predlog zavoda.
Kompenzacijske mere određuju se u zavisnosti od predviđenih ili prouzrokovanih oštećenja
prirode, i to:
1) uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet;
2) uspostavljanjem drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone
raznovrsnosti, odnosno za zaštitu prirodnog dobra;
3) novčanom naknadom u vrednosti prouzrokovanog oštećenja lokaliteta u slučaju da nije
moguće sprovesti kompenzacijske ili mere sanacije.
Kompenzacijske mere iz stava 1. ovog člana utvrđuje Ministarstvo.
Pri određivanju kompenzacijskih mera prednost ima nadoknađivanje novim lokalitetom koji
ima iste ili slične osobine kao i oštećeni lokalitet.
Za ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jedina kompenzacijska mera
jeste uspostavljanje novog lokaliteta, u smislu stava 2. tačka 1) ovog člana.
O kompenzacijskim merama koje se odnose na ekološki značajno područje Evropske unije
NATURA 2000 obaveštava se Evropska komisija.
Novčani iznos na ime kompenzacijskih mera uplaćuje se na račun propisan za uplatu javnih
prihoda budžeta Republike Srbije i koristi se preko Fonda za zaštitu životne sredine isključivo
za finansiranje projekata zaštite prirode.

Otklanjanje štetnih posledica
Član 13
Ako su projekti ili aktivnosti u prirodi izvedene bez utvrđenih uslova zaštite prirode ili
suprotno datim uslovima zaštite prirode, zbog čega su nastala oštećenja prirode i zaštićenih
prirodnih dobara, nosilac projekta ili aktivnosti odnosno, korisnik prirodnih resursa, dužan je
da bez odlaganja i o svom trošku otkloni štetne posledice svog delovanja, po načelima
objektivne odgovornosti.
Ako nosilac aktivnosti iz stava 1. ovog člana ne otkloni štetne posledice svog delovanja ili ne
postupi u skladu sa rešenjem iz člana 12. ovog zakona kojim su utvrđene kompenzacijske
mere, Ministarstvo će iste sprovesti na njegov trošak i rešenjem utvrditi obavezu na naknadu
štete i visinu troškova izvršenja.
Procenu nastale štete, kao i način otklanjanja štetnih posledica Ministarstvu predlaže zavod.

2. Predmet zaštite
Zaštita biološke raznovrsnosti
Član 14
Zaštita biološke raznovrsnosti ostvaruje se sprovođenjem mera zaštite i unapređenja vrsta,
njihovih populacija, prirodnih staništa i ekosistema.

Zaštita vrsta
Član 15
Zaštita vrsta se ostvaruje sprovođenjem mera i aktivnosti na očuvanju samih vrsta, njihovih
populacija i staništa, ekosistema i koridora koji ih povezuju.
Zaštita ptica i migratornih vrsta ostvaruje se sprovođenjem mera potrebnih za očuvanje,
održavanje i obnovu dovoljne raznovrsnosti i rasprostranjenosti njihovih staništa, izbegavanje
zagađenja ili narušavanja kvaliteta staništa i podsticanje istraživanja i upravljanja.
Za očuvanje malih biotopa i staništa preduzimaju se mere koje uključuju stvaranje zaštićenih
područja, održavanje i upravljanje staništima unutar zaštićenih područja, obnovu uništenih
biotopa i stvaranje novih biotopa.

Zaštita staništa
Član 16
Zaštita staništa vrši se sprovođenjem mera i aktivnosti na zaštiti i očuvanju prirode, održivom
korišćenju prirodnih resursa i zaštićenih prirodnih dobara i očuvanjem ekološki značajnih
područja.
Ministar propisuje kriterijume za izdvajanje ugroženih, retkih i osetljivih staništa i tipova
staništa od posebnog značaja za očuvanje, mere zaštite za njihovo očuvanje i utvrđuje
spisak tipova staništa u Republici Srbiji.
Tipovi staništa iz stava 2. ovog člana dokumentuju se kartom staništa i GIS bazom podataka.
Karta staništa se objavljuje na internet stranici Ministarstva i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Upravljanje GIS bazom, prikupljanje podataka i stalno ažuriranje obezbeđuje zavod i druge
stručne i naučne institucije koje ovlasti ministar.

Zaštita ekosistema
Član 17
Zaštita ekosistema (šumskih, visokoplaninskih, vodenih i vlažnih, osetljivih, agro i drugih
ekosistema) ostvaruje se očuvanjem njihovog prirodnog sastava, strukture, funkcije,
celovitosti i ravnoteže putem sprovođenja odgovarajućih mera i aktivnosti na njihovoj zaštiti,
unapređenju i održivom korišćenju.

Zaštita šumskih, vlažnih i vodenih ekosistema i staništa unutar agroekosistema
Član 18
Očuvanje biološke raznovrsnosti šumskih ekosistema obavlja se radi jačanja opštekorisnih
funkcija šuma, u skladu sa zakonom.
Gazdovanje šumama mora se zasnivati na načelima održivog razvoja i očuvanja biološke
raznovrsnosti, očuvanja prirodnog sastava, strukture i funkcije šumskih ekosistema, saglasno
uslovima zaštite prirode koji su sastavni deo šumskih osnova.
Radi obogaćivanja biološke i predeone raznovrsnosti u gazdovanju šumama postupa se na
način da se u najvećoj meri očuvaju šumske čistine (livade, pašnjaci i drugo) i šumski rubovi.
U vlažnim i vodenim ekosistemima sa obalnim pojasom zabranjene su radnje, aktivnosti i
delatnosti kojima se ugrožava hidrološka pojava ili opstanak i očuvanje biološke
raznovrsnosti.
Količinu vode u vlažnim i vodenim ekosistemima, izvan zaštićenih područja, koja je nužna za
očuvanje hidrološke pojave i opstanak biološke raznovrsnosti određuje ministarstvo nadležno
za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po prethodno pribavljenom mišljenju
Ministarstva, a u zaštićenim područjima i područjima ekološke mreže Ministarstvo, po
prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede.
Očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti staništa unutar agroekosistema i drugih
neautonomnih i poluautonomnih ekosistema sprovodi se prvenstveno očuvanjem i zaštitom
rubnih staništa, živica, međa, pojedinačnih stabala, grupe stabala, bara i livadskih pojaseva,
kao i drugih ekosistema sa očuvanom ili delimično izmenjenom drvenastom, žbunastom,
livadskom ili močvarnom vegetacijom.
Prilikom ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta mora se voditi računa o očuvanju postojećih
i stvaranju novih rubnih staništa radi obezbeđenja biološke i predeone raznovrsnosti
ekosistema.

Upotreba bioloških, biotehničkih i hemijskih sredstava u zaštiti ekosistema i
zaštićenim područjima

Član 19
Radi zaštite ekosistema dozvoljena je upotreba bioloških, biotehničkih i hemijskih sredstava
u skladu sa zakonom.
U zaštićenim područjima mogu se koristiti biološka i biotehnička sredstva radi očuvanja
biološke raznovrsnosti.
Hemijska sredstva u zaštićenim područjima mogu se koristiti u skladu sa propisanim
režimima zaštite, uz odobrenje ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede a uz saglasnost Ministarstva.

Očuvanje genetičke raznovrsnosti
Član 20
Genetički materijal se koristi u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima.
Uzimanje genetičkog materijala iz prirode radi korišćenja ne sme ugrožavati opstanak
ekosistema ili populaciju divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva u njihovim staništima.

Pristup izvorima genetičkog materijala
Član 21
Genetički materijal iz prirode može se koristiti u skladu sa ovim zakonom.
Na genetičkom materijalu koji je stvoren od genetičkog materijala divljih vrsta biljaka,
životinja i gljiva ne može se steći svojina.

Banka gena
Član 22
Radi očuvanja genetičke raznovrsnosti divljih biljaka, životinja i gljiva osniva se banka gena.
U bankama gena čuva se biološki materijal nadzirane ili uzgajane populacije, delovi biljaka,
životinja i gljiva, seme, spore, polne ćelije i drugi biološki materijali, koji se koriste radi
očuvanja vrsta, odnosno njihovog genetskog fonda i potencijala.
Banku gena iz stava 1. ovog člana može da osnuje pravno lice ili preduzetnik koje ispunjava
uslove u pogledu kadra, opreme i prostora.
Ispunjenost uslova iz stava 3. ovog člana utvrđuje Ministarstvo u dozvoli koja se izdaje u
formi rešenja.
Dozvola iz stava 4. ovog člana izdaje se na zahtev pravnog ili fizičkog lica.
Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Bliže uslove iz stava 3. ovog člana, kao i način rada banke gena, način postupanja sa
biološkim materijalom, sadržinu zahteva i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za
izdavanje dozvole propisuje Ministarstvo, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za
poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Zaštita geološke raznovrsnosti
Član 23
Zaštita geološke raznovrsnosti pri korišćenju i uređenju prostora ostvaruje se sprovođenjem
mera očuvanja prirode, geoloških i paleontoloških dokumenata, kao i objekata geonasleđa u
uslovima in situ i ex situ zaštite.

Zaštita speleoloških objekata
Član 24
Speleološki objekti su javno dobro u svojini Republike Srbije.
Speleološki objekti zbog svojih prirodnih i kulturnih vrednosti uživaju zaštitu i koriste se u
skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Za speleološke objekte izrađuje se Katastar speleoloških objekata kao digitalni geografski
informacioni sistem (u daljem tekstu: katastar).

Zaštita i korišćenje speleoloških objekata
Član 25
U speleološkim objektima i njihovoj okolini zabranjeno je:
1) zagađivati vodotoke i izvore, upuštati, unositi i ostavljati otrovne materije, čvrste otpatke i
uginule životinje ili deponovati bilo koju vrstu otpadaka na mestima i na takav način da mogu
biti uneti u speleološki objekat tekućom vodom ili slobodnim kretanjem;
2) uništavati, oštećivati ili odnositi delove pećinskog nakita, pećinskih sedimenata, fosilnih
ostataka i artefakata;
3) uništavati ili odnositi primerke faune i flore i narušavati njihove stanišne uslove;
4) izvoditi građevinske radove koji mogu prouzrokovati značajne nepovoljne i trajne promene
geomorfoloških i hidroloških obeležja.
Vlada propisuje način i uslove upravljanja, korišćenja i istraživanja speleoloških objekata, kao
i izrade i vođenja katastra iz člana 24. stav 3. ovog zakona.

Zaštita predela
Član 26
Predeli se prema svojim prirodnim i stvorenim obeležjima razvrstavaju u predeone tipove koji
izražavaju raznolikost prirodne i kulturne baštine.
Zaštita predela podrazumeva planiranje i sprovođenje mera kojima se sprečavaju neželjene
promene, narušavanje ili uništenje značajnih obeležja predela, njihove raznovrsnosti,
jedinstvenosti i estetskih vrednosti i omogućavanje tradicionalnog načina korišćenja predela.
U planiranju i uređenju prostora, kao i u planiranju i korišćenju prirodnih resursa mora se
obezbediti očuvanje značajnih i karakterističnih obeležja predela.
Zaštita, upravljanje i planiranje predela zasniva se na identifikaciji predela i proceni njihovih
značajnih i karakterističnih obeležja.
Ministar propisuje kriterijume za identifikaciju predela i način procene njihovih značajnih i
karakterističnih obeležja.

III ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA

Zaštićena prirodna dobra

Član 27
Zaštićena prirodna dobra su:
1) zaštićena područja
- strogi rezervat prirode,
- specijalni rezervat prirode,
- nacionalni park,
- spomenik prirode,
- zaštićeno stanište,
- predeo izuzetnih odlika,
- park prirode;
2) zaštićene vrste
- strogo zaštićena divlja vrsta,
- zaštićena divlja vrsta;
3) pokretna zaštićena prirodna dokumenta.

1. Zaštićena područja
Član 28
Područja koja imaju izraženu geološku, biološku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i
koja su značajna kao staništa vrsta ptica i drugih migratornih vrsta značajnih u skladu sa
međunarodnim propisima mogu se proglasiti za zaštićena područja od opšteg interesa.
Zaštićena područja mogu se prekogranično povezivati sa zaštićenim područjima susednih
država.
Plan upravljanja i mere zaštite zaštićenog područja koje je prekogranično povezano sa
zaštićenim područjem susedne države, sporazumno se utvrđuje s nadležnim organima te
države, a uz saglasnost Ministarstva.

Strogi i specijalni rezervat prirode
Član 29
Strogi rezervat prirode je područje neizmenjenih prirodnih odlika sa reprezentativnim
prirodnim ekosistemima, namenjeno isključivo za očuvanje izvorne prirode, genskog fonda,
ekološke ravnoteže, praćenje prirodnih pojava i procesa, naučna istraživanja kojima se ne
narušavaju prirodna obeležja, vrednosti, pojave i procesi.
Specijalni rezervat prirode je područje sa neizmenjenom ili neznatno izmenjenom prirodom,
od naročitog značaja zbog jedinstvenosti, retkosti ili reprezentativnosti, a koje obuhvata
stanište ugrožene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, bez naselja ili sa retkim naseljima u
kojima čovek živi usklađeno sa prirodom, namenjeno očuvanju postojećih prirodnih odlika,
genskog fonda, ekološke ravnoteže, praćenju prirodnih pojava i procesa, naučnim
istraživanjima i obrazovanju, kontrolisanim posetama i očuvanju tradicionalnog načina života.
Specijalni rezervat prirode može biti floristički, mikološki, šumske i druge vegetacije, zoološki
(ornitološki, ihtiološki i drugi), geološki, paleontološki, hidrogeološki, hidrološki i drugi.
U strogom i specijalnom rezervatu prirode zabranjeno je vršiti radnje i aktivnosti i obavljati
delatnosti koje mogu narušiti svojstva zbog kojih su proglašeni zaštićenim prirodnim dobrom
(branje i uništavanje biljaka, uznemiravanje, hvatanje i ubijanje životinja, uvođenje novih
bioloških vrsta, melioracijski radovi, razni oblici privrednog i drugog korišćenja i slično).
Posećivanje strogog i specijalnog rezervata prirode u cilju obrazovanja može se vršiti na
osnovu dozvole koju izdaje upravljač zaštićenog područja (u daljem tekstu: upravljač).
Mere zaštite strogog i specijalnog rezervata prirode bliže se određuju aktom o proglašenju
zaštićenog područja.
Praćenje prirodnih pojava i procesa i naučna istraživanja vrše se na osnovu dozvole koju
izdaje Ministarstvo i uz prisustvo upravljača.
U strogom rezervatu prirode zabranjene su privredne i druge aktivnosti.

Nacionalni park
Član 30
Nacionalni park je područje sa većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od
nacionalnog značaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog nasleđa u kome čovek živi
usklađeno sa prirodom, namenjeno očuvanju postojećih prirodnih vrednosti i resursa, ukupne
predeone, geološke i biološke raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naučnih, obrazovnih,
duhovnih, estetskih, kulturnih, turističkih, zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih aktivnosti
u skladu sa načelima zaštite prirode i održivog razvoja.
U nacionalnom parku dozvoljene su radnje i delatnosti kojima se ne ugrožava izvornost
prirode, kao i obavljanje delatnosti koje su u funkciji obrazovanja, zdravstveno-rekreativnih i
turističkih potreba, nastavka tradicionalnog načina života lokalnih zajednica, a na način kojim
se ne ugrožava opstanak vrsta, prirodnih ekosistema i predela, u skladu sa ovim zakonom i
planom upravljanja koji donosi upravljač.
Delatnosti iz stava 2. ovog člana mogu se ograničiti radi očuvanja izvornosti prirode
nacionalnog parka.
Šumama u nacionalnom parku gazduje pravno lice koje upravlja nacionalnim parkom.
Šume iz stava 4. ovog člana nisu obuhvaćene šumskim područjem.
Mere zaštite nacionalnog parka i način njegovog korišćenja, bliže se određuju posebnim
zakonom.

Spomenik prirode
Član 31
Spomenik prirode je manja neizmenjena ili delimično izmenjena prirodna prostorna celina,
objekat ili pojava, fizički jasno izražen, prepoznatljiv i/ili jedinstven, reprezentativnih
geomorfoloških, geoloških, hidrografskih, botaničkih i/ili drugih obeležja, kao i ljudskim radom
formirana botanička vrednost od naučnog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog značaja.
Spomenik prirode može biti geološki (istorijskogeološko-stratigrafski, paleontološki,
petrološki, sedimentološki, mineraloški, strukturnogeološki, hidrogeološki i drugi),
geomorfološki, speleološki (pećina, jama i drugo), hidrološki (ceo ili deo vodotoka, slap,
jezero, tresava i drugo), botanički (retki ili značajni primerci biljnog sveta, pojedinačno stablo
ili skupina stabala, drvoredi, parkovi, arboretumi, botaničke bašte i drugo).
Na spomeniku prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti koje ugrožavaju njegova
obeležja i vrednosti.
Mere zaštite spomenika prirode i način njegovog korišćenja, bliže se određuju aktom o
proglašenju zaštićenog područja.

Zaštićeno stanište
Član 32
Zaštićeno stanište je područje koje obuhvata jedan ili više tipova prirodnih staništa značajnih
za očuvanje jedne ili više populacija divljih vrsta i njihovih zajednica.
Cilj zaštite staništa je:
1) zaštita ugroženih i retkih tipova staništa, ekosistema i/ili autohtonih divljih vrsta na
nacionalnom i/ili međunarodnom nivou;
2) obezbeđivanje povoljnog stanja populacija autohtone divlje vrste i/ili vrsta;
3) omogućavanje nesmetanog odvijanja neke od životnih faza autohtonih divljih vrsta
(mrešćenje, parenje, gnežđenje, podizanje mladunaca, prezimljavanje i drugo);
4) zaštita krajnje ugroženih i ranjivih vrsta;
5) omogućavanje protoka gena između populacija vrste;
6) obezbeđivanje migratornih puteva i odmorišta;
7) omogućavanje naučnih istraživanja, upravljanja populacijama i obrazovanja.
Na zaštićenom staništu zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se ugrožava ili oštećuje
jedan ili više tipova staništa.
Aktom o proglašenju zaštićenog staništa bliže se utvrđuje njegov značaj, namena i mere
zaštite.

Predeo izuzetnih odlika
Član 33
Predeo izuzetnih odlika je područje prepoznatljivog izgleda sa značajnim prirodnim, biološkoekološkim,
estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje se tokom vremena razvijalo kao
rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala područja i tradicionalnog načina života
lokalnog stanovništva.
Predeo izuzetnih odlika može biti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo izuzetnih
odlika.
Prirodni predeo izuzetnih odlika je područje značajne biološko-ekološke i estetske vrednosti
gde tradicionalan način života lokalnog stanovništva nije bitnije narušio prirodu i prirodne
ekosisteme.
Kulturni predeo izuzetnih odlika je područje značajne predeone, estetske i kulturno-istorijske
vrednosti koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih
potencijala područja i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva.
U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se narušavaju primarne
prirodne i stvorene vrednosti i karakter predela.
Mere zaštite, način obavljanja privrednih i tradicionalnih delatnosti i korišćenje prirodnih i
stvorenih vrednosti u predelu izuzetnih odlika, bliže se utvrđuju aktom o proglašenju
zaštićenog područja.

Park prirode
Član 34
Park prirode je područje dobro očuvanih prirodnih vrednosti sa pretežno očuvanim prirodnim
ekosistemima i živopisnim pejsažima, namenjeno očuvanju ukupne geološke, biološke i
predeone raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naučnih, obrazovnih, duhovnih, estetskih,
kulturnih, turističkih, zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih delatnosti usklađenih sa
tradicionalnim načinom života i načelima održivog razvoja.
U parku prirode nisu dozvoljene privredne i druge delatnosti i radnje kojima se ugrožavaju
njegova bitna obeležja i vrednosti.
Mere zaštite, način obavljanja privrednih delatnosti i korišćenje prirodnih vrednosti u parku
prirode, bliže se utvrđuju aktom o proglašenju zaštićenog područja.

Režimi zaštite
Član 35
Na zaštićenom području uspostavljaju se sledeći režimi zaštite:
1) I stepena,
2) II stepena i/ili
3) III stepena.
Režim zaštite I stepena - stroga zaštita, sprovodi se na zaštićenom području ili njegovom
delu sa izvornim ili malo izmenjenim ekosistemima izuzetnog naučnog i praktičnog značaja,
kojom se omogućavaju procesi prirodne sukcesije i očuvanje staništa i životnih zajednica u
uslovima divljine.
Režim zaštite I stepena:
1) zabranjuje korišćenje prirodnih resursa i izgradnju objekata;
2) ograničava radove i aktivnosti na naučna istraživanja i praćenje prirodnih procesa,
kontrolisanu posetu u obrazovne, rekreativne i opštekulturne svrhe, kao i sprovođenje
zaštitnih, sanacionih i drugih neophodnih mera u slučaju požara, elementarnih nepogoda i
udesa, pojava biljnih i životinjskih bolesti i prenamnožavanja štetočina, uz saglasnost
Ministarstva.
Režim zaštite II stepena - aktivna zaštita, sprovodi se na zaštićenom području ili njegovom
delu sa delimično izmenjenim ekosistemima velikog naučnog i praktičnog značaja i posebno
vrednim predelima i objektima geonasleđa.
U II stepenu zaštite mogu se vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i
ukupnog unapređenja zaštićenog područja, bez posledica po primarne vrednosti njihovih
prirodnih staništa, populacija, ekosistema, obeležja predela i objekata geonasleđa, obavljati
tradicionalne delatnosti i ograničeno koristiti prirodni resursi na održiv i strogo kontrolisan
način.
Režim zaštite II stepena:
1) zabranjuje izgradnju industrijskih, metalurških i rudarskih objekata, asfaltnih baza,
rafinerija nafte, kao i objekata za skladištenje i prodaju derivata nafte i tečnog naftnog gasa,
termoelektrana i vetrogeneratora, luka i robno-trgovinskih centara, aerodroma, uslužnih
skladišta, magacina i hladnjača, vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor,
eksploataciju mineralnih sirovina, treseta i materijala rečnih korita i jezera, preoravanje
prirodnih travnjaka, privredni ribolov, unošenje invazivnih alohtonih vrsta, izgradnju objekata
za reciklažu i spaljivanje otpada i obrazovanje deponija otpada;
2) ograničava regulaciju i pregrađivanje vodotoka, formiranje vodoakumulacija, melioracione
i druge hidrotehničke radove, izgradnju hidroelektrana, solarnih elektrana i elektrana na biogas,
objekata turističkog smeštaja, ugostiteljstva, nautičkog turizma i turističke infrastrukture i
uređenje javnih skijališta, izgradnju objekata saobraćajne, energetske, komunalne i druge
infrastrukture, stambenih i ekonomskih objekata poljoprivrednih gazdinstava, tradicionalno
korišćenje kamena, gline i drugog materijala za lokalne potrebe, izgradnju ribnjaka, objekata
za konvencionalno gajenje domaćih životinja i divljači, ribolov, lov, sakupljanje gljiva, divljih
biljnih i životinjskih vrsta, gazdovanje šumama i šumskim zemljištem, formiranje šumskih i
poljoprivrednih monokultura, unošenje vrsta stranih za divlji biljni i životinjski svet regije u
kojoj se nalazi zaštićeno područje i primenu hemijskih sredstava.
Režim zaštite III stepena - proaktivna zaštita, sprovodi se na zaštićenom području ili
njegovom delu sa delimično izmenjenim i/ili izmenjenim ekosistemima, predelima i objektima
geonasleđa od naučnog i praktičnog značaja.
U III stepenu zaštite mogu se vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i
ukupnog unapređenja zaštićenog područja, razvoj sela i unapređenje seoskih domaćinstava,
uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva, očuvanje
tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih
resursa i prostora uz potrebnu infrastrukturnu i drugu izgradnju.
Režim zaštite III stepena:
1) zabranjuje izgradnju rafinerija nafte i objekata hemijske industrije, metalurških i
termoenergetskih objekata, skladišta nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, unošenje
invazivnih alohtonih vrsta i obrazovanje deponija;
2) ograničava izgradnju drugih industrijskih i energetskih objekata, asfaltnih baza, objekata
turističkog smeštaja i javnih skijališta, infrastrukturnih objekata, skladišta industrijske robe i
građevinskog materijala, vikendica, eksploataciju i primarnu preradu mineralnih sirovina,
obrazovanje objekata za upravljanje otpadom, izgradnju naselja i širenje njihovih
građevinskih područja, lov i ribolov, formiranje šumskih i poljoprivrednih monokultura,
primenu hemijskih sredstava i druge radove i aktivnosti koji mogu imati značajan nepovoljan
uticaj na prirodne i druge vrednosti zaštićenog područja.
Režimi zaštite i granice delova zaštićenog područja sa različitim režimima zaštite utvrđuju se
aktom o proglašenju zaštićenog područja na osnovu studije zaštite.
Režim zaštitne zone zaštićenog područja zabranjuje i ograničava radove i aktivnosti za koje
se (u postupku utvrđenim zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati značajan
nepovoljan uticaj na biološku raznovrsnost, vrednosti geonasleđa i predela tog zaštićenog
područja.
Vlada bliže propisuje režime zaštite, postupak i način njihovog određivanja i objekte, radove i
aktivnosti koji su zabranjeni ili ograničeni.
U nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, zabraniti radovi i aktivnosti
koji su režimima zaštite iz ovog člana ograničeni.

2. Zaštićene vrste
Član 36


Divlje vrste koje su ugrožene ili mogu postati ugrožene, koje imaju poseban značaj sa
genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog
aspekta, štite se kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste.
Strogo zaštićenom divljom vrstom može se proglasiti:
1) vrsta iščezla u Republici Srbiji i vraćena programom reintrodukcije;
2) krajnje ugrožena divlja vrsta;
3) ugrožena divlja vrsta;
4) reliktna vrsta;
5) lokalni endemit;
6) stenoendemit;
7) međunarodno značajna i zaštićena divlja vrsta;
vrsta kojoj je iz drugih razloga potrebna stroga zaštita.
Zaštićenom divljom vrstom može se proglasiti:
1) ranjiva divlja vrsta;
2) endemična vrsta;
3) indikatorska, ključna i kišobran vrsta;
4) reliktna vrsta;
5) međunarodno značajna i zaštićena divlja vrsta;
6) vrsta koja nije ugrožena ali se zbog njenog izgleda može lako zameniti s ugroženom
vrstom.
Zaštićene vrste u smislu ovoga zakona, određuju se na osnovu nacionalnih i međunarodnih
crvenih lista ili crvenih knjiga, stručnih nalaza i naučnih saznanja.
Crvenu knjigu, odnosno listu koja sadrži ugrožene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva,
lokalitet na kome se nalaze, brojnost populacije vrsta i stepen ugroženosti utvrđuje
Ministarstvo, na predlog zavoda.
Zaštita divljih vrsta koja nije uređena ovim zakonom, reguliše se posebnim propisima.
3. Pokretna zaštićena prirodna dokumenta
Član 37
Delovi geološkog i paleontološkog nasleđa, kao i biološka dokumenta koji imaju izuzetan
naučni, obrazovni i kulturni značaj, mogu se štititi kao pokretna zaštićena prirodna
dokumenta.
Pokretna zaštićena prirodna dokumenta mogu biti:
1) svi primerci holotipova, sintipova i genotipova fosila, kao i tipske vrste fosila;
2) svi pojedinačni minerali i/ili kristali i mineralne druze na ležištu;
3) svi holotipovi i sintipovi fosila, tipske vrste fosila pojedinačnih minerala i kristala;
4) mikološke, botaničke i zoološke zbirke, kao i pojedinačni konzervirani preparati organskih
vrsta, njihovi holotipovi i sintipovi.
Zabranjeno je sakupljanje i/ili uništavanje pokretnih prirodnih dokumenata kao i uništavanje ili
oštećivanje njihovih nalazišta.

Ekološka mreža
Član 38
Ekološku mrežu čine: ekološki značajna područja, ekološki koridori i zaštitna zona ukoliko je
potrebna.
Zavod, u saradnji sa drugim stručnim i naučnim institucijama, priprema dokumentaciju za
uspostavljanje ekološke mreže na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa kriterijumima
utvrđenim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim
međunarodnim ugovorima.
Zavod vodi digitalnu bazu podataka za ekološku mrežu koja sadrži i vektorski prikazane
granice područja ekološke mreže u odgovarajućoj razmeri državne karte.
Vlada utvrđuje ekološku mrežu kao i bliži način njenog upravljanja i finansiranja.

Zaštita ekološke mreže
Član 39
Zaštita ekološke mreže obezbeđuje se sprovođenjem propisanih mera zaštite radi očuvanja
biološke i predeone raznovrsnosti, održivog korišćenja i obnavljanja prirodnih resursa i
dobara i unapređenja zaštićenih područja, tipova staništa i staništa divljih vrsta u skladu sa
ovim zakonom, drugim propisima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i
potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Mere zaštite ekološke mreže odnose se na pravna i fizička lica koja koriste prirodne
vrednosti i obavljaju aktivnosti i radove u skladu sa zakonom.
Na području ekološke mreže primenjuju se mere, metode i tehničko-tehnološka rešenja sa
ciljem očuvanja ekološki značajnih područja i unapređivanja narušenog stanja delova
ekološke mreže.
Praćenje stanja ekološke mreže obavlja zavod i/ili druge stručne i naučne institucije po
ovlašćenju Ministarstva.
Zabranjuju se radovi, aktivnosti i delatnosti koji mogu dovesti do ugrožavanja i narušavanja
funkcija ekološke mreže i do narušavanja ili trajnog oštećenja svojstava i vrednosti pojedinih
delova ekološke mreže.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, Ministarstvo može dozvoliti radove, aktivnosti i delatnosti u
skladu sa članom 10. ovog zakona.

Upravljanje ekološkom mrežom
Član 40
Područjem ekološke mreže koje je istovremeno i zaštićeno područje, upravlja upravljač tog
zaštićenog područja.
Za upravljanje ekološki značajnim područjem i ekološkim koridorom koje nije stavljeno pod
zaštitu kao zaštićeno područje, Vlada na predlog Ministarstva, odnosno nadležni organ
autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj se
teritoriji nalazi deo ekološke mreže može odrediti ili osnovati pravno lice.
Za područje ekološke mreže može se doneti plan upravljanja ili propisati skup mera za
očuvanje, obnavljanje i unapređenje stanja ovih područja.
Plan upravljanja iz stava 3. ovog člana donosi pravno lice kome je povereno upravljanje
delom ekološke mreže.
Bliži način upravljanja ekološkom mrežom utvrdiće se aktom iz člana 14. stav 4. ovog
zakona.

IV POSTUPAK PROGLAŠAVANJA ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH
DOBARA


1. Kategorizacija zaštićenih područja
Član 41
Zaštićena područja, u zavisnosti od vrednosti i značaja, svrstavaju se u kategorije:
1) I kategorija - zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja;
2) II kategorija - zaštićeno područje pokrajinskog/regionalnog, odnosno velikog značaja;
3) III kategorija - zaštićeno područje lokalnog značaja.
Ministar propisuje kriterijume vrednovanja i postupak kategorizacije zaštićenih područja.

Proglašenje zaštićenih područja
Član 41a
Nacionalni park proglašava se zakonom.
Zaštićeno područje I kategorije proglašava Vlada na predlog Ministarstva.
Zaštićeno područje II kategorije proglašava Vlada, odnosno nadležni organ autonomne
pokrajine, kada se zaštićeno područje nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Kada
zaštićeno područje proglašava nadležni organ autonomne pokrajine, a obuhvata zemljište,
druge nepokretnosti u svojini Republike Srbije i dobra od opšteg interesa, u postupku
proglašenja pribavlja se saglasnost Ministarstva, uz prethodno pribavljena mišljenja
nadležnih ministarstava.
Zaštićeno područje III kategorije proglašava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, a
ako se to zaštićeno područje nalazi na teritoriji dveju ili više jedinica lokalne samouprave,
sporazumno proglašavaju zaštićenim područjem nadležni organi tih jedinica lokalne
samouprave. Kada zaštićeno područje obuhvata zemljište i druge nepokretnosti u svojini
Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine i dobra od opšteg interesa, u postupku
proglašenja pribavlja se saglasnost Ministarstva, odnosno organa nadležnog za poslove
zaštite životne sredine autonomne pokrajine, uz prethodno pribavljena mišljenja nadležnih
ministarstava, odnosno nadležnih organa autonomne pokrajine.

Studija zaštite
Član 42
Predlog akta o proglašenju zaštićenog područja zasniva se na naučnoj i/ili stručnoj osnovi -
studiji zaštite, kojom se utvrđuju vrednosti područja koje se predlaže za zaštitu i način
upravljanja područjem.
Inicijativu za proglašenje zaštićenog područja mogu podneti subjekti zaštite prirode iz člana
6. ovog zakona.
Studiju zaštite izrađuje zavod, koji o pokrenutoj inicijativi i postupku izrade studije obaveštava
lokalno stanovništvo, vlasnike i korisnike područja koje je predmet studije i sarađuje sa njima.
Studija zaštite sadrži obrazloženje predloga za pokretanje postupka zaštite, opis prirodnih,
stvorenih i predeonih odlika prirodnog dobra sa tematskim kartografskim prilozima, temeljne
vrednosti prirodnog dobra, ocenu stanja životne sredine područja, predložene režime zaštite,
kartografski prikaz sa ucrtanim granicama i režimima zaštite na osnovu podataka iz katastra
nepokretnosti, koncept zaštite i unapređenja, moguće perspektive održivog razvoja, analizu
zainteresovanih strana, dokumentaciju o usklađivanju potreba zaštite sa zainteresovanim
stranama, način upravljanja, procenu socioekonomskih efekata zaštite, razvoja i održivog
korišćenja, potrebnu kadrovsku i tehničku opremljenost upravljača, eventualni predlog
upravljača i druge elemente od značaja za proglašenje zaštićenog područja.
Sredstva za izradu studije zaštite obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetu
autonomne pokrajine, odnosno budžetu jedinice lokalne samouprave.
Područje za koje je pokrenut postupak zaštite smatra se zaštićenim u smislu ovog zakona.
Postupak zaštite prirodnog područja je pokrenut kada zavod dostavi studiju zaštite
nadležnom organu.

Učešće javnosti
Član 43
O predlogu akta za proglašenje zaštićenog područja predlagač akta obaveštava javnost.
Predlagač akta obezbeđuje javni uvid i organizuje javnu raspravu o predlogu akta o
proglašenju zaštićenog područja i stručnoj osnovi - studiji o zaštiti sa kartografskom
dokumentacijom.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se u najmanje jednom dnevnom listu, koji se
distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinice lokalne samouprave na
čijoj se teritoriji nalazi područje čija se zaštita predlaže, a sadrži podatke o vremenu i mestu
javnog uvida i javne rasprave.
Izlaganje akta o proglašenju zaštićenog područja i stručne osnove iz stava 2. ovog člana na
javni uvid traje najmanje 20 dana od dana objavljivanja obaveštenja.

Sadržaj akta o proglašenju zaštićenog područja
Član 44
Akt o proglašenju zaštićenog područja naročito sadrži:
1) vrstu, naziv i položaj zaštićenog područja;
2) osnovne ciljeve proglašenja i vrednosti zaštićenog područja;
3) ukupnu površinu zaštićenog područja i površine područja opština, odnosno teritorija
gradova obuhvaćenih granicom zaštićenog područja, sa spiskom katastarskih opština;
4) osnovnu vlasničku strukturu na nepokretnostima;
5) opis i grafički prikaz granica zaštićenog područja i granica prostora sa propisanim
režimima zaštite, kao i granica zaštitne zone, na način koji obezbeđuje identifikaciju tih
granica na terenu i katastarskom planu;
6) bliže ciljeve zaštite i održivog korišćenja zaštićenog područja iskazane po prostorima sa
propisanim režimima zaštite i mere kojim se ti ciljevi postižu;
7) naziv, pravni/organizacioni status i sedište upravljača;
bliži sadržaj i način donošenja plana upravljanja;
9) bliži način obezbeđenja sredstava za sprovođenje akta o proglašenju odnosno plana
upravljanja u okviru zakonom utvrđenih izvora sredstava;
10) druge elemente od značaja za upravljanje zaštićenim područjem.
Neophodni podaci iz tač. 3), 4) i 5) ovog člana obezbeđuju se iz baze podataka katastra
nepokretnosti koje izdaje Republički geodetski zavod bez naknade troškova, na zahtev
zavoda.

Objavljivanje akta o proglašenju
Član 45
Akt o proglašenju zaštićenog područja iz člana 41. st. 1. i 2. ovog zakona objavljuje se u
"Službenom glasniku Republike Srbije", akt o proglašenju iz člana 41. stav 3. ovog zakona u
službenom glasilu autonomne pokrajine, a akt o proglašenju iz člana 41. st. 4. i 5. ovog
zakona u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Organ koji donosi akt o proglašenju zaštićenog područja isti dostavlja u roku od 30 dana, od
dana stupanja na snagu:
1) (brisana)
2) Republičkom geodetskom zavodu, odnosno nadležnom organu za upis;
3) upravljaču zaštićenog područja;
4) zavodu, radi upisa u registar zaštićenih prirodnih dobara.

Akt o prestanku zaštite
Član 46
Ako područje izgubi vrednosti zbog kojih je zaštićeno, zavod predlaže donošenje akta o
prestanku zaštite organu koji je doneo akt.
Organ iz stava 1. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci od prijema predloga zavoda,
donese akt o prestanku zaštite i dostavi zavodu radi brisanja iz registra zaštićenih prirodnih
dobara.
Akt iz stava 1. ovog člana dostavlja se Republičkom geodetskom zavodu, odnosno
nadležnom organu za upis radi brisanja zabeležbe u zemljišnim knjigama ili katastru
nepokretnosti.
Zavod u roku od mesec dana od dana donošenja akta o prestanku zaštite briše zaštićeno
područje iz registra zaštićenih prirodnih dobara.

Prethodna zaštita
Član 47
Područje za koje se na osnovu stručnog obrazloženja zavoda utvrdi da ima svojstva
zaštićenog područja i/ili je pokrenut postupak za proglašenje iz člana 41. ovog zakona,
područje je pod prethodnom zaštitom.
Akt o prethodnoj zaštiti donosi Ministarstvo, po prethodno pribavljenim mišljenjima nadležnih
ministarstava.
Aktom o prethodnoj zaštiti utvrđuje se područje pod prethodnom zaštitom, mere zaštite i rok
na koji se određuje prethodna zaštita, koji ne može biti duži od jedne godine od dana
donošenja.
Nadležni organ je dužan da akt o proglašenju zaštićenog područja donese u roku iz stava 3.
ovog člana, a u protivnom prestaje prethodna zaštita i ista se više ne može uspostaviti.
Rešenje o prethodnoj zaštiti objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i dostavlja
organu nadležnom za proglašenje zaštićenog područja, lokalnoj samoupravi na čijoj se
teritoriji nalazi područje pod prethodnom zaštitom i zavodu radi upisa u registar zaštićenih
prirodnih dobara.

2. Zaštićene vrste
Član 48
Na osnovu procene ugroženosti pojedinih vrsta i obaveza iz potvrđenih međunarodnih
ugovora, kao i na osnovu nacionalnih i međunarodnih crvenih lista i/ili crvenih knjiga i/ili
druge stručne dokumentacije, ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a na predlog zavoda, proglašava divlje vrste strogo
zaštićenim divljim vrstama ili zaštićenim divljim vrstama.
O vrstama iz stava 1. ovog člana stara se zavod, kao i imaoci tih vrsta, upravljači zaštićenih
područja, javna preduzeća za gazdovanje šumama, korisnici lovišta i ribarskih područja koji
su dužni da planiraju i sprovode mere i aktivnosti na upravljanju populacijama strogo
zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta u okviru programa i planova upravljanja, u skladu sa ovim i
posebnim zakonima.
Aktom iz stava 1. ovog člana, utvrđuju se mere zaštite za strogo zaštićene i zaštićene divlje
vrste biljaka, životinja i gljiva, kao i mere zaštite njihovih staništa.
Akt iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

3. Pokretna zaštićena prirodna dokumenta
Član 49
Geološka, paleontološka i biološka dokumenta koja su ugrožena u smislu ovog zakona, na
predlog Prirodnjačkog muzeja, po pribavljenom mišljenju zavoda, proglašava zaštićenim
prirodnim dobrom ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove zaštite kulturnih
dobara.
Akt iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Registar zaštićenih prirodnih dobara
Član 50
Zaštićena prirodna dobra upisuju se u registar zaštićenih prirodnih dobara.
Registar zaštićenih prirodnih dobara predstavlja elektronsku bazu podataka o zaštićenim
područjima, područjima pod prethodnom zaštitom, zaštićenim vrstama i pokretnim zaštićenim
prirodnim dokumentima i vodi se kao centralni i pokrajinski.
Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara za teritoriju Republike Srbije vodi Zavod za
zaštitu prirode Srbije.
Pokrajinski registar zaštićenih prirodnih dobara za teritoriju autonomne pokrajine vodi
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode koji je dužan da podatke o promenama u registru u roku
od 15 dana od dana evidentiranja promene dostavi Zavodu za zaštitu prirode Srbije, radi
upisa u centralni registar.
Ministar propisuje vrstu podataka, način pribavljanja, vođenja, zaštite i korišćenja podataka iz
registra zaštićenih prirodnih dobara, kao i podatke iz registra koji su javnog karaktera.

V UPRAVLJANJE I KORIŠĆENJE ZAŠTIĆENIH PODRUČJA

Planiranje upravljanja zaštićenim područjem

Član 51
Zaštita, upravljanje, korišćenje i unapređenje zaštićenih područja sprovodi se na osnovu akta
o proglašenju zaštićenog područja i plana upravljanja zaštićenim područjem.
Plan upravljanja zaštićenim područjem

Član 52
Upravljač donosi plan upravljanja za period od deset godina.
Za određena zaštićena područja, aktom o proglašenju može biti predviđeno da se plan
upravljanja donosi za kraći period (pojedinačna stabla, drvoredi i slično).
Planom upravljanja određuje se način sprovođenja zaštite, korišćenja i upravljanja
zaštićenim područjem, smernice i prioriteti za zaštitu i očuvanje prirodnih vrednosti
zaštićenog područja, kao i razvojne smernice, uz uvažavanje potreba lokalnog stanovništva.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica dužna su da obavljaju delatnosti u zaštićenom području
u skladu sa planom upravljanja.
Pre isteka perioda na koji se plan donosi analizira se njegovo sprovođenje i ostvareni
rezultati, a ako je to potrebno može se vršiti njegova revizija.
Izveštaj o ostvarivanju plana dostavlja se na način i po postupku propisanom za donošenje
plana.

Sadržaj plana upravljanja
Član 53
Plan upravljanja sadrži naročito:
1) prikaz glavnih prirodnih i stvorenih vrednosti, kao i prirodnih resursa;
2) ocenu stanja životne sredine zaštićenog područja;
3) pregled konkretnih aktivnosti, delatnosti i procesa koji predstavljaju faktor ugrožavanja
zaštićenog područja;
4) dugoročne ciljeve zaštite, očuvanja i unapređenja i održivog razvoja;
5) analizu i ocenu uslova za ostvarivanje tih ciljeva;
6) prioritetne aktivnosti i mere na zaštiti, održavanju, praćenju stanja i unapređenju prirodnih i
stvorenih vrednosti;
7) prioritetne zadatke naučnoistraživačkog i obrazovnog rada;
planirane aktivnosti na održivom korišćenju prirodnih vrednosti, razvoju i uređenju
prostora;
9) prostornu identifikaciju planskih namena i režima korišćenja zemljišta;
10) aktivnosti na promociji vrednosti zaštićenog područja;
11) studijsku (istraživačku), programsku, plansku i projektnu dokumentaciju potrebnu za
sprovođenje ciljeva i aktivnosti;
12) oblike saradnje i partnerstva sa lokalnim stanovništvom i drugim vlasnicima i korisnicima
nepokretnosti;
13) aktivnosti i mere na sprovođenju plana sa dinamikom i subjektima realizacije plana
upravljanja i način ocene uspešnosti njegove primene;
14) finansijska sredstva i druge materijalne pretpostavke za izvršavanje poverenih poslova u
upravljanju zaštićenim područjem i način njihovog obezbeđenja.

Sprovođenje plana upravljanja
Član 54
Na plan upravljanja nacionalnim parkom saglasnost daje Vlada po prethodno pribavljenim
mišljenjima nadležnih ministarstava.
Na plan upravljanja zaštićenim područjem koje je proglašeno aktom Vlade saglasnost daje
Ministarstvo, po prethodno pribavljenim mišljenjima nadležnih ministarstava.
Na plan upravljanja zaštićenim područjem koje je proglašeno aktom nadležnog organa
autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave saglasnost
daje organ nadležan za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave po prethodno pribavljenom mišljenju zavoda.
Planovi upravljanja iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ostvaruju se godišnjim programima upravljanja,
na koje saglasnost daje Ministarstvo, organ nadležan za poslove zaštite životne sredine
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Izveštaj o ostvarivanju godišnjeg programa za prethodnu godinu i godišnji program
upravljanja za narednu godinu, upravljač dostavlja nadležnom organu do 15. decembra
tekuće godine, a izveštaj o ostvarivanju plana upravljanja iz člana 52. ovog zakona
najkasnije 60 dana pre isteka perioda za koji je plan donet.
O predlogu plana upravljanja zaštićenim područjem upravljač je dužan da obavesti javnost.
Obaveštavanje javnosti podrazumeva javni uvid u predloženi plan.
Javni uvid organizuje i sprovodi upravljač zaštićenog područja i traje 30 dana.

Prostorni plan područja posebne namene
Član 55
Organizacija, korišćenje, uređenje prostora i izgradnja objekata na zaštićenom području vrši
se na osnovu prostornog plana područja posebne namene odnosno urbanističkog plana, u
skladu sa zakonom.
Planovi iz stava 1. ovog člana moraju biti u skladu sa aktom o proglašenju zaštićenog
područja i planom upravljanja zaštićenim područjem.
U postupku izrade planova iz stava 1. ovoga člana, nadležni organ za izradu plana, dužan je
da pribavi uslove zaštite prirode, u skladu sa članom 9. ovog zakona.

Pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi
Član 56
Upravljač je dužan da obezbedi unutrašnji red i čuvanje zaštićenog područja u skladu sa
pravilnikom o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi koji donosi, uz saglasnost nadležnog
organa.
Pravilnik iz stava 1. ovog člana, za nacionalni park i zaštićena područja za koja akt o zaštiti
donosi Vlada, upravljač donosi uz saglasnost Ministarstva.
Pravilnik iz stava 1. ovog člana, za zaštićena područja za koja akt o zaštiti donosi nadležni
organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, upravljač donosi uz saglasnost
nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Pravilnikom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se pravila za sprovođenje propisanog režima
zaštite, a naročito: način ponašanja posetilaca i drugih korisnika pri kretanju, boravku i
obavljanju poslova na zaštićenom području; način obavljanja delatnosti pri korišćenju
prirodnih resursa i prostora za izgradnju objekata; mesta, površine i objekti u kojima se zbog
očuvanja divljih biljaka i životinja i drugih vrednosti ograničava kretanje ili zabranjuje i
ograničava obavljanje određenih radnji, kao i trajanje tih mera; vrste divljih biljaka i životinja
čije je korišćenje, odnosno branje, sakupljanje i izlov ograničeno, kao i način i uslovi
obavljanja tih radnji; uslovi zaštite prilikom obavljanja naučnih istraživanja i obrazovnih
aktivnosti; mesta i uslovi za odlaganje otpada; način održavanja urednosti i čistoće
zaštićenog područja; postupak izdavanja saglasnosti i drugih akata korisnicima od strane
upravljača; način i organizacija čuvarske službe, čuvanja zaštićenog prirodnog dobra,
oprema i sredstva neophodna za čuvanje i održavanje; način sprovođenja preventivnih mera
zaštite od požara, drugih elementarnih nepogoda i udesa.
Aktom o proglašenju zaštićenog područja bliže se utvrđuju sadržaj, način donošenja i
oglašavanja akta iz stava 1. ovog člana.

Radovi i aktivnosti na zaštićenom području
Član 57
Na zaštićenom području zabranjeni su radovi i aktivnosti, odnosno izvođenje projekata, koji
oštećuju, narušavaju i menjaju osobine i vrednosti zbog kojih je područje zaštićeno.
Vlada može, u skladu sa zakonom, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na
zaštićenom području, posebno iz oblasti energetike, saobraćajne infrastrukture,
vodoprivrede, poljoprivrede, turizma, sporta, rudarstva i zaštite prirode i životne sredine čije
je izvođenje zabranjeno propisanim režimima zaštite, ukoliko se radi o projektima od opšteg
interesa i nacionalnog značaja.
Za radove i aktivnosti, odnosno izvođenje projekata na zaštićenom području sprovodi se
postupak procene uticaja na životnu sredinu, u skladu sa zakonom, uz obavezno pribavljanje
akta o uslovima i merama zaštite prirode.
Za radove i aktivnosti, odnosno projekte za koje se ne sprovodi postupak procene uticaja na
životnu sredinu, a koji mogu imati uticaj na vrednosti i obeležja zaštićenog dobra, izvođač
radova, odnosno nosilac projekta, dužan je da od zavoda pribavi akt o uslovima i merama
zaštite prirode, u skladu sa ovim zakonom.
Planirane radove i aktivnosti, odnosno izvođenje projekta iz ovog člana, nosilac projekta
dužan je da pismeno prijavi upravljaču zaštićenog područja, koji je u obavezi da ga upozna o
mogućnostima za obavljanje istih, kao i o daljoj proceduri.

Korišćenje i posećivanje zaštićenih područja
Član 58
Zaštićena područja mogu se koristiti i posećivati na način koji ne ugrožava njihove vrednosti i
sprovođenje zaštite.
Korišćenje i posećivanje zaštićenog područja dozvoljeno je svima pod jednakim uslovima, u
skladu sa ovim zakonom i aktom o zaštiti tog zaštićenog prirodnog dobra.
Ako bi se korišćenjem i posećivanjem zaštićenog područja mogla prouzrokovati opasnost za
njegovo očuvanje, može se zabraniti ili ograničiti korišćenje i posećivanje.

Obaveze korisnika ili vlasnika nepokretnosti
Član 59
Vlasnik ili korisnik nepokretnosti u zaštićenom području dužan je da dozvoli pristup
određenoj prirodnoj vrednosti, radi zadovoljenja naučnih, obrazovnih, estetskih, kulturnih i
rekreacijskih potreba, na način i pod uslovima utvrđenim aktom o proglašenju zaštićenog
područja.

Pravo preče kupovine
Član 60
Vlasnik nepokretnosti u granicama zaštićenog područja koji namerava da proda
nepokretnost, dužan je da tu nepokretnost prvo ponudi na prodaju organu koji je doneo akt o
zaštiti to jest Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave na
čijem se području nepokretnost nalazi.
Vlasnik nepokretnosti u granicama zaštićenog područja dužan je da u ponudi navede cenu i
uslove prodaje.
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave dužna je da
se o ponudi izjasni u roku od trideset dana od prijema pisane ponude.
Ako ponuda ne bude prihvaćena u propisanom roku, vlasnik može nepokretnost prodati uz
iste ili za njega povoljnije uslove od onih iz ponude.
Ako vlasnik proda nepokretnost u zaštićenom području, a nije postupio u skladu sa st. 1. i 4.
ovog člana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave
ima pravo da pokrene sudski postupak za poništaj ugovora o prodaji, u roku do devedeset
dana od dana saznanja za zaključenje tog ugovora, ali najkasnije u roku od pet godina od
dana zaključenja ugovora o kupoprodaji.
Postupak za poništaj ugovora shodno stavu 5. ovog člana, može se pokrenuti i kada je taj
ugovor zaključen kao ugovor o poklonu ili kada su uslovi prodaje ili cena prividni, kao i kada
je stvarna cena niža i uslovi ugovora povoljniji za kupca, u odnosu na ponudu iz stava 1.
ovog člana.

Sticanje vlasništva u zaštićenom području
Član 61
Vlasništvo na nepokretnostima u zaštićenim područjima može se sticati pod uslovima
propisanim ovim zakonom i drugim zakonima.
Strana pravna ili fizička lica mogu sticati pravo vlasništva nad nepokretnostima u zaštićenim
područjima, u skladu sa zakonom.

Oduzimanje (eksproprijacija) i ograničenje prava svojine
Član 62
U zaštićenom području, radi sprovođenja zaštite i očuvanja zaštićenih područja, kada postoji
interes Republike Srbije, može se nepokretnost eksproprisati ili ograničiti svojinska i druga
stvarna prava na nekretninama.
Postupak eksproprijacije prava svojine na nepokretnosti sprovodi se u skladu sa posebnim
propisima.

Naknada za uskraćivanje ili ograničavanje prava korišćenja
Član 63
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, kome su, zbog ograničenja i zabrana iz ovog zakona
ili na osnovu donetih akata o zaštiti, bitno smanjeni postojeći uslovi za sticanje prihoda od
delatnosti, a kojima se bavio najmanje pet godina do donošenja akta kojim je utvrđena
zabrana, odnosno ograničenje korišćenja, a to nije moguće nadoknaditi dozvoljenom
delatnošću u okviru propisanog režima zaštite u zaštićenom području, ima pravo na naknadu
za ograničenja i zabrane.
Lice iz stava 1. ovog člana kome se usled primena mera biološko tehničke zaštite i
uređenjem u cilju održivog korišćenja zaštićenog područja nanosi šteta, ima pravo na
naknadu štete.
Naknada iz st. 1. i 2. ovog člana može se nadoknaditi ako Ministarstvo, nadležni organ
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa upravljačem
zaštićenog područja, utvrdi da pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice sprovodi propisane mere
i uslove zaštite prirode.
Iznos naknade utvrđuje se sporazumno, a u slučaju spora o visini naknade odlučuje sud.
Naknada iz st. 1. i 2. ovog člana isplaćuje se na teret sredstava budžeta Republike Srbije,
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Odgovornost za štetu
Član 64
Republika Srbija ne odgovara za štetu koju prouzrokuju divlje vrste, osim u slučajevima
određenim ovim zakonom i drugim propisima.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice kome bi strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste mogle
prouzrokovati imovinsku ili drugu štetu (u daljem tekstu: oštećeno lice) dužno je da na
primeren način i o svom trošku preduzme sve dozvoljene radnje i aktivnosti kako bi sprečilo
nastanak štete.
Pod radnjom ili aktivnosti u smislu stava 2. ovog člana, podrazumeva se ograđivanje,
čuvanje dobara i rasterivanje strogo zaštićenih životinjskih vrsta, sa mesta gde neposredno
ugrožavaju dobra i na način koji ne ugrožava opstanak vrsta.
Ukoliko okolnosti dozvoljavaju, za radnje i aktivnosti iz stava 3. ovog člana, potrebno je
pribaviti mišljenje zavoda.

Pravo na nadoknadu štete
Član 65
Oštećeno lice ima pravo na nadoknadu štete u visini stvarne štete koju su nanele strogo
zaštićene i zaštićene divlje vrste i ako je preduzeo propisane radnje i aktivnosti.
Oštećeno lice je dužno da Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine,
odnosno upravljaču zaštićenog područja, prijavi nastanak štetnog događaja bez odlaganja, a
najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka štete.
Oštećeno lice i veštak utvrđuju na mestu štetnog događaja činjenice koje su značajne za
ustanovljenje nastanka štete, uzročnika i visinu štete, o čemu se sastavlja zapisnik.
Radnje i aktivnosti iz člana 64. ovog zakona, način rada i postupanja veštaka u postupku
utvrđivanja štete, iznose naknade štete i kriterijume za izračunavanje štete propisuje
ministar.
Visina naknade štete utvrđuje se sporazumno između Ministarstva, odnosno nadležnog
organa autonomne pokrajine i oštećenog lica, a u slučaju spora o visini štete odlučuje sud.

Nadoknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom
Član 66
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica dužna su da naknade štetu koju prouzrokuju
povredama ovog zakona.
Visina naknade štete utvrđuje se sporazumno između Ministarstva, odnosno nadležnog
organa autonomne pokrajine i lica iz stava 1. ovog člana, a u slučaju spora o visini štete
odlučuje sud.
Visina naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na pojedine primerke
strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta utvrđuje se prema odštetnom cenovniku koji donosi
ministar u sporazumu sa ministrom nadležnim za poslove poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede.
Sredstva ostvarena od naknade štete iz st. 1, 2. i 3. ovog člana prihod su budžeta Republike
Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine i koriste se za očuvanje i unapređenje
zaštićenog područja.

Upravljanje zaštićenim područjem
Član 67
Upravljanje zaštićenim područjem je delatnost od opšteg interesa.
Zaštićenim područjem upravlja pravno lice (u daljem tekstu: upravljač), koje ispunjava
stručne, kadrovske i organizacione uslove za obavljanje poslova očuvanja, unapređenja,
promovisanja prirodnih i drugih vrednosti i održivog korišćenja zaštićenog područja.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, upravljač može biti preduzetnik i/ili fizičko lice ukoliko se
radi o zaštićenom području male površine i većinskom privatnom vlasništvu na
nepokretnostima.
Upravljač se određuje/imenuje aktom o proglašenju.
Organ nadležan za donošenje akta o proglašenju može za potrebe upravljanja jednim ili više
zaštićenih područja osnovati javno preduzeće, javnu ustanovu ili privredno društvo.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana utvrđuje Ministarstvo, odnosno organ nadležan za
poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadležan za poslove
zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave, u postupku pripreme predloga akta o
proglašenju.
Ministar propisuje bliže uslove iz stava 2. ovog člana.
U cilju zaštite i prezentacije prirodnih vrednosti zaštićenog područja upravljaču, kada ima
svojstvo pravnog lica, mogu se dodeliti na korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini, u skladu
sa zakonom i propisima koji uređuju korišćenje sredstava u svojini Republike Srbije i dobara
od opšteg interesa.

Obaveze upravljača
Član 68
U upravljanju zaštićenim područjem upravljač, je dužan naročito da:
1) čuva zaštićeno područje i sprovodi propisane režime zaštite;
2) unapređuje i promoviše zaštićeno područje;
3) donosi plan upravljanja i akt o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi utvrđen aktom o zaštiti;
4) obeleži zaštićeno područje, granice i režime zaštite u skladu sa posebnim pravilnikom o
načinu obeležavanja;
5) osigura neometano odvijanje prirodnih procesa i održivog korišćenja zaštićenog područja;
5a) daje saglasnost za obavljanje naučnih istraživanja, izvođenje istražnih radova, snimanje
filmova, postavljanje privremenih objekata na površinama u zaštićenom području i daje druga
odobrenja u skladu sa ovim zakonom i pravilnikom o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi;
6) obezbedi nadzor nad sprovođenjem uslova i mera zaštite prirode;
7) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i obezbeđuje obučene vodiče za turističke posete;
vodi evidencije o prirodnim vrednostima i o tome dostavlja podatke zavodu;
9) vodi evidenciju o ljudskim aktivnostima, delatnostima i procesima koji predstavljaju faktor
ugrožavanja i oštećenja zaštićenog područja i o tome dostavlja podatke zavodu i
Ministarstvu;
9a) vodi evidenciju o nepokretnostima sa podacima od značaja za upravljanje zaštićenim
područjem;
10) u saradnji sa republičkom i pokrajinskom inspekcijom i organima bezbednosti sprečava
sve aktivnosti i delatnosti koje su u suprotnosti sa aktom o zaštiti i predstavljaju faktor
ugrožavanja i devastacije zaštićenog područja;
11) donosi akt o naknadama;
12) vrši i druge poslove utvrđene zakonom i aktom o zaštiti.
Ako upravljač vršenjem poslova iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana utvrdi da je učinjen
prekršaj ili postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo ili privredni prestup,
ovlašćen je i dužan da podnese odgovarajuću prijavu ili zahtev za pokretanje prekršajnog
postupka.
U cilju obaveštavanja, pružanja pomoći i kontrole posetilaca i naplate naknade za upotrebu
motornog vozila u zaštićenom području, na javnom putu kroz zaštićeno područje može se
zasnovati ulazna stanica sa odgovarajućim objektima, opremom i osobljem, na osnovu
prostornog odnosno urbanističkog plana i plana upravljanja zaštićenim područjem i uz
saglasnost upravljača javnog puta.
Ulazna stanica može imati i objekte, sredstva, opremu i lica za potrebe održavanja javnog
puta i bezbednosti saobraćaja.
Kada se na ulaznoj stanici vrši naplata naknade, upravljač zaštićenog područja dužan je da
naplatu organizuje tako da obezbedi protok vozila sa što manjim zastojem, a u skladu sa
saobraćajno-tehničkim uslovima, koje utvrđuje upravljač javnog puta u postupku izdavanja
saglasnosti.
Ukoliko se u postupku nadzora nad radom, stručnog i inspekcijskog nadzora utvrdi da
upravljač ne izvršava obaveze ustanovljene aktom o zaštiti, upravljanje zaštićenim
područjem se oduzima i poverava drugom upravljaču.
Ministar propisuje način obeležavanja zaštićenog područja iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

Finansiranje zaštićenog područja
Član 69
Finansiranje zaštićenog područja obezbeđuje se iz:
1) sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave;
2) sredstava Fonda za zaštitu životne sredine;
3) naknada za korišćenje zaštićenog područja;
4) prihoda ostvarenih u obavljanju delatnosti i upravljanja zaštićenim područjem;
5) sredstava obezbeđenih za realizaciju programa, planova i projekata u oblasti zaštite
prirode;
6) donacija, poklona i pomoći;
7) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti za namene utvrđene ovim i drugim
zakonom.
Sredstva budžeta iz stava 1. tačka 1) ovog člana prvenstveno se koriste za finansiranje
radova i drugih troškova na:
1) čuvanju, održavanju i prezentaciji zaštićenih područja (uspostavljanje, opremanje i obuka
čuvarskih službi, obeležavanje, održavanje unutrašnjeg reda, medijsko i drugo javno
prikazivanje vrednosti, sanacija degradiranih površina, upravljanje otpadom, razvoj
informacionog sistema i drugo);
2) upravljanju posetiocima (izgradnja ulaznih stanica, edukativnih i vizitorskih centara,
štampanje materijala namenjenih posetiocima i drugo);
3) regulisanju imovinsko-pravnih odnosa (otkup ili zamena zemljišta, naknada vlasnicima i
korisnicima nepokretnosti za uskraćivanje i ograničavanje prava korišćenja, nanetu štetu ili
druge troškove koje imaju u vezi zaštite);
4) praćenju i unapređenju stanja zaštićenih područja (monitoring, reintrodukcija, rekultivacija i
drugo);
5) uređenju prostora i održivom korišćenju prirodnih resursa (programi, planovi i projekti
razvoja ekoturizma, organske poljoprivrede i drugo).

Naknada za korišćenje zaštićenog područja
Član 70
Za korišćenje zaštićenog područja plaća se naknada upravljaču.
Naknadu iz stava 1. ovog člana upravljač može propisati i naplatiti za:
1) delatnosti u oblasti turizma, ugostiteljstva, trgovine, usluga, zanatstva, industrije,
rudarstva, energetike, vodoprivrede, građevinarstva, saobraćaja, transporta,
telekomunikacija, korišćenja divlje flore i faune;
2) vikendice i druge nekomercijalne objekte za odmor u prirodi;
3) vozila na motorni pogon u upotrebi na zaštićenom području;
4) turističke, rekreativne, sportske i druge manifestacije i aktivnosti, reklamne oznake,
komercijalne filmske, foto i tonske zapise;
5) korišćenje usluga, uređenih terena, objekata i druge imovine upravljača i imena i znaka
zaštićenog područja;
6) posetu zaštićenom području, njegovim delovima i objektima.
Obveznik naknade je korisnik zaštićenog područja, odnosno pravno lice, preduzetnik ili
fizičko lice koji u vezi sa predmetom naknade iz stava 2. ovog člana obavlja poslove ili
raspolaže nepokretnostima i drugim stvarima na zaštićenom području, koristi usluge i
imovinu upravljača, posećuje zaštićeno područje radi odmora, sporta, rekreacije i sličnih
potreba i na drugi način koristi njegove vrednosti i pogodnosti.
Visinu naknade upravljač propisuje u zavisnosti od:
1) stepena iskorišćavanja zaštićenog područja;
2) stepena štete koja se nanosi zaštićenom području;
3) stepena povećanih obaveza upravljača u održavanju urednosti i čistoće, čuvanja i
obavljanja drugih poslova na očuvanju, unapređenju, prikazivanju i razvoju zaštićenog
područja;
4) pogodnosti i koristi koje pruža zaštićeno područje za obavljanje dopuštenih delatnosti i
aktivnosti.
Upravljač može propisati smanjenje ili oslobađanje plaćanja naknade po jednom ili više
predmeta naknade iz stava 2. ovog člana, a pre svega za:
1) stanovnike i stalno zaposlene, fizička lica koja obavljaju poslove ili vrše službene radnje u
zaštićenom području, lica sa invaliditetom i posebnim potrebama, decu, penzionere i sl.;
2) korisnike čije aktivnosti neposredno doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji
vrednosti zaštićenog područja;
3) korisnike kod kojih su, usled elementarne nepogode ili drugih razloga, nastupile okolnosti
koje bitno otežavaju uslove rada i poslovanja.
Vlada propisuje zajedničke elemente za utvrđivanje naknade za korišćenje zaštićenog
područja, posebno bliži predmet, osnovice, najviše iznose i način obračuna i naplate
naknade iz stava 2. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, način obračuna i naplate naknade za posetu
zaštićenom području iz stava 2. tačka 6) ovog člana, bliža merila za određivanje visine
naknade iz stava 4. ovog člana i bliže uslove za umanjenje ili oslobađanje plaćanja naknade
iz stava 5. ovog člana.
Na akt upravljača kojim se utvrđuje visina, način obračuna i plaćanja naknade za korišćenje
zaštićenog područja saglasnost daje Ministarstvo za nacionalni park i zaštićeno područje
proglašeno aktom Vlade, a organ nadležan za poslove zaštite životne sredine autonomne
pokrajine, odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne
samouprave za zaštićeno područje proglašeno aktom nadležnog organa autonomne
pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Upravljač je dužan da sredstva ostvarena naplatom naknade iz stava 1. ovog člana vodi na
posebnom računu i koristi za zaštitu, razvoj i unapređenje zaštićenog područja, odnosno za
sprovođenje plana i programa upravljanja.
U pogledu plaćanja naknade iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana kamate za docnju u plaćanju,
prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju
odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

VI ZAŠTITA I OČUVANJE DIVLJIH VRSTA
Zaštita i očuvanje divljih vrsta

Član 71
Pod zaštitom i očuvanjem divljih vrsta podrazumeva se sprečavanje svih radnji koje utiču na
narušavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta, uništavanje ili oštećivanje njihovih
staništa, legla, gnezda ili narušavanje njihovog životnog ciklusa odnosno povoljnog stanja.
Povoljno stanje divljih vrsta obezbeđuje se zaštitom njihovih staništa i zaštitnim merama za
pojedine vrste u skladu sa ovim zakonom.



Zaštita staništa divljih vrsta
Član 72
Pri izvođenju radova i aktivnosti u prirodi i korišćenju prirodnih vrednosti na staništima divljih
vrsta, primenjuju se mere, metode i tehnička sredstva koja doprinose očuvanju povoljnog
stanja vrsta, odnosno koji ne ugrožavaju divlje vrste i/ili narušavaju staništa njihovih
populacija, ili se ti radovi i aktivnosti mogu ograničiti u periodu koji se poklapa sa značajnim
fazama njihovog životnog ciklusa.
Očuvanje divljih vrsta i njihovih staništa iz stava 1. ovog člana sastavni je deo mera i uslova
zaštite prirode iz člana 9. ovog zakona.
Strogo zaštićene divlje vrste
Član 73
Strogo zaštićena divlja vrsta može biti zaštićena na teritoriji cele Republike Srbije ili na
pojedinim njenim delovima.
Ako je neko područje privremeno stanište strogo zaštićene divlje vrste, a njegova se zaštita
ne može osigurati na neki drugi način, Ministarstvo može posebnim aktom, po prethodno
pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i šumarstva,
proglasiti to područje ili neki njegov deo privremeno zaštićenim dok traje potreba za zaštitom.
Mere zaštite strogo zaštićenih divljih vrsta
Član 74
Zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle
ugroziti strogo zaštićene vrste biljaka, životinja i gljiva i njihova staništa.
U smislu stava 1. ovog člana, zabranjeno je:
1) uništavati jedinke biljaka i gljiva i njihovih razvojnih oblika, branjem, sakupljanjem,
sečenjem ili iskopavanjem i čupanjem iz korena, u svim fazama biološkog ciklusa i
ugrožavati ili uništavati njihova staništa;
2) držati i trgovati samoniklim strogo zaštićenim biljkama i gljivama i njihovim razvojnim
oblicima;
3) hvatati, držati i/ili ubijati, strogo zaštićene vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa,
oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i područja njihovog
razmnožavanja, odmaranja i ugrožavati ili uništavati njihova staništa i sl.;
4) uznemiravati, naročito u vreme razmnožavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije;
5) presecati migratorne puteve;
6) prikrivati, držati, uzgajati, trgovati, izvoziti, prevoziti, otuđivati ili na bilo koji način pribavljati
i javno izlagati životinje uključujući sve njihove derivate i razvojne oblike.
Bliži uslovi i mere zaštite za strogo zaštićene divlje vrste i mere zaštite njihovih staništa
utvrđuju se aktom iz člana 48. ovog zakona.


Dozvoljene radnje sa strogo zaštićenim divljim vrstama

Član 75
Izuzetno od odredbe člana 74. ovog zakona, u slučaju opravdanog javnog interesa i pod
uslovom da ne postoji drugo zadovoljavajuće rešenje i da izuzeće nije štetno po opstanak
populacija strogo zaštićenih divljih vrsta u povoljnom stanju očuvanja u njihovom prirodnom
području rasprostranjenosti, Ministarstvo može dozvoliti radnje radi:
1) istraživanja i obrazovanja, upravljanja populacijom, ponovnog naseljavanja (repopulacije),
ponovnog unošenja i uzgoja u in-situ i ex-situ uslovima;
2) sprečavanja ozbiljnih šteta na usevima, stoci, šumama, ribnjacima, vodi i drugim oblicima
svojine;
3) radi zaštite javnog zdravlja i javne bezbednosti, ili drugih razloga od preovladavajućeg
javnog interesa, uključujući razloge socijalne ili ekonomske prirode i korisne posledice od
prvenstvenog značaja za životnu sredinu;
4) sakupljanja matičnih jedinki u cilju razmnožavanja, gajenja njihovih potomaka i prometa u
komercijalne svrhe u za to registrovanim plantažnim i farmerskim objektima uz uslov da se
deo jedinki vrati na prirodna staništa.
Dozvolu za slučaj iz stava 1. ovog člana izdaje Ministarstvo po prethodno pribavljenom
mišljenju zavoda i ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog člana sadrži naziv vrste, razloge, svrhu i cilj
korišćenja, odnosno obavljanja radnji, elaborat/studiju o načinu, mestu, vremenu, korisnim,
odnosno štetnim posledicama i druge dokaze i relevantne činjenice od značaja za konkretan
slučaj.
Dozvola iz stava 2. ovog člana izdaje se rešenjem.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana, žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Zaštićene divlje vrste
Član 76
Zaštićena divlja vrsta može biti zaštićena na teritoriji cele Republike Srbije ili na pojedinim
njenim delovima.
Zaštićene divlje vrste gljiva, lišajeva, biljaka, životinja i njihovih delova, u cilju prerade,
trgovine, prekograničnog prometa, kao i plantažnog i farmerskog uzgoja, mogu se sakupljati
na osnovu dozvole, koju izdaje Ministarstvo, u skladu sa zakonom.
Bliži uslovi i mere zaštite za zaštićene divlje vrste i mere zaštite njihovih staništa utvrđuju se
aktom iz člana 48. ovog zakona.

Način korišćenja zaštićenih divljih vrsta
Član 77
Korišćenje i sakupljanje zaštićenih divljih vrsta dozvoljeno je isključivo na način kojim se ne
ugrožava povoljno stanje njihove populacije.
Ministar propisuje mere i bliže uslove zaštite zaštićenih divljih vrsta koje obuhvataju:
1) vremensku zabranu korišćenja;
2) kvantitativno i kvalitativno ograničenje u korišćenju;
3) prostornu zabranu korišćenja radi obnove populacija do zadovoljavajućeg nivoa.
Zavod vodi evidenciju o načinu i obimu korišćenja zaštićenih divljih vrsta radi utvrđivanja i
praćenja stanja populacija, koje uključuje i divlje vrste čije je korišćenje regulisano Zakonom
o lovstvu i Zakonom o ribarstvu.
Ako se utvrdi da je zbog korišćenja zaštićena divlja vrsta ugrožena, ministar može zabraniti ili
ograničiti korišćenje te vrste uz prethodno mišljenje zavoda.

Dozvola za istraživanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta
Član 78
Za istraživanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta dozvolu u naučnoistraživačke i
obrazovne svrhe izdaje Ministarstvo, rešenjem uz prethodno pribavljeno mišljenje zavoda.
Dozvoljene aktivnosti iz stava 1. ovog člana, na zaštićenom području obavljaju se u skladu
sa aktom o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi.
Izveštaji istraživanja iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Ministarstvu, zavodu i upravljaču
zaštićenog područja do kraja kalendarske godine.
Iznošenje divljih vrsta i/ili njihovih delova i derivata iz stava 1. ovog člana u
naučnoistraživačke svrhe vrši se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo, u skladu sa
članom 94. ovog zakona.
Na rešenje iz stava 1. žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Zabranjena sredstva za hvatanje i ubijanje divljih životinja
Član 79
Zabranjena je upotreba određenih sredstava za hvatanje i ubijanje divljih vrsta životinja,
kojima se ugrožavaju i uznemiravaju njihove populacije i/ili staništa, narušava njihova
dobrobit a mogu prouzrokovati njihovo lokalno nestajanje.
Zabranjenim sredstvima se smatraju naročito:
1) zamke;
2) lepak;
3) hemijska sredstva tipa atraktanata;
4) upotreba živih životinja kao mamaca u lovu ptica i divljači;
5) samostreli, lukovi, strele odnosno drugo oružje sa tetivom, koje potiskom tetive ili druge
elastične materije izbacuje strelu ili drugi projektil;
6) lov ptica mrežama;
7) električne ubojite ili omamljujuće naprave;
svetleće naprave;
9) ogledala i druge zaslepljujuće naprave;
10) odašiljači zvuka (magnetofoni, kasetofoni, audio rekorderi i plejeri i dr.) koji emituju
zvukove dozivanja, bola ili javljanja/oglašavanja;
11) naprave za osvetljavanje cilja;
12) optički nišani za noćni lov s mogućnošću elektronskog uveličavanja ili pretvaranja slike;
13) eksploziv;
14) otrovi ili omamljujući mamci;
15) automatsko oružje;
16) vazduhoplovi;
17) lov životinja vozilima na motorni pogon u pokretu;
18) druga sredstva utvrđena ostalim zakonima i ratifikovanim međunarodnim ugovorima.
Pojedina sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se izuzetno i ograničeno koristiti u
naučnoistraživačke svrhe, a radi sprovođenja programa reintrodukcije, umatičenja,
monitoringa vrsta, premeštanja životinja, realizacije programa zaštite i očuvanja i u drugim
slučajevima u skladu sa posebnim zakonom.
Dozvolu za upotrebu sredstava iz stava 3. ovog člana izdaje Ministarstvo rešenjem, uz
prethodno pribavljeno mišljenje drugih nadležnih organa.
Na rešenje iz stava 4. žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Mere zaštite migratornih vrsta
Član 80
Javni putevi i druge vrste saobraćajnica, telekomunikacioni i elektroenergetski sistemi,
hidrograđevinski i drugi objekti čijom se izgradnjom presecaju uobičajeni koridori dnevnonoćnih
i sezonskih migracija divljih životinja, prouzrokuje fragmentacija staništa ili na drugi
način remeti njihov normalan životni ciklus, grade se na način kojim se umanjuju negativni
efekti i primenom posebnih konstrukcijskih i tehničko-tehnoloških rešenja na samim
objektima i u njihovoj okolini, tokom izgradnje i u periodu eksploatacije.
Specijalna tehničko-tehnološka rešenja, koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu
komunikaciju divljih životinja (ekološki mostovi, izgrađeni prolazi i prelazi, tuneli, propusne
cevi, jarkovi, sigurnosni i usmeravajući objekti, riblje staze i liftovi i dr.) kao i mere zaštite i
način održavanja tehničko-tehnoloških rešenja, propisuje ministar uz saglasnost ministarstva
nadležnog za poslove saobraćaja, rudarstva i energetike, poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede.

Mere zaštite ptica i slepih miševa
Član 81
Stubovi i tehničke komponente srednjenaponskih i visokonaponskih vodova izvode se na
način da se ptice i slepi miševi zaštite od strujnog udara i mehaničkog ozleđivanja.
Lokacije strujnih generatora pokretanih vetrom (vetrenjače) utvrđuju se tako da se izbegnu
njihova važna staništa i putevi migracije.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na gornje vodove železnica.
Pri izgradnji visokih objekata (vetrogeneratora, stubova, tornjeva, mostova i dr.) u blizini
ekološki značajnih područja neophodno je primenjivati tehničko-tehnološke mere pri čemu se
pre svega misli na osvetljavanje objekata, kako bi se izbegli negativni uticaji ovakvih
objekata.
Nije dozvoljeno korišćenje jakih svetlosnih izvora (reklamni rotirajući reflektori, laseri i slično)
usmerenih ka nebu osim ukoliko se oni koriste za potrebe bezbednosti i kontrole vazdušnog
saobraćaja.

Unošenje alohtonih vrsta
Član 82
Zabranjeno je unošenje alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida u slobodnu prirodu na
području Republike Srbije.
Izuzetno, unošenje iz stava 1. ovog člana je dozvoljeno ako je naučno i stručno dokazano i
prihvatljivo s gledišta zaštite prirode i održivog upravljanja, odnosno ako se unošenjem ne
ugrožava prirodno stanište autohtonih divljih vrsta.
Ministarstvo izdaje dozvolu iz stava 2. ovog člana na osnovu studije prihvatljivosti i studije o
proceni uticaja na prirodu, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede.
Unošenje alohtonih divljih vrsta u kontrolisanim uslovima moguće je na osnovu dozvole koju
izdaje Ministarstvo rešenjem, po pribavljenom mišljenju zavoda ili druge ovlašćene naučne i
stručne organizacije da ne postoji opasnost po autohtone vrste, ukoliko dođe do slučajnog ili
namernog bega primeraka u slobodnu prirodu Republike Srbije.
Strane divlje vrste koje unošenjem i/ili širenjem ugrožavaju druge vrste i ukupnu biološku
raznovrsnost na području Republike Srbije proglašava invazivnim Ministarstvo, na osnovu
opšteprihvaćenih međunarodnih kriterijuma, naučnih saznanja i obaveza preuzetih iz
međunarodnih ugovora i međunarodnih dokumenata, na predlog Zavoda i drugih stručnih i
naučnih institucija, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Aktom iz stava 5. ovog člana propisuju se mere kontrole i suzbijanja invazivnih vrsta.
Ministar može zabraniti ili ograničiti uvoz pojedinih alohtonih divljih vrsta radi držanja u
kontrolisanim uslovima, na osnovu procene opasnosti po autohtone divlje vrste, koju daje
zavod ili druga ovlašćena naučna i stručna organizacija.

Nenamerno unošenje alohtonih vrsta
Član 83
Ako dođe do nenamernog unošenja alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida u slobodnu
prirodu na područje Republike Srbije, ili ako postoji opravdana sumnja da će doći do takvog
unošenja, ministar propisuje mere postupanja u cilju uništavanja ili sprečavanja daljeg širenja
unetih alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida.

Premeštanje jedinki autohtonih vrsta
Član 84
Premeštanje jedinki autohtonih divljih vrsta u slobodnoj prirodi na teritoriji Republike Srbije,
može se vršiti na osnovu istraživanja i planskih dokumenata, u skladu sa ovim i ostalim
zakonima.
Premeštanje iz prethodnog stava može se vršiti pod uslovom da se istraživanjima utvrdi da
takav postupak ni na koji način ne ugrožava povoljan status populacija vrste, odnosno
dobrobit životinja.
Saglasnost na premeštanje jedinki autohtonih divljih vrsta u slobodnoj prirodi daje
Ministarstvo uz prethodno pribavljeno mišljenje zavoda.

Reintrodukcija divljih vrsta
Član 85
Reintrodukcija divljih vrsta u slobodnu prirodu na području Republike Srbije može se vršiti na
osnovu istraživanja, programa reintrodukcije i dozvole.
Pre svake reintrodukcije potrebno je uraditi studiju izvodljivosti i studiju procene uticaja na
životnu sredinu.
Obim i sadržaj studija iz stava 2. ovog člana određuje Ministarstvo na predlog zavoda.
Reintrodukcija divljih vrsta može se vršiti pod uslovom da se istraživanjima utvrdi da takav
postupak doprinosi povoljnom statusu vrste.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana izdaje Ministarstvo rešenjem, uz prethodno mišljenje zavoda i
ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i šumarstva.
Na rešenje iz stava 5. žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Uslovi za držanje divljih životinja
Član 86
Divlje životinjske vrste mogu se držati u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja
javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja,
prodaje i kupovine, samo ako im dobrobit nije ugrožena, odnosno ako im se obezbede
životni uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti kao i fizičkim i biološkim
specifičnostima, osobinama u ponašanju, odnosno zdravstvenom stanju životinja.
Zabranjeno je držanje divlje životinjske vrste u neprikladnim uslovima.
Divlje životinje iz stava 1. ovog člana obavezno se obeležavaju na propisani način.
Ministar saglasno sa ministrom nadležnim za poslove veterinarstva propisuje uslove koje
moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti i/ili prostori za držanje životinja u smislu
stava 1. ovog člana, uslove držanja, zabranu držanja pojedinih vrsta, programe obuke i
edukacije, kao i način obeležavanja i evidentiranja divljih životinja iz stava 1. ovog člana.
Obeležavanje iz stava 3. ovog člana vrše pravna i fizička lica (u daljem tekstu: ovlašćeni
obeleživač) koja ispunjavaju uslove za obeležavanje divljih životinja, na osnovu ovlašćenja o
obeležavanju od strane Ministarstva.
Ministar propisuje uslove koje treba da ispunjavaju ovlašćeni obeleživači iz stava 5. ovog
člana.

Poreklo primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta
Član 87
Pojedini primerci strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta mogu se držati u zatočeništvu radi
sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima
ili sličnim prostorima, uzgajati, prodavati i kupovati, pod uslovom da vlasnik ima dokaz o
poreklu, i da se radi o:
1) primercima koji su zakonito uvezeni;
2) primercima koji su zakonito stečeni pre nego što je vrsta zakonom zaštićena;
3) primercima odgajenim u za to registrovanim farmama, plantažama, centrima za
razmnožavanje;
4) primercima za koje vlasnik ima drugi dokaz o zakonitom sticanju, odnosno poreklu
primeraka.
Pod dokazom o poreklu iz stava 1. ovog člana podrazumeva se potvrda, uverenje, sertifikat,
uvozna ili izvozna dozvola, i/ili mišljenje stručne ili naučne organizacije o poreklu vrsta.

Dozvola za držanje divljih životinja
Član 88
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje postane vlasnik zaštićenih divljih životinja s
namerom njihovog držanja u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u
zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja, prodaje i
kupovine, dužno je da u roku od trideset dana po sticanju vlasništva nad tim životinjama,
podnese zahtev Ministarstvu radi pribavljanja dozvole.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje namerava da drži autohtone ili alohtone divlje
životinje u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima,
akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja, prodaje i kupovine, dužno je da
pribavi dozvolu Ministarstva.
Dozvola iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje se u formi rešenja, ako podnosilac zahteva dokaže da
su ispunjeni propisani uslovi iz člana 86. i 87. ovog zakona.
Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom u toku važenja
dozvole iz stava 3. ovog člana, utvrdi da je zoološki vrt, odnosno drugi objekat i/ili prostor u
kome se drže životinje u smislu ovoga člana, prestao da ispunjava uslove na osnovu kojih je
dozvola izdata, Ministarstvo će istu ukinuti.
Ministarstvo vodi registar pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica iz st. 1. i 2. ovoga člana.
U skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, odgajivačnice u kojima se uzgajaju
određene zaštićene vrste, mogu da vrše prekogranični promet u komercijalne svrhe tih
zaštićenih vrsta samo pod uslovom da se registruju u nadležnom međunarodnom organu.
Na rešenje iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Uzgoj divljih životinja
Član 89
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje namerava da uzgaja autohtone ili alohtone divlje
vrste životinja, a čije gajenje nije regulisano posebnim zakonom, dužno je da pribavi dozvolu
u skladu sa ovim zakonom.
Ako se u postupku izdavanja dozvole utvrdi da postoji opasnost po zdravlje ljudi, dobrobit
životinja i životnu sredinu, Ministarstvo može zatražiti od podnosioca zahteva iz stava 1.
ovog člana, da pre izdavanja dozvole izradi studiju o proceni uticaja.
Vlasnik divlje vrste životinje iz stava 1. ovog člana obavezan je da osigura da ta životinja ne
pobegne u prirodu i odgovoran je za štetu koju ta životinja prouzrokuje ako pobegne.

Trgovina divljim životinjama
Član 90
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje obavlja trgovinu živim autohtonim ili alohtonim
divljim životinjskim vrstama, dužno je da obezbedi odgovarajuće uslove za držanje životinja u
skladu sa ovim zakonom i drugim propisima i da vodi evidenciju o trgovini tim životinjama i
njihovom poreklu.
Trgovinom iz stava 1. ovog člana smatraju se prodaja i kupovina, sticanje u komercijalne
svrhe, izlaganje javnosti radi sticanja dobiti, korišćenje u svrhu sticanja dobiti, držanje radi
prodaje, nuđenje na prodaju ili prevoz radi prodaje, najam i razmena životinja.
Trgovina se može vršiti samo primercima uzgajanim u prijavljenim uzgajalištima ili koji imaju
dokaz o poreklu, kao i da je primerak ili pošiljka propisno obeležena.
Prilikom trgovine zaštićenim životinjama, prodavac, odnosno vlasnik je dužan da novom
vlasniku izda potvrdu o poreklu životinje, pismeno uputstvo o uslovima i načinu držanja
životinje i druge informacije koje su od značaja (higijena, ishrana, rasne odlike, karakter,
osnovna obuka, socijalizacija, održavanje kondicije i sl.) kao i račun.


Prihvatilište za divlje životinje
Član 91
U svrhu privremenog i/ili trajnog zbrinjavanja zaštićenih divljih životinja formiraju se
namenska prihvatilišta.
Prihvatilište u smislu ovog zakona je područje ili prostor sa objektima uređenim za
privremeno ili trajno zbrinjavanje jedinki divljih životinja koje nisu sposobne da se samostalno
brinu o sebi u kojem životinje mogu da provedu određeno vreme do trajnog rešavanja
njihovog zbrinjavanja.
Ministar saglasno sa ministrom nadležnim za poslove veterinarstva propisuje uslove koje
moraju ispunjavati prihvatilišta iz stava 1. ovog člana.
Za rad prihvatilišta iz ovog člana potrebna je dozvola, koju izdaje Ministarstvo rešenjem.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.
Ministarstvo može osnovati prihvatilište iz ovog člana.

Oduzimanje divljih životinja
Član 92
Primerke divljih vrsta životinja koji se drže u zatočeništvu, gaje ili kojima se obavlja trgovina
suprotno uslovima iz čl. 86. do 92. ovog zakona, oduzima nadležni inspektor i izdaje potvrdu
o oduzimanju.
Oduzeti primerci iz stava 1. ovog člana se privremeno ili trajno zbrinjavaju u prihvatilište iz
člana 91. ovog zakona ili u zoološki vrt koji odredi ministarstvo.
Međusobna prava i obaveze u pogledu zbrinjavanja oduzetih primeraka iz stava 1. ovog
člana, regulišu se ugovorom zaključenim između Ministarstva i prihvatilišta, odnosno
zoološkog vrta.

Postupanje sa nađenim primercima zaštićenih divljih životinja
Član 93
Lice koje nađe zaštićenu divlju životinju dužno je da odmah obavesti najbližu veterinarsku
organizaciju i Ministarstvo o:
1) pronađenim mrtvim primercima zaštićenih divljih životinja,
2) primercima zaštićenih divljih životinja koje su bolesne ili ozleđene u meri da nisu sposobne
da samostalno prežive u prirodi.
Veterinarska organizacija dužna je da utvrdi uzroke uginuća pronađenih mrtvih strogo
zaštićenih divljih životinja.
Troškove postupka iz stava 2. ovog člana snosi Ministarstvo.
Ministarstvo može licu iz stava 1. ovog člana dozvoliti na njegov zahtev držanje bolesne ili
ozleđene životinje radi lečenja i oporavka.
Opravdane troškove nastale lečenjem životinje snosi Ministarstvo.
Svi primerci strogo zaštićenih divljih vrsta iz stava 1. ovog člana moraju biti obeleženi na
propisani način.
Ubijene ili na bilo koji drugi način usmrćene ili nađene strogo zaštićene vrste na teritoriji
Republike Srbije predaju se Prirodnjačkom muzeju na prepariranje, konzervaciju i čuvanje
čime postaju pokretna zaštićena prirodna dobra kao delovi biološkog nasleđa a koji imaju
naučni, obrazovni i kulturni značaj.
Prirodnjački muzej vodi evidenciju o vrstama iz stava 7. ovog člana.

Prekogranični promet zaštićenih vrsta

Član 94
Ministarstvo izdaje dozvolu za uvoz, izvoz, unos i iznos biljnih i životinjskih divljih vrsta,
njihovih delova i derivata zaštićenih na osnovu zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora i
opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.
Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se pod sledećim uslovima:
1) da je pravo raspolaganja jedinkom vrste divlje životinje, gljive i biljke stečeno u skladu sa
zakonom;
2) da su životinje ili pošiljka obeleženi na propisani način;
3) da su preduzete sve mere za dobrobit životinja tokom prevoza.
Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se i za vrste čiji jedan ili oba roditelja pripadaju divljoj
vrsti.
U skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima
međunarodnog prava, a u cilju zaštite vrsta iz stava 1. ovog člana ministar donosi pravilnik
kojim propisuje:
1) uslove pod kojima se obavlja uvoz, izvoz, unos, iznos ili tranzit, trgovina i uzgoj vrsta iz
stava 1. ovog člana;
2) izdavanje dozvola i drugih akata (potvrde, sertifikati, mišljenja);
3) spiskove vrsta, njihovih delova i derivata koji podležu izdavanju dozvola, odnosno drugih
akata;
4) vrste, njihove delove i derivate čiji je uvoz odnosno izvoz zabranjen, ograničen ili
obustavljen;
5) izuzetke od izdavanja dozvole;
6) sadržinu, izgled i način vođenja registra izdatih dozvola;
7) način obeležavanja životinja ili pošiljki;
način sprovođenja nadzora i vođenja evidencije;
9) izradu izveštaja i dr.
Pri uvozu, izvozu, unosu, iznosu i tranzitu, žive životinje moraju se prevoziti i čuvati na način
kojim se ni najmanje ne ozleđuje ili oštećuje njihovo zdravlje ili se sa njima nehumano
postupa, u skladu s posebnim propisima.

Prijava prekograničnog prometa zaštićenih vrsta
Član 95
Uvoz, izvoz, unos, iznos i tranzit zaštićenih divljih vrsta, njihovih delova i derivata obavezno
se prijavljuje carinskoj službi, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim propisima.
Veterinarsko zdravstveni i fitosanitarni pregled i kontrolu pošiljki iz stava 1. ovog člana nad
kojima postoji nadležnost granične veterinarske i fitosanitarne inspekcije sprovodi se u
skladu s posebnim propisima. Granične prelaze na kojima se može obavljati uvoz, izvoz,
unos, iznos i tranzit zaštićenih vrsta, njihovih delova i derivata, kao i uslove u pogledu njihove
opremljenosti i osposobljenosti za obavljanje tih poslova, propisuje ministar nadležan za
poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uz saglasnost Ministra.
Carinska služba dužna je da prilikom uvoza, izvoza, unosa, iznosa i tranzita vrsta iz člana 94.
stav 1. ovog zakona pregleda odgovarajuće dozvole i overi prelazak granice u za to
predviđenoj rubrici obrasca dozvole.
U slučaju uvoza, izvoza, unosa, iznosa i tranzita carinska služba overava dozvole na način
propisan aktom o prekograničnom prometu zaštićenih vrsta iz člana 94. ovog zakona.
Ukoliko se prekogranični promet primeraka zaštićenih vrsta vrši suprotno propisanim
uslovima, primerke oduzima nadležni inspektor i izdaje potvrdu o oduzimanju.

Obaveze carinske službe
Član 96
Ako prilikom uvoza, izvoza, unosa, iznosa, ili tranzita carinska služba ne može da odredi
vrstu životinje, gljive ili biljke čiji uvoz ili izvoz podleže ograničenjima ili zabranama, može ih:
1) na trošak carinskog deklaranta (primaoca odnosno pošiljaoca robe), sama čuvati ili dati
nekome na čuvanje do utvrđivanja statusa vrste čiji uvoz, izvoz, reeksport ili tranzit podleže
ograničenjima;
2) prepustiti carinskom deklarantu do okončanja postupka, ali uz zabranu raspolaganja.
Carinska služba može od carinskog deklaranta zahtevati potvrdu da predmetna vrsta nije
pod zaštitom.
Vrste za koje carinska služba utvrdi da se uvoze, izvoze, unose, iznose ili da su u tranzitu
bez propisanih dozvola ili drugih dokumenata, privremeno se zadržavaju do okončanja
postupka.
U slučajevima iz stava 3. ovog člana izdaje se potvrda.
Vrste iz stava 3. ovog člana, predaju se na čuvanje, od strane ministarstva ovlašćenom
pravnom ili fizičkom licu, a mogu se ostaviti na čuvanje i carinskom deklarantu uz zabranu
raspolaganja.
Ako se propisana dozvola ili drugi zatraženi dokumenti ne dostave u roku od mesec dana
nakon privremenog zadržavanja ili u produženom roku koji može iznositi najduže dva
meseca, carinska služba donosi odluku o oduzimanju.
Ako se u postupku carinske kontrole utvrdi da se radi o vrstama za koje nema uvozne ili
izvozne dozvole, oduzimaju se, a o oduzetim vrstama izdaje se potvrda.
U slučajevima iz st. 3. do 7. ovog člana carinska služba dužna je da u najkraćem roku
obavesti Ministarstvo koje odlučuje o zbrinjavanju oduzetih vrsta, imajući u vidu odredbe
posebnih propisa i ratifikovanih međunarodnih ugovora.
Kada se vrste zaplene ili oduzmu, troškove (troškovi hrane, smeštaja, prevoza, vraćanja i
drugo) snosi carinski deklarant.

VII ZAŠTITA POKRETNIH ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH
DOKUMENATA

Zaštita pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata
Član 97
Zaštićena geološka, paleontološka i biološka dokumenta čuvaju se na mestu gde su nađeni,
a nalazište uživa zaštitu kao zaštićeno prirodno dobro.
Ako se pojedina zaštićena geološka i paleontološka dokumenta (fosili, minerali, kristali i dr.)
ne mogu zaštititi na nalazištu, daju se na čuvanje pravnom licu (Prirodnjačkom muzeju,
zavičajnom muzeju, muzeju u sastavu fakulteta ili zbirci) koje je dužno da osigura njihovu
stručnu muzeološku zaštitu (inventarizaciju, determinaciju, preparaciju i konzervaciju, stalno
održavanje i nadgledanje) i omogući njihovu upotrebu u obrazovne, naučne i kulturne svrhe.
Ministar propisuje bliže uslove pod kojima se fosili, minerali i kristali mogu dati pravnom licu
na zaštitu i čuvanje.
Botaničke i zoološke zbirke uživaju zaštitu kao zaštićeno prirodno dobro. One mogu biti
vlasništvo pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica, koje je dužno da osigura njihovu stručnu
muzeološku zaštitu (inventarizaciju, determinaciju, preparaciju i konzervaciju, stalno
održavanje i nadgledanje) i omogući njihovu upotrebu u obrazovne, naučne i kulturne svrhe.

Ograničenja i zabrane
Član 98
Zabranjeno je uzimati iz prirode geološka i paleontološka dokumenta (fosile, minerale,
kristale, pećinski nakit i dr.) koja su proglašena zaštićenim prirodnim dobrima ili se nalaze na
objektu geonasleđa i zaštićenom nalazištu.
Izuzetno, Ministarstvo može dozvoliti uzimanje iz prirode fosila, minerala i kristala koji su
proglašeni zaštićenim prirodnim dobrima ili se nalaze na objektu geonasleđa i zaštićenom
nalazištu, radi naučnog i stručnog istraživanja, obrazovanja, izlaganja na izložbama i dr.

Postupanje sa geološkom i paleontološkom materijalnom dokumentacijom
Član 99
Pronađena geološka i paleontološka dokumenta (fosili, minerali, kristali i dr.) koja bi mogla
predstavljati zaštićenu prirodnu vrednost nalazač je dužan da prijavi Ministarstvu u roku od
osam dana od dana pronalaska, i preduzme mere zaštite od uništenja, oštećivanja ili krađe.
Ministarstvo donosi rešenje o istraživanju nalazišta geoloških i paleontoloških dokumenata,
najkasnije u roku od trideset dana od dana prijave nalazišta, kojim propisuje uslove zaštite
prirode.
Ako Ministarstvo ne odredi drugačije, nalazač ne može na mestu nalaza da obavlja radnje i
aktivnosti koje bi mogle prouzrokovati uništavanja ili oštećivanja nalaza, osim primene mera
zaštite.
Vlasnik ili korisnik prava na zemljištu na kojem su pronađena geološka i paleontološka
dokumenta dužni su da omoguće istraživanje nalazišta u skladu sa rešenjem Ministarstva.
Istraživanje nalazišta može da obavlja pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice na osnovu
istražnog prava.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice dužno je da u roku od trideset dana od dana
obavljenog istraživanja dostavi Ministarstvu izveštaj o obavljenom istraživanju sa podacima o
stanju nalazišta, mogućoj ugroženosti nalazišta i o potrebnim dodatnim istraživanjima i
dodatnim merama zaštite.
Ako se radi o potencijalnom objektu geonasleđa, pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice dužno
je da u istom roku podnese izveštaj Zavodu o obavljenom istraživanju sa podacima o stanju
nalazišta, mogućoj ugroženosti nalazišta, i o potrebnim dodatnim istraživanjima i dodatnim
merama zaštite.

Promet pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata
Član 100
Zabranjen je izvoz svih pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata koji su proglašeni
zaštićenim prirodnim dobrima.
Izuzetno, Ministarstvo može dozvoliti izvoz, odnosno iznošenje pokretnih zaštićenih prirodnih
dobara radi naučnog istraživanja, obrazovanja ili izlaganja.
U dozvoli iz stava 2. ovog člana utvrđuju se uslovi izvoza pokretnih zaštićenih prirodnih
dokumenata u skladu sa njihovom vrstom.

VIII ORGANIZACIJA ZAŠTITE PRIRODE

Obavljanje upravnih poslova zaštite prirode
Član 101
Upravne poslove zaštite prirode obavlja Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine i
nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave su dužni, u
skladu s ovim zakonom, Strategijom, programima zaštite prirode i dokumentima prostornog
planiranja da:
1) se staraju o očuvanju prirode, prirodnih vrednosti i predeone raznovrsnosti na svome
području;
2) proglašavaju zaštićena prirodna dobra iz svoje nadležnosti;
3) obezbeđuju uslove za zaštitu i očuvanje zaštićenih prirodnih dobara iz svoje nadležnosti;
4) učestvuju u postupku proglašenja zaštićenih područja koje proglašava Narodna skupština
ili Vlada ili nadležni organ autonomne pokrajine ili nadležni organ jedinice lokalne
samouprave;
5) učestvuju u izradi planova upravljanja zaštićenim područjima iz svoje nadležnosti;
6) obaveštavaju javnost o stanju prirode i prirodnih vrednosti na svom području i o
preduzimanju mera zaštite i očuvanja;
7) pružaju potrebnu pomoć jedinicama lokalne samouprave na zaštiti prirode na njihovom
području;
obavljaju i druge poslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona.

Stručni poslovi zaštite prirode
Član 102
Stručne poslove zaštite prirode i prirodnih dobara obavljaju stručne organizacije za zaštitu
prirode i ti poslovi odnose se naročito na:
1) prikupljanje i obradu podataka o prirodi i prirodnim vrednostima;
2) praćenje stanja i ocenu očuvanosti prirode i stepena ugroženosti objekata geonasleđa,
divljih vrsta i njihovih staništa, stanišnih tipova, ekosistema, ekološki značajnih područja,
zaštićenih područja, ekoloških koridora, ekološke mreže i predela;
3) izradu studija zaštite kojima se utvrđuju vrednosti područja predloženih za zaštitu i način
upravljanja tim područjima;
4) (brisana)
5) izradu predloga akta o prestanku zaštite područja;
6) izradu predloga za prethodnu zaštitu područja;
7) davanje uslova za radove na zaštićenim prirodnim dobrima, izdavanje mišljenja na plan
upravljanja zaštićenog područja;
vršenje stručnog nadzora na zaštićenim prirodnim dobrima sa predlogom mera;
9) pružanje stručne pomoći upravljačima zaštićenih prirodnih dobara, organima lokalne
samouprave, udruženjima građana, grupama građana i pojedincima na zaštiti prirode,
predela i prirodnih dobara;
10) utvrđivanje uslova i mera zaštite prirode i prirodnih vrednosti u postupku izrade i
sprovođenja prostornih i urbanističkih planova, projektne dokumentacije, osnova (šumskih,
lovnih, ribolovnih, vodoprivrednih i dr.), programa i strategija u svim delatnostima koje utiču
na prirodu;
11) obavljanje stručnih poslova u postupku izrade ocene prihvatljivosti radova i aktivnosti u
prirodi, pripremanja i sprovođenja projekata i programa na zaštićenom području;
12) predlaganje obima i sadržaja studija izvodljivosti i procene uticaja na životnu sredinu u
postupku reintrodukcije i naseljavanja divljih vrsta u slobodnu prirodu;
13) vođenje evidencije o načinu i obimu korišćenja, kao i faktorima ugrožavanja zaštićenih i
strogo zaštićenih divljih vrsta radi utvrđivanja i praćenja stanja njihovih populacija;
14) učestvovanje u postupku javnog uvida radi proglašavanja zaštićenih prirodnih dobara;
15) organizovanje i sprovođenje vaspitno-obrazovnih i promotivnih aktivnosti u zaštiti prirode;
16) učešće u sprovođenju ratifikovanih međunarodnih ugovora o zaštiti prirode;
17) vođenje registra zaštićenih prirodnih dobara i drugih podataka od značaja za zaštitu
prirode;
18) inventarizaciju pojedinačnih elemenata geološke, biološke i predeone raznovrsnosti sa
statističkim analizama i izveštajima o njihovom stanju;
19) vođenje baze podataka u oblasti zaštite prirode kao dela jedinstvenog informacionog
sistema Agencije za zaštitu životne sredine;
20) obaveštavanje javnosti o prirodnim vrednostima, zaštiti prirode, njenoj ugroženosti,
faktorima i posledicama ugrožavanja;
21) obavljanje i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.

Organizacije za zaštitu prirode
Član 103
Poslove zaštite prirode i prirodnih dobara koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije obavlja
Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Zavod za zaštitu prirode Srbije, za teritoriju Republike Srbije vodi registar zaštićenih prirodnih
dobara i informacioni sistem o zaštiti prirode (baze podataka o zaštićenim prirodnim dobrima,
staništima, zaštićenim vrstama, područjima ekološke mreže), izrađuje srednjoročni program
zaštite prirodnih dobara, izrađuje stručne osnove za Strategiju zaštite prirode i prirodnih
vrednosti Republike Srbije i Izveštaj o stanju prirode.
Poslove zaštite prirode i prirodnih dobara koja se celom ili većim delom svoje površine
nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, obavlja Pokrajinski zavod za zaštitu
prirode.
Organizacije za zaštitu prirode su pravna lica.
Organizacije za zaštitu prirode su ustanove.
U obavljanju poslova zaštite prirode i prirodnih dobara organizacije za zaštitu prirode iz st. 1.
i 2. ovog člana ostvaruju saradnju kroz usaglašavanje programa zaštite prirodnih dobara.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dostavlja srednjoročni i godišnji program zaštite prirodnih
dobara i izveštaj o njihovom ostvarivanju Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Programi zaštite prirodnih dobara
Član 104
Stručni poslovi iz člana 102. ovog zakona obavljaju se na osnovu srednjoročnog i godišnjeg
programa zaštite prirodnih dobara koje donose organizacije za zaštitu prirode, u skladu sa
dokumentima zaštite prirode iz člana 111. ovog zakona.
Na srednjoročni program zaštite prirodnih dobara saglasnost daje Vlada, a na godišnji
program zaštite prirodnih dobara Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.
O ostvarenju srednjoročnog i godišnjeg programa zaštite prirodnih dobara organizacije za
zaštitu prirode podnose izveštaj Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne
pokrajine.
Sredstva za obavljanje delatnosti organizacije za zaštitu prirode propisane ovim zakonom i
za rad organizacije za zaštitu prirode obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, odnosno
budžeta autonomne pokrajine i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
U obavljanju stručnih poslova organizacije za zaštitu prirode ostvaruju saradnju sa
organizacijama iz oblasti nauke, kulture, obrazovanja, vaspitanja i drugih oblasti i organizuju
aktivnosti usmerene na podizanje nivoa ekološke svesti.

IX ZNAK ZAŠTITE PRIRODE


Znak zaštite prirode
Član 105
Radi promovisanja zaštite prirode i identifikacije službenog lica u postupku nadzora i
preduzimanja mera na zaštiti prirode koristi se znak zaštite prirode.
Ministar bliže propisuje izgled znaka, postupak i uslove za njegovo korišćenje.

Dan zaštite prirode
Član 106
U cilju unapređivanja zaštite prirode obeležava se svake godine Dan zaštite prirode.
U Danu zaštite prirode organizuju se vaspitne, obrazovne, rekreativne, stručne i druge
aktivnosti kojima se na primeren način podstiče i unapređuje zaštita prirode.
Dan zaštite prirode obeležava se svake godine, 11. aprila.

X FINANSIRANJE ZAŠTITE PRIRODE

Obezbeđenje sredstava za zaštitu prirode
Član 107
U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za zaštićena područja, za mere i
aktivnosti predviđene aktom o zaštiti, zaštitu prirodnih vrednosti od međunarodnog i
republičkog značaja, kao i onih prirodnih vrednosti koje utvrdi Ministarstvo, za novčane i
druge podsticajne mere propisane ovim zakonom, za naknade šteta nanetih od zaštićenih
divljih vrsta, za ostvarenje prava preče kupovine, za naknade vlasnicima i korisnicima prava
na nekretninama za ograničenja kojima su podvrgnuti u zaštićenim prirodnim
dobrima/resursima koje su od međunarodnog i republičkog značaja, kao i za druge namene
utvrđene ovim zakonom.
U budžetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za
zaštitu prirodnih područja koje ona proglašava, za mere i aktivnosti predviđene aktom o
zaštiti, za novčane i druge podsticajne mere propisane ovim zakonom, kao i za ostvarivanje
prava preče kupovine i naknade vlasnicima i korisnicima prava na nekretninama za
ograničenja kojima su podvrgnuti u tim zaštićenim područjima.
Sredstva za finansiranje zaštite prirode obezbeđuju se korišćenjem prirodnih dobara/resursa
i zaštićenih područja, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije propisano, i iz drugih
izvora utvrđenih zakonom ili propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Podsticajne mere za očuvanje i zaštitu biološke i predeone raznovrsnosti
Član 108
Očuvanje ugroženih divljih vrsta, ugroženih stanišnih tipova, zaštićenih područja i drugih
zaštićenih prirodnih dobara i ekološke mreže, podstiče se novčanim naknadama i povoljnim
kreditiranjem zaštitnih radnji.
Podsticajne mere iz stava 1. ovog člana namenjene su i zaštiti i očuvanju biološke i
predeone raznovrsnosti, a naročito pri upravljanju koje uvažava i sprovodi mere očuvanja
biološke i predeone raznovrsnosti, i koje nije štetno za prirodu, kao i za davanje naknada
pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koji radi zaštite biološke i predeone
raznovrsnosti trpe odgovarajuća ograničenja ili štete.
Vlada utvrđuje novčani podsticaj i naknade iz st. 1. i 2. ovog člana.

XI ČUVANJE ZAŠTIĆENIH PODRUČJA

Čuvarska služba
Član 109
Neposredni nadzor na zaštićenom području vrši čuvarska služba koju obezbeđuje upravljač,
preko čuvara zaštićenog područja (u daljem tekstu: čuvar).
Čuvar kontroliše sprovođenje pravila unutrašnjeg reda u zaštićenom području i obavlja druge
poslove u skladu sa zakonom i aktom upravljača.

Prava i dužnosti čuvara
Član 110
U vršenju čuvarske službe, čuvar naročito:
1) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i drugih korisnika u zaštićenom području, posebno
transport građevinskog materijala i izgradnju objekata, korišćenje mineralnih sirovina, šuma,
flore i faune uključujući divljač i ribe, upotrebu motornih vozila i plovila, postavljanje objekata
na vodi, ulazak u zone i objekte u kojima je poseta zabranjena ili ograničena, loženje vatre
na otvorenom, odlaganje otpada, odvijanje sportskih takmičenja i drugih manifestacija;
2) prati stanje biljnih i životinjskih vrsta, kao i drugih vrednosti zaštićenog područja;
3) pruža pomoć i sarađuje sa lokalnim stanovništvom;
4) pruža podatke, pomoć i usluge posetiocima i drugim licima pri obilasku i razgledanju
zaštićenog područja, naučnim istraživanjima i obrazovnim aktivnostima;
5) sarađuje sa korisnicima prirodnih resursa u zaštićenom području;
6) sarađuje sa nosiocima stvarnih prava na nepokretnostima u zaštićenom području u cilju
zaštite prirode;
7) sarađuje sa drugom čuvarskom službom, inspekcijskom službom i organom unutrašnjih
poslova.
Kada čuvar utvrdi ili osnovano pretpostavi da je posetilac, odnosno korisnik zaštićenog
područja učinio radnju suprotno pravilima unutrašnjeg reda ili merama zaštite prirode
propisanim u skladu sa zakonom, ovlašćen je da:
1) legitimiše lice zatečeno u vršenju nedozvoljenih radnji, a lice zatečeno bez ličnih isprava
privede nadležnom organu unutrašnjih poslova;
2) izvrši pregled svih vrsta vozila, plovnih objekata i tovara;
3) privremeno oduzme predmete i sredstva kojima je izvršen prekršaj ili krivično delo i
predmete koji su nastali ili pribavljeni izvršenjem takvog dela, kao i da ove predmete, bez
odlaganja, preda upravljaču zaštićenog područja radi čuvanja;
4) zatraži uspostavljanje prethodnog stanja, odnosno naredi mere za sprečavanje i
uklanjanje štetnih posledica;
5) izvrši svaki pregled, osim stanova i drugih prostorija, za čiji je pregled potreban sudski
nalog.
U vršenju službe čuvar je dužan da pokaže službenu legitimaciju.
Legitimaciju čuvara izdaje upravljač zaštićenog područja na obrascu koji propisuje ministar.
Čuvar mora da ima najmanje srednju stručnu spremu, jednu godinu radnog iskustva u struci i
položen stručni ispit i da ispunjava propisane uslove za nošenje oružja i druge uslove,
utvrđene aktom upravljača.
Ministar bliže propisuje uslove, program i način polaganja stručnog ispita iz stava 5. ovog
člana.
Za vreme službe, čuvar nosi službenu odeću, znak zaštite prirode i znak zaštićenog područja
koje čuva i može nositi oružje koje odredi upravljač, u skladu sa zakonom.
Službenu odeću, odnosno uniformu čuvara u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima
proglašenim aktom Vlade, propisuje ministar.
Čuvar može istovremeno obavljati poslove ribočuvara, čuvara šuma i lovočuvara, ukoliko
ispunjava uslove utvrđene propisima koji uređuju oblast korišćenja ribljeg fonda, šumarstva i
lovstva.
Čuvar u vršenju poslova čuvara ribarskog područja, identitet i službena ovlašćenja dokazuje
legitimacijom iz stava 3. ovog člana.

XII DOKUMENTI ZAŠTITE PRIRODE

Osnovni dokumenti zaštite prirode
Član 111
Osnovni dokumenti zaštite prirode i prirodnih vrednosti su: Strategija zaštite prirode i
prirodnih vrednosti Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), programi zaštite prirode
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i izveštaji o stanju prirode.

Strategija zaštite prirode
Član 112
Strategiju donosi Vlada za period od najmanje deset godina.
Strategijom se utvrđuju dugoročni planski okvir i politika integralne zaštite prirode i očuvanja
biodiverziteta.
Strategija naročito sadrži analizu (ocenu) stanja, ciljeve, glavne zadatke, mere, aktivnosti i
instrumente za očuvanje i unapređenje biološke raznovrsnosti, predela i geonasleđa, razvoj
mreže zaštićenih područja i razvoj ekološke mreže.
Za sprovođenje Strategije izrađuju se akcioni planovi koje donosi Vlada za period od najviše
pet godina.
Akcioni plan iz stava 4. ovog člana može se doneti i kao sastavni deo Strategije.
Stručnu osnovu Strategije priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa
Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode.
Po potrebi može se izvršiti revizija Strategije pre isteka perioda za koji je doneta.
Strategija se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Program zaštite prirode
Član 113
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti utvrđenih ovim i
posebnim zakonom i u skladu sa Strategijom i svojim specifičnostima, donose programe
zaštite prirode za period od deset godina.
Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajednički program iz stava 1. ovog
člana.

Izveštaj o stanju prirode
Član 114
Ministarstvo jedanput u pet godina podnosi Vladi Izveštaj o stanju prirode u Republici Srbiji,
koji sadrži naročito:
1) podatke o stanju geološke, biološke i predeone raznovrsnosti, zaštićenih prirodnih dobara,
ekološki značajnih područja, ekoloških koridora i ekološke mreže sa analizom stepena
ugroženosti, faktorima ugrožavanja i problemima u zaštiti i unapređenju;
2) podatke o uticajima korišćenja prirodnih vrednosti dobara na geološku, biološku i
predeonu raznovrsnost, na zaštićena prirodna dobra i ekološku mrežu;
3) podatke o uticajima pojedinih projekata i aktivnosti na prirodu i njene vrednosti;
4) ocenu sprovedenih mera u očuvanju prirode, njenih vrednosti i predeone raznovrsnosti;
5) analizu sprovođenja Strategije i drugih dokumenata značajnih za zaštitu prirode;
6) ocenu sprovedenog stručnog nadzora koji obavlja Zavod;
7) podatke o korišćenju finansijskih sredstava za zaštitu prirode;
procenu potrebe izrade novih ili izmene i dopune postojećih dokumenata kao i druge
važne podatke za zaštitu i očuvanje prirode.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana priprema Zavod, u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu
prirode i drugim stručnim i naučnim institucijama.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave pripremaju izveštaje o stanju
prirode na svom području.

XIII PRISTUP INFORMACIJAMA I UČEŠĆE JAVNOSTI

Pristup informacijama
Član 115
Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave, zavod,
upravljači zaštićenih prirodnih dobara kao i ovlašćene i druge organizacije, dužni su da
javnosti pruže podatke u vezi sa stanjem i zaštitom prirode, osim ako posebnim zakonom ili
posebnim propisima nije propisana tajnost podataka.
Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i
podatke u skladu sa ovim zakonom.
Informacije koje se odnose na zaštitu prirode dostavljaju se podnosiocu zahteva, u skladu sa
zakonom.

Učešće javnosti u odlučivanju
Član 116
U toku izrade propisa, odnosno akata o proglašavanju zaštićenih prirodnih dobara, planova
upravljanja zaštićenim područjima i planova korišćenja prirodnih vrednosti, obezbeđuje se
učešće javnosti u skladu sa ovim zakonom.

Vaspitanje i obrazovanje o zaštiti prirode
Član 117
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja dužno je da osigura uslove za unapređivanje
vaspitanja i obrazovanja o zaštiti prirode.
Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, zavod i pravna lica s javnim ovlašćenjima
dužni su da obaveštavaju javnost o prirodnim vrednostima, zaštiti prirode, njenoj ugroženosti,
faktorima i posledicama ugrožavanja.

XIV NADZOR

Nadzor nad radom i primenom zakona
Član 118
Nadzor nad primenom odredaba ovoga zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši
Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Nadzor nad zakonitošću rada zavoda vrši Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne
pokrajine.
Ministarstvo vrši nadzor nad radom upravljača zaštićenih prirodnih dobara, zavoda i imalaca
javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova.

Inspekcijski nadzor
Član 119
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem
tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba
ovog zakona na zaštićenim područjima, koja se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine.
Jedinici lokalne samouprave poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom
odredaba ovog zakona na zaštićenim područjima koja proglašava nadležni organ jedinice
lokalne samouprave.

Prava i dužnosti inspektora
Član 120
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima prava i dužnost da utvrđuje:
1) korišćenje i upotrebu zaštićenih prirodnih vrednosti i drugih delova prirode;
2) sprovođenje uslova i mera zaštite prirode, drugih akata izdatih na osnovu ovoga zakona i
drugih propisa;
3) sprovođenje kompenzacijskih mera;
4) sprovođenje planova upravljanja prirodnim dobrima/resursima u delu koji se odnosi na
mere i uslove zaštite prirode;
5) sprovođenje plana upravljanja i programa zaštite, očuvanja, korišćenja i unapređenja
zaštićene prirode i njenih vrednosti;
6) sprovođenje plana upravljanja i drugih akata zaštićenog područja;
7) radnje koje mogu prouzrokovati promene i oštećenja na zaštićenom području ili drugim
zaštićenim prirodnim dobrima;
sprovođenje neposredne zaštite, očuvanja i korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;
9) sprovođenje mera i uslova zaštite zaštićenih prirodnih dobara, zaštićenih biljnih i
životinjskih vrsta i gljiva;
10) da li se izvoz, uvoz i tranzit zaštićenih divljih vrsta biljaka i životinja i gljiva vrši u skladu
sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;
11) da li se unošenje i ponovno unošenje divljih vrsta u prirodu vrši u skladu sa odredbama
ovog zakona;
12) informisanje javnosti o stanju prirode, planovima upravljanja zaštićenog područja;
13) sprovođenje drugih propisanih uslova i mera zaštite biološke i predeone raznovrsnosti
utvrđenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
14) da li se sprovodi monitoring stanja prirode i njenih vrednosti;
15) da li se vodi registar zaštićenih prirodnih dobara i druge propisane evidencije;
16) da li se genetički materijal koristi u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima;
17) da li upravljač zaštićenog područja izvršava obaveze ustanovljene aktom o zaštiti;
18) da li upravljač zaštićenog područja koristi sredstva za rad i obavljanje poslova na zaštiti i
unapređivanju zaštićenog područja;
19) da li se korišćenje fosila, minerala kristala i bigra ili istraživanje njihovih nalazišta vrši u
skladu sa ovim zakonom;
20) da li se sakupljanje i stavljanje u promet divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, njihovih
razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;
21) da li se veštačko preseljavanje i naseljavanje populacija ili delova populacija autohtonih
vrsta vrši u skladu sa odredbama ovog zakona;
22) da li se držanje, uzgoj i trgovina divljim životinjama obavlja sa dozvolom i pod uslovima i
na propisani način.

Ovlašćenja inspektora
Član 121
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:
1) zabrani korišćenje i upotrebu zaštićenih prirodnih vrednosti i drugih delova prirode bez
odobrenja ili protivno odobrenju;
2) naredi sprovođenje uslova i mera zaštite prirode, drugih akata izdatih na osnovu ovoga
zakona i drugih propisa;
3) naredi sprovođenje kompenzacijskih mera;
4) naredi sprovođenje planova upravljanja prirodnim dobrima/resursima u delu koji se odnosi
na mere i uslove zaštite prirode;
5) naredi sprovođenje plana upravljanja i programa zaštite, očuvanja, korišćenja i
unapređenja zaštićene prirode i njenih vrednosti;
6) naredi sprovođenje plana upravljanja i drugih akata zaštićenog područja i ekološke mreže;
7) zabrani radnje koje mogu prouzrokovati promene i oštećenja na zaštićenom području,
ekološkoj mreži ili drugim zaštićenim prirodnim dobrima;
7a) zabrani radnje, odnosno izvođenje radova na zaštićenom području, koje su suprotne aktu
o zaštiti i pravilniku o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi;
naredi sprovođenje neposredne zaštite, očuvanja i korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;
9) naredi sprovođenje mera i uslova zaštite zaštićenih prirodnih dobara, zaštićenih biljnih i
životinjskih vrsta i gljiva;
10) zabrani izvoz, uvoz i tranzit zaštićenih divljih vrsta biljaka i životinja i gljiva ako se promet
vrši suprotno sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i ratifikovanim
međunarodnim ugovorima;
11) zabrani unošenje divljih vrsta u prirodu ako je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona;
12) naredi informisanje javnosti o stanju prirode, planovima upravljanja zaštićenog područja;
13) naredi sprovođenje drugih propisanih uslova i mera zaštite biološke i predeone
raznovrsnosti utvrđenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
14) naredi upravljaču sprovođenje monitoringa stanja prirode i njenih vrednosti;
15) naredi vođenje registara zaštićenih prirodnih dobara i druge propisane evidencije;
16) zabrani da se genetički materijal koristi suprotno odredbama ovog zakona i posebnim
propisima;
17) naredi da upravljač zaštićenog područja izvršava obaveze ustanovljene aktom o zaštiti;
18) naredi da upravljač zaštićenog područja koristi sredstva za rad i obavljanje poslova na
zaštiti i unapređivanju zaštićenog područja;
19) zabrani korišćenje fosila, minerala kristala i bigra ili istraživanje njihovih nalazišta ako je u
suprotnosti sa ovim zakonom;
20) zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva njihovih
razvojnih oblika i delova ako se sakupljanje i stavljanje u promet vrši bez dozvole i suprotno
propisanim uslovima;
21) zabrani veštačko preseljavanje i naseljavanje populacija ili delova populacija autohtonih
vrsta bez dozvole ili suprotno propisanim uslovima;
22) zabrani držanje, uzgoj i trgovinu divljim životinjama bez dozvole ili pod uslovima i na
propisani način;
23) zabrani oštećivanje ili uništavanje staništa zaštićenih divljih vrsta;
24) zabrani druge radnje i aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i
propisa donetih na osnovu njega.
Radi sprečavanja nastanka neotklonjivih šteta na zaštićenom prirodnom dobru, biološkoj i
predeonoj raznovrsnosti, smanjivanja štete nastale zbog obavljanja nedozvoljenih delatnosti,
radnji ili aktivnosti, odnosno radi preduzimanja hitnih zaštitnih mera, ili radi otklanjanja
neposredne opasnosti za život i zdravlje ljudi ili imovinu, inspektor može, u toku nadzora
doneti rešenje i usmeno.
Konstatacija o izdatom usmenom rešenju unosi se u zapisnik, uz naznaku da će pisano
rešenje biti doneto u roku od 8 dana.
Na rešenja inspektora iz st. 1. i 2. dozvoljena je žalba.
Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 1), 7), 10), 11), 16), 19), 20), 21), 22), 23) i 24) ovog člana
je konačno, i protiv njega se može voditi upravni spor.

Obaveštavanje drugih nadležnih organa
Član 122
Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona
povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu prirode ili
pojedinog njenog dela, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlašćen, da obavesti
drugi nadležni organ.
Drugi nadležni inspekcijski organ o preduzetim merama izveštava inspektora.
U slučajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane
i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da bez odlaganja, obavesti ministra
kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele odgovarajuće mere.

Oduzimanje predmeta i zaštićenih prirodnih dobara
Član 123
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da privremeno oduzme:
1) predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima
su izvršene nedozvoljene radnje;
2) pokretna zaštićena prirodna dokumenta ili zaštićenu divlju vrstu i naloži njihovo čuvanje.
Na rešenje inspektora iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba ministru.
Zaštićene divlje vrste stečene protivzakonitom radnjom, koje su podložne kvarenju ili se ne
mogu odgovarajuće zbrinuti ili ako njihovo čuvanje zahteva veće troškove prodaju se, a
odluku o prodaji, načinu i uslovima prodaje donosi ministar.
Ostvarena sredstva čuvaju se na evidentnom računu Ministarstva, do okončanja sudskog
postupka.
Izuzetno, sa oduzetim pokretnim zaštićenim prirodnim dokumentima i zaštićenim divljim
vrstama iz stava 1. ovog člana, može se postupiti i na drugi primereni način za njihovo
očuvanje i zaštitu, a na predlog Zavoda, odnosno Prirodnjačkog muzeja (puštanje u prirodu,
ustupanje zoološkom vrtu ili drugoj ustanovi, i sl.) uz potvrdu, na čuvanje i/ili prezentaciju i/ili
prodaju.

XV NADLEŽNOST ZA REŠAVANJE PO ŽALBI
Član 124
Po žalbi na rešenje inspektora, rešava ministar.
Žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine u vršenju poverenih
poslova rešava ministar.
Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave u vršenju
poverenih poslova rešava ministar.

XVI KAZNENE ODREDBE
Privredni prestupi
Član 125
Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup
pravno lice ako:
1) koristi prostor, prirodne resurse i zaštićena područja na način koji prouzrokuje trajno
narušavanje biološke, geološke, hidrološke, pedološke i predeone raznovrsnosti (član 8. stav
2);
2) ne postupa u skladu sa merama zaštite prirode utvrđenim u planovima, programima,
osnovama i projektno-tehničkom dokumentacijom (član 8. stav 3);
3) ne izvrši sanaciju odnosno rekultivaciju (član 8. stav 4);
4) bez odlaganja i o svom trošku ne otkloni štetne posledice koje su u prirodi i zaštićenim
prirodnim dobrima, nastale usled projekata i aktivnosti izvedenih bez utvrđenih uslova zaštite
prirode ili suprotno datim uslovima (član 13. stav 1);
5) sakuplja zaštićene divlje vrste gljiva, lišajeva, biljaka, životinja i njihove delove bez dozvole
(član 76);
6) vrši prekogranični promet zaštićenim divljim vrstama bez dozvole Ministarstva (član 94.
stav 1);
7) ne izvrši prijavu prekograničnog prometa zaštićenih divljih vrsta carinskoj službi (član 95).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana, može se izreći novčana kazna u srazmeri sa
visinom učinjene štete, neizvršene obaveze, ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet
privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene
obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup
iz stava 1. ovoga člana i odgovorno lice u pravnom licu.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana, pored propisane novčane kazne privrednom
društvu ili drugom pravnom licu može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene
privredne delatnosti, a odgovornom licu zaštitna mera zabrane vršenja određene dužnosti u
trajanju do deset godina.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se uz kaznu izreći i zaštitna mera
oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa,
odnosno koji su nastali izvršenjem privrednog prestupa.

Prekršaji
Član 126
Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) planirane projekte i aktivnosti u prirodi, a koji sami ili s drugim projektima ili aktivnostima
mogu imati uticaj na ekološki značajno područje ili zaštićeno prirodno dobro, obavlja bez
saglasnosti (član 10. stav 3);
2) obavlja radnje, aktivnosti i delatnosti kojima se ugrožava hidrološka pojava ili opstanak i
očuvanje biološke raznovrsnosti (član 18. stav 4);
3) (brisana)
4) koristi hemijska sredstva, bez pribavljene saglasnosti Ministarstva (član 19. stav. 3);
5) genetički materijal uzima iz prirode, suprotno članu 20. stav 2. ovog zakona;
6) obavlja ili preduzima radnje i delatnosti koje mogu narušiti svojstva zaštićenog područja
(čl. 29. do 35);
7) obavlja radnje i/ili aktivnosti koje mogu da dovedu do narušavanja ili uništavanja ekološki
značajnog područja (član 39. stav 5);
u zaštićenom području obavlja delatnost suprotno planu upravljanja (član 52. stav 4);
9) radove i aktivnosti odnosno izvođenje projekta na zaštićenom području obavlja bez ili
protivno aktu o uslovima i merama zaštite prirode ili ne prijavi upravljaču (član 57. st. 3, 4. i
5);
10) na primeren način i o svom trošku ne preduzme sve dozvoljene radnje i aktivnosti kako bi
se sprečio nastanak štete (član 64. stav 2);
11) preduzima radnje kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste biljaka, životinja, gljiva i
njihovih staništa (član 74);
12) ne pribavi dozvolu iz člana 75. ovog zakona;
13) sakuplja i koristi zaštićene divlje vrste suprotno propisanim uslovima (član 77);
14) obavlja istraživanja na zaštićenim vrstama bez dozvole ministarstva i/ili ne dostavi
rezultate istraživanja (član 78);
15) koristi zabranjena sredstva za hvatanje i ubijanje divljih životinja suprotno članu 79. ovog
zakona;
16) ako ne preduzima mere zaštite iz člana 81. ovog zakona;
17) unosi alohtone divlje vrste i njihove hibride u slobodnu prirodu suprotno članu 82. ovog
zakona;
18) vrši premeštanje jedinki autohtonih divljih vrsta bez saglasnosti ministarstva (član 84);
19) vrši reintrodukciju divljih vrsta bez dozvole ministarstva (član 85);
20) ako drži, uzgaja, prodaje i kupuje strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste suprotno
uslovima iz člana 87. ovog zakona;
21) ako drži zaštićene divlje životinje bez dozvole Ministarstva (član 88);
22) uzgaja i trguje divljim vrstama suprotno čl. 89. i 90. ovog zakona;
23) ako obavlja poslove prihvatilišta bez dozvole Ministarstva (član 91);
24) postupa sa nađenim primercima zaštićenih divljih životinja suprotno članu 93. ovog
zakona;
25) uzima iz prirode geološka i paleontološka dokumenta koji su proglašeni zaštićenim
prirodnim dobrima ili se nalaze na objektu geonasleđa, zaštićenom nalazištu ili ležištu
mineralnih sirovina suprotno članu 98. ovog zakona;
26) vrši istraživanja nalazišta geoloških i paleontoloških dokumenata suprotno članu 99. ovog
zakona;
27) ako vrši izvoz pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata, suprotno članu 100. ovog
zakona;
27a) ako ne postupi po rešenju inspektora iz člana 121. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom
pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet
prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom
pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara.
Za radnje iz člana 125. stav 1. tač. 5), 6) i 7) kao i za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće
se preduzetnik za prekršaj novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara.
Za radnje iz člana 125. stav 1. tač. 5), 6) i 7), kao i za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće
se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora
do 30 dana.
Za prekršaj iz st. 1, 4. i 5. ovog člana može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja
predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali
izvršenjem prekršaja.
Prekršaj odgovornog lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja,
odnosno ovlašćenom pravnom licu

Član 127
Novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u
državnom organu, organu teritorijalne autonomije, organu jedinice lokalne samouprave i
imaocu javnih ovlašćenja ako:
1) U postupku za donošenje planova i programa ne pribavi uslove zaštite prirode (član 9. st.
1. i 2).
2) ne odredi količinu vode u vlažnim i vodenim ekosistemima koja je nužna za očuvanje
hidrološke pojave i opstanak biološke raznovrsnosti (član 18. stav 5);
3) ne prati stanje ekološki značajnih područja, ekoloških koridora i cele ekološke mreže (član
39. stav 4);
4) ne vodi registar zaštićenih prirodnih dobara (član 50);
5) ne dostavi planove upravljanja i izveštaje o ostvarivanju planova upravljanja i ne obezbedi
obaveštavanje javnosti (član 54);
6) u postupku izrade plana ne pribavi uslove zaštite prirode (član 55. stav 3);
7) ne donese Pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi (član 56);
ne upravlja zaštićenim područjem na propisan način (član 68);
9) sredstva ostvarena po osnovu naknade za korišćenje prirodnog područja ne koristi za
zaštitu i unapređivanje zaštićenog područja i ne vodi ih na posebnom računu (član 70. stav
;
10) ne obavlja stručne poslove iz okvira svoje delatnosti iz člana 102. stav 1. tač. , 13), 16)
i 19) ovog zakona.

Član 128
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako ne
postupi po nalogu čuvara zaštićenog područja ili ga omete u vršenju njegovih ovlašćenja ili
na drugi način postupa protivno pravilima o unutrašnjem redu (član 56. stav 4).
Član 129
Novčanom kaznom od 5.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, staralac, odnosno
odgovorno lice u organu starateljstva, ako zbog propuštanja dužnog nadzora nad
maloletnikom, maloletnik učini prekršaj iz člana 126. stav 1. tač. 11), 15), 21), 22) i 24) i
člana 128. ovog zakona.

XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 130
Prirodna dobra zaštićena do stupanja na snagu ovog zakona, ostaju pod zaštitom, a
upravljači, vlasnici i korisnici tih zaštićenih prirodnih dobara imaju prava i obaveze propisane
ovim zakonom.
Ekološka mreža biće utvrđena i postaje deo evropske ekološke mreže Natura 2000 do dana
pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 131
Pravna lica koja upravljaju šumama, divljači i vodama dužna su da usklade šumske, lovne,
ribolovne i vodoprivredne osnove sa odredbama ovog zakona prilikom njihove obnove ili prve
revizije.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja upravljaju zaštićenim područjem dužna su da
planove upravljanja zaštićenim područjem usklade sa odredbama ovog zakona u roku od
dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlasnici stubova i tehničkih komponenata izgrađenih pre stupanja na snagu ovog zakona,
koji u velikoj meri ugrožavaju ptice i slepe miševe, preduzeće u roku od pet godina od dana
stupanja na snagu ovog zakona mere zaštite od strujnog udara, u skladu sa članom 81. ovog
zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju trgovačku delatnost u smislu ovog
zakona dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovoga zakona u roku od
trideset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja i biljaka, a za koje je po odredbama ovog zakona, potrebno
pribavljanje dozvole, dužna su da podnesu zahtev Ministarstvu u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Upravljači zaštićenih područja dužni su da usklade upravljanje zaštićenim područjem sa
odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 132
Zavod je dužan da uskladi svoj rad, poslovanje i opšta akta sa odredbama ovog zakona u
roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javno preduzeće "Nacionalni park Đerdap", Javno preduzeće "Nacionalni park Šar planina",
Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik", Javno preduzeće "Nacionalni park Tara" i
Javno preduzeće "Nacionalni park Fruška gora" dužna su da usklade svoj rad, poslovanje i
opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona.

Član 133
Vlada, odnosno nadležni organ Autonomne pokrajine Vojvodine osnovaće organizacije iz
člana 103. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za obavljanje poslova iz člana 103. ovog zakona sredstva, prava i obaveze za rad
Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predstavljaju deo sredstava, prava i obaveza
dosadašnjeg Zavoda za zaštitu prirode Srbije koje se nalaze na području Autonomne
pokrajine Vojvodine.
Podela sredstava, prava i obaveza nastala za vreme dosadašnjeg rada Zavoda za zaštitu
prirode Srbije utvrdiće se deobnim bilansom dosadašnjeg Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Organizacije iz stava 1. ovog člana preuzeće, danom početka rada, sredstva, prava i
obaveze zavoda iz stava 2. ovog člana, kao i zaposlene u tim zavodima.
Zavod za zaštitu prirode Srbije ne može da otuđuje imovinu, vrši statusne promene, ni da
zapošljava nove radnike od dana stupanja na snagu ovog zakona do osnivanja zavoda iz
stava 1. ovog člana.

Član 134
Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu propisa utvrđenih ovim zakonom ostaju na snazi propisi koji su doneti
na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 -
dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe o zaštiti prirode sadržane
u Zakonu o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon,
67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04) i Zakon o nacionalnim parkovima
("Službeni glasnik RS", broj 39/93), osim odredaba čl. 6. i 7. i opisa područja nacionalnih
parkova, a do donošenja posebnih zakona.
Postupci započeti prema odredbama Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS",
br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04)
završiće se po odredbama ovog zakona.

Član 135
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije".


Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zaštiti prirode
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)
Član 55
Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 biće identifikovana i postaju deo
evropske ekološke mreže NATURA 2000 danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj
uniji.

Član 56
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvođenja u evidenciju, u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta
kojim se uređuju uslovi za držanje, odnosno uslovi za prihvat životinja.

Član 57
Na poslovanje javnih preduzeća koja su osnovana za upravljanje nacionalnim parkovima
shodno se primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od
opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 - ispravka i 123/07 -
dr. zakon) do donošenja posebnih zakona.

Član 58
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona biće doneta u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Akt iz člana 4. stav 6. ovog zakona Vlada će doneti u roku od dve godine od dana stupanja
na snagu ovog zakona.

Član 59
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije" a odredbe člana 4. stav 5. tačka 2) koja se odnosi na mišljenje Evropske
komisije i člana 5. stav 3. ovog zakona, primenjuje se danom pristupanja Republike Srbije
Evropskoj uniji.

preuzeto sa http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-1-1-Zakoni-iz-2010-godine-193-document.htm

З А К О Н
О ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Овим законом уређујe се добробит животиња, права, обавезе и
одговорности правних и физичких лица, односно предузетника, за добробит
животиња, поступање са животињама и заштита животиња од злостављања,
заштита добробити животиња при лишавању живота, држању, узгоју, промету,
превозу, клању и спровођењу огледа на животињама, као и друга питања од
значаја за заштиту добробити животиња.

Члан 2.
Добробит животиња, која се уређује овим законом, односи се на
животиње које могу да осете бол, патњу, страх и стрес, и то нарочито на:
1) животиње које се користе у производне сврхе;
2) животиње које се користе у научноистраживачке, биомедицинске и
образовне сврхе;
3) животиње које се користе за изложбе, такмичења, приредбе и друге
облике јавног приказивања;
4) животиње за рад и службене животиње;
5) кућне љубимце;
6) напуштене и изгубљене животиње;
7) дивље животиње у заточеништву.
Изузетно од става 1. овог члана, добробит животиња, која се уређује
овим законом, не односи се на дивље животиње у природним стаништима чија
се заштита, лов, коришћење и располагање уређују посебним прописима.

Члан 3.
Државни органи, научноистраживачке организације, установе у области
образовања, ветерине, пољопривреде, здравства, информисања, културе, као
и друге установе и организације и правна и физичка лица, односно
предузетници, који обављају делатности, односно послове у вези са
животињама, дужни су да обезбеђују, усмеравају и подстичу јачање свести о
значају добробити животиња.
Лица из става 1. овог члана, органи јединица локалне самоуправе, као и
грађани и удружења дужни су да брину о животу и заштити здравља и
добробити животиња и међусобно сарађују, координирају и усклађују
доношење и спровођење одлука у области добробити животиња.
Дужност сваког грађанина Републике Србије јесте да спречи и пријави
министарству надлежном за послове ветеринарства (у даљем тексту:
Министарство) или министарству надлежном за унутрашње послове, све
облике злостављања животиња и угрожавања њиховог живота, здравља и
добробити.
Република Србија остварује сарадњу у области заштите добробити
животиња са другим државама и међународним организацијама.- 2 -

Члан 4.
Основна начела заштите добробити животиња јесу:
1) начело универзалности бола, које подразумева да животиње могу да
осете бол, патњу, стрес, страх и панику, као и обавезу човека да поред очувања
врсте брине и о заштити живота и добробити сваке јединке;
2) начело бриге о животињама, које подразумева моралну обавезу и
дужност човека да поштује животиње и брине о животу и добробити животиња
чији опстанак зависи непосредно од њега;
3) начело интегралности, које подразумева да државни органи и органи
јединица локалне самоуправе, у оквиру свог делокруга, обезбеђују интегралну
заштиту добробити животиња спровођењем међусобно усаглашених планова и
програма;
4) начело посвећивања пажње добробити животиња, које подразумева
да се у свим активностима које се предузимају у области пољопривреде,
сточарства, ветеринарства, промета, истраживања, као и у другим областима
које се на директан или индиректан начин односе на животиње мора посветити
пуна пажња заштити добробити животиња;
5) начело превенције и предострожности, које подразумева да свака
активност која је у директној или индиректној вези са животињама мора бити
планирана и спроведена тако да представља најмањи ризик по живот и
добробит животиња, људи и животне средине и заснива се на процени утицаја
различитих начина коришћења животиња на њихов живот и добробит, као и на
коришћењу најбољих расположивих технологија, средстава и опреме;
6) начело одговорности, које подразумева да је власник, односно
држалац животиња одговоран за њихов живот и добробит и да је дужан да
сноси трошкове збрињавања животиња чији је власник, односно држалац, ако
више не жели или није у могућности да се стара о њима.
Члан 5.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) аналгезија јесте поступак којим се смањује или искључује осећај
бола код животиња, а спроводи се давањем аналгетика;
2) анестезија јесте поступак којим се искључује осећај бола код
животиња, а спроводи се давањем локалних или општих анестетика;
3) власник животиње јесте правно или физичко лице, односно
предузетник, које има право чувања, држања, узгоја, репродукције, превоза,
коришћења и продаје животиње и које је одговорно за живот, заштиту здравља
и добробити животиња;
4) добробит животиња јесте обезбеђивање услова у којима животиња
може да остварује своје физиолошке и друге потребе својствене врсти, као што
су исхрана и напајање, простор за смештај, физичка, психичка и термичка
удобност, сигурност, испољавање основних облика понашања, социјални
контакт са животињама исте врсте, одсуство непријатних искустава као што су
бол, патња, страх, стрес, болести и повреде;
5) добра ветеринарска пракса јесу принципи професионалног
понашања и спровођења система управљања квалитетом рада субјеката који
обављају ветеринарску делатност, у складу са правилима ветеринарске етике;- 3 -
6) допинг јесте давање животињи страних супстанци или већих
количина супстанци које организам животиње нормално садржи са циљем да се
на вештачки начин стимулишу радне и спортске способности животиње;
7) допингована животиња јесте свака животиња код које се у ткивним
течностима утврди присуство недозвољених супстанци или њихових
метаболита, односно недозвољених количина супстанци које организам
животиње нормално садржи;
дивља животиња јесте она животиња чија врста, односно раса није
настала под утицајем човека као последица укрштања, односно селекције или
узгојних активности;
9) домаћа животиња јесте животиња коју је човек одомаћио и чији
опстанак зависи од непосредне бриге човека;
10) држалац животиње јесте правно или физичко лице, односно
предузетник, које има право чувања, држања, узгоја, репродукције, превоза и
коришћења животиње, као и право продаје животиње на основу писменог
одобрења власника и које је одговорно за живот, заштиту здравља и добробити
животиња;
11) држање животиње јесте смештај, чување, нега и брига о
животињама, осим репродукције;
12) егзотична животиња јесте дивља животиња која није аутохтона на
територији Републике Србије;
13) животиња јесте сваки кичмењак који је у стању да осети бол, патњу,
страх и стрес;
14) животиње чији опстанак зависи непосредно од човека јесу
животиње које се држе и репродукују у производне сврхе, огледне животиње,
кућни љубимци и дивље животиње које се држе у заточеништву;
15) животиње које се држе, односно репродукују у производне сврхе
јесу животиње које се користе за производњу хране, производа и отпадака
животињског порекла, као и за рад;
16) злоупотреба лекова јесте давање лека животињи од стране
нестручног лица у било коју сврху, као и давање лека животињи од стране
стручног лица на нестручан и непрописан начин, супротно намени за коју је лек
регистрован;
17) зоолошки врт јесте привредни субјект коjи држи и репродукује
домаће и дивље животиње ради приказивања јавности и у сврху биолошког
образовања човека, као и ради истраживања у циљу очувања угрожених врста;
18) злостављање животиње јесте свако поступање или непоступање
са животињама којим се намерно или из нехата изазива бол, патња, страх,
стрес, повреда, нарушава генетска целовитост животиње и изазива смрт, и то:
- физичко злостављање животиње којим се нарушава физичка
целовитост оштећењем ткива и органа, као што је: батинање, шутирање,
бичевање, сексуално насиље, присиљавање на рад или обуку који превазилазе
издржљивост животиње, неодговарајући начини хватања и обуздавања,
спровођење интервенција на животињама супротно одредбама овог закона и
свесно репродуковање јединки које пате од наследних болести, ако се оно не
врши у огледне сврхе у складу са законом;
- психичко злостављање животиње којим се нарушава њена психичка
целовитост и које може изазвати или изазива поремећаје у понашању, и то:- 4 -
онемогућавање животињи да задовољи своје основне потребе у понашању, да
искористи простор за одмор и заклон, разјаривање животиње применом
физичке силе, другим животињама или надражајима који јој нису својствени,
наношење страха, патње и проузроковање осећаја досаде и несигурности, као
и спречавање животиње да успостави социјалну везу са животињама исте
врсте;
19) изгубљена животиња јесте животиња која је напустила власника,
односно држаоца, без његове воље и коју он тражи;
20) интервенција на животињи јесте сваки захват којим се спречавају
или лече болести и повреде, односно мења физичка, психичка или генетска
целовитост животиње;
21) лишавање животиње живота јесте поступак којим се животињи
одузима живот на начин који изазива тренутну смрт;
22) напуштена животиња јесте животиња која нема дом или која се
налази изван њега и лишена је бриге и неге власника, односно држаоца и коју је
он свесно напустио;
23) клање животиње јесте поступак лишавања животиње живота које
укључује обуздавање, омамљивање и искрварење животиње;
24) коришћење животиње јесте употреба животиње на начин прописан
овим законом;
25) контролна станица јесте објекат у коме се врши истовар животиња,
њихово храњење и напајање, у коме се животиње одмарају најмање 12 сати,
односно у коме се врши утовар животиња;
26) кућни љубимац јесте свака животиња која се држи ради дружења;
27) лице одговорно за превоз животиње јесте правно лице или физичко
лице, односно предузетник, које је одговорно за организацију и обављање
комплетног превоза;
28) место за одмор јесте било које место заустављања током превоза,
а које није у одредишном месту, укључујући и место у коме животиње мењају
превозно средство са или без истовара;
29) објекат за хигијену и улепшавање животиња јесте објекат у коме
се обављају послови хигијене и улепшавања коже, длаке и ноктију животиња;
30) огледна животиња јесте сваки живи кичмењак и бескичмењак, као и
њихови развојни облици који су намењени за спровођење огледа;
31) оглед на животињама јесте коришћење животиња у огледне или
друге научне сврхе које може проузроковати повреде, бол, патњу, страх и стрес
животињи, нарушити здравствено стање и изазвати трајно или привремено
нарушавање физичке, психичке, односно генетичке целовитости животиња, као
и смрт животиње;
32) одгајалиште за дивље животиње јесте подручје или простор са
објектима за смештај јединки дивљих животиња, у коме се налази најмање пет
парова репродуктивних јединки једне или више врста које се држе у
репродуктивне сврхе или се користе за пуштање потомства у природу;
33) одгајивачница за животиње јесте објекат за репродукцију животиња
у комерцијалне сврхе;
34) омамљивање јесте обавезни поступак који се спроводи пре клања
или лишавања животиње живота којим се животиња доводи у бесвесно стање;- 5 -
35) пажња доброг домаћина јесте обезбеђивање услова којима се
задовољавају животне потребе животиње, као што су довољна количина
квалитетне хране и воде, простор за кретање, исхрану и одмор, заклон,
микроклиматски и хигијенски услови живота, присуство и контакт са
животињама исте врсте и очување физичке, психичке и генетске целовитости
животиње, као што је предузимање и спровођење превентивних,
дијагностичких, хигијенских, терапеутских и других мера ради очувања
здравственог стања животиње и спречавања настанка повреда, болести,
стреса, бола, патње, страха и смрти животиње;
36) пансион за животиње јесте објекат у коме се животиња преузима од
власника, односно држаоца и чува одређени временски период, уз новчану
накнаду;
37) поремећај у понашању животиње јесте свако понашање које
одступа од понашања већине припадника исте врсте у условима који погодују
врсти и које штети самој животињи, другим животињама и човеку;
38) прихватилиште за животиње јесте објекат који служи за
привремени или трајни смештај напуштених и изгубљених животиња и помоћ и
бригу о напуштеним и изгубљеним животињама;
39) прихватилиште за дивље животиње јесте подручје или простор са
објектима уређеним за привремено или трајно збрињавање јединки дивљих
животиња које нису способне да се самостално брину о себи;
40) превоз животиње јесте сваки утовар, претовар, превоз и истовар
животиње у јавном превозу, превозу за сопствене потребе и превозу за личне
потребе;
41) превозна средства јесу средства друмског, железничког, ваздушног
и водног саобраћаја, која се користе за превоз животиња;
42) превозник јесте правно или физичко лице, односно предузетник, који
обавља превоз живих животиња за свој рачун или за рачун другог лица;
43) пратилац животиње јесте физичко лице које припрема животињу за
превоз и које је одговорно за живот, заштиту здравља и добробити животиње
током превоза;
44) продавнице животиња јесу објекти за продају кућних љубимаца, као
и хране и опреме за кућне љубимце;
45) радна животиња јесте животиња која се користи као помоћ човеку у
чувању лица или имовине, одбрани, спасавању, трагању, пољопривредним
радовима, у терапеутске сврхе, као подршка особама са инвалидитетом и друге
сличне сврхе;
46) религиозно клање јесте клање које се обавља у објектима за клање
животиња (кланицама) у складу са религиозним ритуалима верске заједнице
регистроване у Републици Србији, уз претходну сагласност верске заједнице;
47) репродукција животиње јестe држање, брига и нега животиње ради
добијања потомства;
48) службена животиња јесте животиња која је обучена и користи се за
обављање послова појединих државних органа (службени коњи и пси);
49) технопатија јесте поремећај здравственог стања животиње
проузрокован грешкама у процесу држања, односно репродукције животиње, а
који се испољава као физикопатија (болести и повреде) и етопатија (поремећаји
у понашању);- 6 -
50) стерилизација и хируршки захват, који изводи ветеринар, а
подразумева овари-хистеректомију женки и кастрацију мужјака, а примењиваће
се у терапеутске сврхе и у сврху контроле популације.

II. ОПШТА ЗАШТИТА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА

1. Права и обавезе
Члан 6.
Право да држи и узгаја животиње имају правно и физичко лице, односно
предузетник, који испуњавају услове за држање и узгој животиња у складу са
овим законом.
Обавеза сваког лица је да брине о животињама, а нарочито о
животињама чији опстанак зависи непосредно од њега.
Обавеза сваког лица које повреди животињу је да јој пружи прву помоћ,
као и да обезбеди пружање помоћи од стране стручног лица.
Власник, односно држалац животиње је дужан да:
1) према животињи поступа са пажњом доброг домаћина и да
обезбеди услове за држање и негу животиња који одговарају врсти, раси, полу,
старости, као и физичким, биолошким и производним специфичностима и
особинама у понашању и здравственом стању животиње;
2) благовремено обезбеди помоћ ветеринара ако је животиња
оболела, при порођају животиње, као и збрињавање болесне, повређене и
изнемогле животиње.
Власник, односно држалац животиње одговоран је за живот, здравље и
добробит животиње и мора да предузима све неопходне мере како би
обезбедио да се животињи не наноси непотребан бол, патња, страх и стрес,
односно повреда.

Члан 7.

Забрањено је:
1) злостављати животињу;
2) напустити и одбацити животињу чији опстанак зависи непосредно од
човека;
3) лишавати животињу живота, осим у случајевима и на начин
прописан овим законом;
4) држати и репродуковати животињу на начин којим јој се наноси бол,
патња, страх и стрес;
5) присиљавати животињу на узимање хране, осим у здравствене или
научноистраживачке сврхе;
6) користити техничке уређаје или друга средства којима се животиња
кажњава и којима се утиче на њено понашање, укључујући бодљикаве огрлице
или средства за обуку или гоњење употребом електричне енергије или
хемијских материја, осим у обуци службених паса;
7) хватати животињу замкама којима јој се наноси бол или повреда,
осим у случају хватања штетних глодара;- 7 -
повећавати агресивност животиње селекцијом или механичким
методама;
9) нахушкавати животињу на људе или друге животиње, осим у
поступку обуке службених животиња;
10) користити живе животиње за исхрану других животиња, осим ако је
то једини начин за исхрану тих животиња;
11) користити живе животиње као мамце за лов или обуку животиња;
12) организовати трке животиња на начин којим се превазилазе физичке
могућности животиња и животињама наноси повреда, бол, патња, страх и
стрес;
13) репродуковати животињу која није достигла телесну зрелост, као и
животињу са наследним поремећајима, осим у случају мутација код огледних
животиња;
14) пустити у дивљину репродуковану, отхрањену и припитомљену
дивљу животињу, ако претходно није припремљена за преживљавање у таквом
животном окружењу;
15) додељивати животиње као награде у играма на срећу;
16) користити допинг, стимулансе и друге супстанце које се користе
ради бржег развоја животиње и побољшања производних и физичких особина;
17) хранити или напајати животињу супстанцама које начином употребе
или садржајем могу да изазову непотребну патњу или бол животиње;
18) излагати животињу директном утицају неповољних временских
прилика или недостатку кисеоника;
19) подвргавати или омогућавати подвргавање животиње интервенцији,
која се спроводи без стручне бриге и хуманости и противно правилима добре
ветеринарске праксе;
20) пропагирати активности које су овим законом забрањене, осим ако
се тим активностима указује на негативне последице таквих радњи;
21) омамљивати, клати, односно лишавати животињу живота супротно
одредбама овог закона;
22) одржавати борбе између животиња или између животиња и људи,
организовати клађење, кладити се, као и присуствовати борбама животиња;
23) држати, репродуковати, обучавати и вршити промет животиња, као и
стављати на располагање објекте, земљиште или материјална средства другом
лицу ради борбе између животиња или између животиња и људи;
24) убијати, злостављати и подстицати животињу на агресивност и
противприродно понашање ради производње филмова, реклама и других дела
на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона, као и
стављати у промет, изнајмљивати и јавно приказивати такве филмове, рекламе
и друга дела;
25) давати лекове, медицинска средства и друга слична средства којa
немају за циљ дијагностику, превентиву, лечење животиње и побољшање
њеног здравственог стања, а која могу довести до промена у понашању,
физичким и психичким способностима животиње;
26) поседовати, употребљавати и продавати лекове и супстанце у циљу
допинговања животиња;- 8 -
27) подстицати, подржавати, помагати и прикривати допинг животиња;
28) обучавати животињу применом силе или другим средствима која су
штетна за њен живот и добробит, као и приморавати је на понашање које није
карактеристично за њену врсту и превазилази њене физичке могућности;
29) употребљавати отрове и друга хемијска средстава која изазивају
бол, патњу и смрт животиња, осим у циљу контроле популације глодара,
односно дератизације и извођења огледа на животињама у
научноистраживачке сврхе;
30) продавати или поклањати кућне љубимце лицима млађим од 18
година без дозволе родитеља или старатеља;
31) ловити изгубљене и напуштене кућне љубимце;
32) занемаривати животињу лишавањем основних животних потреба,
као што су: храна и вода, удобан простор за смештај, односно склониште,
простор за одмор и обављање физиолошких потреба, хигијена, ветеринарска
нега, као и амбијенталне прилике које одговарају врсти, раси, полу и старосној
категорији;
33) злоупотребљавати лекове на животињама;
34) навикавати животињу на активности које су за њу неприродне и
самоуништавајуће;
35) држати, репродуковати и користити дивље животиње у циљу
излагања у циркусима, на такмичењима и приредбама и, осим у научне сврхе,
на изложбама;
36) увозити и продавати животиње, односно сировине и производе од
животиња са којима се поступало супротно захтевима добробити животиња;
37) држање, репродукција, увоз, извоз и лишавање живота животиње
искључиво ради производње крзна и коже.
Изузетно од става 1. тачка 6) овог члана код утовара, претовара и
истовара животиња, у складу са овим законом, може се примењивати
електрични гонич.

2. Изложбе, такмичења и приредбе
Члан 8.
Циркуси, изложбе, такмичења, приредбе и други облици јавног
приказивања животиња (у даљем тексту: јавно приказивање животиња) могу се
организовати само ако не угрожавају живот, здравље и добробит животиња, ако
се њима животиње не присиљавају на понашање несвојствено врсти и ако се
не извргавају руглу физичке и психичке особине животиња.
Јавно приказивање животиња може се вршити само на основу дозволе,
коју издаје Министарство.
Дозвола из става 2. овог члана издаје се у складу са законом којим се
уређује ветеринарство.
Организатор јавног приказивања животиња дужан је да најмање седам
дана пре одржавања јавног приказивања животиња Министарству пријави
време и место јавног приказивања животиња.
У случају промене локације јавног приказивања животиња, организатор
јавног приказивања животиња је дужан да промену локације благовремено- 9 -
пријави Министарству, као и да о приспећу животиња обавести надлежног
ветеринарског инспектора у одредишном месту.
Уз пријаву из става 5. овог члана прилаже се доказ о броју и врсти
животиња и локацији, као и подаци о врсти и времену одржавања јавног
приказивања животиња.
Министар надлежан за послове ветеринарства (у даљем тексту:
министар) прописује ближе услове и начин организовања јавног приказивања
животиња.
3. Коришћење животиње ради производње филмова, реклама и других
дела на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона

Члан 9.
Правно и физичко лице, односно предузетник, може користити животињу
као носиоца или учесника радње филмова, реклама и других дела на филмској
траци, видео траци и другим носачима слике и тона, на основу решења о
одобрењу коришћења животиње које доноси надлежан ветеринарски
инспектор.
Решење из става 1. овог члана доноси се на основу захтева
заинтересованог лица.
Захтев из става 2. овог члана мора да садржи:
1) попис животиња које ће се користити као носиоци или учесници
радње филмова, реклама и других дела на филмској траци, видео траци и
другим носачима слике и тона у погледу врсте и броја животиња;
2) порекло животиње;
3) сврху коришћења животиње;
4) дужину трајања коришћења животиње приликом производње филма,
рекламе и другог дела на филмској траци, видео траци и другом носачу слике и
тона.
Обавезно је присуство ветеринара током снимања сцена у којима се
користе животиње, као и поседовање уверења о здравственом стању животиња
коју издаје овлашћени ветеринар.
Решење из става 1. овог члана доноси се у року од 15 дана од дана
подношења захтева.
Решење из става 1. је коначно и против њега се може покренути управни
спор.
4. Обука животиња

Члан 10.
Обука животиња, у смислу овог закона, јесте обука службених и радних
животиња и кућних љубимаца.
Обука животиња се мора обављати на начин примерен врсти, раси и
намени животиње.- 10 -

Члан 11.
Обуку животиња може да обавља правно и физичко лице, односно
предузетник, који је уписан у Регистар лица за обуку животиња, који води
Министарство.
Захтев за упис у Регистар лица за обуку животиња лица из става 1. овог
члана подносе Министарству.
Правно лице и предузетник уписују се у Регистар лица за обуку
животиња ако испуњавају услове у погледу објеката за држање животиња и ако
имају запослено најмање једно лице које је обучено за добробит животиња.
Физичко лице уписује се у Регистар лица за обуку животиња ако
испуњава услове у погледу објеката за држање животиња и ако је обучено за
добробит животиња.
Регистар лица за обуку животиња нарочито садржи:
1) редни број уписа;
2) назив правног лица, односно предузетника, односно име и презиме
физичког лица које обавља обуку животиња;
3) седиште правног лица, односно предузетника, односно адресу
физичког лица које обавља обуку животиња.
Правно и физичко лице, односно предузетник, брише се из Регистра
лица за обуку животиња ако престане да испуњава неки од услова из ст. 3. и 4.
овог члана.
Упис и брисање из Регистра лица за обуку животиња врши се на основу
решења које доноси министар у року од 30 дана од дана подношења захтева за
упис, односно настанка услова за брисање из Регистра лица за обуку
животиња.
Решење из става 7. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар прописује ближе услове у погледу објеката за држање
животиња, програм обуке о добробити животиња из ст. 3. и 4. овог члана, као и
ближу садржину Регистра лица за обуку животиња.
Министар, уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове и
министра надлежног за послове одбране, прописује начин обављања обуке
животиња.

5. Коришћење животиња за рад

Члан 12.
Коришћење животиња за рад мора бити примерено врсти, раси, полу,
старости и здравственом стању животиња.
Болесне, повређене и изнемогле животиње, као и бремените животиње
почев од трећине гравидитета, не могу се користити за рад.- 11 -

6. Интервенције на животињама
Члан 13.
Интервенције на животињама којима се нарушава физичка, психичка,
односно генетичка целовитост животиња може да обавља само ветеринар, а
изузетно и власник, односно држалац животиње.
Интервенције из става 1. овог члана у научноистраживачке и
биомедицинске сврхе може обављати и овлашћени научни радник.
За обављање болне интервенције на животињама обавезна је
анестезија, а у постоперативном току аналгезија.
Интервенције на животињама без употребе анестезије могу се
обављати:
1) ако анестезија може изазвати смрт животиње;
2) при спровођењу дијагностичких поступака;
3) ако анестезија проузрокује већи бол него што га изазива
интервенција.
Све интервенције које обавља ветеринар морају се обављати у складу
са добром ветеринарском праксом.
Министар ближе прописује врсте интервенција које може обављати
власник, односно држалац животиње и врсте интервенција које може обављати
само ветеринар, као и врсте интервенција које се могу обављати без примене
анестезије.


Члан 14.
Забрањено је обављати интервенције на животињама ради промене
њиховог идентитета, прикривања телесних мана и старости, као и делимичну
или потпуну ампутацију појединих делова животињског тела, а нарочито:
1) сећи и скраћивати реп;
2) одстрањивати гласне жице, односно вршити девокализацију;
3) уклањати канџе и отровни зуб;
4) болно поткивати копитаре;
5) скраћивати кљун живини;
6) кастрирати овнове еластичним прстеном;
7) обаваљати интервенције на полним органима мужјака, осим
кастрације;
жигосати овце и говеда;
9) сећи језик теладима;
10) онеспособљавати петлове да се оглашавају кукурикањем;
11) интервенције на живини које их онемогућавају да користе крила,
осим скраћивање крилних пера;
12) обављати радње којима се код живине утиче на слабљење вида;
13) сећи ушне шкољке;
14) сећи рогове.- 12 -
Интервенције из става 1. овог члана изузетно се могу обављати:
1) ради заштите здравља, односно спречавања угрожавања живота и
добробити животиња;
2) у научноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу са овим
законом;
3) ради контроле популације животиња стерилизацијом или
кастрацијом;
4) ради обележавања напуштених животиња, засецањем ушне
шкољке.
7. Лишавање животиња живота
Члан 15.
Животиња се може лишити живота на хуман начин, ако:
1) је повређена, неизлечиво болесна, телесно деформисана или на
други начин патолошки онеспособљена тако да опоравак није могућ, а живот за
њу представља бол, патњу, страх и стрес;
2) је достигла старост па јој отказују основне животне функције;
3) се користи за исхрану људи;
4) се користи у начуноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу
са овим законом;
5) се лишавањем живота спречава ширење, односно ако се сузбијају и
искорењују заразне болести, у складу са законом којим се уређује
ветеринарство;
6) животиња не може да се прилагоди условима смештаја, а њено
пуштање на слободу представља опасност за људе, друге животиње и животну
средину;
7) је у питању уништавање штетних глодара;
је неопходно контролисати бројност популације одређене врсте
дивљих животиња, у складу са посебним прописима;
9) је лишавање животиње живота од веће користи за њену добробит
него што су патње од даљег живота, у складу са мишљењем ветеринара.

Члан 16.
Животиња се не може лишити живота на јавним местима, осим:
1) у ловиштима, у складу са законом којим се уређује ловство;
2) у случају када је неопходно лишити животињу непотребног бола и
патње, ако њен опоравак није могућ, на основу мишљења ветеринара, у складу
са процедуром еутаназије;
3) ради спречавања ширења, сузбијања и искорењивања заразних
болести, у складу са законом којим се уређује ветеринарство.

Члан 17.
Лишавање животиње живота обавља се на хуман начин који проузрокује
тренутну и сигурну смрт.- 13 -
Лишавање животиње живота на хуман начин мора се обављати уз
претходно омамљивање животиње, осим код принудног лишавања живота ради
прекида патње и бола насталог услед патолошког стања, повреде или заразне
болести.
Животињу може лишити живота само ветеринар или ветеринарски
техничар под надзором ветеринара или друго обучено лице под надзором
ветеринара, осим у случајевима када је угрожена безбедност људи и животиња,
ако овим законом није друкчије прописано.
Лица из става 3. овог члана дужна су да после спроведеног поступка
лишавања живота провере да ли је наступила смрт животиње.
Министар прописује ближе услове и средства за лишавање животиње
живота.

III. ПОСЕБНА ЗАШТИТА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
1. Држање, узгајање и промет животиња
Члан 18.
Животиње се могу држати, узгајати и стављати у промет у производне
сврхе у објектима који испуњавају услове за добробит животиња у погледу
простора за животиње, просторија и опреме, у складу са овим законом.
Објекти из става 1. овог члана морају бити уписани у Регистар објеката
који води Министарство, у складу са законом којим се уређује ветеринарство.
Правна и физичка лица, односно предузетници, који се баве држањем,
узгајањем и прометом животиња у производне сврхе обавезни су да воде
евиденцију, која се нарочито односи на кретање, исхрану и лечење животиња.
Министар прописује ближе услове за добробит животиња у погледу
простора за животиње, просторија и опреме из става 1. овог члана, начин
држања, узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и
ближу садржину и начин вођења евиденције из става 3. овог члана.
Члан 19.
Власник, односно држалац животиње не може бити лице млађе од 18
година.
Ако лице из става 1. овог члана поседује животињу власником, односно
држаоцем животиње сматра се његов родитељ или старатељ.

Члан 20.
Власник, односно држалац животиње дужан је да обезбеди:
1) одговарајући и сигуран смештај животиње, као и микроклиматске
услове, хигијену, довољно простора, слободу кретања, храну и воду која
одговара врсти, раси, полу, старости и физичким, биолошким, производним
потребама и потребама у понашању животиње;
2) заштиту животиња од штетног утицаја временских прилика, као и од
природних непријатеља;
3) одвојено држање животиња које узнемиравају једна другу или
представљају опасност за друге животиње и људе;
4) одвојено држање болесних, повређених и изнемоглих животиња;- 14 -
5) да о животињама брине потребан број обучених лица.
Власник, односно држалац животиње дужан је да спречи настанак
технопатија.

Члан 21.
Власник, односно држалац животиње мора животињи којој је ускраћена
слобода кретања обезбедити простор за смештај у којем без тешкоће може да
легне и устане, испружи предње, односно задње ноге, као и да се на истој
површини и у истом простору без савијања трупа и главе слободно окрене у
стајаћем и у лежећем положају.
Власник, односно држалац животиње дужан је да животињи која се
стално држи у затвореним објектима обезбеди одговарајућу површину за
кретање.
Власник, односно држалац животиње дужан је да животињи која се држи
везана обезбеди у току дана период у коме неће бити везана и у коме ће моћи
слободно да се креће у складу са њеним физиолошким потребама и потребама
у понашању.
Дивље животиње се не смеју држати везане, осим из ветеринарско-
здравствених разлога, а из сигурносних разлога се могу држати само
привремено везане.

2. Превоз животиња

Члан 22.
Превоз животиња могу обављати правна и физичка лица, односно
предузетници, који су уписани у Регистар превозника животиња, који води
Министарство и која су од стране Министарства овлашћена за превоз
животиња.
Министарство, после уписа у Регистар превозника животиња, издаје
правном и физичком лицу, односно предузетнику, који врше превоз животиња
овлашћење за дужи или краћи превоз животиња.
Изузетно од става 1. овог члана, упис у Регистар превозника животиња и
овлашћење за превоз животиња није потребно:
1) ако превоз животиње врши физичко лице за личне потребе до
удаљености од 65 км, рачунајући од места утовара до места истовара;
2) у случају превоза кућних љубимаца за личне потребе, осим када је у
питању комерцијални превоз;
3) у случају сезонског пресељења животиња на испашу.
Министар прописује садржину овлашћења за превоз и елементе за
одређивање дужег и краћег превоза животиња.


3. Регистар превозника животиња
Члан 23.
Захтев за упис у Регистар превозника животиња лица из члана 22. став
1. овог закона подносе Министарству.
Правно и физичко лице, односно предузетник, уписују се у Регистар
превозника животиња ако испуњавају услове у погледу превозних средстава за- 15 -
превоз животиња и обучености за добробит животиња приликом њиховог
превоза.
Регистар превозника животиња нарочито садржи:
1) редни број уписа;
2) назив правног лица, односно предузетника, односно име и презиме
физичког лица које обавља превоз животиња;
3) седиште правног лица, односно предузетника, односно адресу
физичког лица које обавља превоз животиња.
Правно и физичко лице, односно предузетник, брише се из Регистра
превозника животиња ако престане да испуњава неки од услова из става 2.
овог члана.
Упис и брисање из Регистра превозника животиња врши се на основу
решења које доноси министар, у року од 30 дана од дана подношења захтева
за упис, односно настанка услова за брисање из Регистра превозника
животиња.
Решење из става 5. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар прописује програм обуке о добробити животиња из става 2.
овог члана, као и ближу садржину и начин вођења Регистра превозника
животиња.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја,
прописује ближе услове у погледу превозних средстава у којима се превозе
животиње.

Члан 24.
Превозник је дужан да пре почетка превоза попуни план превоза
животиње који се мора налазити у возилу за време превоза, а који нарочито
садржи: назив, односно име и презиме превозника; регистарски број под којим
је уписан у Регистар превозника животиња; место утовара, претовара, одмора и
истовара животиње; маршруту; трајање превоза.
Превозник је дужан да превоз животиња обавља на начин којим се
обезбеђује заштита живота и добробити животиња.
Животиње у току превоза мора пратити лице које је превозник задужио
за бригу о добробити животиња (у даљем тексту: пратилац) и које је обучено за
добробит животиња приликом њиховог превоза.
Пратилац припрема животиње за превоз, надгледа их и брине о њима у
току превоза.
Министар прописује образац и садржину плана превоза животиња из
става 1. овог члана и начин превоза животиња из става 2. овог члана.

Члан 25.
Животињи се приликом гоњења, утовара, претовара, истовара, као и у
току превоза не сме наносити бол, патња, повреде, односно не сме се
лишавати основних физиолошких потреба, нити проузроковати њена смрт.
Животиња се може превозити само ако је способна да издржи путовање.
Истовар животиње мора се обавити без одлагања по приспећу у место
одредишта.- 16 -
Места на којима се врши утовар, претовар и истовар животиње места за
одмор и контролне станице морају испуњавати услове за добробит животиња у
погледу простора за животиње, просторија и опреме.
Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају места за
утовар, претовар и истовар животиња, места за одмор и контролне станице.

Члан 26.
Забрањено је превозити:
1) високобремените женке у периоду од последњих 10% времена од
укупног трајања бременитости, женке првих седам дана после доношења
младих на свет, новорођене животиње код којих пупчана врпца није сасвим
зарасла, болесне или повређене животиње, осим ако је превоз животиња
неопходан ради лечења, принудног клања, односно принудног лишавања
живота;
2) животиње у непокривеним превозним средствима, боксевима,
контејнерима и другој опреми у којој нису заштићене од штетног утицаја
временских прилика и разлика у климатским условима;
3) животиње у топлим месецима у затвореним превозним средствима,
боксевима, контејнерима и другој опреми, ако у току превоза није обезбеђено
одговарајуће проветравање;
4) животиње које су осетљиве на разлике у температури ако у току
превоза није обезбеђена стална температура;
5) животиње ако превозно средство не испуњава прописане услове;
6) животиње ако је смештај такав да су могуће повреде или испадање
животиње из превозног средства;
7) животиње ако се у току превоза не може обезбедити напајање и
храњење, прва помоћ и ветеринарско збрињавање болесних и повређених
животиња;
водене животиње ако није обезбеђена довољна количина воде
одговарајуће температуре и концентрације кисеоника;
9) животиње ако се са њима заједно превозе материје које су штетне
по њихово здравље, као и заједно са лешевима животиња;
10) животиње поштом;
11) животиње ако превозник не поседује пратећу документацију у складу
са овим законом.

Члан 27.
Органи унутрашњих послова или царински органи дужни су да задрже
пошиљку животиња, превозника и превозно средство ако се превоз животиње
врши супротно одредбама чл. 25. и 26. овог закона и да о томе обавесте
надлежног инспектора.
Задржавање из става 1. овог члана може трајати најдуже два сата.- 17 -

4. Клање животиња
Члан 28.
Пре клања, са животињом се мора поступати на хуман начин, а клање
животиње мора се обавити што је могуће ближе месту држања.
Пре клања животиња се мора омамити на начин којим се проузрокује
тренутни губитак свести животиње.
Приликом омамљивања животиње се не смеју обуздавати средствима
која проузрокују бол и патњу, не смеју се везивати за задње ноге, качити пре
омамљивања, односно пре искрварења.
Живина и кунићи могу се окачити пре омамљивања ради клања, под
условом да се одмах после тога омаме.
Министар прописује начин поступања са животињама непосредно пре
клања и начин омамљивања и искрвављења животиња.

Члан 29.
Животиње се не смеју клати без стручног и на прописан начин изведеног
омамљивања пре клања.
У циљу омамљивања животиња пре клања не сме се користити бодеж,
чекић, секира или друга средства која нису предвиђена за те намене у складу
са овим законом.
Обрада закланих животиња не сме се наставити, ако искрварење
животиње није у потпуности завршено.

Члан 30.
Животиње се могу клати без претходног омамљивања у случају:
1) клања живине и кунића у домаћинству за сопствене потребе на
начин и средствима који доводе до тренутне смрти;
2) принудног клања ради прекида патолошког стања животиње које
може довести до угинућа због тешких повреда насталих услед несреће или из
других здравствених разлога, ако нема услова за омамљивање;
3) религиозног клања које се обавља према прописима верске
заједнице регистроване у Републици Србији.
У случајевима из става 1. овог члана животиње се пре клања морају
обуздати на прикладан начин, искрварити брзо и стручно како би се бол и
патња свели на најмању могућу меру.
Министар прописује ближе услове и начин клања животиња без
претходног омамљивања.

Члан 31.
Обуздавање, омамљивање и клање животиња, осим живине и кунића
који се кољу у домаћинству и за сопствене потребе, може обављати само лице
које је обучено за ту врсту послова.
Лице из става 1. овог члана мора бити обучено за добробит животиња
током клања.
Ветеринарски инспектор у кланици одговоран је за добробит животиња
при обуздавању, омамљивању и клању.- 18 -
Министар прописује програм обуке о добробити животиња из става 2.
овог члана.

5. Религиозно клање
Члан 32.
Религиозно клање животиња могу обављати лица која су за ту врсту
клања овлашћена од стране верске заједнице регистроване у Републици
Србији и то на начин којим се спречава непотребан бол, патња, страх и стрес.

6. Огледи на животињама
Члан 33.
Оглед на животињама могу обављати правна и физичка лица која су
уписана у Регистар за огледе на животињама, који води Министарство.
Лица из става 1. овог члана уписују се у Регистар за огледе на
животињама, ако испуњавају услове у погледу објеката, опреме и обучености о
добробити огледних животиња.
У Регистар лица за огледе на животињама, поред лица из става 1. овог
члана, уписују се и правна и физичка лица, односно предузетници, који се баве
држањем, репродукцијом и прометом огледних животиња која испуњавају
услове из става 2. овог члана, а ради евидентирања огледних животиња.
Захтев за упис у Регистар за огледе на животињама лица из ст. 1. и 3.
овог члана подносе Министарству.
Регистар за огледе на животињама нарочито садржи:
1) редни број уписа;
2) назив и седиште правног лица, односно име и презиме и адресу
физичког лица које обавља огледе на животињама;
3) назив и седиште правног лица или предузетника, односно име и
презиме и адресу физичког лица које се бави држањем, репродукцијом и
прометом огледних животиња.
Правно и физичко лице, односно предузетник, брише се из Регистра за
огледе на животињама ако престане да испуњава неки од услова из става 2.
овог члана.
Упис и брисање из Регистра за огледе на животињама врши се на
основу решења које доноси министар, у року од 30 дана од дана подношења
захтева за упис, односно настанка услова за брисање из Регистра за огледе на
животињама.
Решење из става 7. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар прописује ближе услове у погледу објеката и опреме, програм
обуке о добробити огледних животиња, као и ближу садржину и начин вођења
Регистра за огледе на животињама.

Члан 34.
Спровођење огледа на животињама може се обављати на основу
решења о одобрењу спровођења огледа на животињама које доноси министар,- 19 -
на основу стручног мишљења Етичке комисије за заштиту добробити огледних
животиња.
Захтев за доношење решења о одобрењу спровођења огледа могу
поднети лица из члана 33. став 1. овог закона.
Захтев из става 2. овог члана подноси се Министарству и мора да
садржи:
1) опис поља истраживачког рада који је написан на јасан и
недвосмилен начин, како би се разумео циљ истраживања;
2) предности и значај спровођења огледа, потенцијалне опасности и
непријатности за огледне животиње, као и категорију тежине, односно
инвазивности огледа;
3) детаљан опис материјала и метод рада;
4) доказе о постојању алтернативних метода спровођења огледа и
разлоге због којих се они не спроводе;
5) укупан број и врсту животиња по фазама огледа;
6) врсте и дозе анестетика и аналгетика који ће се употребљавати;
7) опис очекиване реакције животиња;
опис могућих негативних утицаја огледа на животиње, тежине и
дужине трајања таквих утицаја, методе које ће се предузети да би се такви
негативни утицаји ублажили или избегли;
9) начин лишавања огледних животиња живота, ако се врши у току или
на крају огледа;
10) име лица које је задужено за заштиту добробити огледних животиња
и његову стручну оспособљеност;
11) имена лица која ће учествовати у спровођењу огледа из члана 36.
овог закона.
Изузетно од става 1. овог члана, за извођење специфичних и инвазивних
огледа на животињама, решење из става 1. овог члана издаје се на основу
мишљења Етичког савета за добробит огледних животиња.
Решење из става 1. овог члана доноси се у року од 30 дана од дана
подношења захтева.
Решење из става 1. је коначно и против њега се може покренути управни
спор.
Министар прописује образац захтева за одобрење спровођења огледа
на животињама.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове науке и
министра надлежног за послове образовања, прописује врсте специфичних и
инвазивних огледа на животињама.

Члан 35.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона дужна су да се брину о огледним
животињама са пажњом доброг домаћина.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона морају одредити стручно лице за
заштиту добробити огледних животиња које мора имати завршене дипломске
академске студије - master у области ветеринарских наука (доктор ветеринарске- 20 -
медицине), односно завршене основне студије у трајању од најмање пет година
у области ветеринарских наука и које је обучено за добробит огледних
животиња.
Члан 36.
Оглед на животињама може спроводити само стручно лице које је
обучено за добробит огледних животиња.
Хируршке интервенције на животињама током огледа врши ветеринар
или овлашћени научни радник.

Члан 37.
Оглед се може спроводити само на животињама које су у власништву,
односно поседу лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона.
Изузетно од става 1. овог члана, оглед се може спроводити на дивљим
животињама ради очувања животињске врсте.

Члан 38.
Оглед на животињама може се спроводити само ради:
1) превенције болести, лошег здравља или других аномалија или
њихових последица по човека, животиње и биљке;
2) испитивања квалитета, ефикасности и нешкодљивости лекова,
супстанци или производа;
3) дијагностиковања и лечења болести, односно других аномалија и
њихових последица по човека, животиње и биљке;
4) откривања, оцене, контроле или промене физиолошког стања
човека, животиње и биљке;
5) заштите животне средине;
6) научних истраживања;
7) образовања и стручног оспособљавања;
судско-медицинских испитивања.

Члан 39.
Оглед на животињама се мора спроводити применом опште или локалне
анестезије и других стручних метода које искључују бол, патњу, страх и стрес,
осим у случају када се њиховом применом наноси већа штета, односно
угрожава здравље огледној животињи или се не постиже циљ огледа.
Члан 40.
Животињама се мора обезбедити одговарајући смештај, брига и нега
пре, у току и после спровођења огледа.
Министар ближе прописује начин неге и поступања са огледним
животињама при држању, репродукцији, коришћењу, превозу и промету, као и
начин лишавања живота за сваку врсту огледне животиње.

Члан 41.
Оглед на животињама не може се спроводити ако постоји алтернативни
метод за спровођење огледа којим се постиже исти циљ.- 21 -
Оглед на животињама мора се спроводити на животињама које највише
одговарају циљу огледа, као и на најмањем броју животиња потребном за
постизање тог циља.
Приликом спровођења огледа на животињама мора се користити метод
којим се животињама наноси најмање бола, патње, страха и стреса.

Члан 42.
Оглед на животињама се не сме спроводити у случају:
1) испитивања оружја, ратне опреме, као и утицаја радијације;
2) испитивања козметичких препарата и супстанци које улазе у њихов
састав, хемијских средстава за прање и дезинфекцију предмета опште
употребе, дуванских и алкохолних производа, односно средстава за повећање
мишићне снаге и других сличних средстава;
3) огледа који се спроводе без анестезије, супротно одредбама овог
закона;
4) напуштених животиња, односно животиња из прихватилишта;
5) приказивања биолошких и медицинских правила или чињеница које
су већ научно потврђене.

Члан 43.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона дужна су да воде евиденцију о
држању, репродукцији, промету, односно спровођењу огледа на животињама.
Евиденција из става 1. овог члана садржи податке о броју, врсти
животиња, сврси спровођења огледа и класификацији тежине, односно
инвазивности огледа.
Подаци из става 2. овог члана достављају се Министарству.
Подаци из става 2. овог члана су јавни.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона дужна су да евиденцију из става
1. овог члана чувају најмање пет година.
Министар ближе прописује садржину и начин вођења евиденције из
става 1. овог члана.

Члан 44.
Огледи на животињама у образовне сврхе могу се спроводити само ако
не проузрокују бол, патњу, страх, стрес, повреду или смрт животиња.
У основним и средњим школама дозвољено је обављати вежбе на
живим животињама које су опсервативног карактера.
У високошколским установама на основним студијама дозвољено је
обављати вежбе којима се не нарушава живот и добробит, односно физичка,
психичка и генетичка целовитост животиња.
У основним и средњим школама и у високошколским установама остале
вежбе се не могу обављати на лешевима животиња које су лишене живота у
циљу извођења практичних вежби.- 22 -

Члан 45.
Публиковање научних радова не може се вршити у случају када је оглед
на животињама спроведен супротно одредбама овог закона.

Члан 46.
Генетске модификације и манипулације у огледима на животињама могу
се одобрити само ако се тим поступцима не угрожава живот и добробит
животиња и не ремети равнотежа у екосистему, а фаворизују жељене
фенотипске и генотипске особине.

Члан 47.
Ради повећавања производних и радних особина животиње или
задовољства појединца који нарушавају живот и добробит животиње не сме се
вршити селекција, планирање репродукције и обављање генетске
модификације и манипулације на животињама.
Министар прописује врсте дозвољених генетских манипулација и
модификација на животињама.
7. Етички савет за добробит огледних животиња
Члан 48.
Ради разматрања стручних питања, давања стручних миш

7. Етички савет за добробит огледних животиња
Члан 48.
Ради разматрања стручних питања, давања стручних мишљења и
учешћа у реализацији пројектних задатака у области добробити животиња,
министар, у складу са прописима којима се уређује државна управа, решењем
оснива посебну радну групу - Етички савет за добробит огледних животиња (у
даљем тексту: Етички савет).

Члан 49.
Члан Етичког савета не може истовремено бити и члан етичке комисије
за заштиту добробити огледних животиња.

Члан 50.
Етички савет:
1) даје савете из етике и добробити животиња приликом спровођења
огледа и генетских модификација и манипулација животиња;
2) даје стручна мишљења о етичкој и научној оправданости обављања
огледа, као и прекида огледа на животињама;
3) даје савете ради усаглашавања рада етичких комисија за заштиту
добробити огледних животиња;
4) даје стручна мишљења о извођењу специфичних и инвазивних
огледа;
5) учествује у развоју и промовисању алтернативних метода обављања
огледа;
6) подноси извештај о свом раду и стању добробити огледних
животиња министру једном годишње;
7) обавља друге послове у складу са законом.- 23 -

8. Етичка комисија за заштиту добробити огледних животиња
Члан 51.
Научноистраживачке организације и друга правна лица која спроводе
огледе на животињама дужне су да, у оквиру своје организације или заједно са
другим научноистраживачким организацијама, односно правним лицима која
спроводе огледе на животињама, образују етичку комисију за заштиту
добробити огледних животиња (у даљем тексту: Етичка комисија).
Етичка комисија састоји се од ветеринара хирурга, ветеринара са
искуством у узгоју огледних животиња, стручњака са искуством примене
статистике у истраживањима, представника удружења, односно организација
чији циљеви су усмерени на заштиту добробити животиња, као и истраживача
из сродних научних области.
Најмање трећина чланова Етичке комисије морају бити лица која нису
запослена у научноистраживачкој организацији, односно другом правном лицу
које спроводи огледе на животињама из става 1. овог члана.

Члан 52.
Етичка комисија:
1) утврђује начин спровођења огледа на животињама, у складу са овим
законом;
2) обавља стручну контролу над спровођењем огледа на животињама;
3) организује обуку лица која спроводе огледе на животињама;
4) даје стручна мишљења министру о етичкој и научној оправданости
спровођења огледа;
5) подноси редовне годишње извештаје министру.
Етичка комисија дужна је да без одлагања прекине спровођење огледа
ако се у току спровођења огледа на животињама поступа супротно одредбама
овог закона и да о томе обавести Министарство.

9. Кућни љубимци
Члан 53.
Власник, односно држалац кућног љубимаца дужан је да обезбеди
кућном љубимцу бригу, негу и смештај, у складу са врстом, расом, полом,
старошћу, као и физичким и биолошким специфичностима и потребама у
понашању и здравственом стању кућног љубимца.
Пси који се држе као кућни љубимци, а који могу представљати опасност
за околину, морају се држати на прописани начин.
Министар прописује начин држања паса из става 2. овог члана.

Члан 54.
Органи јединица локалне самоуправе дужни су да израде и спроводе
програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака према
специфичностима средине.
Органи јединица локалне самоуправе прописују место и начин извођења
кућних љубимаца, а нарочито паса и мачака на јавне површине.- 24 -

Члан 55.
Кућни љубимци обележaвају се и евидентирају у складу са законом
којим се уређује ветеринарство.
Власник, односно држалац кућних љубимаца, дужан је да правилним
држањем и другим мерама и средствима спречи да кућни љубимци угрозе
људе и околину.
Власник, односно држалац кућних љубимаца, дужан је да спречи рађање
нежељених кућних љубимаца, и то онемогућавањем контакта мужјака и женке и
применом контрацепције, кастрације и стерилизацијом женке.
Ако власник, односно држалац кућних љубимаца није у могућности да се
даље брине о њима, дужан је да им обезбеди одговарајући смештај.

Члан 56.
Власник, односно држалац кућних љубимаца, који се бави
репродукцијом кућних љубимаца у комерцијалне сврхе дужан је да брине о
заштити здравља, живота и добробити легла.
Лица из става 1. овог члана дужна су да лицу којем уступе или продају
кућног љубимца предају и писмено упутство о условима и начину држања
кућних љубимаца, као и друге податке које су од значаја за држање кућног
љубимца, а нарочито у погледу хигијене, исхране, расних одлика, карактера,
основне обуке, социјализације и одржавања кондиције.
Лице из става 1. овог члана одговорно је за мане и добробит потомства
или женског родитеља.

Члан 57.
Кућни љубимци не смеју се држати, репродуковати и користити за:
1) рад, односно вучу и ношење терета, осим раса паса које су
прилагођене и обучене за ову намену;
2) исхрану, односно производњу хране, коже, крзна, као и у друге
комерцијалне сврхе.
Власник, односно држалац пса не сме држати пса стално везаног на
ланцу или на други сличан начин везаног, осим ако је везан на продужену
водилицу.

10. Дивље и егзотичне животиње као кућни љубимци
Члан 58.
Држање и репродукција дивљих и егзотичних животиња као кућних
љубимаца може се обављати само на основу решења о одобрењу држања и
репродукције дивљих и егзотичних животиња као кућних љубимаца, које доноси
министар, на основу претходно прибављене сагласности министра надлежног
за послове животне средине.
Животињама из става 1. овог члана морају се обезбедити:
1) простор који задовољава њихове потребе у погледу кретања и
физичке активности;
2) простор који у зависности од врсте омогућава пењање, копање,
одмор и сакривање, односно купање и роњење;- 25 -
3) контакт са животињама исте врсте, ако је то својствено врсти;
4) одговарајући климатски услови, у складу са потребама врсте;
5) други услови који одговарају врсти, раси, полу, старости, физичким и
биолошким особинама, особинама у понашању и здравственом стању
животиња.
Решење из става 1. овог члана доноси се у року од 30 дана од дана
подношења захтева.
Решење из става 1. је коначно и против њега се може покренути управни
спор.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове животне
средине, прописује ближе услове за држање животиња из става 2. овог члана.


11. Продавнице животиња и одгајивачнице
Члан 59.
Продаја кућних љубимаца, може се обављати у одгајивачницама, а осим
паса и мачака и у продавницама животиња, које испуњавају услове за добробит
животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме и које су
уписане у Регистар објеката који води Министарство, у складу са законом којим
се уређује ветеринарство.
Власник, односно држалац објеката из става 1. овог члана, мора водити
евиденцију, која нарочито садржи податке о броју продатих животиња, кретању,
исхрани и лечењу животиња.
Лица која раде у објектима из става 1. овог члана морају бринути о
заштити живота и добробити животиња и за сваку продату животињу издати
писмено упутство о начину држања те животиње.
Лица из става 3. овог члана морају бити обучена за добробит животиња.
Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају продавнице
животиња и одгајивачнице, ближу садржину и начин вођења евиденције из
става 2. овог члана, као и програм обуке о добробити животиња из става 4. овог
члана.

12. Објекти за хигијену и улепшавање животиња
Члан 60.
Лица која раде у објектима за хигијену и улепшавање животиња у свом
раду и поступцима са животињама дужна су да се придржавају принципа
заштите добробити животиња у складу са овим законом.
13. Пансиони за кућне љубимце и прихватилишта за напуштене
животиње

Члан 61.
Пансион за кућне љубимце (у даљем тексту: пансион) и прихватилиште
за напуштене животиње (у даљем тексту: прихватилиште) морају испуњавати
услове за заштиту добробити животиња у погледу простора за животиње,
просторија и опреме, у складу са овим законом и морају бити уписани у
Регистар објеката који води Министарство, у складу са законом којим се уређује
ветеринарство.- 26 -
Лица која раде са животињама у пансиону, односно прихватилишту,
морају бити обучена за добробит животиња.
Министар прописује ближе услове за заштиту добробити животиња које
морају да испуњавају пансиони и прихватилишта, начин поступања са
животињама у објектима из става 1. овог члана и програм обуке о добробити
животиња из става 2. овог члана.

Члан 62.
Власник пансиона, односно прихватилишта, дужан је да пре уписа у
Регистар објеката Министарству достави доказ да је обезбедио:
1) финансијска средства за несметани рад;
2) спровођење здравствене заштите животиња;
3) одговарајући простор за смештај животиња на начин који ће
обезбедити добробит животиња и неће нарушити јавни ред и мир;
4) лица која су обучена за поступање са животињама.

Члан 63.
Власник пансиона, односно прихватилишта, одговоран је за живот,
здравље и добробит животиња у пансиону, односно прихватилишту.
Власник пансиона, односно прихватилишта, дужан је да се о кућним
љубимцима у пансиону, односно прихватилишту брине са пажњом доброг
домаћина.
Власник пансиона, односно прихватилишта, дужан је да води евиденцију
о животињама и да ту евиденцију чува три године.
Министар прописује садржину и начин вођења евиденције из става 3.
овог члана.

Члан 64.
О смештају и бризи о животињама у пансиону закључује се уговор
између власника пансиона и власника, односно држаоца кућног љубимца (у
даљем тексту: уговор о коришћењу пансиона).
Приликом закључивања уговора о коришћењу пансиона власник,
односно држалац кућног љубимца, дужан је да власнику пансиона стави на
увид потврду о здравственом стању и вакцинацији кућних љубимаца.
Ако власник, односно држалац кућног љубимца, не преузме кућног
љубимца из пансиона у року од 15 дана од дана истека уговореног рока,
односно ако не продужи уговор о коришћењу пансиона, кућни љубимац постаје
власништво пансиона, осим ако власник, односно држалац кућног љубимца
оправда разлоге због којих ту животињу није преузео у прописаном року.

Члан 65.
Власник прихватилишта је дужан да:
1) прима пријаве о напуштеним животињама и да обезбеди
збрињавање сваке напуштене животиње, у складу са овим законом;
2) обезбеди спровођење мера превентивне здравствене заштите
животиња и потребну помоћ животињама од стране ветеринара;
3) брине о проналажењу власника, односно држаоца животиња;- 27 -
4) врати власнику, односно држаоцу, на његов захтев, животињу у року
од 15 дана од дана смештаја у прихватилиште;
5) припреми план збрињавања животиња у случају затварања
прихватилишта или елементарних непогода.
Животиња која је смештена у прихватилиште може се поклонити ако је
власник, односно држалац не преузме у року из става 1. тачка 4) овог члана.

Члан 66.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди
прихватилиште ако на својој територији има напуштених животиња.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прикупљање,
превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да им пружи
помоћ, бригу и смештај у прихватилиште у складу са овим законом.
Приликом прикупљања и превоза напуштених и изгубљених животиња
са животињом се мора поступати тако да се проузрокује најмањи степен бола,
патње, страха и стреса за животињу.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да напуштеним и
изгубљеним животињама које су болесне или повређене обезбеди одговарајућу
ветеринарску помоћ, а да за неизлечиво болесне или повређене животиње
обезбеди лишавање живота у складу са овим законом.
Министар прописује начин и средства за прикупљање напуштених и
изгубљених животиња, као и начин превоза и збрињавања напуштених и
изгубљених животиња.

Члан 67.
У прихватилиште које обезбеђује орган јединице локалне самоуправе
смештају се:
1) напуштене и изгубљене животиње;
2) животиње чији власници, односно држаоци не могу више да се
брину о њима;
3) животиње које Министарство одузме власницима, односно
држаоцима;
4) животиње које су у опасности.
Власник прихватилишта из става 1. овог члана дужан је да сарађује са
надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња,
као и да редовно обавештава јавност и друге власнике прихватилишта о
животињама које се налазе у прихватилишту.
Ако се животињи у року од најмање 30 дана од дана смештања у
прихватилиште из става 1. овог члана не пронађе власник, односно ако се не
збрине на други начин, са животињом се поступа у складу са програмом
контроле и смањења популације напуштених паса и мачака из члана 54. овог
закона.

Члан 68.
Лице које пронађе напуштену животињу дужно је да о томе без одлагања
обавести најближе регистровано прихватилиште, ради збрињавања животиње.- 28 -

Члан 69.
Власник, односно држалац који изгуби животињу дужан је да тај губитак
без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана губитка животиње,
пријави надлежном органу јединице локалне самоуправе и ветеринарској
служби.
Ако власник, односно држалац не пријави губитак из става 1. овог члана
сматра се да је напустио животињу.

Члан 70.
Трошкове збрињавања напуштених животиња сноси власник, односно
држалац животиње, а ако је непознат трошкове збрињавања животиње сноси
власник прихватилишта.
14. Заштита добробити животиња у зоолошком врту, прихватилишту,
односно одгајалишту за дивље животиње

Члан 71.
Власник зоолошког врта, односно мини зоолошког врта, прихватилишта,
односно одгајалишта за дивље животиње, дужан је да обезбеди нарочито:
1) простор и опрему за држање и репродукцију животиња у
заточеништву који одговарају потребама сваке животињске врсте;
2) одговарајуће просторије за изолацију животиња, односно карантин;
3) заштиту животиња од посетилаца и посетилаца од животиња;
4) спровођење сталне здравствене заштите;
5) храну и воду у складу са потребама сваке животињске врсте;
6) вођење евиденције о свакој јединки, као и о свим продатим,
размењеним или поклоњеним животињама;
7) програм одржавања збирке са листом врста и плановима
збрињавања евентуалног потомства;
финансијска средства неопходна за трајни рад;
9) план збрињавања животиња у случају његовог затварања или
елементарних непогода.
Испуњеност услова из става 1. овог члана решењем утврђује министар.
Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове заштите
животне средине, прописује ближе услове из става 1. овог члана, као и
елементе за одређивање мини зоолошког врта.

Члан 72.
Лице које је одговорно за послове заштите добробити животиња у
зоолошком врту, прихватилишту, односно одгајалишту за дивље животиње
мора имати завршене дипломске академске студије - master у области
ветеринарских наука (доктор ветеринарске медицине) или биолошких наука
(дипломирани биолог - master), односно завршене основне судије у трајању од
најмање пет година у области ветеринарских наука или најмање четири године
у области биолошких наука.- 29 -
Лица која се брину о животињама морају бити обучена за добробит
животиња.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове животне
средине, прописује програм обуке о добробити животиња из става 2. овог
члана.

Члан 73.
Промет дивљих животиња које су под посебним режимом заштите у
складу са домаћим и међународним прописима може се вршити једино између
зоолошких вртова, прихватилишта и одгајалишта за дивље животиње, уз
сагласност министра и министра надлежног за послове заштите животне
средине.


IV. УДРУЖЕЊА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ
ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
Члан 74.
Удружења која су регистрована у складу са законом којим се уређује
регистрација и оснивање удружења и чији циљеви су усмерени на заштиту
добробити животиња, дужна су да раде на ширењу свести и информисању
јавности о добробити животиња, у складу са овим законом, и да својим
деловањем активно учествују у заштити добробити животиња на начин којим се
не повређује етика и права других грађана, а ако имају прихватилиште дужна су
да раде на збрињавању напуштених животиња уз претходни опоравак и
здравствено збрињавање животиња.

Члан 75.
У случају да удружења из члана 74. овог закона обављају активности
супротно одредбама овог закона, Министарство о томе обавештава надлежни
државни орган код кога су регистрованa.

V. НАДЗОР
1. Инспекцијски надзор
Члан 76.
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на
основу њега врши Министарство преко ветеринарских инспектора.
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона обавља се на основу
анализе ризика, случајним одабиром места контроле и по сазнању о поступању
супротно одредбама овог закона.

2. Службена легитимација
Члан 77.
У обављању послова инспекцијског надзора ветеринарски инспектор
мора имати службену легитимацију којом доказује својство ветеринарског
инспектора.- 30 -
3. Права и дужности ветеринарског инспектора

Члан 78.
У вршењу послова инспекцијског надзора над спровођењем овог закона
ветеринарски инспектор има право и дужност да проверава:
1) начин поступања са животињама;
2) услове држања и узгоја животиња;
3) објекте, простор и просторије у којима се врши држање, узгој,
репродукција, продаја, клање, спровођење огледа, обука, смештај и
збрињавање животиња;
4) испуњеност услова у погледу обучености за добробит животиња;
5) поседовање потребне документације, као и вођење евиденције у
складу са овим законом;
6) обављање промета, превоза, лишавања живота и клања животиња,
обуке животиња и јавног приказивања животиња;
7) спровођење огледа, генетских модификација и манипулација на
животињама, као и спровођење интервенција на животињама;
превозна средства;
9) места за одмор животиња и контролне станице;
10) коришћење животиња ради производње филмова, реклама и других
дела на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона, као и
коришћење животиња за рад;
11) примену лекова или других супстанци које могу да доведу до
промена у понашању, физичким и психичким способностима животиња, а који
се не примењују за лечење животиња;
12) извршавање мера по овом закону.
На захтев ветеринарског инспектора, министарство надлежно за
унутрашње послове у границама својих овлашћења пружа помоћ при
спровођењу инспекцијског надзора.

4. Мере које налаже ветеринарски инспектор
Члан 79.
У вршењу послова из члана 78. овог закона ветеринарски инспектор је
дужан и овлашћен да:
1) нареди отклањање неправилности при држању, узгоју, репродукцији,
клању, лишавању живота, утовару, претовару, истовару, превозу, обуци и
коришћењу животиња;
2) привремено или трајно одузме животиње ради заштите живота и
добробити, ако власник поступа супротно одредбама овог закона;
3) нареди отклањање неправилности при одржавању јавног
приказивања животиња;
4) нареди отклањање неправилности приликом спровођења
интервенција на животињама;- 31 -
5) нареди лишавање животиња живота о трошку њиховог власника,
односно држаоца у случајевима када су животиње неизлечиво болесне,
повређене или телесно деформисане тако да њихов опоравак није могућ;
6) нареди прекид спровођења огледа, односно забрани спровођење
огледа на животињама, ако се спроводи супротно одредбама овог закона,
односно ако недостаци у вези са спровођењем огледа нису отклоњени у
прописаном року;
7) нареди прекид спровођења огледа или забрани спровођење огледа
на животињама уколико се спроводе без решења о одобрењу спровођења
огледа на животињама;
привремено или трајно забрани спровођење огледа на животињама
у случају да се огледи на животињама не врше у складу са овим законом;
9) нареди отклањање неправилности у раду пансиона и
прихватилишта у одређеном року, односно забрани рад пансиона и
прихватилишта, ако недостаци у вези са радом пансиона и прихватилишта нису
отклоњени у прописаном року;
10) нареди отклањање неправилности у раду зоолошких вртова,
прихватилишта и одгајалишта за дивље животиње у одређеном року, односно
забрани њихов рад ако недостаци у вези са радом зоолошких вртова,
прихватилишта и одгајалишта за дивље животиње нису отклоњени у
прописаном року;
11) нареди отклањање неправилности у раду продавница за животиње и
одгајивачница, односно забрани њихов рад ако недостаци у вези са радом
продавница животиња и одгајивачница нису отклоњени у прописаном року;
12) нареди одузимање животиња чије држање није дозвољено;
13) забрани коришћење животиње за рад, ако се обавља супротно
одредбама овог закона;
14) забрани обављање обуке животиње, ако се обавља супротно
одредбама овог закона;
15) забрани јавно приказивање животиња, ако се оно спроводи супротно
одредбама овог закона;
16) забрани борбе између животиња или између животиња и људи,
клађење, као и присуствовање борбама животиња;
17) забрани спровођење интервенција на животињама, ако се оне
спроводе супротно одредбама овог закона;
18) забрани лишавање животиња живота од стране нестручног лица и
на начин који није у складу са одредбама овог закона;
19) привремено или трајно забрани држање и репродукцију животиња,
ако власник, односно држалац поступа супротно одредбама овог закона;
20) забрани утовар, претовар, превоз и истовар животиња, ако нису
испуњени услови прописани овим законом;
21) привремено забрани клање животиња, које се обавља супротно
одредбама овог закона;
22) забрани генетске модификације и манипулације на животињама, ако
се обављају без одобрења;- 32 -
23) забрани рад објеката за хигијену и улепшавање животиња, ако нису
отклоњене неправилности у раду;
24) привремено одузима документацију и предмете који у прекршајном
или казненом поступку могу послужити као доказ и за то издаје потврду;
25) нареди одузимање животиња уколико се није поступило по решењу
инспектора, који је забранио или наредио меру отклањања недостатака.
У случају мере из става 1. тачка 2) овог члана привремено одузета
животиња може бити враћена власнику, односно држаоцу ако су испуњени
услови из овог закона за њено даље држање, односно може се збринути на
начин прописан овим законом и законом којим се уређује ветеринарство или
лишити живота о трошку власника.
Мере из става 1. овог члана ветеринарски инспектор утврђује решењем.
На решење ветеринарског инспектора може се изјавити жалба министру
у року од осам дана од дана достављања решења.
Жалба не одлаже извршење решења, осим у случају мере лишавања
животиње живота из става 1. тачка 5) овог члана.
Решење министра је коначно и против њега се може покренути управни
спор.

5. Ветеринарска станица
Члан 80.
Ветеринарска станица и овлашћени ветеринар који обављају послове у
складу са законом којим се уређује ветеринарство (у даљем тексту:
Ветеринарска станица) могу обављати поједине стручне послове за потребе
ветеринарске инспекције из овог закона, и то проверу:
1) начина поступања са животињама;
2) услова држања и узгоја животиња;
3) испуњености услова у погледу добробити животиња у објектима,
простору и просторијама у којима се врши држање, узгој, репродукција, продаја,
обука, смештај и збрињавање животиња;
4) испуњености услова у погледу обучености за добробит животиња, у
складу са овим законом;
5) поседовања потребне документације, као и вођења евиденције у
складу са овим законом;
6) обављања промета, превоза, обуке животиња и јавног приказивања
животиња;
7) спровођења интервенција на животињама;
превозних средстава;
9) места за одмор животиња и контролних станица;
10) коришћења животиња ради производње филмова, реклама и других
дела на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона, као и
коришћења животиња за рад;
11) примену лекова или било којих других супстанци које могу да доведу
до промена у понашању, физичким и психичким способностима животиња, а
који се не примењују за лечење животиња.- 33 -
Ветеринарска станица не може обављати послове из става 1. овог члана
у односу на сопствене животиње и сопствена превозна средства.
Испуњеност услова за обављање послова из става 1. овог члана
решењем утврђује министар.
Решење из става 3. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Решење о испуњености услова из става 1. овог члана објављује се у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Лице које обавља стручне послове из става 1. овог члана мора имати
овлашћење које издаје Министарство.

6. Обавезе лица над којима се обавља инспекцијски надзор
Члан 81.

Власници, односно држаоци животиња, власници објеката, простора,
просторија, опреме и превозних средстава који подлежу инспекцијском надзору,
дужни су да исти омогуће, пруже податке и обавештења, као и документацију за
несметан рад ветеринарског инспектора.
Лица из става 1. овог члана су дужна да у одрећеном року, на захтев
ветеринарског инспектора, припреме или доставе податке из евиденције и
документацију која је потребна за обављање послова инспекцијског надзора.


VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 82.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
правно лице, ако:
1) према животињи не поступа са пажњом доброг домаћина у складу са
чланом 6. став 4. тачка 1) овог закона;
2) не обезбеди благовремено ветеринарску помоћ животињи у складу
са чланом 6. став 4. тачка 2) овог закона;
3) злоставља животињу (члан 7. став 1. тачка 1);
4) напусти, односно одбаци животињу чији опстанак зависи непосредно
од човека (члан 7. став. 1. тачка 2);
5) држи, односно репродукује животињу на начин којим јој се наноси
бол, патња, страх и стрес (члан 7. став 1. тачка 4);
6) присиљава животињу на узимање хране, ако то није у здравствене
или научноистраживачке сврхе (члан 7. став 1. тачка 5);
7) користи техничке уређаје или друга средства којима се животиња
кажњава и којима се утиче на њено понашање, укључујући бодљикаве огрлице
или средства за обуку или гоњење употребом електричне енергије или
хемијских материја, осим у обуци службених паса, супротно члану 7. став 1.
тачка 6) овог закона;
хвата животињу замкама којима јој се наноси бол или повреда (члан
7. став 1. тачка 7);
9) повећава агресивност животиње селекцијом или механичким
методама (члан 7. став 1. тачка ;- 34 -
10) врши нахушкавање животиње на људе или друге животиње, осим у
поступку дресуре службених животиња (члан 7. став 1. тачка 9);
11) користи живе животиње за исхрану других животиња, осим ако је то
једини начин за исхрану тих животиња (члан 7. став 1. тачка 10);
12) користи живе животиње као мамце за лов или обуку других
животиња (члан 7. став 1. тачка 11);
13) организује трке животиња на нaчин којим се превазилазе физичке
могућности животиња и животињама наноси повреда, бол, патња, страх и стрес
(члан 7. став 1. тачка 12);
14) репродукује животињу супротно члану 7. став 1. тачка 13) овог
закона;
15) пусти у дивљину репродуковану, отхрањену и припитомљену дивљу
животињу ако није претходно припремљена за преживљавање у таквом
животном окружењу (члан 7. став 1. тачка 14);
16) додељује животиње као награду у играма на срећу (члан 7. став 1.
тачка 15);
17) користи допинг, стимулансе и друге супстанце које се користе ради
бржег развоја животиње и побољшања производних и физичких особина (члан
7. став 1. тачка 16);
18) храни или напаја животињу супстанцама које начином употребе или
садржајем могу да изазову непотребну патњу или бол животиње (члан 7. став 1.
тачка 17);
19) излаже животињу директном утицају неповољних временских
прилика или недостатку кисеоника (члан 7. став 1. тачка 18);
20) пропагира активности које су овим законом забрањене, осим ако се
тиме указује на негативне последице таквих активности (члан 7. став 1. тачка
20).
21) одржава борбе између животиња или између животиња и људи,
односно организује клађење или се клади у борбама између животиња (члан 7.
став 1. тачка 22);
22) држи, репродукује, обучава или врши промет животиња, као и ако
ставља на располагање објекте, земљиште или материјална средства другом
лицу ради борбе између животиња или између животиња и људи (члан 7. став
1. тачка 23);
23) убија и злоставља животињу ради производње филмова, реклама и
других дела на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона
или ако ставља у промет, изнајмљује и јавно приказује такав филм, рекламу
или друго дело (члан 7. став. 1. тачка 24);
24) даје лекове, медицинска средства и друга слична средства која
немају за циљ дијагностику, превентиву, лечење животиње и побољшање
њеног здравственог стања, а које могу довести до промене у понашању,
физичким и психичким способностима животиње (члан 7. став 1. тачка 25);
25) поседује, употребљава и продаје лекове и супстанце у циљу
допинговања животиња (члан 7. став 1. тачка 26);
26) подстиче, подржава, помаже и прикрива допинг животиња (члан 7.
став 1. тачка 27);- 35 -
27) обавља обуку животиња супротно члану 7. став 1. тачка 28) и члану
10. став 2. овог закона;
28) употребљава отрове и друга хемијска средства које изазивају бол,
патњу и смрт животиња, осим у циљу контроле популације глодара (члан 7.
став 1. тачка 29);
29) продаје или поклања кућне љубимце лицима млађим од 18 година
без дозволе родитеља или старатеља (члан 7. став 1. тачка 30);
30) лови изгубљене и напуштене кућне љубимце (члан 7. став 1. тачка
31);
31) занемарује животиње лишавањем основних животних потреба (члан
7. став 1. тачка 32);
32) злоупотребљава лекове на животињама (члан 7. став 1. тачка 33);
33) навикава животиње на активности које су за њу неприродне и
самоуништавајуће (члан 7. став 1. тачка 34);
34) држи, репродукује и користи дивље животиње у циљу излагања у
циркусима и на такмичењима и приредбама и изложбама супротно члану 7.
став 1. тачка 35) овог закона;
35) држи, репродукује, увози, извози и лишава живота животиње
искључиво ради производње крзна и коже (члан 7. став 1. тачка 37);
36) организује циркусе, изложбе, такмичења и приредбе супротно
одредбама члана 8. ст. 1, 2. и 4. овог закона;
37) промени локацију јавног приказивања животиња супротно члану 8.
став 5. овог закона;
38) не поседује решење о одобрењу коришћења животиње ради
производње филма, рекламе и другог дела на филмској траци, видео траци и
другом носачу слике и тона (члан 9. став 1);
39) обучава животиње, а није уписан у Регистар лица за обуку животиња
из члана 11. став 1. овог закона;
40) користи животиње за рад супротно члану 12. овог закона;
41) обавља интервенције на животињама супротно чл. 13. и 14. овог
закона;
42) лиши животињу живота супротно члану 15. овог закона;
43) лиши животињу живота на јавном месту супротно члану 16. овог
закона;
44) лиши животињу живота без претходног омамљивања у случају који
није предвиђен овим законом (члан 17. став 2);
45) лиши животињу живота супротно члану 17. став 3. овог закона;
46) држи, узгаја и ставља у промет животињу у објектима који нису
уписани у Регистар објеката (члан 18. став 2);
47) држи животињу, а није обезбедио услове из чл. 20. и 21. овог закона;
48) превози животињу а није уписан у Регистар превозника животиња,
односно превози животињу без овлашћења за превоз из члана 22. овог закона;
49) превози животињу а не поседује план превоза животиње у складу са
чланом 24. став 1. овог закона;- 36 -
50) животиње у току превоза не прати пратилац у складу са чланом 24.
став 3. овог закона;
51) приликом гоњења, утовара, претовара, истовара и у току превоза
наноси бол, патњу, повреде, односно лишава животињу основних физиолошких
потреба или произрокује смрт животиње (члан 25. став 1);
52) места на којима врши утовар, претовар или истовар животиње, као и
места за одмор и контролне станице не испуњавају услове за заштиту живота и
добробити животиња (члан 25. став 4);
53) превози животиње супротно члану 26. овог закона;
54) ради обуздавања животиња користи средства која проузрокују бол и
патњу (члан 28. став 3);
55) врши клање животиња без стручног и на прописан начин изведеног
омамљивања (члан 29. став 1);
56) ради омамљивања животиња користи средства из члана 29. став 2.
овог закона;
57) врши клање животиња без претходног омамљивања у случају који
није прописан овим законом (члан 30. став 1);
58) омамљивање и клање животиња не обавља обучено лице у складу
са чланом 31. став 1. овог закона;
59) спроводи оглед на животињама, а не поседује решење о одобрењу
спровођења огледа на животињама (члан 34);
60) не одреди стручно лице за заштиту добробити животиња (члан 35.
став 2);
61) спроводи оглед на животињама супротно одредбама члана 36. овог
закона;
62) спроводи оглед на животињама које нису у власништву, односно
поседу лица регистрованих за држање, репродукцију и промет огледних
животиња (члан 37. став 1);
63) спроводи оглед на животињама у недозвољене сврхе (члан 38);
64) спроводи оглед на животињама супротно одредбама чл. 39, 40, 41. и
42. овог закона;
65) не води и не чува евиденцију о држању, репродукцији, промету и
спровођењу огледа на животињама (члан 43. ст. 1. и 5);
66) спроводи оглед на животињама у образовне сврхе супротно члану
44. овог закона;
67) врши публиковање научних радова, у случају да је оглед на
животињама спроведен супротно одредбама овог закона (члан 45);
68) спроводи генетске модификације и манипулације у огледима на
животињама супротно сврси за коју је одобрено спровођење огледа (члан 46);
69) не обезбеди кућном љубимцу услове из члана 53. овог закона;
70) се бави репродукцијом кућних љубимаца у комерцијалне сврхе, а не
брине о заштити здравља, живота и добробити легла (члан 56. став 1);
71) држи, односно репродукује и користи кућне љубимце у недозвољене
сврхе (члан 57);- 37 -
72) држи и репродукује дивље и егзотичне животиње као кућне љубимце
без одобрења (члан 58. став 1);
73) дивљим и егзотичним животињама које се држе и репродукују као
кућни љубимци не обезбеди услове из члана 58. став 2. овог закона;
74) продаје кућне љубимце у објектима за продају кућних љубимаца или
одгајивачницама које нису уписане у Регистар објеката, као и ако врши промет
паса и мачака у продавницама животиња (члан 59. став 1);
75) не води евиденцију о броју продатих животиња, кретању, исхрани и
лечењу животиња (члан 59. став 2);
76) не изда писмено упутство о начину држања за сваку продату
животињу (члан 59. став 3);
77) не испуњава услове за заштиту добробити животиња у пансиону и
прихватилишту (члан 61. став 1);
78) не води и не чува евиденције из члана 63. став 3. овог закона;
79) не обезбеди ветеринарску помоћ животињи (члан 65. став 1. тачка
2);
80) држи и узгаја животиње у зоолошком врту, односно мини зоолошком
врту, прихватилишту, односно одгајалишту за дивље животиње, а не испуњава
услове (члан 71);
81) зоолошки врт, прихватилишта, односно одгајалишта за дивље
животиње не испуњавају услове прописане у члану 72. овог закона;
82) врши промет дивљих животиња које су под посебним режимом
заштите супротно члану 73. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од
10.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу.

Члан 83.
Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај
одговорно лице у органу јединице локалне самоуправе ако орган јединице
локалне самоуправе не изради или не спроводи програм контроле и смањења
популације напуштених паса и мачака у складу са чланом 54. став 1. овог
закона, као и ако не обезбеди прихватилиште и прикупљање, превоз и
збрињавање напуштених и изгубљених животиња у складу са чланом 66. овог
закона.

Члан 84.
Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај
предузетник ако учини радње из члана 82. став 1. тач. 1) до 58), тачка 65) - осим
у делу који се односи на вођење евиденције о спровођењу огледа на
животињама и тач. 69) до 82) овог закона.

Члан 85.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај
физичко лице ако учини радње из члана 82. став 1. тач. 1) до 82), као и ако:
1) животињи коју је повредио не пружи прву помоћ или не обезбеди
пружање помоћи од стране стручног лица (члан 6. став 3);
2) присуствује борбама између животиња (члан 7. став 1. тачка 22).- 38 -

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 86.
Министар ће основати Етички савет у року од 90 дана од дана ступања
на снагу овог закона.

Члан 87.
Правна и физичка лица, односно предузетници, који се баве држањем,
узгојем, репродукцијом, обуком, прометом, превозом, спровођењем огледа на
животињама, клањем, смештајем и збрињавањем животиња ускладиће своје
пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на
снагу овог закона.
Органи јединица локалне самоуправе ускладиће рад прихватилишта за
напуштене животиње са одредбама овог закона у року од три године од дана
ступања на снагу овог закона.

Члан 88.
Прописи који се доносе на основу овла

Члан 88.
Прописи који се доносе на основу овлашћења из овог закона донеће се у
року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 89.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 7. став 1. тачка
37) овог закона која ће се примењивати почев од 1. јануара 2019. године.

preuzeto sa http://www.minpolj.gov.rs/postavljen/123/dobrobit1.pdf

На основу члана 48. став 1. Закона о заштити природе ( „Службени гласник
РС ”, број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања и Министар
пољопривреде, шумарства и водопривреде споразумно доносе
ПРАВИЛНИК
О ПРОГЛАШЕЊУ И ЗАШТИТИ СТРОГО ЗАШТИЋЕНИХ И
ЗАШТИЋЕНИХ ДИВЉИХ ВРСТА БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА

Члан 1.
Овим правилником проглашавају се дивље врсте биљака, животиња и гљива
ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које
имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног,
здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију, као строго
заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте и утврђују се мере заштите
заштићених врста и њихових станишта.

Члан 2.
Заштићене врсте проглашене овим правилником за строго заштићене дивље
врсте наведене су у Прилогу I – Строго заштићене дивље врсте ( у даљем тексту:
Прилог I ), а заштићене врсте проглашене за заштићене дивље врсте у Прилогу II
– Заштићене дивље врсте ( у даљем тексту: Прилог II ), који су одштампани уз овај
правилник и чине његов саставни део.
Заштита строго заштићених и заштићених дивљих врста обезбеђује се на
територији целе Републике Србије, а одређених врста које су означене и са
објашњењем наведене у Прилогу I и Прилогу II овог правилника, само на
појединим њеним деловима.

Заштићене дивље врсте, које су под контролом коришћења и промета у
складу са посебним прописом, означене су на одговарајући начин у Прилогу II.
Заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација
ловостајем заштићених врста дивљачи и риба, означених у Прилогу II ознаком Л и
Р уређује се прописима из области ловства и рибарства.
Члан 3.
Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива су дивље врсте
које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова, враћене
програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално
ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, од
посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије.

Члан 4.
Заштита строго заштићених дивљих врста спроводи се забраном
коришћења, уништавања и предузимања свих активности којима се могу угрозити
дивље врсте и њихова станишта, као и предузимањем мера и активности на
управљању популацијама, прописаних овим правилником и посебним законом.
Изузетно од става 1. овог члана строго заштићене дивље врсте могу се
користити под условима и на начин прописан Законом о заштити природе, на
основу дозволе министарства надлежног за послове заштите природе (у даљем
тексту: Министарство).

Члан 5.
Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива су дивље врсте које у
природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или
постану критично угрожене а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и
кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и
врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго
заштићеним врстама.

Члан 6.
Заштита заштићених дивљих врста спроводи се ограничењем коришћења,
забраном уништавања и предузимања других активности којима се наноси штета
врстама и њиховим стаништима, као и предузимањем мера и активности на
управљању популацијама, прописаних овим правилником и посебним законом.
Заштићене дивље врсте из става 1. овог члана, могу се користити под
условима и на начин прописан Законом о заштити природе на основу дозволе
Министарства а заштићене дивље врсте рибљег фонда и ловна дивљач у складу
са прописима из области ловства и рибарства.

Члан 7.
Заштита и очување строго заштићених и заштићених дивљих врста
спроводи се предузимањем мера и активности на управљању популацијама, као
што су:
1) заштита станишта;
2) праћење стања популација врста и чинилаца њиховог угрожавања,
нарочито праћење и смањивање утицаја промене климе на високо рањиве врсте и
њихова станишта
3) биотехничке мере;
4) реинтродукција врста на територију Републике Србије или њене поједине
делове, односно гајење врста у условима ван природног станишта (ex situ) и на
природном станишту (in situ) ради њиховог враћања у природу;
5) санација и ревитализација оштећених станишта;
6) спровођење компензацијских мера успостављањем новог локалитета које
има исте или сличне особине као оштећени локалитет и уношење врста на друге
локалитете у циљу повећања бројности;
7) подршка научним истраживањима, образовним активностима и
популаризацији очувања и заштите врста;
9) сакупљање матичних јединки у циљу размножавања, гајења њихових
потомака и промета у комерцијалне сврхе у за то регистрованим плантажама и
фармама;
10) премештање јединки строго заштићених врста у случају акцидентних
ситуација (загађења ваздуха, воде и земљишта, масовна појава гмизаваца,
водоземаца и сл.);
11) повећање бројности строго заштићене врсте изнад оптималне бројности,
предвиђене посебним програмом, односно програмом развоја ловног подручја који
доноси министарство надлежно за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде;
12) проналажење одговарајућег места за реинтродукцију миграторних врста,
као подручје значајно за развојни циклус врсте, или станиште миграторних врста
(хранилишта, зимовалишта, одмаралишта, легла за носиље, миграторни коридори,
мењање длаке).

Члан 8.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Број: 110-00-18/2009-03
У Београду, 20. јануара 2010. године
Министар,
Др Оливер Дулић, с.р.

Прилог I
Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива

http://www.well.org.rs/attachments/126_prilog_i__strogo_zasticene_divlje_vrstepravilnik_o_zastiti_strogo_zasticenih_i_zasticenih_divljih_vrsta__30.pdf

Прилог II
Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива

http://www.well.org.rs/attachments/126_prilog_ii__zasticene_divlje_vrstepravilnik_o_zastiti_strogo_zasticenih_i_zasticenih_divljih_vrsta__30.12.20.pdf

Прилог I
Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива
(iDeo priloga koji je posebno interesantan)






PASSERIFORMES


(ПЕВАЧИЦЕ)
(шеве)
Alaudidae Alauda arvensis Пољска шева
Calandrella brachydactyla Мала шева
Calandrella rufescens Источна мала шева
Eremophila alpestris Планинска ушата шева
Galerida cristata Ћубаста шева
Lullula arborea Шумска шева
Melanocorypha calandra Велика шева

Emberizidae
(стрнадице)
Calcarius lapponicus Стрнадица остругашица
Emberiza calandra Велика стрнадица
Emberiza cia Стрнадица камењарка
Emberiza cirlus Црногрла стрнадица
Emberiza citrinellla Стрнадица жутовољка
Emberiza hortulana Вртна стрнадица
Emberiza melanocephala Црноглава стрнадица
Emberiza schoeniclus Барска стрнадица
Plectrophenax nivalis Снежна стрнадица


Fringillidae
(зебе)

Carduelis cannabina Конопљарка
Carduelis carduelis Чешљугар
Carduelis chloris Зелентарка
Carduelis flammea Брезова јуричица 6
Carduelis flavirostris Планинска јуричица
Carduelis hornemanni Поларна јуричица
Carduelis spinus Чижак
Carpodacus erythrinus Руменка
Coccothraustes
coccothraustes
Батокљун
Fringilla coelebs Зеба
Fringilla montifringilla Северна зеба
Loxia curvirostra Крстокљун
Pyrrhula pyrrhula Зимовка
Serinus serinus Жутарица

Laniidae Lanius collurio
(сврачци)

Руси сврачак
Lanius excubitor Велики сврачак
Lanius minor Сиви сврачак
Lanius nubicus Дугорепи сврачак
Lanius senator Риђоглави сврачак

Motacillidae Anthus camprestris Степска трептељка
(плиске) Anthus cervinus Риђогрла трептељка
Anthus pratensis Ливадска трептељка
Anthus spinoletta Планинска
трептељка
Anthus trivialis Шумска трептељка
Motacilla alba Бела плиска
Motacilla cinerea Поточна плиска
Motacilla flava Жута плиска

Muscicapidae Ficedula albicollis Беловрата мухарица
(мухарице) Ficedula hypoleuca Црноврата мухарица
Ficedula parva Мала мухарица
Ficedula semitorquata Источна шарена
мухарица
Muscicapa striata Сива мухарица

Oriolidae
(вуге)
Oriolus oriolus Вуга
Paridae Aegithalos caudatus Дугорепа сеница
(сенице) Parus ater Јелова сеница
Parus caeruleus Плава сеница
Parus cristatus Ћубаста сеница
Parus lugubris Сеница шљиварка
Parus major Велика сеница
Parus montanus Планинска сива
сеница
Parus palustris Сива сеница
Passeridae Montifringilla nivalis Планински врабац
(врапци) Passer hispaniiolensis Шпански врабац
Petronia petronia Врабац камењарац
Prunellidae Prunella collaris Планински попић
(попићи) Prunella modularis Обични попић
Remizidae

(сенице вуге)
Remiz pendulinus Бела сеница
Sittidae Sitta europaea Бргљез
(бргљези) Sitta neumayer Бргљез лончар

Sturnidae
(чворци)
Sturnus roseus Ружичасти чворак
Sylviidae Acrocephalus arundinaceus Велики трстењак 7
(грмуше) Acrocephalus palustris Трстењак млакар
Acrocephalus schoenobaenus Трстењак рогожар
Aerocephalus melanopogon Шеварски трстењак
Aerocephalus paludicola Источни трстењак
Aerocephalus scirpaceus Трстењак цвркутић
Cettia cetti Свилорепи цврчић
Cisticola juncidis Шивачица
Hippolais icterina Жути вољић
Hippolais olivetorum Вољић маслинар
Hippolais pallida Сиви вољић
Locustella fluviatilis Цврчић поточар
Locustella luscinioidaes Обични цврчић
Locustella naevia Цврчић тршчар
Phylloscopus collybita Обични звиждак
Phylloscopus sibilatrix Шумски звиждак
Phylloscopus trochilus Брезов звиждак
Phyllosscopus bonelli Западни горски
звиждак
Regulus ignicapillus Ватроглави краљић
Regulus regulus Краљић
Sylvia atricapilla Црноглава грмуша
Sylvia borin Сива грмуша
Sylvia cantillans Грмуша
црвеновољка
Sylvia communis Обична грмуша
Sylvia curruca Грмуша чаврљанка
Sylvia hortensis Велика грмуша
Sylvia melanocephala Средоземна
црноглава грмуша
Sylvia nisoria Пиргаста грмуша
Tichodromadidae
(пузавци)
Tichodroma muraria Пузгавац
Timalidae
(бркате сенице)
Panurus biarmicus Брката сеница
Turdidae Erithacus rubecula Црвендаћ
(дроздови) Luscinia luscinia Велики славуј
Luscinia megarhynchos Мали славуј
Luscinia svecica Модровољка
Monticola saxatilis Кос камењар
Monticola solitarius Модрокос
Oenanthe hispanica Средоземна белогуза
Oenanthe oenanthe Обична белогуза
Phoenicurus ochruros Црна црвенрепка
Phoenicurus phoenicurus Обична црвенрепка
Saxicola rubetra Обична траварка
Saxicola torquatus Црноглава траварка
Troglodytes troglodytes Царић
Turdus iliacus Мали дрозд
Turdus merula Кос
Turdus philomelos Дрозд певач
Turdus pilaris Дрозд боровњак
Turdus torquatus Кос огрличар
Turdus viscivorus Дрозд имелаш
PELECANIFORMES

На основу члана 66. став 3. Закона о заштити природе ( „Службени гласник
РС ”, број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања у споразуму са
Министром пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси
ПРАВИЛНИК
О ОДШТЕТНОМ ЦЕНОВНИКУ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ НАКНАДЕ
ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ НЕДОЗВОЉЕНОМ РАДЊОМ У ОДНОСУ НА
СТРОГО ЗАШТИЋЕНЕ И ЗАШТИЋЕНЕ ДИВЉЕ ВРСТЕ


Члан 1.
Овим правилником прописује се одштетни ценовник за утврђивање висине
накнаде штете проузроковане недозвољеном радњом у односу на поједине
примерке строго заштићених и заштићених дивљих врста.


Члан 2.
Висина накнаде штете проузроковане убијањем појединих примерака строго
заштићених дивљих врста утврђује се према реду, породици и врсти за строго
заштићене дивље врсте како је наведено у Прилогу 1 – Одштетни ценовник за
строго заштићене дивље врсте који је одштампан уз овај правилник и чини његов
саставни део.

Висина накнаде штете проузроковане убијањем појединих примерака
заштићених дивљих врста утврђује се према реду, породици и врсти за заштићене
дивље врсте како је наведено у Прилогу 2 - Одштетни ценовник за заштићене
дивље врсте који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 3.
Висина накнаде штете проузроковане другим недозвољеним радњама у
односу на строго заштићене и заштићене животињске врсте из члана 2. овог
правилника као што су повређивање, растеривање, прогањање, хватање, држање
узнемиравање нарочито у време размножавања, подизања младих, миграције и
хибернације одређује се постотком износа предвиђеног за поједину животињску
врсту из члана 2. овог правилника, и то у распону од 20% до 80%, имајући у виду
врсту радње, степен оштећења и значај заштићене животињске врсте.
Уколико је штета из става 1. овог члана онемогућила животињи даљи
самостални опстанак у природи, као и уколико је штета настала уништавањем
односно оштећивањем развојних облика (јаја, ларви, младунчади) и њихових
гнезда, легла или станишта, висина накнаде штете утврђује се у висини накнаде из
члана 2. овог правилника.
1
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Број:110-00-66/2010-09 Број: 110-00-38/2010-03
У Београду, 26 априла 2010.године У Београду,26 априла 2010.године
МИНИСТАР МИНИСТАР
Др Саша Драгин с.р. Др Оливер Дулић с.р.

preuzeto sa http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-2-1-Pravilnici-iz-2010-godine-128-document.htm

Прилог I - Одштетни ценовник за строго заштићене дивње врсте (07.06.2010, 72.2 KB) уз Правилник о одштетном ценовнику за утврђивање висине накнадештете проузроковане недозвољеном радњом у односу на строго заштићене и заштићене дивље врсте, "Службени гласник РС", број 37/10

http://www.ekoplan.gov.rs/src/download-936/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/pravilnici/strogo_zasticene_vrste_prilog_2.pdf

Прилог II - Одштетни ценовник за заштићене дивље врсте (07.06.2010, 39 KB) уз Правилник о одштетном ценовнику за утврђивање висине накнадештете проузроковане недозвољеном радњом у односу на строго заштићене и заштићене дивље врсте, "Службени гласник РС", број 37/10



http://www.ekoplan.gov.rs/src/download-937/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/pravilnici/zasticene_vrste_prilog_1.pdf

Прилог I - Одштетни ценовник за строго заштићене дивње врсте (07.06.2010, 72.2 KB) уз Правилник о одштетном ценовнику за утврђивање висине накнадештете проузроковане недозвољеном радњом у односу на строго заштићене и заштићене дивље врсте, "Службени гласник РС", број 37/10

(Interesantan isečak iz priloga 1)

PASSERIFORMES
(ПЕВАЧИЦЕ)


(шеве)
Alaudidae Alauda arvensis Пољска шева 30.000,00
Lullula arborea Шумска шева 30.000,00
Све остале врсте 35.000,00
Corvidae Pyrrhocorax pyrhocorax Црвенокљуна галица 50.000,00
(вране) Све остале врсте 30.000,00


Fringillidae
(зебе)
Carduelis carduelis Чешљугар 25.000,00
Carduelis chloris Зелентарка 25.000,00
Carpodacus erythrinus Руменка 35.000,00
Fringilla coelebs Зеба 25.000,00
Све остале врсте 30.000,00


(сврачци)
Laniidae Lanius collurio Руси сврачак 40.000,00
Lanius minor Сиви сврачак 50.000,00
Lanius nubicus Дугорепи сврачак 50.000,00
Све остале врсте 45.000,00

(плиске)
Motacillidae Anthus trivialis Шумска трептељка 15.000,00
Motacilla alba Бела плиска 15.000,00
Motacilla cinerea Поточна плиска 15.000,00
Све остале врсте 20.000,00
Muscicapidae Ficedula hypoleuca Црноврата мухарица 30.000,00
(мухарице) Ficedula parva Мала мухарица 30.000,00
Све остале врсте 25.000,00

(сенице)
Paridae Parus ater Јелова сеница 25.000,00
Parus caeruleus Плава сеница 25.000,00
Parus major Велика сеница 25.000,00
Parus palustris Сива сеница 25.000,00
Све остале врсте 30.000,00

Passeridae
(врапци)
Montifringilla nivalis Планински врабац 20.000,00
Све остале врсте 15.000,00

Sittidae
(бргљези)
Sitta europaea Бргљез 7.000,00
Све остале врсте 10.000,00

Sylviidae
(грмуше)
Acrocephalus arundinaceus Велики трстењак 10.000,00
Acrocephalus palustris Трстењак млакар 10.000,00
Phylloscopus collybita Обични звиждак 10.000,00
Sylvia atricapilla Црноглава грмуша 10.000,00
Sylvia communis Обична грмуша 10.000,00
Све остале врсте 15.000,00

Tichodromadidae
(пузавци)
Tichodroma muraria Пузгавац 45.000,00
Timalidae
(бркате сенице)
Panurus biarmicus Брката сеница 50.000,00
Turdidae Erithacus rubecula Црвендаћ 10.000,00
(дроздови) Luscinia megarhynchos Мали славуј 10.000,00
Monticola saxatilis Кос камењар 15.000,00
Monticola solitarius Модрокос 15.000,00
Oenanthe oenanthe Обична белогуза 10.000,00
Phoenicurus ochruros Црна црвенрепка 10.000,00
Troglodytes troglodytes Царић 10.000,00
Turdus merula Кос 10.000,00
Turdus philomelos Дрозд певач 10.000,00
Turdus torquatus Кос огрличар 15.000,00
Све остале врсте 12.000,00
Све остале породице 12.000,00
PELECANIFORMES 25.000,00
5

На основу члана 91. став 3. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”,
број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања сагласно са Министром
надлежним за послове ветеринарства, доноси

ПРАВИЛНИК
О УСЛОВИМА КОЈЕ МОРАЈУ ИСПУЊАВАТИ ПРИХВАТИЛИШТА ЗА
ЗБРИЊАВАЊЕ ЗАШТИЋЕНИХ ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА

Члан 1.
Овај правилник прописује услове које морају да испуњавају прихватилишта за
збрињавање заштићених дивљих животиња ( у даљем тексту : прихватилиште ).

Члан 2.
Одредбе овог правилника односе се на прихватилиште у коме се збрињавају:
1) повређене заштићене дивље животиње ( у даљем тексту : животиње ) у
којима се држе трајно, због немогућности опоравка и повратка у природу;
2) болесне и повређене животиње за које се претпоставља да ће после
одговарајуће бриге и лечења моћи да се врате у природу;
3) животиње за које је надлежни царински орган или надлежни инспектор
одредио одузимање у складу са ратификованим међународним уговорима, законом о
заштити природе, законом којим се уређује добробит животиња и другим посебним
прописима, до коначног решавања њиховог статуса.

Члан 3.
Прихватилиште мора да испуњава услове у погледу градње и смештаја којима
се oбезбеђују испуњавање услова у погледу добробити животиња за држање животиња,
да исто буде смештено на простору који ће својом величином и другим обележјима
одговарати потребама смештаја планираног броја и врсте животиња, да поседује
одговарајуће дозволе и сагласности у складу са посебним прописима из области
просторног уређења и заштите животне средине, као и да испуњава следеће посебне
услове:
1) место на коме се налази прихватилиште мора бити физички довољно удаљено
од насеља и других сличних објеката у којима се држе животиње;
2) круг око прихватилишта мора бити довољно простран да би се обезбедила
функционална повезаност појединих делова и ограђен оградом високом најмање два
метра;
3) прихватилиште мора бити снабдевено довољним количинама питке воде и
системом за прихватање и безбедно одвођење отпадних и атмосферских вода;
4) простор за одлагање отпада мора бити удаљен најмање 50 метара од
прихватилишта и изграђен тако да је немогуће загађивање околине и разношење
биолошких агенаса, у складу са посебним прописима;
5) прихватилиште мора имати само један улаз, преко кога се контролише
кретање људи и животиња и промет хране за животиње и другог материјала;

Члан 4.
Прихватилиште мора испуњавати услове у складу са посебним прописима о
добробити животиња и условима држања животиња у заточеништву.
Услови у погледу бриге и смештаја о животињи морају да буду испуњени без
обзира на дужину боравка животиње у прихватилишту.

Члан 5.
Прихватилиште мора да има одговарајућу опрему и средства за превоз
животиња у складу са посебним прописима о добробити животиња током превоза.
Прихватилиште мора да има најмање једно запослено лице одговорно за послове
заштите добробити животиња које у погледу стручне спреме испуњава услове
прописане прописима о добробити животиња и које има радно искуство у струци од
најмање две године.

Члан 6.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку једне године од дана ступања на
снагу.
Број: 110-00-84/2010-03
У Београду, 8.октобра, 2010. године
Министар
др Оливер Дулић, с.р

preuzeto sa http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-2-1-Pravilnici-iz-2010-godine-128-document.htm

З А К О Н
О ПОТВРЂИВАЊУ ЕВРОПСКE КОНВЕНЦИЈE О ЗАШТИТИ
КУЋНИХ ЉУБИМАЦА

Члан 1.
Потврђује се Европска конвенција о заштити кућних љубимаца,
сачињена у Стразбуру, 13. новембра 1987. године, у оригиналу на енглеском и
француском језику.

Члан 2.
Текст Европске конвенције о заштити кућних љубимаца, у оригиналу на
енглеском језику и у преводу на српски језик гласи: - 2 -

11 - ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА O ЗАШТИТИ КУЋНИХ ЉУБИМАЦА

Преамбула

Државе чланице Савета Европе, потписнице ове Конвенције,
Имајући у виду да је циљ Савета Европе да постигне веће јединство између
својих чланова;
препознавајући моралну обавезу човека да поштује сва жива бића и имајући на
уму да кућни љубимци имају посебан однос са човеком;
имајући у виду значај који кућни љубимци имају у доприносу квалитету живота и
отуда њиховoj вредности за друштво;
имајући у виду потешкоће које проистичу из велике разноврсности животиња
које човек држи;
имајући у виду ризике по хигијену, здравље и безбедност човека и других
животиња, који проистичу из превелике популације кућних љубимаца;
имајући у виду да не треба охрабривати држање дивљих животиња као кућних
љубимаца;
свесни различитих услова који утичу на набавку, држање, комерцијални и
некомерцијални узгој, располагање и траговину кућним љубимцима;
свесни да се љубимци не држе увек у условима оптималним за њихово
здравље и добробит;
запажајући да се односи према кућним љубимцима веома разликују, понекада
због ограниченог знања и свести;
имајући у виду да је основни заједнички стандард односа и праксе, који
резултира у одговорном власништву кућних љубимаца не само пожељан, већ и
реалан циљ,
договориле су се о следећем:

Поглавље I
Oпште одредбе
Члан 1.
Дефиниције
1. Под појмом кућни љубимац подразумева се свака животиња коју човек држи
или намерава да држи нарочито у свом домаћинству ради властитог
уживања и дружења.
2. Под појмом трговина кућним љубимцима подразумевају се све редовне
пословне трансакције у значајним количинама које се обављају у циљу
остваривања профита а које укључују промену власништва над кућним
љубимцима.
3. Под појмом комерцијални узгој и смештај подразумева се узгој или смештај
углавном из профита и у значајним количинама.
4. Под појмом азил за животиње се подразумева непрофитабилна установа
где се кућни љубимци могу држати у значајном броју. Уколико то
дозвољавају законодавне и/или административне мере, таква установа
може да прихвата и луталице. - 12 -
5. Под појмом луталица се подразумева кућни љубимац који нема дом или је
изван граница домаћинства свог власника или држаоца и није под
контролом или директним надзором власника или држаоца.
6. Под појмом надлежни орган подразумева се орган именован од стране
државе чланице.

Члан 2.
Област и примена
1. Свака уговорна страна преузима обавезу предузимања неопходних корака
за спровођење одредби ове Конвенције у погледу:
а. кућних љубимаца, које држи физичко или правно лице у било ком
домаћинству или било ком објекту за промет, комерцијални узгој и смештај,
и у азилима за животиње;
б. луталица, тамо где је то одговарајуће.
2. Ништа у овој Конвенцији неће утицати на примену других инструмената
заштите животиња или очувања угрожених дивљих врста.
3. Ништа у овој Конвенцији неће утицати на слободу уговорних страна да
усвоје строжије мере заштите кућних љубимаца или да примене овде
садржане одредбе на категорије животиња које нису изричито наведене у
овом документу.

Поглавље II
Принципи држања кућних љубимаца
Члан 3.
Основни принципи добробити животиња
1. Нико неће нанети кућном љубимцу непотребан бол, патњу, страх и стрес.
2. Нико неће напустити кућног љубимца.

Члан 4.
Држање
1. Свако лице које држи кућног љубимца или које је пристало да се брине о
њему, биће одговорно за његово здравље и добробит.
2. Свако лице које држи кућног љубимца или које се брине о њему обезбедиће
му смештај, негу и пажњу узимајући у обзир етолошке потребе животиње у
складу са њеном врстом или расом, а нарочито:
а. дати јој одговарајућу храну и воду у довољним количинама;
б. обезбедити могућност кретања;
ц. предузети све расположиве мере да спречи њен бег;
3. Животиња се неће држати као кућни љубимац уколико:
а. нису испуњени услови из става 2 или уколико,
б. упркос томе што су ови услови испуњени, животиња не може да се
прилагоди на заточеништво. - 13 -

Члан 5.
Узгој
Свако лице које одабере кућног љубимца за узгој биће одговорно за анатомске,
физиолошке карактеристике и особине у понашању, а које би могле да
представљају ризик по здравље и добробит било потомства, било женског
родитеља.

Члан 6.
Старосна граница при набавци љубимца
Ниједан кућни љубимац неће бити продат лицима млађим од 16 година без
изричите сагласности родитеља или старатеља.

Члан 7.
Обука
Ниједан кућни љубимац неће бити обучаван на начин штетан по његово
здравље и добробит, нарочито присиљавањем животиње да прекорачи своје
природне способности или снагу или кориштењем вештачких помагала која
изазивају повреде или непотребан бол, патњу или стрес.

Члан 8.
Промет, комерцијални узгој и смештај, азили
1. Свако лице које, у време ступања на снагу ове Конвенције, тргује, или
комерцијално узгаја или држи кућне љубимце, или води азил за животиње,
ће у одговарајућем року, који утврди свака уговорна страна, пријавити то
надлежном органу.
Свако лице које има намеру да се ангажује у горе наведеним активностима
пријавиће своју намеру надлежном органу.
2. Ова пријава садржи:
а. врсту кућних љубимаца о којима се ради;
б. одговорно лице и његово знање;
ц. опис просторија и опреме која се користи или ће се користити.
3. Горе наведене делатности могу се обављати само:
а. ако одговорно лице поседује знање и способности потребне за дату
делатност, било као резултат професионалне обуке или довољног искуства у
раду са кућним љубимцима и
б. ако су просторије и опрема који се користе за дату делатност у складу са
захтевима наведеним у члану 4.
4. Надлежни орган ће, на основу пријаве дате према одредбама параграфа 1
утврдити да ли су услови наведени у параграфу 3 испуњени или не. Уколико
ови услови нису на одговарајући начин испуњени, препоручиће мере а,
уколико је неопходно за добробит животиња, забраниће започињање или
наставак дате делатности.
5. Надлежни орган ће, у складу са националним законодавством, вршити
надзор над испуњавањем горе наведених услова. - 14 -

Члан 9.
Рекламирање, забава, изложбе, такмичења и сличне
активности
1. Кућни љубимци се неће користити за рекламирање, забаву, изложбе,
такмичења и сличне активности ако:
а. организатор није обезбедио одговарајуће услове за кућне љубимце како
би се са њима поступало у складу са захтевима из члана 4, параграф 2, и
б. се здравље и добробит љубимаца доводе у ризик.
2. Никакве супстанце се неће давати кућним љубимцима, примењивати
терапија или употребљавати средства у циљу побољшања или смањења
природног нивоа перформансе дотичног љубимца:
а. током такмичења или
б. у било које друго време када би то угрозило здравље и добробит
дотичне животиње.

Члан 10.
Хируршке операције
1. Хируршке операције у циљу промене изгледа љубимца или у неке друге
нетерапеутске сврхе су забрањене, а нарочито:
а. скраћивање репова;
б. скраћивање ушију;
ц. девокализација;
д. уклањање канџи и зуба;
2. Изузеци од ових забрана биће дозвољени само:
а. ако ветеринар сматра да су некуративне процедуре неопходне било из
ветеринарско- медицинских разлога или због добробити саме животиње;
б. ради спречавања репродукције.
3. а. Операције током којих ће животиња трпети јак бол, или постоји
вероватноћа за то, изводиће се под анестезијом и то датом од стране
ветеринара или под његовим надзором.
б. Операције за које није неопходна анестезија могу се обављати од стране
надлежног лица, у складу са националним законодавством.

Члан 11.
Убијање
1. Само ветеринар или друго надлежно лице ће убити кућног љубимца, осим у
хитним случајевима када је неопходно окончати патњу дотичне животиње, а
када ветеринарска или друга компетентна помоћ нису брзо доступни или у
било којем другом хитном случају утврђеном националним законодавством.
Свако убијање ће се обавити уз минимум физичке и менталне патње
сходно датим околностима. Изабрани метод, осим у хитним случајевима, ће:
а. изазвати тренутни губитак свести и смрт, или- 15 -
б. започети са увођењем дубоке опште анестезије коју прати поступак који
доводи до коначне и сигурне смрти.
Лице одговорно за убијање ће, пре уклањања леша проверити да ли је
дотична животиња мртва.
2. Следеће методе убијања ће бити забрањене:
а. дављење и друге методе гушења уколико се не постижу ефекти
наведени у потпараграфу 1.б;
б. употреба било које отровне супстанце или лека, чије се дозирање и
примена не могу контролисати да би се постигао ефекат наведен у
параграфу 1;
ц. убијање електричном струјом, осим уколико томе не претходи тренутни
губитак свести.

Поглавље III
Додатне мере за луталице
Члан 12.
Смањење броја
Када уговорна страна сматра да јој број луталица представља проблем,
она ће предузети одговарајуће законодавне и/или административне мере
неопходне да се смањи њихов број на начин који неће изазвати бол, патњу
или стрес, који се иначе могу избећи.
a. Ове мере ће укључити захтеве да:
i. ако такве животиње ухвате, то буде обављено уз минимум физичке
и менталне патње за дату животињу;
ii. било да се ухваћене животиње задржавају или убијају, ово буде
обављено у складу са принципима наведеним у овој Конвенцији;
б. Уговорне стране се обавезују да размотре:
i. обезбеђивање трајне идентификације паса и мачака одговарајућим
средствима која изазивају минималан или никакав трајни бол,
патњу или непријатност, као што је тетовирање, као и уношење у
регистар бројева заједно са именима и адресама власника;
ii. смањење непланског размножавања паса и мачака и то
промовисањем стерилизације ових животиња;
iii. подстицање налазача пса или мачке луталице да то пријаве
надлежном органу.

Члан 13.
Изузеци за хватање, држање и лишавање живота
Изузеци од принципа наведених у овој Конвенцији, а који се тичу хватања,
држања, и убијања луталица могу се правити само ако је то неизбежно у
оквиру националних програма контроле обољења. - 16 -

Поглавље IV
Информисање и образовање
Члан 14.
Програми информисања и образовања
Уговорне стране преузимају обавезу да подстичу развој информационих и
образовних програма, како би се промовисали свест и знање међу
организацијама и појединацима који се баве држањем, узгојем, обуком,
прометом и смештајем кућних љубимаца о одредбама и принципима ове
Конвенције. У овим програмима посебна пажња ће се посвети следећем:
а. потреби да обуку љубимаца у комерцијалне и такмичарске сврхе
обављају лица са одговарајућим знањима и способностима;
б. потреби да се спречи:
i. поклањање кућних љубимаца лицима млађим од шеснаест година
без изричите сагласности родитеља или старатеља;
ii. поклањање кућних љубимаца у виду награда, или бонуса;
iii. непланско размножавање кућних љубимаца;
ц. могућим негативним последицама по здравље и добробит дивљих
животиња ако се оне набављају или уводе као кућни љубимци;
д. ризицима од неодговорне набавке љубимаца која доводи до повећања
броја нежељених и напуштених животиња.

Поглавље V
Мултилатералне консултације
Члан 15.
Мултилатералне консултације
1. Уговорне стране ће у року од пет година након ступања на снагу Конвенције
и сваких следећих пет година, и у свакој прилици, када већина представника
уговорних страна тако захтева, одржавати мултилатералне консултације
унутар Савета Европе у циљу преиспитивања примене Конвенције и
препоручљивости њеног ревидирања или проширења било које од њених
одредби. Ове консултације ће се одржавати на састанцима које сазива
Генерални секретар Савета Европе.
2. Свака уговорна страна ће имати право да именује једног представника који
ће учествовати у овим консултацијама. Свака држава чланица Савета
Европе, а која није уговорна страна Конвенције ће имати право да на овим
консултацијама буде представљена преко посматрача.
3. Након сваке консултације, уговорне стране ће поднети извештај Комитету
министара Савета Европе о консултацијама и о функционисању Конвенције
укључујући, уколико то сматрају за потребно, предлоге за амандмане на
чланове 15. до 23. ове Конвенције.
4. У складу са одредбама ове Конвенције, уговорне стране ће припремити
пословник за консултације. - 17 -

Поглавље VI
Амандмани
Члан 16.
Амандмани
1. Сваки амандман на чланове од 1. до 14. који предложи уговорна страна или
Комитет министара ће бити достављен Генералном секретару Савета
Европе, а који ће он проследити државама чланицама Савета Европе,
свакој уговорној страни, свакој држави позваној да приступи Конвенцији у
складу са одредбама члана 19.
2. Сваки амандман предложен у складу са одредбама претходног параграфа
биће преиспитан на мултилатералним консултацијама не касније од два
месеца од датума прослеђивања од стране Генералног секретара и када
може бити усвојен двотрећинском већином страна. Усвојени текст биће
прослеђен уговорним странама.
3. Дванаест месеци након његовог усвајања на мултилатералним
консултацијама амандман ће ступити на снагу, осим уколико једна од
уговорних страна не уложи приговор.

Поглавље VII
Завршне одредбе
Члан 17.
Потписивање, ратификација, усвајање, одобравање
Ова Конвенција ће бити отворена за потписивање од стране држава
чланица Савета Европе. Она подлеже ратификацији, прихватању или
одобравању. Инструменти ратификације, прихватања или одобравања
биће депоновани код Генералног секретара Савета Европе.

Члан 18.
Ступање на снагу
1. Ова Конвенција ступа на снагу првог дана у месецу након истека периода од
шест месеци након датума када су четири државе чланице Савета Европе
изразиле своју сагласност да буду обавезане Конвенцијом, у складу са
одредбама члана 17.
2. Што се тиче било које државе чланице, која накнадно изрази своју
сагласност да буде њоме обавезана, Конвенција ће ступити на снагу првог
дана у месецу након истека периода од шест месеци након датума
депоновања инструмента ратификације, прихватања или одобравања.

Члан 19.
Приступање држава које нису чланице Европске уније
1. Након ступања на снагу ове Конвенције, Комитет министара Савета Европе
може позвати било коју државу која није чланица Савета да приступи овој
Конвенцији, на основу одлуке коју донесе већина, предвиђена у члану 20.d.
Статута Савета Европе и то, једногласним гласањем представника
уговорних држава које имају право да заседају у Комитету министара. - 18 -
2. Што се тиче било које државе која приступа, Конвенција ступа на снагу првог
дана у месецу након истека периода од шест месеци од датума депоновања
инструмента приступања код Генералног секретара Савета Европе.

Члан 20.
Територијална клаузула
1. Свака држава може, у време потписивања или депоновања инструмента
ратификације, прихватања, одобравања или приступања, да одреди
територију или територије на којима ће се примењивати ова Конвенција.
2. Свака страна може, у свако време после, путем изјаве упућене Генералном
секретару Савета Европе, проширити примену ове Конвенције на било коју
другу територију одређену у изјави. Што се тиче дотичне територије
Конвенција ступа на снагу првог дана у месецу након истека периода од
шест месеци након датума примитка такве изјаве од стране Генералног
секретара.
3. Свака изјава припремљена у складу са два претходна параграфа може се, у
погледу било које територије наведене у таквој изјави, повући путем
обавештења упућеног Генералном секретару. Повлачење ступа на снагу
првог дана у месецу након истека периода од шест месеци након датума
примитка таквог обавештења од стране Генералног секретара.

Члан 21.
Изузећа
1. Свака држава може, у време потписивања или депоновања свог
инструмента ратификације, прихватања, одобравања или приступања,
изјавити да користи једно или више изузећа у погледу члана 6. и члана 10,
параграф 1, потпараграф а. Никаква друга изузећа се не могу правити.
2. Свака уговорна страна која је направила изузећа, у складу са претходним
параграфом, може да иста потпуно или деломично повуче путем
обавештења упућеног Генералном секретару Савета Европе. Повлачење
ступа на снагу на дан примитка таквог обавештења од стране Генералног
секретара.
3. Уговорна страна која је направила изузећа у погледу неке одредбе ове
Конвенције не може се позвати на примену дотичне одредбе од било које
друге уговорне стране; она може, међутим, уколико је њено изузеће
делимично или условно, да се позове на примену дате одредбе у мери у
којој ју је и сама прихватила.

Члан 22.
Отказивање
1. Свака уговорна страна може, у било које време отказати ову Конвенцију
путем обавештења упућеног Генералном секретару Савета Европе.
2. Такво отказивање ступа на снагу првог дана у месецу након истека периода
од шест месеци после датума примитка таквог обавештења од стране
Генералног секретара. - 19 -

Члан 23.
Обавештења
Генерални секретар Савета Европе ће обавестити државе чланице Савета
Европе и сваку државу која је приступила Конвенцији или је позвана да то
уради, о:
a. сваком потпису;
б. депоновању инструмента ратификације, прихватања, одобравања или
приступања;
ц. сваком датуму ступања на снагу ове Конвенције у складу са члановима
18, 19. и 20;
д. сваком другом акту, пријавама или обавештењу који се односе на ову
Конвенцију.
У потврду овога, доле потписани, прописно овлашћени, потписали су ову
Конвенцију.
Сачињено у Стразбуру, 13. новембра 1987, на енглеском и француском
језику, оба текста будући подједнако аутентична, у једном примерку ће бити
депонована у архиву Савета Европе. Генерални секретар Савета Европе
доставиће оверене копије свакој држави чланици Савета Европе и свакој
држави позваној да приступи овој Конвенцији.- 20 -
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
гласнику Републике Србије - Међународни уговори“. [b]

ZAKON

O VETERINARSTVU

("Sl. glasnik RS", br. 91/2005 i 30/2010)


I OSNOVNE ODREDBE
Član 1

Ovim zakonom uređuje se zaštita i unapređenje zdravlja i dobrobiti životinja, utvrđuju se zarazne bolesti životinja i mere za sprečavanje pojave, otkrivanje, sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti životinja i bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarna kontrola i uslovi za proizvodnju i promet životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, kao i uslovi za obavljanje veterinarske delatnosti.

Član 2

Zarazne bolesti životinja, u smislu ovog zakona, smatraju se bolesti koje su određene zoosanitarnim kodeksom Međunarodne organizacije za zaštitu zdravlja životinja - Office International des Epizooties (u daljem tekstu: OIE).

Naročito opasnim zaraznim bolestima životinja, u smislu ovog zakona, smatraju se bolesti koje se mogu veoma brzo širiti bez obzira na državne granice i koje izazivaju velike zdravstvene probleme praćene negativnim ekonomskim posledicama za zemlju, kao i na međunarodnu trgovinu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla i hrane za životinje.

Ministar nadležan za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: ministar) propisuje listu zaraznih bolesti iz stava 1. ovog člana i listu naročito opasnih zaraznih bolesti iz stava 2. ovog člana.

Član 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) analiza rizika obuhvata naučnu procenu rizika, upravljanje i obaveštavanje o riziku radi obezbeđivanja prihvatljivog nivoa zaštite zdravlja životinja i zaštite zdravlja ljudi;

2) bezbednost hrane jeste svojstvo hrane da je zdravstveno-higijenski i kvalitativno ispravna za ishranu ljudi u skladu sa njenom namenom;

3) bezbedan proizvod životinjskog porekla jeste proizvod sa niskim prihvatljivim rizikom od mikroorganizama i štetnih materija koje negativno utiču na zdravlje životinja i ljudi ili na održavanje kvaliteta proizvoda;

4) vanredne veterinarsko-sanitarne mere obuhvataju mere za sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti koje se primenjuju posle pojave naročito opasnih zaraznih bolesti ili širenja enzootskih zaraznih bolesti;

5) vlasnik životinje jeste svako pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, gajenja, reprodukcije, transporta, korišćenja i prodaje životinje, koji je odgovoran za život, zaštitu zdravlja i dobrobit životinje;

5a) držalac životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, gajenja, reprodukcije, transporta, korišćenja, prodaje na osnovu pismenog odobrenja vlasnika životinje i koji je odgovoran za život, zaštitu zdravlja i dobrobit životinje;

6) veterinarsko-sanitarna kontrola obuhvata mere, radnje i aktivnosti koje se preduzimaju radi direktne ili indirektne zaštite zdravlja životinja ili ljudi;

7) veterinarski lekovi jesu lekovi i biološki preparati, osim osnovnih proizvoda za negu životinja, koji se koriste radi sprečavanja pojava i širenja, suzbijanja ili iskorenjivanja bolesti ili za lečenje obolelih životinja, kao i za poboljšanje, izmenu ili povraćaj telesne funkcije životinja ili za postizanje drugih ciljeva u vezi sa poboljšanjem zdravlja životinja;

veterinarsko javno zdravstvo obuhvata poslove iz delokruga veterinarsko-sanitarne kontrole životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje i pratećih predmeta, a koji su direktno ili indirektno u ulozi zaštite zdravlja ljudi od zoonoza i štetnih materija, kao i zaštitu životne sredine;

9) veterinar jeste doktor veterinarske medicine odnosno diplomirani veterinar;

10) gazdinstvo sa životinjama (u daljem tekstu: gazdinstvo) jeste svaki zatvoreni ili otvoreni prostor, farma, objekat u kome se životinje drže, čuvaju, uzgajaju i stavljaju u promet, trajno ili privremeno;

11) dezinfekcija jeste primena načina, postupaka i metoda radi uništavanja uzročnika bolesti životinja, uključujući i bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude;

12) dezinsekcija jeste primena načina, postupaka i metoda radi uništavanja štetnih insekata i krpelja;

13) deratizacija jeste primena načina, postupaka i metoda za uništavanje štetnih glodara;

14) dezodoracija jeste primena načina, postupaka i metoda za neutralizaciju neprijatnih mirisa;

15) dekontaminacija jeste primena načina, postupaka i metoda za odstranjivanje i uništavanje štetnih materija;

16) dodaci hrani za životinje jesu materije ili preparati koji se koriste u hrani za životinje radi poboljšanja organoleptičkih i kvalitativnih svojstava hrane za životinje ili fiziološkog stanja životinja;

17) držanje životinja jeste gajenje i briga o životinjama, osim uzgoja životinja;

18) egzotične zarazne bolesti jesu bolesti životinja definisane u skladu sa preporukama OIE koje nisu potvrđene na teritoriji Republike Srbije;

19) enzootske zarazne bolesti jesu bolesti životinja definisane u skladu sa preporukama OIE koje su prisutne na teritoriji Republike Srbije;

20) epizootiološka jedinica jeste područje koje obuhvata teritoriju opštine ili njen deo;

21) epizootiološko područje jeste područje koje obuhvata veći broj epizootioloških jedinica;

22) životinje jesu domaći papkari i kopitari (domaća goveda, uključujući vrste rodova Bubalus i Bison, svinje, ovce, koze i domaći kopitari uključujući konje, magarce, mazge i mule), živina (gajene ptice uključujući kokoške, ćurke, guske, patke, morke, ptice koje se ne smatraju domaćim, ali se uzgajaju kao domaće životinje, osim ratita); ratite (noj, emu, rea, moa i kivi); lagomorfi (zečevi, kunići i drugi glodari); divljač (divlji papkari, kopitari ili lagomorfi, drugi kopneni sisari koji se love za ishranu ljudi i koji se smatraju slobodnom divljači po važećim propisima, uključujući sisare koji žive na ograđenoj teritoriji u slobodnim uslovima sličnim onima u kojima živi slobodna divljač i divlje ptice koje se love za ishranu ljudi); druge životinje i ptice koje nisu živina (životinje i ptice u zoološkom vrtu, psi, mačke, pčele, svilena buba, divlje životinje, gmizavci, laboratorijske i eksperimentalne životinje); ribe i druge vodene životinje (morske ili slatkovodne životinje, osim živih školjki i ostalih mekušaca, živih bodljokožaca, živih plaštaša i živih morskih puževa i svih sisara, reptila i žaba bez obzira da li su divlje ili uzgajane); školjke i ostali mekušci (Lamellibranchiata koji se hrane filtriranjem); puževi (kopnene gastropode Helix pomatia Linne, Helix aspersa Muller, Helix lucorum i vrste iz porodice Achatinidae);

23) zaraženo područje jeste područje na kojem je utvrđen najmanje jedan slučaj zarazne bolesti koja može da se širi;

23a) zdravstvena zaštita životinja jeste rano otkrivanje, nadzor, zaštita od pojave, suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih i parazitskih bolesti, uključujući i suzbijanje zoonoza, kao i uzgoj životinja određenog genotipa slobodnog od određenih bolesti i zaštita od drugih prenosivih i organskih bolesti;

23b) zdravstveni status jeste zdravstveno stanje stada, jata, farme, kompartmenta, zone, područja ili države u odnosu na određenu bolest životinja, koji se utvrđuje u skladu sa definisanim kriterijumima za svaku bolest ponaosob;

24) zdravstveno stanje životinja jeste stanje životinja u pogledu zaraznih bolesti životinja utvrđeno prema kriterijumima koje su definisale odgovarajuće međunarodne organizacije;

24a) zajednički veterinarski ulazni dokument jeste propisani oblik veterinarskog uverenja za sve pošiljke koje podležu službenoj kontroli na granici kojim se potvrđuje da je obavljen veterinarsko-sanitarni pregled pri ulasku pošiljke na područje Republike Srbije, na kome su navedeni rezultati pregleda i broj rešenja graničnog veterinarskog inspektora u odnosu na ispunjenost uslova za uvoz i tranzit;

25) zona jeste deo teritorije države sa određenim zdravstvenim stanjem životinja;

26) zoonoza jeste bolest koja se može prenositi direktno ili indirektno sa životinja na ljude i sa ljudi na životinje;

27) iskorenjivanje bolesti jeste uklanjanje uzročnika bolesti u državi ili u zoni;

28) karantin za životinje jeste objekat u kojem se drže životinje, reproduktivni materijal i jaja za priplod pod uslovima potpune izolacije, a radi provere i utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja;

28a) kompartment jeste jedan ili više objekata sa istim biosigurnosnim uslovima i istim uslovima ishrane, nege i držanja životinja, kao i istim zdravstvenim statusom u odnosu na određene bolesti životinja;

29) konfiskat jeste proizvod životinjskog porekla za koji je veterinarsko-sanitarnim pregledom utvrđeno da nije bezbedan po zdravlje ljudi i da ne može da se koristi za ishranu ljudi;

30) kućni ljubimci jesu psi, domaće mačke, domaće ptice, mali glodari, terarijumske, akvarijumske i druge životinje, koje se gaje ili drže za druženje, rekreaciju, zaštitu ili pomoć čoveku;

31) međunarodne organizacije jesu OIE i druge međunarodne organizacije (FAO, WHO, WTO) u oblasti zaštite zdravlja životinja i ljudi čiji je član Republika Srbija;

32) obaveštavanje o riziku jeste pružanje ili razmena informacija o riziku između subjekata koji procenjuju rizik, upravljaju rizikom i drugih subjekata na koje se rizik odnosi;

33) obeležavanje i registracija životinja jeste postupak označavanja životinja na trajan način radi identifikacije, registracije i prikupljanja svih podataka u jedinstven informacioni sistem;

34) objekat jeste građevinska celina ili prostor za uzgoj, držanje, klanje, lečenje, reprodukciju, izlaganje, održavanje takmičenja, prodaju životinja, ulov ili dresuru, odlaganje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, za proizvodnju, skladištenje i promet proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, proizvodnju i promet veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini i proizvodnju, kao i promet proizvoda za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju;

34a) odobren objekat jeste objekat za koji je utvrđeno da ispunjava propisane veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte i posebne uslove za higijenu hrane i hrane za životinje i koji je upisan u Registar odobrenih objekata;

35) otpadne vode jesu vode koje nastaju u objektima za uzgoj životinja, klanicama i drugim objektima za obradu, preradu i sakupljanje proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla i sporednih proizvoda životinjskog porekla i zahtevaju posebnu tehnologiju odvoda i prečišćavanja;

36) sporedni proizvodi životinjskog porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi jesu leševi životinja, trup, delovi trupa životinja, sastavni delovi tela životinja, proizvodi životinjskog porekla i hrana životinjskog porekla koji nisu namenjeni i bezbedni za ishranu ljudi, stajnjak i otpad iz objekata u kojima se priprema hrana za ishranu ljudi (u daljem tekstu: sporedni proizvodi životinjskog porekla);

37) područje bez bolesti jeste teritorija države ili njenog dela, kao i teritorija više država ili njihovih delova, bez prisustva određene zarazne bolesti za koje je utvrđeno da su ispunjeni uslovi koje propisuje OIE za nepostojanje određene zarazne bolesti;

37a) pošiljka jesu životinje, hrana i proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje i sporedni proizvodi životinjskog porekla obuhvaćeni istim propisanim dokumentom koji se nalazi na istom prevoznom sredstvu, potiču iz istog mesta porekla i namenjeni su istom mestu krajnjeg odredišta;

38) potrebe domaćinstva jesu proizvodnja i korišćenje hrane životinjskog porekla samo za sopstvene potrebe;

39) prateći predmeti jesu predmeti preko kojih se može preneti zarazna bolest životinja na druge životinje ili ljude, uključujući, između ostalog, prostirke, opremu i druge predmete koji prate životinje ili se koriste na njima;

40) period inkubacije jeste period koji protekne između unosa patogena u organizam životinje i pojave kliničkih simptoma bolesti;

41) proizvodi životinjskog porekla jesu sastavni delovi životinjskog tela u neprerađenom obliku, proizvodi koji se dobijaju od životinja, kao i jaja za priplod i reproduktivni materijal, osim hrane životinjskog porekla;

42) proizvodi životinjskog porekla namenjeni za upotrebu u poljoprivredi ili industriji jesu sirova koža, krzno, vuna, dlaka, čekinje, perje, papci, kosti, rogovi, krv, creva i dr;

43) proizvodi životinjskog porekla namenjeni za upotrebu u farmaciji ili hirurgiji jesu organi, tkiva, krv i druge telesne tečnosti životinja, koji se koriste u pripremi farmaceutskih proizvoda ili hirurških sredstava;

44) prinudno klanje životinja jeste klanje bez prethodnog veterinarsko-sanitarnog pregleda u slučaju kada je život životinje neposredno ugrožen;

45) promet životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, sporednih proizvoda životinjskog porekla i prerađenih sporednih proizvoda životinjskog porekla obuhvata uvoz, tranzit, izvoz, skladištenje, prodaju, izlaganje radi prodaje, premeštanje, razmenu, ustupanje ili bilo kakav njihov prenos na treća lica;

46) procena rizika jeste procena verovatnoće unošenja, pojave i širenja zarazne bolesti na teritoriji Republike Srbije i procena mogućih negativnih efekata po zdravlje životinja odnosno ljudi, koji proističu od organizama koji prouzrokuju bolesti ili od prisustva štetnih materija;

47) rizik jeste određeni nivo verovatnoće pojavljivanja zarazne bolesti ili prisustva štetnih materija, koji direktno ili indirektno u određenom stepenu mogu da ugroze zdravlje životinja ili ljudi;

47a) registrovan objekat jeste objekat za koji nije predviđeno prethodno utvrđivanje ispunjenosti propisanih veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane i hrane za životinje i koji je upisan u Registar objekata radi njegove evidencije;

48) reproduktivni materijal jesu seme za veštačko osemenjavanje, jajne ćelije i oplođene jajne ćelije;

48a) rezidua jeste ostatak supstanci ili njenih metabolita sa farmakološkim delovanjem, kao i drugih materija koje mogu zaostati u tkivima, organima i/ili proizvodima, hrani životinjskog porekla i hrani za životinje i kao takve mogu biti štetne za zdravlje ljudi;

49) sanitacija jeste mehaničko čišćenje, sanitarno pranje, dezinfekcija i dezodoracija;

49a) sledljivost jeste mogućnost praćenja životinja, proizvoda i hrane životinjskog porekla i hrane za životinje kroz sve faze proizvodnje, prerade, distribucije i uništavanja, uključujući i sledljivost materija koje su namenjene za stavljanje u hranu ili se očekuje da će biti stavljene u hranu ili hranu za životinje, kao i veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini;

49b) službeni uzorak jeste uzorak uzet prema propisanom postupku u toku službene kontrole koju vrši veterinarski inspektor ili ovlašćeni veterinar;

49v) službena kontrola jeste bilo koji postupak kontrole koju sprovodi nadležni organ radi potvrde usaglašenosti i primene propisa u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane životinjskog porekla, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla, lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini i pratećih predmeta;

50) ugroženo područje jeste područje na koje se zarazna bolest sa zaraženog područja može preneti;

51) uzgoj životinja jeste gajenje ili tov životinja radi proizvodnje proizvoda životinjskog porekla i hrane životinjskog porekla;

52) upravljanje rizikom jeste određivanje i sprovođenje mera radi smanjenja rizika;

53) hrana za životinje jesu supstance ili hraniva biljnog, životinjskog odnosno mineralnog porekla, u prirodnom ili prerađenom obliku, sveži ili konzervisani, sekundarni proizvodi biosinteze, proizvodi industrijske prerade, organske i neorganske materije, koje su pojedinačno ili kao mešavina namenjene za ishranu životinja. Pod hranom za životinje se podrazumeva i voda koja se upotrebljava za napajanje odnosno ugrađuje u hranu za životinje prilikom njene proizvodnje;

54) hrana životinjskog porekla jeste sve ono što služi za ishranu ljudi u neprerađenom, obrađenom ili prerađenom stanju, a potiče od životinja;

55) štetne materije jesu materije ili njihovi metaboliti koji mogu ugroziti zdravlje životinja odnosno ljudi.

1. Veterinarska delatnost

Član 4

Veterinarska delatnost, u smislu ovog zakona, obuhvata:

1) praćenje, zaštitu i unapređenje zdravlja životinja;

2) zaštitu životinja od zaraznih i drugih bolesti;

3) otkrivanje i dijagnostikovanje bolesti i lečenje obolelih životinja;

4) sprovođenje mera zdravstvene zaštite životinja;

5) zaštitu ljudi od zoonoza;

6) kontrolu bezbednosti hrane životinjskog porekla i proizvoda životinjskog porekla na mestu uzgoja životinja, proizvodnje i prometa proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla i hrane za životinje;

7) obeležavanje i registraciju životinja radi kontrole kretanja i obezbeđivanja sledljivosti u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla i hrane životinjskog porekla;

kontrolu vode za napajanje životinja radi obezbeđivanja njene ispravnosti;

9) kontrolu zdravlja priplodnih životinja i njihove reproduktivne sposobnosti, kao i sprovođenje mera za lečenje steriliteta i veštačkog osemenjavanja;

10) zaštitu životne sredine od zagađenja uzročnicima zaraznih bolesti životinja;

11) zaštitu životinja od mučenja i patnje, kao i staranje o dobrobiti životinja;

12) kontrolu u proizvodnji i prometu veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterinarskoj medicini;

13) poslove dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije, dezodoracije i dekontaminacije;

14) veterinarsku edukaciju i obaveštavanje.

2. Prava i dužnosti vlasnika i držalaca životinja

Član 5

Vlasnici i držaoci životinja imaju pravo na:

1) zdravstvenu zaštitu životinja;

2) slobodan izbor veterinara radi pružanja usluga, osim za usluge utvrđene Programom mera zdravstvene zaštite životinja;

3) informacije o zdravstvenom stanju životinja na određenoj teritoriji;

4) neometan pristup uslugama u okviru veterinarske ambulante, veterinarske stanice, veterinarske klinike, javne veterinarske ambulante i javne veterinarske stanice u toku 24 sata;

5) informacije o svim merama u vezi sa odabranim načinom i troškovima lečenja njihovih životinja, kao i o mogućim posledicama.

Član 6

Vlasnici i držaoci životinja dužni su da:

1) se staraju o zdravlju i dobrobiti životinja;

2) preduzimaju mere zaštite zdravlja životinja radi sprečavanja pojave i širenja zaraznih bolesti životinja i zoonoza;

3) obaveste veterinara ili veterinarskog inspektora u slučaju sumnje da postoji opasnost po zdravlje životinja uključujući i pobačaj;

4) omoguće sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja;

5) obezbede hranu za životinje kojom se ne mogu preneti ili prouzrokovati bolesti;

6) izvrše registraciju gazdinstva;

7) obeleže i registruju životinje, u skladu sa ovim zakonom;

vode registar životinja na gazdinstvu i evidenciju o kupovini i prodaji životinja, njihovom premeštanju i prometu radi praćenja njihovog kretanja;

9) prijave promenu lokacije, kao i promenu brojnog stanja životinja Centralnoj bazi radi prijave odnosno odjave životinja, u skladu sa ovim zakonom;

10) čuvaju propisanu dokumentaciju, u skladu sa ovim zakonom;

11) čuvaju kopije recepata veterinarskih lekova godinu dana, a potvrde o vakcinaciji životinja dve godine.

12) (brisana).

3. Međunarodne obaveze

Član 7

Međunarodne obaveze u pogledu sprečavanja širenja i suzbijanja zarazne bolesti životinja i bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude u međunarodnom prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i prerađenih proizvoda i pratećih predmeta, izvršavaju se u skladu sa preporukama OIE, sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera Svetske trgovinske organizacije (WTO), međunarodnim konvencijama i drugim međunarodnim sporazumima.

II SUBJEKTI U VETERINARSKOJ DELATNOSTI I NJIHOVI ORGANIZACIONI OBLICI
1. Vrste i pravni položaj subjekata u veterinarskoj delatnosti

Član 8

Veterinarskom delatnošću može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je registrovan u Registar privrednih subjekata i koji je upisan u Registar pravnih lica i preduzetnika za obavljanje veterinarske delatnosti (u daljem tekstu: Registar) koji vodi Ministarstvo.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana osniva se kao:

1) veterinarska ambulanta;

2) veterinarska stanica;

3) veterinarska klinika;

4) veterinarska apoteka;

5) centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje;

5a) centar za skladištenje i distribuciju semena za veštačko osemenjavanje;

6) laboratorija

(u daljem tekstu: veterinarske organizacije) i posluju po propisima o privrednim društvima.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar ako ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra, prostorija (objekat), tehničkih uslova i odgovarajuće opreme.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana uslov u pogledu stručnog kadra ispunjava ako ima zaposlenog veterinara sa licencom za obavljanje veterinarske delatnosti.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana mora da ima u stalnom radnom odnosu veterinara sa licencom za obavljanje veterinarske delatnosti, kao odgovorno lice.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu objekata, opreme i sredstava za rad, kao i uslove u pogledu stručnog kadra iz st. 4, 5. i 6. ovog člana.

Ministar utvrđuje ispunjenost uslova iz st. 4, 5. i 6. ovog člana.

Član 9

Pojedine poslove iz okvira veterinarske delatnosti mogu da obavljaju veterinarski specijalistički zavod, veterinarski institut, Nacionalna referentna laboratorija za naročito opasne zarazne bolesti sa liste OIE i visokoškolske ustanove i visokoškolske jedinice, koje se bave obrazovanjem veterinara, u skladu sa ovim zakonom.

Subjekti iz stava 1. ovog člana posluju po propisima o javnim službama.

Član 10

Pravno lice koje se bavi uzgojom stoke i stočarskom proizvodnjom može za potrebe sopstvenog stočarstva na farmama u sopstvenom vlasništvu da osnuje veterinarsku službu kao veterinarsku stanicu (u daljem tekstu: veterinarska služba) sa statusom pravnog lica.

Veterinarska služba može da obavlja poslove zdravstvene zaštite životinja i poslove na sprovođenju Programa mera zdravstvene zaštite životinja za potrebe sopstvenog stočarstva na farmama u sopstvenom vlasništvu na istom epizootiološkom području ako ispunjava uslove iz člana 17. ovog zakona.

Čl. 11-14

(Brisani)

Član 15

Na celom epizootiološkom području Republike Srbije mora se obezbediti zdravstvena zaštita životinja.

Ako na pojedinim područjima Republike Srbije ne postoji organizovana zdravstvena zaštita životinja Vlada osniva javnu veterinarsku stanicu odnosno javnu veterinarsku ambulantu kao javnu službu koja posluje po propisima o javnim službama.

Odredbe čl. 16. i 17. ovog zakona kojima se propisuju uslovi za osnivanje i rad veterinarske ambulante i veterinarske stanice primenjuju se i na javnu veterinarsku stanicu odnosno javnu veterinarsku ambulantu.

Akt o osnivanju javne veterinarske stanice odnosno javne veterinarske ambulante sadrži naročito, odredbe o području na kojem će se obavljati zdravstvena zaštita životinja, sredstvima za osnivanje i sredstvima za rad.

Na statut javne veterinarske stanice odnosno javne veterinarske ambulante saglasnost daje Ministarstvo.

2. Veterinarske organizacije

1) Veterinarska ambulanta

Član 16

Veterinarska ambulanta:

1) prati zdravstveno stanje životinja i sprovodi mere profilakse, dijagnostike i terapije u cilju zaštite zdravlja i dobrobiti životinja;

2) vrši hirurške, porodiljske i druge veterinarske intervencije na životinjama;

3) vrši laboratorijska, rendgenološka i druga specijalistička ispitivanja;

4) sprovodi veštačko osemenjavanje, sprečavanje i suzbijanje steriliteta, povećanje plodnosti, kastraciju i dr;

5) izdaje propisanu dokumentaciju i o tome vodi evidenciju;

6) obavlja vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila;

7) izdaje uverenja o zdravstvenom stanju kućnih ljubimaca koje ordinira;

organizuje, sprovodi i kontroliše obeležavanje životinja i vodi registar obeleženih životinja;

9) vrši trihineloskopski pregled;

10) sprovodi Program mera zdravstvene zaštite životinja ako u određenoj epizootiološkoj jedinici nije organizovana veterinarska stanica;

11) sprovodi dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i dezodoraciju objekata i vozila;

12) vrši i druge poslove za koje je registrovana, u skladu sa ovim zakonom.

Veterinarska ambulanta može da organizuje, sprovodi i kontroliše obeležavanje životinja i vodi registar obeleženih životinja, kao i da sprovodi Program mera zdravstvene zaštite životinja u epizootiološkoj jedinici u kojoj nije organizovana veterinarska stanica na osnovu ovlašćenja ministra.

Veterinarska ambulanta poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom;

2) odgovarajuće objekte, prostorije, opremu i uređaje.

Veterinarska ambulanta poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja i u izdvojenom poslovnom prostoru ako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, uređaja i ako ima u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom u izdvojenom poslovnom prostoru.

Veterinarska ambulanta može da obavlja poslove veterinarske apoteke ako ispunjava uslove iz člana 19. ovog zakona.

2) Veterinarska stanica

Član 17

Veterinarska stanica, pored poslova koje u skladu sa ovim zakonom obavlja veterinarska ambulanta, može i da:

1) sprovodi mere zdravstvene zaštite životinja utvrđene Programom mera zdravstvene zaštite životinja;

2) vrši promet na malo veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, izuzev proinekcionih lekova seruma, vakcina i dijagnostičkih sredstava koji se koriste po Programu mera zdravstvene zaštite životinja, ako ima registrovanu veterinarsku apoteku;

3) vrši promet na malo hrane za životinje;

4) vrši promet na malo sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i dezodoraciju, kao i sredstava za negu životinja;

5) sprovodi veterinarsko-sanitarne mere u karantinu u unutrašnjem prometu i uvozu;

6) vrši matičenje životinja;

7) vrši i druge poslove za koje je registrovana, u skladu sa ovim zakonom.

Veterinarska stanica može da sprovodi veterinarsko-sanitarne mere u karantinu u unutrašnjem prometu i uvozu, kao i da organizuje, sprovodi i kontroliše obeležavanje životinja i vodi registar obeleženih životinja, na osnovu ovlašćenja ministra.

Veterinarska stanica delatnost odnosno poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposleno najmanje tri diplomirana veterinara sa licencom;

2) u stalnom radnom odnosu najmanje jednog diplomiranog inženjera poljoprivrede stočarskog smera ako se bavi poslovima matičenja životinja;

3) odgovarajuće objekte, prostorije, opremu i uređaje.

Veterinarska stanica može da obavlja i poslove veterinarske apoteke ako ispunjava uslove iz člana 19. ovog zakona.

Veterinarska stanica poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja i u izdvojenom poslovnom prostoru ako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, uređaja i ako ima u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom u izdvojenom poslovnom prostoru.

3) Veterinarska klinika

Član 18

Veterinarska klinika, pored poslova koje u skladu sa ovim zakonom obavlja veterinarska ambulanta i veterinarska stanica, može da obavlja i stacionarno lečenje i negu bolesnih i povređenih životinja.

Veterinarska klinika poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposleno najmanje četiri diplomirana veterinara sa licencom;

2) odgovarajuće objekte, prostorije, opremu i uređaje.

Veterinarska klinika poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja i u izdvojenom poslovnom prostoru ako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, uređaja i ako ima u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom u izdvojenom poslovnom prostoru.

4) Veterinarska apoteka

Član 19

Veterinarska apoteka se osniva radi prometa na malo veterinarskim lekovima i medicinskim sredstvima za upotrebu u veterini, sredstvima za negu i zaštitu životinja, kao i hrane za životinje.

Veterinarska apoteka ne može da vrši promet proinekcionih veterinarskih lekova, lekova za intramamarnu upotrebu, intrauterinu upotrebu seruma, vakcina i dijagnostičkih sredstava.

Određene veterinarske lekove veterinarska apoteka može izdavati samo na osnovu recepta izdatog od strane veterinara sa licencom.

Ministar bliže propisuje uslove za izdavanje veterinarskih lekova na recept i listu lekova koji se izdaju na recept.

Veterinarska apoteka može da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog diplomiranog veterinara sa licencom ili diplomiranog farmaceuta;

2) odgovarajuće objekte, prostorije i opremu.

Veterinarska apoteka poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja i u izdvojenom poslovnom prostoru ako izdvojen poslovni prostor ispunjava uslove u pogledu objekta, prostorije, opreme, uređaja i ako ima u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom ili diplomiranog farmaceuta u izdvojenom poslovnom prostoru.

5) Centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje

Član 20

Centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje (u daljem tekstu: Centar za reprodukciju životinja) obavlja:

1) proizvodnju odnosno promet semena za veštačko osemenjavanje životinja, jajnih ćelija i oplođenih jajnih ćelija;

2) kontrolu zdravstvenog stanja priplodnih životinja i njihove sposobnosti za razmnožavanje tokom dobijanja, obrade i skladištenja semena za veštačko osemenjavanje, jajnih ćelija i oplođenih jajnih ćelija;

3) praćenje i sprovođenje mera za povećanje plodnosti životinja i učestvuje u istraživanjima u oblasti reprodukcije životinja;

4) pružanje stručne pomoći u sprovođenju veštačkog osemenjavanja (čuvanje i upotreba reproduktivnog materijala) i pomaže u suzbijanju neplodnosti;

5) druge poslove za koje je registrovan, u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog člana Centar za reprodukciju životinja može da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog veterinara sa licencom, koji je specijalista za poslove reprodukcije životinja;

2) odgovarajuće objekte, prostorije, opremu i sredstva za dobijanje, obradu i promet semena za veštačko osemenjavanje, jajnih ćelija i oplođenih jajnih ćelija.

5a) Centar za skladištenje i distribuciju semena za veštačko osemenjavanje

Član 20a

Centar za skladištenje i distribuciju semena za veštačko osemenjavanje obavlja:

1) skladištenje, odnosno promet semena za veštačko osemenjavanje životinja, u skladu sa odgajivačkim ciljem i odgajivačkim programom;

2) kontrolu skladištenja i rukovanja, kao i uslova distribucije i isporuke semena za veštačko osemenjavanje;

3) praćenje i vođenje evidencije o prijemu i isporuci semena za veštačko osemenjavanje;

4) druge poslove za koje je registrovan, u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog člana Centar za skladištenje i distribuciju semena za veštačko osemenjavanje može da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu zaposlenog jednog diplomiranog veterinara sa licencom;

2) odgovarajuće objekte, prostorije, opremu i sredstva za čuvanje i promet semena za veštačko osemenjavanje.

6) Laboratorija

Član 21

Laboratorija obavlja:

1) dijagnostička ispitivanja (bakteriološka, serološka, virusološka, parazitološka, hemijska, biohemijska, fizička, patološka i radiološka);

2) dijagnostička ispitivanja proizvoda životinjskog porekla i bezbednosti hrane životinjskog porekla;

3) dijagnostička ispitivanja hrane za životinje i vode;

4) druge poslove za koje je registrovana u Registru privrednih subjekata.

Poslove iz stava 1. ovog člana laboratorija može da obavlja ako je akreditovana u skladu sa važećim standardima.

Laboratorija koja vrši službenu kontrolu u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, proizvoda životinjskog porekla i zdravstvene zaštite životinja mora da ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, kadrovske osposobljenosti i koja je akreditovana od strane nadležnog akreditacionog tela Republike Srbije u skladu sa srpskim, evropskim i međunarodnim standardima i mora da bude ovlašćena.

Ministar rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova za obavljanje poslova službene kontrole iz stava 3. ovog člana.

Rešenje ministra iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje uslove koje treba da ispuni laboratorija iz stava 3. ovog člana.

U slučaju da laboratorija ne izvršava poslove za koje je ovlašćena ministar rešenjem može da oduzme dato ovlašćenje.

Rešenje ministra iz stava 7. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Spisak ovlašćenih laboratorija iz stava 3. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".