Zakoni i podzakonski akti

Ovde postavite sve zakone vezane za uzgoj, pišite svoje komentare...

Uredba o zaštiti prirodnih retkosti

Uredba je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 50/93 i 93/93.

Spisak biljaka zaštićenih kao prirodne retkosti
Spisak životinja zaštićenih kao prirodne retkosti


Član 1.
Ovom uredbom određuju se divlje vrste biljaka i životinja koje se, radi očuvanja biološke raznovrsnosti, odnosno prirodnog genofonda, kao prirodne retkosti od izuzetnog značaja, stavljaju pod zaštitu i određuje I stepen njihove zaštite.

Član 2.
Pod zaštitu I stepena stavljaju divlje biljke navedene u Spisku I - Vrste biljaka zaštićene kao prirodne retkosti i divlje životinje navedene u Spisku II - Vrste životinja zaštićene kao prirodne retkosti, koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.
Zaštita prirodnih retkosti čiji je opstanak u prirodnim staništima ugrožen u takvom stepenu da pripadaju vrstama koje će bez posebnih mera zaštite ubrzo iščeznuti (vrste u opasnosti) ili postoji opasnost od njihovog iščezavanja (ranjive vrste) obezbeđuje se na celom području Republike, a pojedinih vrsta samo na određenom području odnosno delu područja, naznačenom u Spisku I i Spisku II, na kome je utvrđeno da te vrste po stepenu ugroženosti pripadaju vrstama u opasnosti ili ranjivim vrstama.

Član 3.
Zaštitom I stepena smatra se zabrana korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa.
U smislu stava 1. ovog člana zabranjeno je:
1) uništavati jedinke zaštićenih vrsta biljaka i njihove razvojne oblike branjem, sakupljanjem, sečenjem ili čupanjem iz korena, ugrožavati ili uništavati njihova staništa;
2) hvatati, zarobljavati, ubijati ili ozleđivati zaštićene vrste životinja, uništavati ili sakupljati njihova jaja, čak iako su prazna, uništavati ili ugrožavati njihova staništa, gnezda i legla i uznemiravati ih bukom ili na drugi način, posebno u periodu gnežđenja i odgajanja mladih;
3) izvoziti zaštićene vrste i njihove razvojne oblike, osim u slučajevima i pod uslovima određenim zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, odnosno zaštita kulturnih dobara;
4) pribavljati, preparirati ili na drugi način prerađivati žive ili mrtve primerke zaštićenih vrsta;
5) držati žive ili mrtve primerke zaštićenih vrsta ili njihovih razvojnih oblika, odnosno prepoznatljivih derivata radi isporuka, nuditi ih na prodaju, prikazivati u komercijalne svrhe, vršiti isporuku radi prodaje ili zamene, odnosno trampe za drugu robu.

Član 4.
Nađeni ozleđeni ili mrtvi primerci prirodnih retkosti ustupaju se prirodnjačkom muzeju, a ukoliko su nađeni na području zaštićenog prirodnog dobra, ustupaju se organizaciji koja upravlja tim zaštićenim prirodnim dobrom.

Član 5.
Zaštićeni živi ili mrtvi primerci prirodnih retkosti i njihovi razvojni oblici mogu se pribavljati, držati, prikazivati i isporučivati uz prethodno pribavljen dokaz da su:
1) sakupljene ili odgajene u svrhe naučnog istraživanja ili ponovnog naseljavanja (reintrodukcije) u prirodna staništa, odnosno čuvanja genetičkog materijala u za to registrovanim institucijama, pod uslovom da se sakupljanjem ne ugrožava stabilnost populacije vrste u prirodnom staništu;
2) zatečene u posedu zooloških i botaničkih vrtova, arboretuma i muzeja, naučnih i obrazovnih istitucija, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i organizacija koje upravljaju zaštićenim prirodnim dobrom, a služe u svrhe naučnih istraživanja, obrazovanja, naučno-tehničke i kulturne saradnje.
Dokaz, odnosno uverenje o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana izdaje ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, a za primerke iz muzejskih zbirki ministar nadležan za poslove kulture.

Član 6.
O zaštićenim prirodnim retkostima stara se Zavod za zaštitu prirode Srbije, kao i imaoci prirodnih retkosti utvrđivanjem aktivnosti i preduzimanjem mera na njihovoj zaštiti i očuvanju, praćenju stanja i istraživanju načina zaštite i povećanja brojnosti, prezentaciji i popularizaciji, u skladu sa ovom uredbom i programom zaštite prirodnih retkosti.
Programom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se uslovi i mogućnosti za ponovno naseljavanje prirodnih retkosti u prirodna staništa.

Član 7.
Novčanom kaznom od najmanje 400.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima, kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice, ako postupi suprotno odredbama člana 3. ove uredbe.
Novčanom kaznom od najmanje 20.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o privrednom prestupima, kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.
Uz novčanu kaznu iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta kojima je izvršen privredni prestup ili su nastali izvršenjem privrednog prestupa.

Član 8.
Novčanom kaznom od najmanje 10.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa utvrđenog Zakonom o prekršajima, kazniće se za prekršaj fizičko lice ako postupi suprotno odredbi člana 3. ove uredbe.
Uz novčanu kaznu iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta kojima je izvršen prekršaj ili su nastali izvršenjem prekršaja.

Član 9.
Novčanom kaznom od najmanje 100.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o prekršajima, kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice, ako:
1) postupi na način iz člana 5. ove uredbe a ne pribavi dokaz uverenja;
2) vrši ponovno naseljavanje prirodnih retkosti u prirodna staništa suprotno donetom programu.
Novčanom kaznom od najmanje 10.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o prekršajima, kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.

Član 10.
Novčanom kaznom od najmanje 50.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o prekršajima, kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako:
1) postupi suprotno odredbi člana 3. ove uredbe;
2) postupa na način iz člana 5. ove uredbe a ne pribavi dokaz - uverenje;
3) vrši ponovno naseljavanje prirodnih retkosti u prirodna staništa suprotno donetom programu.
Uz novčanu kaznu iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta kojima je prekršaj izvršen ili su nastali izvršenjem prekršaja.

Član 11.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ima novi u sl glasniku iz 2005 cini mi se

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређујe се добробит животиња, права, обавезе и
одговорности правних и физичких лица, односно предузетника, за добробит
животиња, поступање са животињама и заштита животиња од злостављања,
заштита добробити животиња при лишавању живота, држању, узгоју, промету,
превозу, клању и спровођењу огледа на животињама, као и друга питања од
значаја за заштиту добробити животиња.
Члан 2.
Добробит животиња, која се уређује овим законом, односи се на
животиње које могу да осете бол, патњу, страх и стрес, и то нарочито на:
1) животиње које се користе у производне сврхе;
2) животиње које се користе у научноистраживачке, биомедицинске
и образовне сврхе;
3) животиње које се користе за изложбе, такмичења, приредбе и
друге облике јавног приказивања;
4) животиње за рад и службене животиње;
5) кућне љубимце;
6) напуштене и изгубљене животиње;
7) дивље животиње у заточеништву.
Изузетно од става 1. овог члана, добробит животиња, која се уређује
овим законом, не односи се на дивље животиње у природним стаништима чија се
заштита, лов, коришћење и располагање уређују посебним прописима.
Члан 3.
Државни органи, научноистраживачке организације, установе у
области образовања, ветерине, пољопривреде, здравства, информисања, културе,
као и друге установе и организације и правна и физичка лица, односно
предузетници, који обављају делатности, односно послове у вези са животињама,
дужни су да обезбеђују, усмеравају и подстичу јачање свести о значају добробити
животиња.
Лица из става 1. овог члана, органи јединица локалне самоуправе,
као и грађани и удружења дужни су да брину о животу и заштити здравља и
добробити животиња и међусобно сарађују, координирају и усклађују доношење
и спровођење одлука у области добробити животиња.
Дужност сваког грађанина Републике Србије јесте да спречи и
пријави министарству надлежном за послове ветеринарства (у даљем тексту:
Министарство) или министарству надлежном за унутрашње послове, све облике
злостављања животиња и угрожавања њиховог живота, здравља и добробити.
Република Србија остварује сарадњу у области заштите добробити
животиња са другим државама и међународним организацијама.
2
Члан 4.
Основна начела заштите добробити животиња јесу:
1) начело универзалности бола, које подразумева да животиње могу
да осете бол, патњу, стрес, страх и панику, као и обавезу човека да поред очувања
врсте брине и о заштити живота и добробити сваке јединке;
2) начело бриге о животињама, које подразумева моралну обавезу и
дужност човека да поштује животиње и брине о животу и добробити животиња
чији опстанак зависи непосредно од њега;
3) начело интегралности, које подразумева да државни органи и
органи јединица локалне самоуправе, у оквиру свог делокруга, обезбеђују
интегралну заштиту добробити животиња спровођењем међусобно усаглашених
планова и програма;
4) начело посвећивања пажње добробити животиња, које
подразумева да се у свим активностима које се предузимају у области
пољопривреде, сточарства, ветеринарства, промета, истраживања, као и у другим
областима које се на директан или индиректан начин односе на животиње мора
посветити пуна пажња заштити добробити животиња;
5) начело превенције и предострожности, које подразумева да свака
активност која је у директној или индиректној вези са животињама мора бити
планирана и спроведена тако да представља најмањи ризик по живот и добробит
животиња, људи и животне средине и заснива се на процени утицаја различитих
начина коришћења животиња на њихов живот и добробит, као и на коришћењу
најбољих расположивих технологија, средстава и опреме;
6) начело одговорности, које подразумева да је власник, односно
држалац животиња одговоран за њихов живот и добробит и да је дужан да сноси
трошкове збрињавања животиња чији је власник, односно држалац, ако више не
жели или није у могућности да се стара о њима.

Члан 5.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) аналгезија јесте поступак којим се смањује или искључује осећај
бола код животиња, а спроводи се давањем аналгетика;
2) анестезија јесте поступак којим се искључује осећај бола код
животиња, а спроводи се давањем локалних или општих анестетика;
3) власник животиње јесте правно или физичко лице, односно
предузетник, које има право чувања, држања, узгоја, репродукције, превоза,
коришћења и продаје животиње и које је одговорно за живот, заштиту здравља и
добробити животиња;
4) добробит животиња јесте обезбеђивање услова у којима
животиња може да остварује своје физиолошке и друге потребе својствене врсти,
као што су исхрана и напајање, простор за смештај, физичка, психичка и термичка
удобност, сигурност, испољавање основних облика понашања, социјални контакт
са животињама исте врсте, одсуство непријатних искустава као што су бол, патња,
страх, стрес, болести и повреде;
5) добра ветеринарска пракса јесу принципи професионалног
понашања и спровођења система управљања квалитетом рада субјеката који
обављају ветеринарску делатност, у складу са правилима ветеринарске етике;
6) допинг јесте давање животињи страних супстанци или већих
количина супстанци које организам животиње нормално садржи са циљем да се
на вештачки начин стимулишу радне и спортске способности животиње;
3
7) допингована животиња јесте свака животиња код које се у
ткивним течностима утврди присуство недозвољених супстанци или њихових
метаболита, односно недозвољених количина супстанци које организам животиње
нормално садржи;
дивља животиња јесте она животиња чија врста, односно раса
није настала под утицајем човека као последица укрштања, односно селекције или
узгојних активности;
9) домаћа животиња јесте животиња коју је човек одомаћио и чији
опстанак зависи од непосредне бриге човека;
10) држалац животиње јесте правно или физичко лице, односно
предузетник, које има право чувања, држања, узгоја, репродукције, превоза и
коришћења животиње, као и право продаје животиње на основу писменог
одобрења власника и које је одговорно за живот, заштиту здравља и добробити
животиња;
11) држање животиње јесте смештај, чување, нега и брига о
животињама, осим репродукције;
12) егзотична животиња јесте дивља животиња која није аутохтона
на територији Републике Србије;
13) животиња јесте сваки кичмењак који је у стању да осети бол,
патњу, страх и стрес;
14) животиње чији опстанак зависи непосредно од човека јесу
животиње које се држе и репродукују у производне сврхе, огледне животиње,
кућни љубимци и дивље животиње које се држе у заточеништву;
15) животиње које се држе, односно репродукују у производне сврхе
јесу животиње које се користе за производњу хране, производа и отпадака
животињског порекла, као и за рад;
16) злоупотреба лекова јесте давање лека животињи од стране
нестручног лица у било коју сврху, као и давање лека животињи од стране
стручног лица на нестручан и непрописан начин, супротно намени за коју је лек
регистрован;
17) зоолошки врт јесте привредни субјект коjи држи и репродукује
домаће и дивље животиње ради приказивања јавности и у сврху биолошког
образовања човека, као и ради истраживања у циљу очувања угрожених врста;
18) злостављање животиње јесте свако поступање или
непоступање са животињама којим се намерно или из нехата изазива бол, патња,
страх, стрес, повреда, нарушава генетска целовитост животиње и изазива смрт, и
то:
- физичко злостављање животиње којим се нарушава физичка
целовитост оштећењем ткива и органа, као што је: батинање, шутирање,
бичевање, сексуално насиље, присиљавање на рад или обуку који превазилазе
издржљивост животиње, неодговарајући начини хватања и обуздавања,
спровођење интервенција на животињама супротно одредбама овог закона и
свесно репродуковање јединки које пате од наследних болести, ако се оно не
врши у огледне сврхе у складу са законом;
- психичко злостављање животиње којим се нарушава њена
психичка целовитост и које може изазвати или изазива поремећаје у понашању, и
то: онемогућавање животињи да задовољи своје основне потребе у понашању, да
искористи простор за одмор и заклон, разјаривање животиње применом физичке
силе, другим животињама или надражајима који јој нису својствени, наношење
4
страха, патње и проузроковање осећаја досаде и несигурности, као и спречавање
животиње да успостави социјалну везу са животињама исте врсте;
19) изгубљена животиња јесте животиња која је напустила
власника, односно држаоца, без његове воље и коју он тражи;
20) интервенција на животињи јесте сваки захват којим се
спречавају или лече болести и повреде, односно мења физичка, психичка или
генетска целовитост животиње;
21) лишавање животиње живота јесте поступак којим се
животињи одузима живот на начин који изазива тренутну смрт;
22) напуштена животиња јесте животиња која нема дом или која се
налази изван њега и лишена је бриге и неге власника, односно држаоца и коју је
он свесно напустио;
23) клање животиње јесте поступак лишавања животиње живота
које укључује обуздавање, омамљивање и искрварење животиње;
24) коришћење животиње јесте употреба животиње на начин
прописан овим законом;
25) контролна станица јесте објекат у коме се врши истовар
животиња, њихово храњење и напајање, у коме се животиње одмарају најмање 12
сати, односно у коме се врши утовар животиња;
26) кућни љубимац јесте свака животиња која се држи ради
дружења;
27) лице одговорно за превоз животиње јесте правно лице или
физичко лице, односно предузетник, које је одговорно за организацију и
обављање комплетног превоза;
28) место за одмор јесте било које место заустављања током
превоза, а које није у одредишном месту, укључујући и место у коме животиње
мењају превозно средство са или без истовара;
29) објекат за хигијену и улепшавање животиња јесте објекат у
коме се обављају послови хигијене и улепшавања коже, длаке и ноктију
животиња;

30) огледна животиња јесте сваки живи кичмењак и бескичмењак,
као и њихови развојни облици који су намењени за спровођење огледа;
31) оглед на животињама јесте коришћење животиња у огледне или
друге научне сврхе које може проузроковати повреде, бол, патњу, страх и стрес
животињи, нарушити здравствено стање и изазвати трајно или привремено
нарушавање физичке, психичке, односно генетичке целовитости животиња, као и
смрт животиње;
32) одгајалиште за дивље животиње јесте подручје или простор са
објектима за смештај јединки дивљих животиња, у коме се налази најмање пет
парова репродуктивних јединки једне или више врста које се држе у
репродуктивне сврхе или се користе за пуштање потомства у природу;
33) одгајивачница за животиње јесте објекат за репродукцију
животиња у комерцијалне сврхе;
34) омамљивање јесте обавезни поступак који се спроводи пре
клања или лишавања животиње живота којим се животиња доводи у бесвесно
стање;
35) пажња доброг домаћина јесте обезбеђивање услова којима се
задовољавају животне потребе животиње, као што су довољна количина
квалитетне хране и воде, простор за кретање, исхрану и одмор, заклон,
микроклиматски и хигијенски услови живота, присуство и контакт са
5
животињама исте врсте и очување физичке, психичке и генетске целовитости
животиње, као што је предузимање и спровођење превентивних, дијагностичких,
хигијенских, терапеутских и других мера ради очувања здравственог стања
животиње и спречавања настанка повреда, болести, стреса, бола, патње, страха и
смрти животиње;
36) пансион за животиње јесте објекат у коме се животиња
преузима од власника, односно држаоца и чува одређени временски период, уз
новчану накнаду;
37) поремећај у понашању животиње јесте свако понашање које
одступа од понашања већине припадника исте врсте у условима који погодују
врсти и које штети самој животињи, другим животињама и човеку;
38) прихватилиште за животиње јесте објекат који служи за
привремени или трајни смештај напуштених и изгубљених животиња и помоћ и
бригу о напуштеним и изгубљеним животињама;
39) прихватилиште за дивље животиње јесте подручје или простор
са објектима уређеним за привремено или трајно збрињавање јединки дивљих
животиња које нису способне да се самостално брину о себи;
40) превоз животиње јесте сваки утовар, претовар, превоз и истовар
животиње у јавном превозу, превозу за сопствене потребе и превозу за личне
потребе;
41) превозна средства јесу средства друмског, железничког,
ваздушног и водног саобраћаја, која се користе за превоз животиња;
42) превозник јесте правно или физичко лице, односно предузетник,
који обавља превоз живих животиња за свој рачун или за рачун другог лица;
43) пратилац животиње јесте физичко лице које припрема
животињу за превоз и које је одговорно за живот, заштиту здравља и добробити
животиње током превоза;
44) продавнице животиња јесу објекти за продају кућних
љубимаца, као и хране и опреме за кућне љубимце;
45) радна животиња јесте животиња која се користи као помоћ
човеку у чувању лица или имовине, одбрани, спасавању, трагању,
пољопривредним радовима, у терапеутске сврхе, као подршка особама са
инвалидитетом и друге сличне сврхе;
46) религиозно клање јесте клање које се обавља у објектима за
клање животиња (кланицама) у складу са религиозним ритуалима верске
заједнице регистроване у Републици Србији, уз претходну сагласност верске
заједнице;
47) репродукција животиње јестe држање, брига и нега животиње
ради добијања потомства;
48) службена животиња јесте животиња која је обучена и користи
се за обављање послова појединих државних органа (службени коњи и пси);
49) технопатија јесте поремећај здравственог стања животиње
проузрокован грешкама у процесу држања, односно репродукције животиње, а
који се испољава као физикопатија (болести и повреде) и етопатија (поремећаји у
понашању).

II. ОПШТА ЗАШТИТА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
1. Права и обавезе
Члан 6.
Право да држи и узгаја животиње имају правно и физичко лице,
односно предузетник, који испуњавају услове за држање и узгој животиња у
складу са овим законом.
Обавеза сваког лица је да брине о животињама, а нарочито о
животињама чији опстанак зависи непосредно од њега.
Обавеза сваког лица које повреди животињу је да јој пружи прву
помоћ, као и да обезбеди пружање помоћи од стране стручног лица.
Власник, односно држалац животиње је дужан да:
1) према животињи поступа са пажњом доброг домаћина и да
обезбеди услове за држање и негу животиња који одговарају врсти, раси, полу,
старости, као и физичким, биолошким и производним специфичностима и
особинама у понашању и здравственом стању животиње;
2) благовремено обезбеди помоћ ветеринара ако је животиња
оболела, при порођају животиње, као и збрињавање болесне, повређене и
изнемогле животиње.
Власник, односно држалац животиње одговоран је за живот,
здравље и добробит животиње и мора да предузима све неопходне мере како би
обезбедио да се животињи не наноси непотребан бол, патња, страх и стрес,
односно повреда.
Члан 7.
Забрањено је:
1) злостављати животињу;
2) напустити и одбацити животињу чији опстанак зависи
непосредно од човека;
3) лишавати животињу живота, осим у случајевима и на начин
прописан овим законом;
4) држати и репродуковати животињу на начин којим јој се наноси
бол, патња, страх и стрес;
5) присиљавати животињу на узимање хране, осим у здравствене
или научноистраживачке сврхе;
6) користити техничке уређаје или друга средства којима се
животиња кажњава и којима се утиче на њено понашање, укључујући бодљикаве
огрлице или средства за обуку или гоњење употребом електричне енергије или
хемијских материја, осим у обуци службених паса;
7) хватати животињу замкама којима јој се наноси бол или повреда,
осим у случају хватања штетних глодара;
повећавати агресивност животиње селекцијом или механичким
методама;
9) нахушкавати животињу на људе или друге животиње, осим у
поступку обуке службених животиња;
10) користити живе животиње за исхрану других животиња, осим
ако је то једини начин за исхрану тих животиња;
7
11) користити живе животиње као мамце за лов или обуку
животиња;
12) организовати трке животиња на начин којим се превазилазе
физичке могућности животиња и животињама наноси повреда, бол, патња, страх и
стрес;
13) репродуковати животињу која није достигла телесну зрелост,
као и животињу са наследним поремећајима, осим у случају мутација код
огледних животиња;
14) пустити у дивљину репродуковану, отхрањену и припитомљену
дивљу животињу, ако претходно није припремљена за преживљавање у таквом
животном окружењу;
15) додељивати животиње као награде у играма на срећу;
16) користити допинг, стимулансе и друге супстанце које се користе
ради бржег развоја животиње и побољшања производних и физичких особина;
17) хранити или напајати животињу супстанцама које начином
употребе или садржајем могу да изазову непотребну патњу или бол животиње;
18) излагати животињу директном утицају неповољних временских
прилика или недостатку кисеоника;
19) подвргавати или омогућавати подвргавање животиње
интервенцији, која се спроводи без стручне бриге и хуманости и противно
правилима добре ветеринарске праксе;
20) пропагирати активности које су овим законом забрањене, осим
ако се тим активностима указује на негативне последице таквих радњи;
21) омамљивати, клати, односно лишавати животињу живота
супротно одредбама овог закона;
22) одржавати борбе између животиња или између животиња и
људи, организовати клађење, кладити се, као и присуствовати борбама животиња;
23) држати, репродуковати, обучавати и вршити промет животиња,
као и стављати на располагање објекте, земљиште или материјална средства
другом лицу ради борбе између животиња или између животиња и људи;
24) убијати, злостављати и подстицати животињу на агресивност и
противприродно понашање ради производње филмова, реклама и других дела на
филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона, као и стављати у
промет, изнајмљивати и јавно приказивати такве филмове, рекламе и друга дела;
25) давати лекове, медицинска средства и друга слична средства
којa немају за циљ дијагностику, превентиву, лечење животиње и побољшање
њеног здравственог стања, а која могу довести до промена у понашању, физичким
и психичким способностима животиње;
26) поседовати, употребљавати и продавати лекове и супстанце у
циљу допинговања животиња;
27) подстицати, подржавати, помагати и прикривати допинг
животиња;
28) обучавати животињу применом силе или другим средствима
која су штетна за њен живот и добробит, као и приморавати је на понашање које
није карактеристично за њену врсту и превазилази њене физичке могућности;
29) употребљавати отрове и друга хемијска средстава која изазивају
бол, патњу и смрт животиња, осим у циљу контроле популације глодара, односно
дератизације;
30) продавати или поклањати кућне љубимце лицима млађим од 18
година без дозволе родитеља или старатеља;
8
31) ловити изгубљене и напуштене кућне љубимце;
32) занемаривати животињу лишавањем основних животних
потреба, као што су: храна и вода, удобан простор за смештај, односно
склониште, простор за одмор и обављање физиолошких потреба, хигијена,
ветеринарска нега, као и амбијенталне прилике које одговарају врсти, раси, полу и
старосној категорији;
33) злоупотребљавати лекове на животињама;
34) навикавати животињу на активности које су за њу неприродне и
самоуништавајуће;
35) држати, репродуковати и користити дивље животиње у циљу
излагања у циркусима, на такмичењима и приредбама и, осим у научне сврхе, на
изложбама.
Изузетно од става 1. тачка 6) овог члана код утовара, претовара и
истовара животиња, у складу са овим законом, може се примењивати електрични
гонич.

2. Изложбе, такмичења и приредбе
Члан 8.
Циркуси, изложбе, такмичења, приредбе и други облици јавног
приказивања животиња (у даљем тексту: јавно приказивање животиња) могу се
организовати само ако не угрожавају живот, здравље и добробит животиња, ако
се њима животиње не присиљавају на понашање несвојствено врсти и ако се не
извргавају руглу физичке и психичке особине животиња.
Јавно приказивање животиња може се вршити само на основу
дозволе, коју издаје Министарство.
Дозвола из става 2. овог члана издаје се у складу са законом којим
се уређује ветеринарство.
Организатор јавног приказивања животиња дужан је да најмање
седам дана пре одржавања јавног приказивања животиња Министарству пријави
време и место јавног приказивања животиња.
У случају промене локације јавног приказивања животиња,
организатор јавног приказивања животиња је дужан да промену локације
благовремено пријави Министарству, као и да о приспећу животиња обавести
надлежног ветеринарског инспектора у одредишном месту.
Уз пријаву из става 5. овог члана прилаже се доказ о броју и врсти
животиња и локацији, као и подаци о врсти и времену одржавања јавног
приказивања животиња.
Министар надлежан за послове ветеринарства (у даљем тексту:
министар) прописује ближе услове и начин организовања јавног приказивања
животиња.
3. Коришћење животиње ради производње филмова, реклама и других дела на
филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона
Члан 9.
Правно и физичко лице, односно предузетник, може користити
животињу као носиоца или учесника радње филмова, реклама и других дела на
филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона, на основу решења о
одобрењу коришћења животиње које доноси министар.
9
Решење из става 1. овог члана доноси се на основу захтева
заинтересованог лица.
Захтев из става 2. овог члана мора да садржи:
1) попис животиња које ће се користити као носиоци или учесници
радње филмова, реклама и других дела на филмској траци, видео траци и другим
носачима слике и тона у погледу врсте и броја животиња;
2) порекло животиње;
3) сврху коришћења животиње;
4) дужину трајања коришћења животиње приликом производње
филма, рекламе и другог дела на филмској траци, видео траци и другом носачу
слике и тона.
Решење из става 1. овог члана доноси се у року од 30 дана од дана
подношења захтева.
Решење из става 1. је коначно и против њега се може покренути
управни спор.
4. Обука животиња
Члан 10.
Обука животиња, у смислу овог закона, јесте обука службених и
радних животиња и кућних љубимаца.
Обука животиња се мора обављати на начин примерен врсти, раси и
намени животиње.
Члан 11.
Обуку животиња може да обавља правно и физичко лице, односно
предузетник, који је уписан у Регистар лица за обуку животиња, који води
Министарство.
Захтев за упис у Регистар лица за обуку животиња лица из става 1.
овог члана подносе Министарству.
Правно лице и предузетник уписују се у Регистар лица за обуку
животиња ако испуњавају услове у погледу објеката за држање животиња и ако
имају запослено најмање једно лице које је обучено за добробит животиња.
Физичко лице уписује се у Регистар лица за обуку животиња ако
испуњава услове у погледу објеката за држање животиња и ако је обучено за
добробит животиња.
Регистар лица за обуку животиња нарочито садржи:
1) редни број уписа;
2) назив правног лица, односно предузетника, односно име и
презиме физичког лица које обавља обуку животиња;
3) седиште правног лица, односно предузетника, односно адресу
физичког лица које обавља обуку животиња.
Правно и физичко лице, односно предузетник, брише се из Регистра
лица за обуку животиња ако престане да испуњава неки од услова из ст. 3. и 4.
овог члана.
Упис и брисање из Регистра лица за обуку животиња врши се на
основу решења које доноси министар у року од 30 дана од дана подношења
захтева за упис, односно настанка услова за брисање из Регистра лица за обуку
животиња.
10
Решење из става 7. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар прописује ближе услове у погледу објеката за држање
животиња, програм обуке о добробити животиња из ст. 3. и 4. овог члана, као и
ближу садржину Регистра лица за обуку животиња.
Министар, уз сагласност министра надлежног за унутрашње
послове и министра надлежног за послове одбране, прописује начин обављања
обуке животиња.

5. Коришћење животиња за рад
Члан 12.
Коришћење животиња за рад мора бити примерено врсти, раси,
полу, старости и здравственом стању животиња.
Болесне, повређене и изнемогле животиње, као и бремените
животиње почев од трећине гравидитета, не могу се користити за рад.
6. Интервенције на животињама
Члан 13.
Интервенције на животињама којима се нарушава физичка,
психичка, односно генетичка целовитост животиња може да обавља само
ветеринар, а изузетно и власник, односно држалац животиње.
Интервенције из става 1. овог члана у научноистраживачке и
биомедицинске сврхе може обављати и овлашћени научни радник.
За обављање болне интервенције на животињама обавезна је
анестезија, а у постоперативном току аналгезија.
Интервенције на животињама без употребе анестезије могу се
обављати:
1) ако анестезија може изазвати смрт животиње;
2) при спровођењу дијагностичких поступака;
3) ако анестезија проузрокује већи бол него што га изазива
интервенција.
Све интервенције које обавља ветеринар морају се обављати у
складу са добром ветеринарском праксом.
Министар ближе прописује врсте интервенција које може обављати
власник, односно држалац животиње и врсте интервенција које може обављати
само ветеринар, као и врсте интервенција које се могу обављати без примене
анестезије.
Члан 14.
Забрањено је обављати интервенције на животињама ради промене
њиховог идентитета, прикривања телесних мана и старости, као и делимичну или
потпуну ампутацију појединих делова животињског тела, а нарочито:
1) сећи и скраћивати реп;
2) одстрањивати гласне жице, односно вршити девокализацију;
3) уклањати канџе и отровни зуб;
4) болно поткивати копитаре;
5) скраћивати кљун живини;
6) кастрирати овнове еластичним прстеном;
11
7) обаваљати интервенције на полним органима мужјака, осим
кастрације;
жигосати овце и говеда;
9) сећи језик теладима;
10) онеспособљавати петлове да се оглашавају кукурикањем;
11) интервенције на живини које их онемогућавају да користе крила,
осим скраћивање крилних пера;
12) обављати радње којима се код живине утиче на слабљење вида;
13) сећи ушне шкољке;
14) сећи рогове.
Интервенције из става 1. овог члана изузетно се могу обављати:
1) ради заштите здравља, односно спречавања угрожавања живота и
добробити животиња;
2) у научноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу са овим
законом;
3) ради контроле популације животиња стерилизацијом или
кастрацијом;
4) ради обележавања напуштених животиња, засецањем ушне
шкољке.
7. Лишавање животиња живота
Члан 15.
Животиња се може лишити живота на хуман начин, ако:
1) је повређена, неизлечиво болесна, телесно деформисана или на
други начин патолошки онеспособљена тако да опоравак није могућ, а живот за
њу представља бол, патњу, страх и стрес;
2) је достигла старост па јој отказују основне животне функције;
3) се користи за исхрану људи;
4) се користи у начуноистраживачке и биомедицинске сврхе, у
складу са овим законом;
5) се лишавањем живота спречава ширење, односно ако се сузбијају
и искорењују заразне болести, у складу са законом којим се уређује
ветеринарство;
6) животиња не може да се прилагоди условима смештаја, а њено
пуштање на слободу представља опасност за људе, друге животиње и животну
средину;
7) је у питању уништавање штетних глодара;
је неопходно контролисати бројност популације одређене врсте
дивљих животиња, у складу са посебним прописима;
9) је лишавање животиње живота од веће користи за њену добробит
него што су патње од даљег живота, у складу са мишљењем ветеринара.
Члан 16.
Животиња се не може лишити живота на јавним местима, осим:
1) у ловиштима, у складу са законом којим се уређује ловство;
2) у случају када је неопходно лишити животињу непотребног бола
и патње, ако њен опоравак није могућ, на основу мишљења ветеринара;
12
3) ради спречавања ширења, сузбијања и искорењивања заразних
болести, у складу са законом којим се уређује ветеринарство.
Члан 17.
Лишавање животиње живота обавља се на хуман начин који
проузрокује тренутну и сигурну смрт.
Лишавање животиње живота на хуман начин мора се обављати уз
претходно омамљивање животиње, осим код принудног лишавања живота ради
прекида патње и бола насталог услед патолошког стања, повреде или заразне
болести.
Животињу може лишити живота само ветеринар или ветеринарски
техничар под надзором ветеринара или друго обучено лице под надзором
ветеринара, осим у случајевима када је угрожена безбедност људи и животиња,
ако овим законом није друкчије прописано.
Лица из става 3. овог члана дужна су да после спроведеног поступка
лишавања живота провере да ли је наступила смрт животиње.
Министар прописује ближе услове и средства за лишавање
животиње живота.
III. ПОСЕБНА ЗАШТИТА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
1. Држање, узгајање и промет животиња
Члан 18.
Животиње се могу држати, узгајати и стављати у промет у
производне сврхе у објектима који испуњавају услове за добробит животиња у
погледу простора за животиње, просторија и опреме, у складу са овим законом.
Објекти из става 1. овог члана морају бити уписани у Регистар
објеката који води Министарство, у складу са законом којим се уређује
ветеринарство.
Правна и физичка лица, односно предузетници, који се баве
држањем, узгајањем и прометом животиња у производне сврхе обавезни су да
воде евиденцију, која се нарочито односи на кретање, исхрану и лечење
животиња.
Министар прописује ближе услове за добробит животиња у погледу
простора за животиње, просторија и опреме из става 1. овог члана, начин држања,
узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и ближу
садржину и начин вођења евиденције из става 3. овог члана.
Члан 19.
Власник, односно држалац животиње не може бити лице млађе од
18 година.
Ако лице из става 1. овог члана поседује животињу власником,
односно држаоцем животиње сматра се његов родитељ или старатељ.
Члан 20.
Власник, односно држалац животиње дужан је да обезбеди:
13
1) одговарајући и сигуран смештај животиње, као и микроклиматске
услове, хигијену, довољно простора, слободу кретања, храну и воду која одговара
врсти, раси, полу, старости и физичким, биолошким, производним потребама и
потребама у понашању животиње;
2) заштиту животиња од штетног утицаја временских прилика, као и
од природних непријатеља;
3) одвојено држање животиња које узнемиравају једна другу или
представљају опасност за друге животиње и људе;
4) одвојено држање болесних, повређених и изнемоглих животиња;
5) да о животињама брине потребан број обучених лица.
Власник, односно држалац животиње дужан је да спречи настанак
технопатија.

Члан 21.
Власник, односно држалац животиње мора животињи којој је
ускраћена слобода кретања обезбедити простор за смештај у којем без тешкоће
може да легне и устане, испружи предње, односно задње ноге, као и да се на истој
површини и у истом простору без савијања трупа и главе слободно окрене у
стајаћем и у лежећем положају.
Власник, односно држалац животиње дужан је да животињи која се
стално држи у затвореним објектима обезбеди одговарајућу површину за кретање.
Власник, односно држалац животиње дужан је да животињи која се
држи везана обезбеди у току дана период у коме неће бити везана и у коме ће
моћи слободно да се креће у складу са њеним физиолошким потребама и
потребама у понашању.
Дивље животиње се не смеју држати везане, осим из ветеринарско-
здравствених разлога, а из сигурносних разлога се могу држати само привремено
везане.
2. Превоз животиња
Члан 22.
Превоз животиња могу обављати правна и физичка лица, односно
предузетници, који су уписани у Регистар превозника животиња, који води
Министарство и која су од стране Министарства овлашћена за превоз животиња.
Министарство, после уписа у Регистар превозника животиња,
издаје правном и физичком лицу, односно предузетнику, који врше превоз
животиња овлашћење за дужи или краћи превоз животиња.
Изузетно од става 1. овог члана, упис у Регистар превозника
животиња и овлашћење за превоз животиња није потребно:
1) ако превоз животиње врши физичко лице за личне потребе до
удаљености од 65 км, рачунајући од места утовара до места истовара;
2) у случају превоза кућних љубимаца за личне потребе, осим када
је у питању комерцијални превоз;
3) у случају сезонског пресељења животиња на испашу.
Министар прописује садржину овлашћења за превоз и елементе за
одређивање дужег и краћег превоза животиња.
14
3. Регистар превозника животиња
Члан 23.
Захтев за упис у Регистар превозника животиња лица из члана 22.
став 1. овог закона подносе Министарству.
Правно и физичко лице, односно предузетник, уписују се у Регистар
превозника животиња ако испуњавају услове у погледу превозних средстава за
превоз животиња и обучености за добробит животиња приликом њиховог
превоза.
Регистар превозника животиња нарочито садржи:
1) редни број уписа;
2) назив правног лица, односно предузетника, односно име и
презиме физичког лица које обавља превоз животиња;
3) седиште правног лица, односно предузетника, односно адресу
физичког лица које обавља превоз животиња.
Правно и физичко лице, односно предузетник, брише се из Регистра
превозника животиња ако престане да испуњава неки од услова из става 2. овог
члана.
Упис и брисање из Регистра превозника животиња врши се на
основу решења које доноси министар, у року од 30 дана од дана подношења
захтева за упис, односно настанка услова за брисање из Регистра превозника
животиња.
Решење из става 5. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар прописује програм обуке о добробити животиња из става
2. овог члана, као и ближу садржину и начин вођења Регистра превозника
животиња.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја,
прописује ближе услове у погледу превозних средстава у којима се превозе
животиње.
Члан 24.
Превозник је дужан да пре почетка превоза попуни план превоза
животиње који се мора налазити у возилу за време превоза, а који нарочито
садржи: назив, односно име и презиме превозника; регистарски број под којим је
уписан у Регистар превозника животиња; место утовара, претовара, одмора и
истовара животиње; маршруту; трајање превоза.
Превозник је дужан да превоз животиња обавља на начин којим се
обезбеђује заштита живота и добробити животиња.
Животиње у току превоза мора пратити лице које је превозник
задужио за бригу о добробити животиња (у даљем тексту: пратилац) и које је
обучено за добробит животиња приликом њиховог превоза.
Пратилац припрема животиње за превоз, надгледа их и брине о
њима у току превоза.
Министар прописује образац и садржину плана превоза животиња
из става 1. овог члана и начин превоза животиња из става 2. овог члана.
15
Члан 25.
Животињи се приликом гоњења, утовара, претовара, истовара, као и
у току превоза не сме наносити бол, патња, повреде, односно не сме се лишавати
основних физиолошких потреба, нити проузроковати њена смрт.
Животиња се може превозити само ако је способна да издржи
путовање.
Истовар животиње мора се обавити без одлагања по приспећу у
место одредишта.
Места на којима се врши утовар, претовар и истовар животиње
места за одмор и контролне станице морају испуњавати услове за добробит
животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме.
Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају места
за утовар, претовар и истовар животиња, места за одмор и контролне станице.
Члан 26.
Забрањено је превозити:
1) високобремените женке у периоду од последњих 10% времена од
укупног трајања бременитости, женке првих седам дана после доношења младих
на свет, новорођене животиње код којих пупчана врпца није сасвим зарасла,
болесне или повређене животиње, осим ако је превоз животиња неопходан ради
лечења, принудног клања, односно принудног лишавања живота;
2) животиње у непокривеним превозним средствима, боксевима,
контејнерима и другој опреми у којој нису заштићене од штетног утицаја
временских прилика и разлика у климатским условима;
3) животиње у топлим месецима у затвореним превозним
средствима, боксевима, контејнерима и другој опреми, ако у току превоза није
обезбеђено одговарајуће проветравање;
4) животиње које су осетљиве на разлике у температури ако у току
превоза није обезбеђена стална температура;
5) животиње ако превозно средство не испуњава прописане услове;
6) животиње ако је смештај такав да су могуће повреде или
испадање животиње из превозног средства;
7) животиње ако се у току превоза не може обезбедити напајање и
храњење, прва помоћ и ветеринарско збрињавање болесних и повређених
животиња;
водене животиње ако није обезбеђена довољна количина воде
одговарајуће температуре и концентрације кисеоника;
9) животиње ако се са њима заједно превозе материје које су штетне
по њихово здравље, као и заједно са лешевима животиња;
10) животиње поштом;
11) животиње ако превозник не поседује пратећу документацију у
складу са овим законом.
Члан 27.
Органи унутрашњих послова или царински органи дужни су да
задрже пошиљку животиња, превозника и превозно средство ако се превоз
животиње врши супротно одредбама чл. 25. и 26. овог закона и да о томе обавесте
надлежног инспектора.
Задржавање из става 1. овог члана може трајати најдуже два сата.

4. Клање животиња
Члан 28.
Пре клања, са животињом се мора поступати на хуман начин, а
клање животиње мора се обавити што је могуће ближе месту држања.
Пре клања животиња се мора омамити на начин којим се
проузрокује тренутни губитак свести животиње.
Приликом омамљивања животиње се не смеју обуздавати
средствима која проузрокују бол и патњу, не смеју се везивати за задње ноге,
качити пре омамљивања, односно пре искрварења.
Живина и кунићи могу се окачити пре омамљивања ради клања, под
условом да се одмах после тога омаме.
Министар прописује начин поступања са животињама непосредно
пре клања и начин омамљивања и искрвављења животиња.
Члан 29.
Животиње се не смеју клати без стручног и на прописан начин
изведеног омамљивања пре клања.
У циљу омамљивања животиња пре клања не сме се користити
бодеж, чекић, секира или друга средства која нису предвиђена за те намене у
складу са овим законом.
Обрада закланих животиња не сме се наставити, ако искрварење
животиње није у потпуности завршено.
Члан 30.
Животиње се могу клати без претходног омамљивања у случају:
1) клања живине и кунића у домаћинству за сопствене потребе на
начин и средствима који доводе до тренутне смрти;
2) принудног клања ради прекида патолошког стања животиње које
може довести до угинућа због тешких повреда насталих услед несреће или из
других здравствених разлога, ако нема услова за омамљивање;
3) религиозног клања које се обавља према прописима верске
заједнице регистроване у Републици Србији.
У случајевима из става 1. овог члана животиње се пре клања морају
обуздати на прикладан начин, искрварити брзо и стручно како би се бол и патња
свели на најмању могућу меру.
Министар прописује ближе услове и начин клања животиња без
претходног омамљивања.
Члан 31.
Обуздавање, омамљивање и клање животиња, осим живине и
кунића који се кољу у домаћинству и за сопствене потребе, може обављати само
лице које је обучено за ту врсту послова.
Лице из става 1. овог члана мора бити обучено за добробит
животиња током клања.
17
Ветеринарски инспектор на кланици одговоран је за добробит
животиња при обуздавању, омамљивању и клању.
Министар прописује програм обуке о добробити животиња из става
2. овог члана.
5. Религиозно клање
Члан 32.
Религиозно клање животиња могу обављати лица која су за ту врсту
клања овлашћена од стране верске заједнице регистроване у Републици Србији и
то на начин којим се спречава непотребан бол, патња, страх и стрес.
6. Огледи на животињама
Члан 33.
Оглед на животињама могу обављати правна и физичка лица која су
уписана у Регистар за огледе на животињама, који води Министарство.
Лица из става 1. овог члана уписују се у Регистар за огледе на
животињама, ако испуњавају услове у погледу објеката, опреме и обучености о
добробити огледних животиња.
У Регистар лица за огледе на животињама, поред лица из става 1.
овог члана, уписују се и правна и физичка лица, односно предузетници, који се
баве држањем, репродукцијом и прометом огледних животиња која испуњавају
услове из става 2. овог члана, а ради евидентирања огледних животиња.
Захтев за упис у Регистар за огледе на животињама лица из ст. 1. и
3. овог члана подносе Министарству.
Регистар за огледе на животињама нарочито садржи:
1) редни број уписа;
2) назив и седиште правног лица, односно име и презиме и адресу
физичког лица које обавља огледе на животињама;
3) назив и седиште правног лица или предузетника, односно име и
презиме и адресу физичког лица које се бави држањем, репродукцијом и
прометом огледних животиња.
Правно и физичко лице, односно предузетник, брише се из Регистра
за огледе на животињама ако престане да испуњава неки од услова из става 2.
овог члана.
Упис и брисање из Регистра за огледе на животињама врши се на
основу решења које доноси министар, у року од 30 дана од дана подношења
захтева за упис, односно настанка услова за брисање из Регистра за огледе на
животињама.
Решење из става 7. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар прописује ближе услове у погледу објеката и опреме,
програм обуке о добробити огледних животиња, као и ближу садржину и начин
вођења Регистра за огледе на животињама.
18
Члан 34.
Спровођење огледа на животињама може се обављати на основу
решења о одобрењу спровођења огледа на животињама које доноси министар, на
основу стручног мишљења Етичке комисије за заштиту добробити огледних
животиња.
Захтев за доношење решења о одобрењу спровођења огледа могу
поднети лица из члана 33. став 1. овог закона.
Захтев из става 2. овог члана подноси се Министарству и мора да
садржи:
1) опис поља истраживачког рада који је написан на јасан и
недвосмилен начин, како би се разумео циљ истраживања;
2) предности и значај спровођења огледа, потенцијалне опасности и
непријатности за огледне животиње, као и категорију тежине, односно
инвазивности огледа;
3) детаљан опис материјала и метод рада;
4) доказе о постојању алтернативних метода спровођења огледа и
разлоге због којих се они не спроводе;
5) укупан број и врсту животиња по фазама огледа;
6) врсте и дозе анестетика и аналгетика који ће се употребљавати;
7) опис очекиване реакције животиња;
опис могућих негативних утицаја огледа на животиње, тежине и
дужине трајања таквих утицаја, методе које ће се предузети да би се такви
негативни утицаји ублажили или избегли;
9) начин лишавања огледних животиња живота, ако се врши у току
или на крају огледа;
10) име лица које је задужено за заштиту добробити огледних
животиња и његову стручну оспособљеност;
11) имена лица која ће учествовати у спровођењу огледа из члана
36. овог закона.
Изузетно од става 1. овог члана, за извођење специфичних и
инвазивних огледа на животињама, решење из става 1. овог члана издаје се на
основу мишљења Етичког савета за добробит огледних животиња.
Решење из става 1. овог члана доноси се у року од 30 дана од дана
подношења захтева.
Решење из става 1. је коначно и против њега се може покренути
управни спор.
Министар прописује образац захтева за одобрење спровођења
огледа на животињама.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове науке и
министра надлежног за послове образовања, прописује врсте специфичних и
инвазивних огледа на животињама.
Члан 35.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона дужна су да се брину о
огледним животињама са пажњом доброг домаћина.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона морају одредити стручно
лице за заштиту добробити огледних животиња које мора имати завршене
дипломске академске студије - master у области ветеринарских наука (доктор
ветеринарске медицине), односно завршене основне студије у трајању од најмање
19
пет година у области ветеринарских наука и које је обучено за добробит огледних
животиња.
Члан 36.
Оглед на животињама може спроводити само стручно лице које је
обучено за добробит огледних животиња.
Хируршке интервенције на животињама током огледа врши
ветеринар или овлашћени научни радник.
Члан 37.
Оглед се може спроводити само на животињама које су у
власништву, односно поседу лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона.
Изузетно од става 1. овог члана, оглед се може спроводити на
дивљим животињама ради очувања животињске врсте.
Члан 38.
Оглед на животињама може се спроводити само ради:
1) превенције болести, лошег здравља или других аномалија или
њихових последица по човека, животиње и биљке;
2) испитивања квалитета, ефикасности и нешкодљивости лекова,
супстанци или производа;
3) дијагностиковања и лечења болести, односно других аномалија и
њихових последица по човека, животиње и биљке;
4) откривања, оцене, контроле или промене физиолошког стања
човека, животиње и биљке;
5) заштите животне средине;
6) научних истраживања;
7) образовања и стручног оспособљавања;
судско-медицинских испитивања.
Члан 39.
Оглед на животињама се мора спроводити применом опште или
локалне анестезије и других стручних метода које искључују бол, патњу, страх и
стрес, осим у случају када се њиховом применом наноси већа штета, односно
угрожава здравље огледној животињи или се не постиже циљ огледа.
Члан 40.
Животињама се мора обезбедити одговарајући смештај, брига и нега
пре, у току и после спровођења огледа.
Министар ближе прописује начин неге и поступања са огледним
животињама при држању, репродукцији, коришћењу, превозу и промету, као и
начин лишавања живота за сваку врсту огледне животиње.

Члан 41.
Оглед на животињама не може се спроводити ако постоји
алтернативни метод за спровођење огледа којим се постиже исти циљ.
Оглед на животињама мора се спроводити на животињама које
највише одговарају циљу огледа, као и на најмањем броју животиња потребном за
постизање тог циља.
20
Приликом спровођења огледа на животињама мора се користити
метод којим се животињама наноси најмање бола, патње, страха и стреса.
Члан 42.
Оглед на животињама се не сме спроводити у случају:
1) испитивања оружја, ратне опреме, као и утицаја радијације;
2) испитивања козметичких препарата и супстанци које улазе у
њихов састав, хемијских средстава за прање и дезинфекцију предмета опште
употребе, дуванских и алкохолних производа, односно средстава за повећање
мишићне снаге и других сличних средстава;
3) огледа који се спроводе без анестезије, супротно одредбама овог
закона;
4) напуштених животиња, односно животиња из прихватилишта;
5) приказивања биолошких и медицинских правила или чињеница
које су већ научно потврђене.
Члан 43.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона дужна су да воде евиденцију
о држању, репродукцији, промету, односно спровођењу огледа на животињама.
Евиденција из става 1. овог члана садржи податке о броју, врсти
животиња, сврси спровођења огледа и класификацији тежине, односно
инвазивности огледа.
Подаци из става 2. овог члана достављају се Министарству.
Подаци из става 2. овог члана су јавни.
Лица из члана 33. ст. 1. и 3. овог закона дужна су да евиденцију из
става 1. овог члана чувају најмање пет година.
Министар ближе прописује садржину и начин вођења евиденције из
става 1. овог члана.
Члан 44.
Огледи на животињама у образовне сврхе могу се спроводити само
ако не проузрокују бол, патњу, страх, стрес, повреду или смрт животиња.
У основним и средњим школама дозвољено је обављати вежбе на
живим животињама које су опсервативног карактера.
У високошколским установама на основним студијама дозвољено је
обављати вежбе којима се не нарушава живот и добробит, односно физичка,
психичка и генетичка целовитост животиња.
У основним и средњим школама и у високошколским установама
остале вежбе се не могу обављати на лешевима животиња које су лишене живота
у циљу извођења практичних вежби.
Члан 45.
Публиковање научних радова не може се вршити у случају када је
оглед на животињама спроведен супротно одредбама овог закона.
Члан 46.
Генетске модификације и манипулације у огледима на животињама
могу се одобрити само ако се тим поступцима не угрожава живот и добробит
животиња и не ремети равнотежа у екосистему, а фаворизују жељене фенотипске
и генотипске особине.
21
Члан 47.
Ради повећавања производних и радних особина животиње или
задовољства појединца који нарушавају живот и добробит животиње не сме се
вршити селекција, планирање репродукције и обављање генетске модификације и
манипулације на животињама.
Министар прописује врсте дозвољених генетских манипулација и
модификација на животињама.
7. Етички савет за добробит огледних животиња
Члан 48.
Ради разматрања стручних питања, давања стручних мишљења и
учешћа у реализацији пројектних задатака у области добробити животиња,
министар, у складу са прописима којима се уређује државна управа, решењем
оснива посебну радну групу - Етички савет за добробит огледних животиња (у
даљем тексту: Етички савет).
Члан 49.
Члан Етичког савета не може истовремено бити и члан етичке
комисије за заштиту добробити огледних животиња.
Члан 50.
Етички савет:
1) даје савете из етике и добробити животиња приликом спровођења
огледа и генетских модификација и манипулација животиња;
2) даје стручна мишљења о етичкој и научној оправданости
обављања огледа, као и прекида огледа на животињама;
3) даје савете ради усаглашавања рада етичких комисија за заштиту
добробити огледних животиња;
4) даје стручна мишљења о извођењу специфичних и инвазивних
огледа;
5) учествује у развоју и промовисању алтернативних метода
обављања огледа;
6) подноси извештај о свом раду и стању добробити огледних
животиња министру једном годишње;
7) обавља друге послове у складу са законом.
8. Етичка комисија за заштиту добробити огледних животиња
Члан 51.
Научноистраживачке организације и друга правна лица која
спроводе огледе на животињама дужне су да, у оквиру своје организације или
заједно са другим научноистраживачким организацијама, односно правним
лицима која спроводе огледе на животињама, образују етичку комисију за
заштиту добробити огледних животиња (у даљем тексту: Етичка комисија).
22
Етичка комисија састоји се од ветеринара хирурга, ветеринара са
искуством у узгоју огледних животиња, стручњака са искуством примене
статистике у истраживањима, представника удружења, односно организација чији
циљеви су усмерени на заштиту добробити животиња, као и истраживача из
сродних научних области.
Најмање трећина чланова Етичке комисије морају бити лица која
нису запослена у научноистраживачкој организацији, односно другом правном
лицу које спроводи огледе на животињама из става 1. овог члана.
Члан 52.
Етичка комисија:
1) утврђује начин спровођења огледа на животињама, у складу са
овим законом;
2) обавља стручну контролу над спровођењем огледа на
животињама;
3) организује обуку лица која спроводе огледе на животињама;
4) даје стручна мишљења министру о етичкој и научној
оправданости спровођења огледа;
5) подноси редовне годишње извештаје министру.
Етичка комисија дужна је да без одлагања прекине спровођење
огледа ако се у току спровођења огледа на животињама поступа супротно
одредбама овог закона и да о томе обавести Министарство.
9. Кућни љубимци
Члан 53.
Власник, односно држалац кућног љубимаца дужан је да обезбеди
кућном љубимцу бригу, негу и смештај, у складу са врстом, расом, полом,
старошћу, као и физичким и биолошким специфичностима и потребама у
понашању и здравственом стању кућног љубимца.
Пси који се држе као кућни љубимци, а који могу представљати
опасност за околину, морају се држати на прописани начин.
Министар прописује начин држања паса из става 2. овог члана.
Члан 54.
Органи јединица локалне самоуправе дужни су да израде и спроводе
програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака према
специфичностима средине.
Органи јединица локалне самоуправе прописују место и начин
извођења кућних љубимаца, а нарочито паса и мачака на јавне површине.
Члан 55.
Кућни љубимци обележaвају се и евидентирају у складу са законом
којим се уређује ветеринарство.
Власник, односно држалац кућних љубимаца, дужан је да
правилним држањем и другим мерама и средствима спречи да кућни љубимци
угрозе људе и околину.
23
Власник, односно држалац кућних љубимаца, дужан је да спречи
рађање нежељених кућних љубимаца, и то онемогућавањем контакта мужјака и
женке и применом контрацепције, кастрације и стерилизацијом женке.
Ако власник, односно држалац кућних љубимаца није у могућности
да се даље брине о њима, дужан је да им обезбеди одговарајући смештај.
Члан 56.
Власник, односно држалац кућних љубимаца, који се бави
репродукцијом кућних љубимаца у комерцијалне сврхе дужан је да брине о
заштити здравља, живота и добробити легла.
Лица из става 1. овог члана дужна су да лицу којем уступе или
продају кућног љубимца предају и писмено упутство о условима и начину
држања кућних љубимаца, као и друге податке које су од значаја за држање
кућног љубимца, а нарочито у погледу хигијене, исхране, расних одлика,
карактера, основне обуке, социјализације и одржавања кондиције.
Лице из става 1. овог члана одговорно је за мане и добробит
потомства или женског родитеља.
Члан 57.
Кућни љубимци не смеју се држати, репродуковати и користити за:
1) рад, односно вучу и ношење терета, осим раса паса које су
прилагођене и обучене за ову намену;
2) исхрану, односно производњу хране, коже, крзна, као и у друге
комерцијалне сврхе.
Власник, односно држалац пса као кућног љубимца не сме држати
пса стално везаног на ланцу или на други сличан начин везаног, осим ако је везан
на продужену жичану водилицу.
10. Дивље и егзотичне животиње као кућни љубимци

10. Дивље и егзотичне животиње као кућни љубимци
Члан 58.
Држање и репродукција дивљих и егзотичних животиња као кућних
љубимаца може се обављати само на основу решења о одобрењу држања и
репродукције дивљих и егзотичних животиња као кућних љубимаца, које доноси
министар, на основу претходно прибављене сагласности министра надлежног за
послове животне средине.
Животињама из става 1. овог члана морају се обезбедити:
1) простор који задовољава њихове потребе у погледу кретања и
физичке активности;
2) простор који у зависности од врсте омогућава пењање, копање,
одмор и сакривање, односно купање и роњење;
3) контакт са животињама исте врсте, ако је то својствено врсти;
4) одговарајући климатски услови, у складу са потребама врсте;
5) други услови који одговарају врсти, раси, полу, старости,
физичким и биолошким особинама, особинама у понашању и здравственом стању
животиња.
Решење из става 1. овог члана доноси се у року од 30 дана од дана
подношења захтева.
24
Решење из става 1. је коначно и против њега се може покренути
управни спор.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове животне
средине, прописује ближе услове за држање животиња из става 2. овог члана.
11. Продавнице животиња и одгајивачнице
Члан 59.
Продаја кућних љубимаца може се обављати у продавницама
животиња и у одгајивачницама које испуњавају услове за добробит животиња у
погледу простора за животиње, просторија и опреме и које су уписане у Регистар
објеката који води Министарство, у складу са законом којим се уређује
ветеринарство.
Власник, односно држалац објеката из става 1. овог члана, мора
водити евиденцију, која нарочито садржи податке о броју продатих животиња,
кретању, исхрани и лечењу животиња.
Лица која раде у објектима из става 1. овог члана морају бринути о
заштити живота и добробити животиња и за сваку продату животињу издати
писмено упутство о начину држања те животиње.
Лица из става 3. овог члана морају бити обучена за добробит
животиња.
Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају
продавнице животиња и одгајивачнице, ближу садржину и начин вођења
евиденције из става 2. овог члана, као и програм обуке о добробити животиња из
става 4. овог члана.
12. Објекти за хигијену и улепшавање животиња
Члан 60.
Лица која раде у објектима за хигијену и улепшавање животиња у
свом раду и поступцима са животињама дужна су да се придржавају принципа
заштите добробити животиња у складу са овим законом.
13. Пансиони за кућне љубимце и прихватилишта
за напуштене животиње
Члан 61.
Пансион за кућне љубимце (у даљем тексту: пансион) и
прихватилиште за напуштене животиње (у даљем тексту: прихватилиште) морају
испуњавати услове за заштиту добробити животиња у погледу простора за
животиње, просторија и опреме, у складу са овим законом и морају бити уписани
у Регистар објеката који води Министарство, у складу са законом којим се уређује
ветеринарство.
Лица која раде са животињама у пансиону, односно прихватилишту,
морају бити обучена за добробит животиња.
Министар прописује ближе услове за заштиту добробити животиња
које морају да испуњавају пансиони и прихватилишта, начин поступања са
25
животињама у објектима из става 1. овог члана и програм обуке о добробити
животиња из става 2. овог члана.
Члан 62.
Власник пансиона, односно прихватилишта, дужан је да пре уписа у
Регистар објеката Министарству достави доказ да је обезбедио:
1) финансијска средства за несметани рад;
2) спровођење здравствене заштите животиња;
3) одговарајући простор за смештај животиња на начин који ће
обезбедити добробит животиња и неће нарушити јавни ред и мир;
4) лица која су обучена за поступање са животињама.
Члан 63.
Власник пансиона, односно прихватилишта, одговоран је за живот,
здравље и добробит животиња у пансиону, односно прихватилишту.
Власник пансиона, односно прихватилишта, дужан је да се о кућним
љубимцима у пансиону, односно прихватилишту брине са пажњом доброг
домаћина.
Власник пансиона, односно прихватилишта, дужан је да води
евиденцију о животињама и да ту евиденцију чува три године.
Министар прописује садржину и начин вођења евиденције из става
3. овог члана.
Члан 64.
О смештају и бризи о животињама у пансиону закључује се уговор
између власника пансиона и власника, односно држаоца кућног љубимца (у
даљем тексту: уговор о коришћењу пансиона).
Приликом закључивања уговора о коришћењу пансиона власник,
односно држалац кућног љубимца, дужан је да власнику пансиона стави на увид
потврду о здравственом стању и вакцинацији кућних љубимаца.
Ако власник, односно држалац кућног љубимца, не преузме кућног
љубимца из пансиона у року од 15 дана од дана истека уговореног рока, односно
ако не продужи уговор о коришћењу пансиона, кућни љубимац постаје
власништво пансиона, осим ако власник, односно држалац кућног љубимца
оправда разлоге због којих ту животињу није преузео у прописаном року.
Члан 65.
Власник прихватилишта је дужан да:
1) прима пријаве о напуштеним животињама и да обезбеди
збрињавање сваке напуштене животиње, у складу са овим законом;
2) обезбеди спровођење мера превентивне здравствене заштите
животиња и потребну помоћ животињама од стране ветеринара;
3) брине о проналажењу власника, односно држаоца животиња;
4) врати власнику, односно држаоцу, на његов захтев, животињу у
року од 15 дана од дана смештаја у прихватилиште;
5) припреми план збрињавања животиња у случају затварања
прихватилишта или елементарних непогода.
Животиња која је смештена у прихватилиште може се поклонити
ако је власник, односно држалац не преузме у року из става 1. тачка 4) овог члана.
26
Члан 66.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди
прихватилиште ако на својој територији има напуштених животиња.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди
прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да
им пружи помоћ, бригу и смештај у прихватилиште у складу са овим законом.
Приликом прикупљања и превоза напуштених и изгубљених
животиња са животињом се мора поступати тако да се проузрокује најмањи
степен бола, патње, страха и стреса за животињу.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да напуштеним и
изгубљеним животињама које су болесне или повређене обезбеди одговарајућу
ветеринарску помоћ, а да за неизлечиво болесне или повређене животиње
обезбеди лишавање живота у складу са овим законом.
Министар прописује начин и средства за прикупљање напуштених и
изгубљених животиња, као и начин превоза и збрињавања напуштених и
изгубљених животиња.
Члан 67.
У прихватилиште које обезбеђује орган јединице локалне
самоуправе смештају се:
1) напуштене и изгубљене животиње;
2) животиње чији власници, односно држаоци не могу више да се
брину о њима;
3) животиње које Министарство одузме власницима, односно
држаоцима;
4) животиње које су у опасности.
Власник прихватилишта из става 1. овог члана дужан је да сарађује
са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња,
као и да редовно обавештава јавност и друге власнике прихватилишта о
животињама које се налазе у прихватилишту.
Ако се животињи у року од најмање 30 дана од дана смештања у
прихватилиште из става 1. овог члана не пронађе власник, односно ако се не
збрине на други начин, са животињом се поступа у складу са програмом контроле
и смањења популације напуштених паса и мачака из члана 54. овог закона.
Члан 68.
Лице које пронађе напуштену животињу дужно је да о томе без
одлагања обавести најближе регистровано прихватилиште, ради збрињавања
животиње.
Члан 69.
Власник, односно држалац који изгуби животињу дужан је да тај
губитак без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана губитка животиње,
пријави надлежном органу јединице локалне самоуправе и ветеринарској служби.
Ако власник, односно држалац не пријави губитак из става 1. овог
члана сматра се да је напустио животињу.
27
Члан 70.
Трошкове збрињавања напуштених животиња сноси власник,
односно држалац животиње, а ако је непознат трошкове збрињавања животиње
сноси власник прихватилишта.

14. Заштита добробити животиња у зоолошком врту, прихватилишту,
односно одгајалишту за дивље животиње
Члан 71.
Власник зоолошког врта, односно мини зоолошког врта,
прихватилишта, односно одгајалишта за дивље животиње, дужан је да обезбеди
нарочито:
1) простор и опрему за држање и репродукцију животиња у
заточеништву који одговарају потребама сваке животињске врсте;
2) одговарајуће просторије за изолацију животиња, односно
карантин;
3) заштиту животиња од посетилаца и посетилаца од животиња;
4) спровођење сталне здравствене заштите;
5) храну и воду у складу са потребама сваке животињске врсте;
6) вођење евиденције о свакој јединки, као и о свим продатим,
размењеним или поклоњеним животињама;
7) програм одржавања збирке са листом врста и плановима
збрињавања евентуалног потомства;
финансијска средства неопходна за трајни рад;
9) план збрињавања животиња у случају његовог затварања или
елементарних непогода.
Испуњеност услова из става 1. овог члана решењем утврђује
министар.
Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове заштите
животне средине, прописује ближе услове из става 1. овог члана, као и елементе
за одређивање мини зоолошког врта.
Члан 72.
Лице које је одговорно за послове заштите добробити животиња у
зоолошком врту, прихватилишту, односно одгајалишту за дивље животиње мора
имати завршене дипломске академске студије - master у области ветеринарских
наука (доктор ветеринарске медицине) или биолошких наука (дипломирани
биолог - master), односно завршене основне судије у трајању од најмање пет
година у области ветеринарских наука или најмање четири године у области
биолошких наука.
Лица која се брину о животињама морају бити обучена за добробит
животиња.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове животне
средине, прописује програм обуке о добробити животиња из става 2. овог члана.
28
Члан 73.
Промет дивљих животиња које су под посебним режимом заштите у
складу са домаћим и међународним прописима може се вршити једино између
зоолошких вртова, прихватилишта и одгајалишта за дивље животиње, уз
сагласност министра и министра надлежног за послове заштите животне средине.
IV. УДРУЖЕЊА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ
ЗАШТИТЕ ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
Члан 74.
Удружења која су регистрована у складу са законом којим се
уређује регистрација и оснивање удружења и чији циљеви су усмерени на
заштиту добробити животиња, дужна су да раде на ширењу свести и
информисању јавности о добробити животиња, у складу са овим законом, и да
својим деловањем активно учествују у заштити добробити животиња на начин
којим се не повређује етика и права других грађана, а ако имају прихватилиште
дужна су да раде на збрињавању напуштених животиња уз претходни опоравак и
здравствено збрињавање животиња.
Члан 75.
У случају да удружења из члана 74. овог закона обављају
активности супротно одредбама овог закона, Министарство о томе обавештава
надлежни државни орган код кога су регистрованa.
V. НАДЗОР
1. Инспекцијски надзор
Члан 76.
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона и прописа
донетих на основу њега врши Министарство преко ветеринарских инспектора.
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона обавља се на
основу анализе ризика, случајним одабиром места контроле и по сазнању о
поступању супротно одредбама овог закона.
2. Службена легитимација
Члан 77.
У обављању послова инспекцијског надзора ветеринарски
инспектор мора имати службену легитимацију којом доказује својство
ветеринарског инспектора.
3. Права и дужности ветеринарског инспектора
Члан 78.
У вршењу послова инспекцијског надзора над спровођењем овог
закона ветеринарски инспектор има право и дужност да проверава:
29
1) начин поступања са животињама;
2) услове држања и узгоја животиња;
3) објекте, простор и просторије у којима се врши држање, узгој,
репродукција, продаја, клање, спровођење огледа, обука, смештај и збрињавање
животиња;
4) испуњеност услова у погледу обучености за добробит животиња;
5) поседовање потребне документације, као и вођење евиденције у
складу са овим законом;
6) обављање промета, превоза, лишавања живота и клања животиња,
обуке животиња и јавног приказивања животиња;
7) спровођење огледа, генетских модификација и манипулација на
животињама, као и спровођење интервенција на животињама;
превозна средства;
9) места за одмор животиња и контролне станице;
10) коришћење животиња ради производње филмова, реклама и
других дела на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона, као
и коришћење животиња за рад;
11) примену лекова или других супстанци које могу да доведу до
промена у понашању, физичким и психичким способностима животиња, а који се
не примењују за лечење животиња;
12) извршавање мера по овом закону.
На захтев ветеринарског инспектора, министарство надлежно за
унутрашње послове у границама својих овлашћења пружа помоћ при спровођењу
инспекцијског надзора.
4. Мере које налаже ветеринарски инспектор
Члан 79.
У вршењу послова из члана 78. овог закона ветеринарски инспектор
је дужан и овлашћен да:
1) нареди отклањање неправилности при држању, узгоју,
репродукцији, клању, лишавању живота, утовару, претовару, истовару, превозу,
обуци и коришћењу животиња;
2) привремено или трајно одузме животиње ради заштите живота и
добробити, ако власник поступа супротно одредбама овог закона;
3) нареди отклањање неправилности при одржавању јавног
приказивања животиња;
4) нареди отклањање неправилности приликом спровођења
интервенција на животињама;
5) нареди лишавање животиња живота о трошку њиховог власника,
односно држаоца у случајевима када су животиње неизлечиво болесне, повређене
или телесно деформисане тако да њихов опоравак није могућ;
6) нареди прекид спровођења огледа, односно забрани спровођење
огледа на животињама, ако се спроводи супротно одредбама овог закона, односно
ако недостаци у вези са спровођењем огледа нису отклоњени у прописаном року;
7) нареди прекид спровођења огледа или забрани спровођење огледа
на животињама уколико се спроводе без решења о одобрењу спровођења огледа
на животињама;
30
привремено или трајно забрани спровођење огледа на
животињама у случају да се огледи на животињама не врше у складу са овим
законом;
9) нареди отклањање неправилности у раду пансиона и
прихватилишта у одређеном року, односно забрани рад пансиона, ако недостаци
у вези са радом пансиона нису отклоњени у прописаном року;
10) нареди отклањање неправилности у раду зоолошких вртова,
прихватилишта и одгајалишта за дивље животиње у одређеном року, односно
забрани њихов рад ако недостаци у вези са радом зоолошких вртова,
прихватилишта и одгајалишта за дивље животиње нису отклоњени у прописаном
року;
11) нареди отклањање неправилности у раду продавница за
животиње и одгајивачница, односно забрани њихов рад ако недостаци у вези са
радом продавница животиња и одгајивачница нису отклоњени у прописаном
року;
12) нареди одузимање животиња чије држање није дозвољено;
13) забрани коришћење животиње за рад, ако се обавља супротно
одредбама овог закона;
14) забрани обављање обуке животиње, ако се обавља супротно
одредбама овог закона;
15) забрани јавно приказивање животиња, ако се оно спроводи
супротно одредбама овог закона;
16) забрани борбе између животиња или између животиња и људи,
клађење, као и присуствовање борбама животиња;
17) забрани спровођење интервенција на животињама, ако се оне
спроводе супротно одредбама овог закона;
18) забрани лишавање животиња живота од стране нестручног лица
и на начин који није у складу са одредбама овог закона;
19) привремено или трајно забрани држање и репродукцију
животиња, ако власник, односно држалац поступа супротно одредбама овог
закона;
20) забрани утовар, претовар, превоз и истовар животиња, ако нису
испуњени услови прописани овим законом;
21) привремено забрани клање животиња, које се обавља супротно
одредбама овог закона;
22) забрани генетске модификације и манипулације на животињама,
ако се обављају без одобрења;
23) забрани рад објеката за хигијену и улепшавање животиња, ако
нису отклоњене неправилности у раду;
24) привремено одузима документацију и предмете који у
прекршајном или казненом поступку могу послужити као доказ и за то издаје
потврду;
25) нареди одузимање животиња уколико се није поступило по
решењу инспектора, који је забранио или наредио меру отклањања недостатака.
У случају мере из става 1. тачка 2) овог члана привремено одузета
животиња може бити враћена власнику, односно држаоцу ако су испуњени услови
из овог закона за њено даље држање, односно може се збринути на начин
прописан овим законом и законом којим се уређује ветеринарство или лишити
живота о трошку власника.

Мере из става 1. овог члана ветеринарски инспектор утврђује
решењем.
На решење ветеринарског инспектора може се изјавити жалба
министру у року од осам дана од дана достављања решења.
Жалба не одлаже извршење решења, осим у случају мере лишавања
животиње живота из става 1. тачка 5) овог члана.
Решење министра је коначно и против њега се може покренути
управни спор.
5. Ветеринарска станица
Члан 80.
Ветеринарска станица која обавља послове у складу са законом
којим се уређује ветеринарство (у даљем тексту: Ветеринарска станица) може
обављати поједине стручне послове за потребе ветеринарске инспекције из овог
закона, и то проверу:
1) начина поступања са животињама;
2) услова држања и узгоја животиња;
3) испуњености услова у погледу добробити животиња у објектима,
простору и просторијама у којима се врши држање, узгој, репродукција, продаја,
обука, смештај и збрињавање животиња;
4) испуњености услова у погледу обучености за добровит животиња,
у складу са овим законом;
5) поседовања потребне документације, као и вођења евиденције у
складу са овим законом;
6) обављања промета, превоза, обуке животиња и јавног
приказивања животиња;
7) спровођења интервенција на животињама;
превозних средстава;
9) места за одмор животиња и контролних станица;
10) коришћења животиња ради производње филмова, реклама и
других дела на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона, као
и коришћења животиња за рад;
11) примену лекова или било којих других супстанци које могу да
доведу до промена у понашању, физичким и психичким способностима
животиња, а који се не примењују за лечење животиња.
Ветеринарска станица не може обављати послове из става 1. овог
члана у односу на сопствене животиње и сопствена превозна средства.
Испуњеност услова за обављање послова из става 1. овог члана
решењем утврђује министар.
Решење из става 3. овог члана је коначно и против њега се може
покренути управни спор.
Решење о испуњености услова из става 1. овог члана објављује се у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Лице које обавља стручне послове из става 1. овог члана мора имати
овлашћење које издаје Министарство.
32
6. Обавезе лица над којима се обавља инспекцијски надзор
Члан 81.
Власници, односно држаоци животиња, власници објеката,
простора, просторија, опреме и превозних средстава који подлежу инспекцијском
надзору, дужни су да исти омогуће, пруже податке и обавештења, као и
документацију за несметан рад ветеринарског инспектора.
Лица из става 1. овог члана су дужна да у одрећеном року, на захтев
ветеринарског инспектора, припреме или доставе податке из евиденције и
документацију која је потребна за обављање послова инспекцијског надзора.
VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 82.
Новачном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за
прекршај правно лице, ако:
1) према животињи не поступа са пажњом доброг домаћина у складу
са чланом 6. став 4. тачка 1) овог закона;
2) не обезбеди благовремено ветеринарску помоћ животињи у
складу са чланом 6. став 4. тачка 2) овог закона;
3) злоставља животињу (члан 7. став 1. тачка 1);
4) напусти, односно одбаци животињу чији опстанак зависи
непосредно од човека (члан 7. став. 1. тачка 2);
5) држи, односно репродукује животињу на начин којим јој се
наноси бол, патња, страх и стрес (члан 7. став 1. тачка 4);
6) присиљава животињу на узимање хране, ако то није у здравствене
или научноистраживачке сврхе (члан 7. став 1. тачка 5);
7) користи техничке уређаје или друга средства којима се животиња
кажњава и којима се утиче на њено понашање, укључујући бодљикаве оглице или
средства за обуку или гоњење употребом електричне енергије или хемијских
материја, осим у обуци службених паса, супротно члану 7. став 1. тачка 6) овог
закона;
хвата животињу замкама којима јој се наноси бол или повреда
(члан 7. став 1. тачка 7);
9) повећава агресивност животиње селекцијом или механичким
методама (члан 7. став 1. тачка ;
10) врши нахушкавање животиње на људе или друге животиње,
осим у поступку дресуре службених животиња (члан 7. став 1. тачка 9);
11) користи живе животиње за исхрану других животиња, осим ако
је то једини начин за исхрану тих животиња (члан 7. став 1. тачка 10);
12) користи живе животиње као мамце за лов или обуку других
животиња (члан 7. став 1. тачка 11);
13) организује трке животиња на нaчин којим се превазилазе
физичке могућности животиња и животињама наноси повреда, бол, патња, страх и
стрес (члан 7. став 1. тачка 12);
14) репродукује животињу супротно члану 7. став 1. тачка 13) овог
закона;
33
15) пусти у дивљину репродуковану, отхрањену и припитомљену
дивљу животињу ако није претходно припремљена за преживљавање у таквом
животном окружењу (члан 7. став 1. тачка 14);
16) додељује животиње као награду у играма на срећу (члан 7. став
1. тачка 15);
17) користи допинг, стимулансе и друге супстанце које се користе
ради бржег развоја животиње и побољшања производних и физичких особина
(члан 7. став 1. тачка 16);
18) храни или напаја животињу супстанцама које начином употребе
или садржајем могу да изазову непотребну патњу или бол животиње (члан 7. став
1. тачка 17);
19) излаже животињу директном утицају неповољних временских
прилика или недостатку кисеоника (члан 7. став 1. тачка 18);
20) пропагира активности које су овим законом забрањене, осим ако
се тиме указује на негативне последице таквих активности (члан 7. став 1. тачка
20).
21) одржава борбе између животиња или између животиња и људи,
односно организује клађење или се клади у борбама између животиња (члан 7.
став 1. тачка 22);
22) држи, репродукује, обучава или врши промет животиња, као и
ако ставља на располагање објекте, земљиште или материјална средства другом
лицу ради борбе између животиња или између животиња и људи (члан 7. став 1.
тачка 23);
23) убија и злоставља животињу ради производње филмова, реклама
и других дела на филмској траци, видео траци и другим носачима слике и тона
или ако ставља у промет, изнајмљује и јавно приказује такав филм, рекламу или
друго дело (члан 7. став. 1. тачка 24);
24) даје лекове, медицинска средства и друга слична средства која
немају за циљ дијагностику, превентиву, лечење животиње и побољшање њеног
здравственог стања, а које могу довести до промене у понашању, физичким и
психичким способностима животиње (члан 7. став 1. тачка 25);
25) поседује, употребљава и продаје лекове и супстанце у циљу
допинговања животиња (члан 7. став 1. тачка 26);
26) подстиче, подржава, помаже и прикрива допинг животиња (члан
7. став 1. тачка 27);
27) обавља обуку животиња супротно члану 7. став 1. тачка 28) и
члану 10. став 2. овог закона;
28) употребљава отрове и друга хемијска средства које изазивају
бол, патњу и смрт животиња, осим у циљу контроле популације глодара (члан 7.
став 1. тачка 29);
29) продаје или поклања кућне љубимце лицима млађим од 18
година без дозволе родитеља или старатеља (члан 7. став 1. тачка 30);
30) лови изгубљене и напуштене кућне љубимце (члан 7. став 1.
тачка 31);
31) занемарује животиње лишавањем основних животних потреба
(члан 7. став 1. тачка 32);
32) злоупотребљава лекове на животињама (члан 7. став 1. тачка 33);
33) навикава животиње на активности које су за њу неприродне и
самоуништавајуће (члан 7. став 1. тачка 34);
34
34) држи, репродукује и користи дивље животиње у циљу излагања
у циркусима и на такмичењима и приредбама и изложбама супротно члану 7. став
1. тачка 35) овог закона;
35) организује циркусе, изложбе, такмичења и приредбе супротно
одредбама члана 8. ст. 1, 2. и 4. овог закона;
36) промени локацију јавног приказивања животиња супротно члану
8. став 5. овог закона;
37) не поседује решење о одобрењу коришћења животиње ради
производње филма, рекламе и другог дела на филмској траци, видео траци и
другом носачу слике и тона (члан 9. став 1);
38) обучава животиње, а није уписан у Регистар лица за обуку
животиња из члана 11. став 1. овог закона;
39) користи животиње за рад супротно члану 12. овог закона;
40) обавља интервенције на животињама супротно чл. 13. и 14. овог
закона;
41) лиши животињу живота супротно члану 15. овог закона;
42) лиши животињу живота на јавном месту супротно члану 16. овог
закона;
43) лиши животињу живота без претходног омамљивања у случају
који није предвиђен овим законом (члан 17. став 2);
44) лиши животињу живота супротно члану 17. став 3. овог закона;
45) држи, узгаја и ставља у промет животињу у објектима који нису
уписани у Регистар објеката (члан 18. став 2);
46) држи животињу, а није обезбедио услове из чл. 20. и 21. овог
закона;
47) превози животињу а није уписан у Регистар превозника
животиња, односно превози животињу без овлашћења за превоз из члана 22. овог
закона;
48) превози животињу а не поседује план превоза животиње у
складу са чланом 24. став 1. овог закона;
49) животиње у току превоза не прати пратилац у складу са чланом
24. став 3. овог закона;

50) приликом гоњења, утовара, претовара, истовара и у току превоза
наноси бол, патњу, повреде, односно лишава животињу основних физиолошких
потреба или произрокује смрт животиње (члан 25. став 1);
51) места на којима врши утовар, претовар или истовар животиње,
као и места за одмор и контролне станице не испуњавају услове за заштиту
живота и добробити животиња (члан 25. став 4);
52) превози животиње супротно члану 26. овог закона;
53) ради обуздавања животиња користи средства која проузрокују
бол и патњу (члан 28. став 3);
54) врши клање животиња без стручног и на прописан начин
изведеног омамљивања (члан 29. став 1);
55) ради омамљивања животиња користи средства из члана 29. став
2. овог закона;
56) врши клање животиња без претходног омамљивања у случају
који није прописан овим законом (члан 30. став 1);
57) омамљивање и клање животиња не обавља обучено лице у
складу са чланом 31. став 1. овог закона;
35
58) спроводи оглед на животињама, а не поседује решење о
одобрењу спровођења огледа на животињама (члан 34);
59) не одреди стручно лице за заштиту добробити животиња (члан
35. став 2);
60) спроводи оглед на животињама супротно одредбама члана 36.
овог закона;
61) спроводи оглед на животињама које нису у власништву, односно
поседу лица регистрованих за држање, репродукцију и промет огледних
животиња (члан 37. став 1);
62) спроводи оглед на животињама у недозвољене сврхе (члан 38);
63) спроводи оглед на животињама супротно одредбама чл. 39, 40,
41. и 42. овог закона;
64) не води и не чува евиденцију о држању, репродукцији, промету
и спровођењу огледа на животињама (члан 43. ст. 1. и 5);
65) спроводи оглед на животињама у образовне сврхе супротно
члану 44. овог закона;
66) спроводи генетске модификације и манипулације у огледима на
животињама супротно сврси за коју је одобрено спровођење огледа (члан 46);
67) не обезбеди кућном љубимцу услове из члана 53. овог закона;
68) се бави репродукцијом кућних љубимаца у комерцијалне сврхе,
а не брине о заштити здравља, живота и добробити легла (члан 56. став 1);
69) држи, односно репродукује и користи кућне љубимце у
недозвољене сврхе (члан 57);
70) држи и репродукује дивље и егзотичне животиње као кућне
љубимце без одобрења (члан 58. став 1);
71) дивљим и егзотичним животињама које се држе и репродукују
као кућни љубимци не обезбеди услове из члана 58. став 2. овог закона;
72) ако продаје кућне љубимце у објектима за продају кућних
љубимаца или одгајивачницама које нису уписане у Регистар објеката (члан 59.
став 1);
73) не испуњава услове за заштиту добробити животиња у пансиону
и прихватилишту (члан 61. став 1);
74) не води и не чува евиденције из члана 63. став 3. овог закона;
75) не обезбеди ветеринарску помоћ животињи (члан 65. став 1.
тачка 2);
76) држи и узгаја животиње у зоолошком врту, односно мини
зоолошком врту, прихватилишту, односно одгајалишту за дивље животиње, а не
испуњава услове (члан 71);
77) зоолошки врт, прихватилишта, односно одгајалишта за дивље
животиње не испуњавају услове прописане у члану 72. овог закона;
78) врши промет дивљих животиња које су под посебним режимом
заштите супротно члану 73. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се новачном казном од
10.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу.
Члан 83.
Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај
одговорно лице у органу јединице локалне самоуправе ако орган јединице
локалне самоуправе не изради или не спроводи програм контроле и смањења
популације напуштених паса и мачака у складу са чланом 54. став 1. овог закона,
36
као и ако не обезбеди прихватилиште и прикупљање, превоз и збрињавање
напуштених и изгубљених животиња у складу са чланом 66. овог закона.
Члан 84.
Новачном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за
прекршај предузетник ако учини радње из члана 82. став 1. тач. 1) до 57), тачка
64) - осим у делу који се односи на вођење евиденције о спровођењу огледа на
животињама и тач. 67) до 78) овог закона.
Члан 85.
Новачном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај
физичко лице ако учини радње из члана 82. став 1. тач. 1) до 78), као и ако:
1) животињи коју је повредио не пружи прву помоћ или не обезбеди
пружање помоћи од стране стручног лица (члан 6. став 3);
2) присуствује борбама између животиња (члан 7. став 1. тачка 22).

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 86.
Министар ће основати Етички савет у року од 90 дана од дана
ступања на снагу овог закона.
Члан 87.
Правна и физичка лица, односно предузетници, који се баве
држањем, узгојем, репродукцијом, обуком, прометом, превозом, спровођењем
огледа на животињама, клањем, смештајем и збрињавањем животиња ускладиће
своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања
на снагу овог закона.
Органи јединица локалне самоуправе ускладиће рад прихватилишта
за напуштене животиње са одредбама овог закона у року од три године од дана
ступања на снагу овог закона.
Члан 88.
Прописи који се доносе на основу овлашћења из овог закона донеће
се у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 89.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.


PREUZETO SA SAJTA VLADE REPUBLIKE SRBIJE, MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, SUMARSTVA I VODOPRIVREDE

32) одгајалиште за дивље животиње јесте подручје или простор са
објектима за смештај јединки дивљих животиња, у коме се налази најмање пет
парова репродуктивних јединки једне или више врста које се држе у
репродуктивне сврхе или се користе за пуштање потомства у природу;

Mnogo dvosmislenih stvari i rupa. Koliko vidim u ovom zakonu nema članova koji zabranjuju uzgoj Ptica pevačica faune evope, a i uopšteno gledajući svi mi u dobroj većini ispunjavamo uslove.

Milan ::

Mnogo dvosmislenih stvari i rupa. Koliko vidim u ovom zakonu nema članova koji zabranjuju uzgoj Ptica pevačica faune evope, a i uopšteno gledajući svi mi u dobroj većini ispunjavamo uslove.

kao i svaki zakon, zato treba cekati uredbe i pravilnike koji blize odredjuju pojedinosti, nisam citao sve ovo gore ali nigde nisam video ko moze da bude odgajivac ptica pevacica, u sustini onda samo treba da vidimo gde treba da se prijavimo i da cuvamo 10 komada stiglica malo glupo... zna li neko kako je odredjena zabrana hvatanja ptica pevacica?

Pa iz ovog zakona proizilazi sve, mogu kasnije da samo objasne neke stvari preciznije, ovde stoji da se divlje životinje ne mogu hvatati na način koji im nanosi bol ili ih povredjuje. Načini hvatanja nisu objašnjeni.

Pa ptice pevacice i sve druge divlje ptice spadaju pod divlje zivotinje, tako da ukoliko se ovaj zakon usvoji, mogu se drzati ptice pevacice, e sad jedina je tu stvar sta je sa zasticenim zivotinjama na CITES listi, a tu spadaju stiglici i druge ptice pevacice. To cu se malo detaljnije raspitati kako ide sa drzanjem u odgajivalistu tekve vrste ptica, pa cu napisati.

e Dule svaka cast....)))))
ti retko sta kazes ovde ali kad kazes vala svaka ti je ka u Njegosha

Čuo sam da je ovaj zakon sad usvojen, kao i da ima neke reorganizacije u savezu.

U kom savezu Milane????? POZDRAV

Oblast zaštite prirode normativno je regulisana Zakonom o zaštiti prirode, i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koji se neposredno, ili posredno odnose na prirodu i prirodna dobra. Takođe, za normativno regulisanje ove oblasti značajna su i podzakonska akta, odnosno pravilnici, uredbe (napr. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti), naredbe (napr. Naredba o ustanovljavanju lovostaja za pojedine vrste riba), rešenja o zaštiti prirodnih dobara, itd. U toku je harmonizacija pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine i prirode sa propisima Evropske unije. Maja 2009. godine doneto je 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine i prirode, čime je taj proces značajno odmakao.

Od značaja za zaštitu prirode Srbije su i ratifikovani međunarodni ugovori, odnosno konvencije: Uredba o ratifikaciji Međunarodne konvencije za zaštitu bilja („Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori“, br. 7/55), Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije za zaštitu ptica („Službeni list SFRJ", br. 6/73), Uredba o ratifikaciji Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, posebno kao prebivalište ptica močvarica („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori“, br. 9/77), Zakon o ratifikaciji Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori“, br. 8/74, Zakon o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 11/2001); Zakon o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore („Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 11/01), Zakon o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 102/2007), Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 102/2007), Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 102/2007), Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 102/2007), Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik“ RS br. 36/09), i dr.
1. Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009);
2. Zakon o zaštiti životne sredine («Službeni glasnik RS» br.135/04) -Stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom (Službeni glasnik RS", broj 36/09), dana 23.05.2009. godine, prestao je da važi član 57. stav 2. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04);
3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 36/09);
4. Zakon o nacionalnim parkovima ("Službeni glasnik RS" 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) , prestao da važi dana 23.05.2009. godine stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ 36/09), osim odredaba čl. 6. i 7. i opisa područja nacionalnih parkova, a do donošenja posebnih zakona;
5. Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS" 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 101/05);
6. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009) - Danom stupanja na snagu ovog zakona (23.05.2009. godine) prestaje da važi Zakon o ribarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 35/94, 38/94 i 101/05 - dr. zakon), osim odredaba koje se odnose na proizvodnju oplođene ikre, riblje mlađi i ribe u ribnjacima;
7. Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009);
8. Zakon o šumama ("Službeni glasnik RS" 46/91,83/92,53/93,60/93,67/93, 48/94, 54/96 i 101/05);
9. Zakon o lovstvu ("Službeni glasnik RS" 39/93, 44/93, 60/93);
10. Zakon o rudarstvu ("Službeni glasnik RS" 44/95, 85/05, 101/05, 34/06);
11. Zakon o prostornom planu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 13/96);
12. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" 135/04);
13. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Služ.glasnik RS“ 36/09); 14. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" 135/04);
15. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS" 135/04); 16. Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009);
17. Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009);
18. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009) - Stupanjem na snagu ovog Zakona (dana 23.05.2009. godine), prestaju da važe odredbe Zakona o zaštiti životne sredine kojima se uređuje zaštita od buke i do donošenja propisa iz člana 15. stav I člana 24. stav 2 ovog zakona primenjuje se Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" 54/92);
19. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009);
20. Zakon o turizmu („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009);
21. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti ("Službeni glasnik RS" 50/93, 93/93);
22. Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune ("Službeni glasnik RS" 38/08); 23. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" 69/05);
24. Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara ("Službeni glasnik RS" 30/92);

25. Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara ("Službeni glasnik RS" 30/92, 24/94 i 17/96);
26. Pravilnik o registru zaštićenih prirodnih dobara ("Službeni glasnik RS" 30/92); 28. Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izradu analize uticaja objekata i radova na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" 49/01)


izvor ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE SRBIJE