Zakoni i podzakonski akti

Na osnovu člana 27. stav 6. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 135/04),
Vlada Republike Srbije donosi


Uredbu o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune
Uredba je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 31/2005 od 8.4.2005. godine.


DIVLjE VRSTE FLORE ZAŠTIĆENE KONTROLOM SAKUPLjANjA, KORIŠĆENjA I PROMETA
DIVLjE VRSTE FAUNE ZAŠTIĆENE KONTROLOM SAKUPLjANjA, KORIŠĆENjA I PROMETA


Član 1.
Ovom uredbom određuju se divlje vrste flore, faune i gljiva (u daljem tekstu: zaštićene vrste) čije se sakupljanje iz prirodnih staništa, korišćenje i promet stavlja pod kontrolu i određuje visina naknade za njihovo korišćenje.

Član 2.
Za zaštićene vrste, u smislu ove uredbe, određuju se:
1) divlje vrste koje pripadaju osetljivim ili retkim vrstama kojima ne preti opasnost od izumiranja;
2) divlje vrste koje nisu ugrožene, ali se lako mogu zameniti sa ugroženim divljim vrstama usled sličnog izgleda, i
3) vrste čiji je odgovarajući način zaštite propisan potvrđenim međunarodnim ugovorom.
Zaštićene vrste stavljene pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa su divlje vrste flore i gljiva navedene u Prilogu 1. i divlje vrste faune navedene u Prilogu 2, koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Član 3.
Sakupljanje, korišćenje i promet zaštićenih vrsta stavlja se pod kontrolu radi obezbeđivanja njihovog održivog korišćenja sprečavanjem sakupljanja tih vrsta iz prirodnih staništa u količinama i na način kojim bi se ugrozio njihov opstanak u budućnosti, struktura i stabilnost životnih zajednica.

Član 4.
Kontrola sakupljanja, korišćenja i prometa zaštićenih vrsta, u smislu ove uredbe, obuhvata:
1) mere zaštite i uslove sakupljanja, ograničenja i zabrane sakupljanja, korišćenja i prometa zaštićenih vrsta;
2) praćenje stanja populacija zaštićenih vrsta u prirodnim staništima (u daljem tekstu: monitoring zaštićenih vrsta), radi procene količina pojedinih zaštićenih vrsta čije se sakupljanje može odobriti u sezoni sakupljanja iz prirodnih staništa;
3) ispunjenost uslova i način izdavanja dozvole za sakupljanje, korišćenje i promet zaštićenih vrsta;
4) evidentiranje podataka o izdatim dozvolama, o zaštićenim vrstama i količinama koje su na osnovu dozvole sakupljene, iskorišćene i stavljene u promet; o zaštićenim vrstama koje se gaje (plantažiranje i drugi oblici gajenja), o kapacitetima uzgajališta i o izrečenim kaznama za postupanje suprotno ovoj uredbi.

Član 5.
Sakupljanje zaštićenih vrsta radi korišćenja i stavljanja u promet može se vršiti pod uslovima i na način propisan ovom uredbom i u količini koja je odobrena.
Zabranjeno je sakupljanje zaštićenih vrsta izvan perioda propisanih ovom uredbom i korišćenje tehničkih sredstava koja mogu oštetiti ili uništiti primerke vrste, odnosno njeno stanište.
Sakupljanje zaštićenih vrsta radi korišćenja odnosno stavljanja u promet na zemljištu ili šumi koja je u privatnom vlasništvu može se vršiti samo ako to odobri vlasnik tog zemljišta ili šume.
Sakupljanje zaštićenih vrsta radi korišćenja odnosno stavljanja u promet na šumskom zemljištu ili šumi koja je u državnom vlasništvu vrsti se u skladu sa ovom uredbom i propisima o šumama.
Sakupljanje određenih količina zaštićenih vrsta u naučnoistraživačke i edukativne svrhe može se vršiti na područjima i u periodima u kojima je ovom uredbom propisana zabrana sakupljanja.
Sakupljanje određenih količina zaštićenih vrsta u naučnoistraživačke i edukativne svrhe organizacije odnosno institucije koje se bave tom delatnošću mogu vršiti na osnovu dozvole ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Dozvola iz stava 6. ovog člana sadrži: naziv pravnog lica; naziv naučnoistraživačkog projekta; podatke o osobama koje će vršiti sakupljanje; naziv vrste i količinu koja se može sakupiti; područje i period u kojem će se sakupljanje izvršiti; način i uslove sakupljanja; rok za dostavljanje podataka o vrstama i količinama koje su sakupljene i druge potrebne podatke.

Član 6.
Sakupljanje zaštićenih vrsta radi korišćenja odnosno stavljanja u promet ne može se vršiti na području zaštićenog prirodnog dobra, osim ako propisima o režimu zaštite prirodnog dobra nije drukčije određeno.
U slučaju da propisom o zaštiti određenog prirodnog dobra na području tog dobra ili delu područja nije zabranjeno sakupljanje zaštićenih vrsta radi korišćenja odnosno stavljanja u promet, Ministarstvo će izdati dozvolu organizaciji koja upravlja zaštićenim prirodnim dobrom odnosno staraocu, u skladu sa zakonom, pod uslovima utvrđenim ovom uredbom i aktom o zaštiti tog prirodnog dobra.

Član 7.
Sakupljanje matičnog legla odnosno zasada iz prirodnih staništa radi zasnivanja uzgajališta pravna i fizička lica i preduzetnici koji gaje zaštićene vrste na uzgajalištima (plantaže, rasadnici i drugi oblici uzgajališta), mogu vršiti na osnovu dozvole Ministarstva.
Dozvola iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv pravnog odnosno fizičkog lica ili preduzetnika; vrstu i količinu koja se može sakupiti u zavisnosti od kapaciteta uzgajališta; područje sakupljanja; način i uslove sakupljanja; rok za dostavljanje podataka o vrstama i količinama koje su sakupljene i druge potrebne podatke.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi se i dokaz o izvršenoj uplati naknade.

Član 8.
Pravno lice odnosno preduzetnik koji se bavi sakupljanjem zaštićenih vrsta radi njihovog korišćenja i stavljanja u promet odnosno otkupom sakupljenih vrsta (u daljem tekstu: sakupljanje zaštićenih vrsta u komercijalne svrhe), dužan je da organizuje stručnu obuku ili drugi oblik rada sa sakupljačima zaštićenih vrsta, da svake godine izvrši proveru znanja sakupljača i da sakupljačima izda potvrdu o stručnoj osposobljenosti sa rokom važenja za sakupljačku sezonu.
Potvrda iz stava 1. ovog člana sadrži ime i prezime sakupljača zaštićenih vrsta, jedinstveni matični broj građana, adresu stanovanja, navod da je sakupljač osposobljen za sakupljanje zaštićenih vrsta za potrebe korišćenja i prometa.
Fizičko lice može sakupljati zaštićene vrste u komercijalne svrhe pod uslovom da ima potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Potvrdu iz stava 1. ovog člana sakupljač zaštićenih vrsta je dužan da ima sa sobom i da je na zahtev pokaže inspektoru zaštite životne sredine ili drugom ovlašćenom službenom licu.
Pravno lice odnosno preduzetnik iz stava 1. ovog člana dužan je da prilikom otkupa zaštićenih vrsta izda otkupni blok i da vodi podatke za svaki pojedinačni otkup i to: ime i prezime sakupljača, jedinstveni matični broj građana i adresu stanovanja; latinske nazive otkupljenih vrsta; količine otkupljenih vrsta za svaku otkupljenu vrstu; datum i mesto otkupa (otkupne stanice); otkupnu cenu za svaku otkupljenu vrstu; područje sakupljanja; potpis sakupljača; naziv pravnog ili fizičkog lica i potpis lica koje vrši otkup vrsta.

Član 9.
Sakupljanje zaštićenih vrsta gljiva vrši se pod uslovom da se sakupljaju samo plodonosna tela (uvrtanjem) i u ambalažu koja omogućava ventilaciju radi rasejavanja spora.
Sakupljanje zaštićenih vrsta podzemnih gljiva (tartufi) može se vršiti samo uz pomoć najviše jednog obučenog psa i jednog psa u postupku obuke ili druge životinjske vrste, u periodu dana (od obdanice do sumraka). Iskopavanje gljiva se vrši samo na mestu nalaza odnosno nanjušivanja, a rupe nastale iskopavanjem se moraju ponovo nasuti iskopanom zemljom, uz obavezno zatrpavanje nađenih trulih i crvljivih primeraka.
Zabranjeno je:
1) pri sakupljanju oštetiti micelijum gljiva;
2) sakupljati plodonosna tela vrganja, mlečnice, prečnika ispod 4 cm;
3) sakupljati plodonosna tela lisičarke i mrke trube prečnika ispod 2 cm;
4) pri sakupljanju gljiva koristiti grabulje i slične alatke, razarati i oštećivati stanište;
5) sakupljati gljive u blizini prometnih saobraćajnica i na deponijama otpadnih materija;
6) stare primerke sa pojavama truljenja, plesnivosti i crvljivosti;
7) sakupljati više od dve trećine jedinki na mestu sakupljanja;
pri sakupljanju podzemnih gljiva oštećivati koren šumskog drveća.
Zabranjeno je koristiti ili staviti u promet:
1) zaštićene vrste vrganja i mlečnice, prečnika ispod 4 cm;
2) zaštićene vrste lisičarke i mrke trube prečnika ispod 2 cm;
3) stare primerke zaštićenih vrsta gljiva sa pojavama truljenja, plesnivosti i crvljivosti.
Pri sakupljanju zaštićenih vrsta lišajeva zabranjeno je oštetiti koru stabla sa koga se sakupljanje vrši.

Član 10.
Sakupljanje zaštićenih vrsta flore, a u zavisnosti od toga koji se delovi odnosno razvojni oblici koriste, vrši se pod uslovom da se vrste sakupljaju u optimalnoj fazi vegetativnog razvoja za korišćenje, a kod vrsta od kojih se koriste podzemni organi, da se ostavi deo podzemnog organa u zemlji sa vegetativnim pupoljkom.
Zabranjeno je:
1) čupati ili oštetiti podzemni organ (koren, rizom i dr.) kod vrsta od kojih se koriste nadzemni organi, odnosno delovi;
2) lomiti stabla i grane drveća i žbunova kod sakupljanja ploda, cveta ili lista i nanošenje drugih vrsta štete zaštićenoj vrsti i njenom staništu;
3) sakupljanje u blizini prometnih saobraćajnica i na deponijama otpadnih materija;
4) sakupljati više od dve trećine jedinki na mestu sakupljanja.

Član 11.
Sakupljanje zaštićenih vrsta puževa može se vršiti samo u periodu od 1. juna do 1. oktobra. U slučaju da se sakupljanje vrši za potrebe matičnog legla kod osnivanja farmi puževa, sakupljanje se izuzetno može vršiti u periodu od 1. maja do 1. oktobra.
Sakupljanje zaštićenih vrsta žaba može se vršiti samo u periodu od 1. juna do 1. septembra.
Sakupljanje zaštićene vrste poskoka može se vršiti svake treće godine i to samo u periodu od 15. maja do 1. avgusta.
Sakupljanje zaštićene vrste riba (moruna) može se vršiti samo u periodu od 1. juna tekuće do 31. marta naredne godine.

Član 12.
Zabranjeno je sakupljati, koristiti i staviti u promet jedinke zaštićenih vrsta i to:
1) puževa čija je širina kućice manja od 3 cm;
2) žaba čija je težina manja od 50 gr i veća od 120 gr odnosno dužina manja od 9 cm i veća od 15 cm;
3) više od 50 jedinki poskoka na lokalitetu sakupljanja i čija je dužina manja od 50 cm;
4) mužjaka morune čija je dužina manja od 180 cm, a ženke čija je dužina manja od 210 cm.

Član 13.
Ukupne količine zaštićenih vrsta koje se sakupljaju u komercijalne svrhe utvrđuju se na osnovu prethodno procenjenog stanja vrsta u prirodnim staništima svake godine.
Monitoring zaštićenih vrsta vrši organizacija za zaštitu prirode (u daljem tekstu: Zavod za zaštitu prirode Srbije) prema programu koji donosi uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Sakupljanje pojedinih zaštićenih vrsta zabraniće se aktom ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na teritoriji Republike ili na određenom području za određeni period u slučaju kada se na osnovu utvrđenog stanja populacije vrste oceni da je došlo do smanjenja njene brojnosti u meri koja bi mogla da ugrozi vrstu odnosno do poremećaja strukture i stabilnosti životnih zajednica.

Član 14.
Dozvolu za sakupljanje zaštićenih vrsta u komercijalne svrhe izdaje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Količine zaštićenih vrsta koje se sakupljaju u komercijalne svrhe, Ministarstvu predlaže Zavod za zaštitu prirode Srbije do 31. decembra tekuće za narednu godinu.
Dozvola za sakupljanje zaštićenih vrsta u komercijalne svrhe (u daljem tekstu: dozvola) izdaje se za zaštićene vrste u svežem odnosno sirovom stanju (neprerađene) do određene ukupne količine i važe do 1. marta naredne godine.
Procenjeni odnos količina zaštićenih vrsta odnosno njihovih delova i razvojnih oblika u svežem (neprerađenom) i suvom ili na drugi način prerađenom stanju dat je u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 15.
Dozvola se izdaje pravnim licima i preduzetnicima koji se bave delatnošću sakupljanja u komercijalne svrhe, na osnovu objavljenog konkursa koji sprovodi komisija Ministarstva pod uslovom da im nije izrečena kazna za prekršaj propisana ovom uredbom.
Konkurs za izdavanje dozvola za tekuću godinu objavljuje se najkasnije do 1. marta te godine i sadrži vrste i količine koje se mogu sakupiti za potrebe korišćenja i prometa i druge potrebne podatke koji se unose u prijavu za konkurs:
1) podaci o podnosiocu zahteva;
2) podaci o zaštićenoj vrsti, sa obaveznim navođenjem latinskog naziva vrste koja će se sakupljati, stavljati u promet, odnosno koristiti;
3) podaci o količini - po vrstama koje će se sakupljati u svežem ili sirovom stanju (neprerađene), koristiti, odnosno stavljati u promet;
4) način organizovanja sakupljanja zaštićenih vrsta, lokalitetima sakupljanja, (sa naznakom opštine gde su lokaliteti sakupljanja i najbližih naselja), broju i razmeštaju otkupnih stanica;
5) podaci o objektima, postrojenjima i uređajima za skladištenje, preradu i promet, kao i stepenu prerade zaštićenih vrsta;
6) podaci o upisu delatnosti u odgovarajući registar (izvod iz odgovarajućeg registra o upisu delatnosti za sakupljanje šumskih i drugih proizvoda, otkup, promet i preradu).

Član 16.
Dozvola iz člana 14. ove uredbe sadrži: naziv pravnog lica ili preduzetnika; vrstu i količinu koja se može sakupiti; način i uslove sakupljanja; podatke o otkupnim stanicama; rok za dostavljanje podataka o vrstama i količinama koje su sakupljene, iskorišćene i stavljene u promet i druge potrebne podatke.
Dozvola za promet zaštićenih vrsta glasi na podnosioca zahteva i ne može se preneti na drugo pravno lice.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi se i dokaz o izvršenoj uplati naknade.

Član 17.
Za sakupljanje zaštićenih vrsta u komercijalne svrhe plaća se naknada u iznosu od 10% u odnosu na formirane cene zaštićenih vrsta na godišnjem nivou.
Cene zaštićenih vrsta Ministarstvo utvrđuje po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove trgovine, a pre objavljivanja konkursa iz člana 15. ove uredbe.

Član 18.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za sakupljanje zaštićenih vrsta iz čl. 5, 6, 7. i 14. ove uredbe podnosilac zahteva prilaže dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

Član 19.
Odobrena količina sakupljenih zaštićenih vrsta koja nije iskorišćena odnosno stavljena u promet do isteka važenja dozvole može se iskoristiti odnosno staviti u promet, ako je ta količina prijavljena Ministarstvu.

Član 20.
Ministarstvo evidentira podatke o podnetim prijavama na konkurs, izdatim dozvolama i druge podatke saglasno planu 4. tačka 4. ove uredbe.
Pravno lice odnosno preduzetnik koji je u skladu sa ovom uredbom dobio dozvolu za sakupljanje zaštićenih vrsta u komercijalne svrhe, dužan je da Ministarstvu i Zavodu za zaštitu prirode Srbije dostavlja podatke o: zaštićenim vrstama sakupljenim, iskorišćenim i stavljenim u promet do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu, na obrascima o sakupljanju zaštićenih vrsta, koji se daju za svaku vrstu i svaku otkupnu stanicu (obrazac OZV 1) i o njihovom korišćenju i stavljanju u promet (obrazac OZV 2), koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.
Pravna i fizička lica preduzetnici koji se bave gajenjem zaštićenih vrsta dostavljaju Ministarstvu podatke o uzgajalištu i to o: lokaciji, površini, vrsti koja se gaji i količini koja se odgaja godišnje, uz priloženo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Član 21.
Novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) sakuplja zaštićene vrste izvan perioda propisanih ovom uredbom i koristi tehnička sredstva koja mogu oštetiti ili uništiti primerke vrste odnosno njeno stanište (član 5. stav 2);
2) sakuplja matično leglo ili zasade bez propisane dozvole (član 7. stav 1);
3) sakuplja zaštićene vrste u komercijalne svrhe bez organizovane stručne obuke sakupljača ili drugog oblika rada sa sakupljačima (član 8. stav 1);
4) sakuplja zaštićene vrste protivno uslovima i na način propisan ovom uredbom (čl. 9, 10, 11. i 12);
5) sakuplja zaštićene vrste u komercijalne svrhe u količini koja dozvolom nije odobrena (član 14. stav 3);
6) ne dostavlja podatke o zaštićenim vrstama iz člana 20. stav 2. ove uredbe;
7) ne dostavlja podatke o uzgajalištu (član 20. stav 3).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. tač. 1), 2), 4) i 7) ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 22.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako sakuplja zaštićene vrste bez potvrde o stručnoj osposobljenosti (član 8. stav 3).

Član 23.
Za prekršaj iz člana 21. stav 1. tačka 1) ove uredbe može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršenjem prekršaja.

Član 24.
Konkurs iz člana 15. ove uredbe objaviće se za 2005. godinu narednog dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Član 25.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Naredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divljih biljnih i životinjskih vrsta ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 16/96 i 44/96).

Član 26.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
05 broj 110-1962/2005-1

U Beogradu, 7. aprila 2005. godine
Vlada Republike Srbije

DIVLjE VRSTE FAUNE ZAŠTIĆENE KONTROLOM SAKUPLjANjA, KORIŠĆENjA I PROMETA

Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune
DIVLjE VRSTE FLORE ZAŠTIĆENE KONTROLOM SAKUPLjANjA, KORIŠĆENjA I PROMETA


Fam. Acipenseridae
1. Huso huso Moruna

Fam. Viperidae
2. Vipera ammodytes Poskok

Fam. Ranidae
3. Rana kl. esculenta Zelena žaba
4. Rana lessonae Mala zelena žaba
5. Rana ridibunda Velika zelena žaba

Fam. Helicidae
6. Helix aspersa Baštenski puž
7. Helix lucorum Šumski puž, sivi puž
8. Helix pomatia Vinogradski puž

Fam. Hirudinidae
9. Hirudo medicinalis Medicinska pijavica

Ekologija ::: KONTROLA PROMETA DIVLJE FLORE I FAUNE
22.02.2007. 21:48:53
Uredbom o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, koju je danas donela Vlada Srbije, smanjena je lista divljih vrsta, čije korišćenje i promet podležu posebnoj kontroli, rekao je Tanjugu načelnik Uprave zaštite životne sredine Miroslav Nikčević. Osnovnom Uredbom iz 2005. godine zaštićene su 152 vrste flore, tri vrste lišajeva , 15 vrsta gljiva i devet vrsta faune, a izmenama je broj zaštićenih biljnih vrsta smanjen na 94, navedeno je u obrazloženju Uredbe koju je Nikčević prosledio Tanjugu. Broj zaštićenih lišajeva i gljiva ostaće nepromenjen, a broj zaštićen životinjskih vrsta biće povećan za jedan. Uredba je doneta na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine, kojim je utvrđena obaveza uspostavljanja liste vrsta divlje flore i faune koje su pod kontrolom korišćenja i prometa, a predmet su trgovine. Njena izmena je neophodna radi konkursa za izdavanje dozvola za korišćenje i promet zaštićenih vrsta. Konkurs mora biti objavljen do 1. marta i sadržati vrste i količine koje se mogu sakupiti u ove svrhe. Uredbom su zaštićene osetljive ili retke biljne i životinjske vrste, kojima ne preti izumiranje, divlje vrste koje nisu ugrožene, ali se lako mogu zameniti s ugroženim divljim vrstama usled sličnog izgleda i vrste koje su zaštićene međunarodnim ugovorom.

izvor radio5

zumire više od 1.000 vrsta
U Srbiji se trenutno pod zaštitom nalazi 215 biljnih i 429 životinjskih vrsta, ali će se podzakonskim aktom, čija je izrada u toku, taj broj znatno proširiti. Pod zaštitom će biti dva od tri puta veći broj vrsta od dosadašnjeg, što je više od 1.000 biljnih i životinjskih vrsta, a lista će biti gotova do polovine septembra ove godine – rekao je za "Danas" načelnik Odeljenja za biodiverztet Zavoda Nenad Sekulić. U tekstu novinara Katarine Živanović, koji je objavljen u listu "Danas" 1-2. avgusta 2009. pod istim naslovom, dalje se navodi... Prema Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti iz 1993. godine, ove vrste su stavljene pod najstroži stepen zaštite, jer je njihov opstanak toliko ugrožen da bi u suprotnom iščezle. - Polazne osnove za stavljanje pod zaštitu novih vrsta određene su nacionalnim i međunarodnom crvenom listom, stručnim nalazima i naučnim saznanjima. Pored toga, na listi zaštićenih naći će se i vrste čija zaštita proističe iz ratifikovanih međunarodnih konvencija, kao i direktiva Evropske unije, koje je neophodno ugraditi u nacionalno zakonodavstvo, što je i obaveza države u okviru evropskih integracija – objašnjava za Danas Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije. On dodaje da, iako brojni faktori doprinose nestanku vrsta, na njihovo smanjenje u osnovi utiču sve veće potrebe čoveka za resursima i prostorom. - Najveću pretnju opstanku ugroženih vrsta predstavlja uništavanje šuma i drugih prirodnih staništa kako bi se povećale poljoprivredne, industrijske i naseljene površine i iskoristili prirodni resursi. Međutim, ne manje značajna su i trgovina divljim vrstama i njihova prekomerna eksploatacija za komercijalnu upotrebu. Sve izraženiji problem predstavlja i unošenje stranih vrsta biljaka i životinja iz drugih krajeva sveta – kaže Sekulić. On dodaje da u Srbiji u proteklih deset godina nije iščezla nijedna vrsta, ali da se spisak krajnje ugroženih, kojima preti opasnost da nestanu, znatno proširio. Sekulić ističe da se pored najugroženijih, određene vrste štite Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune. Reč je o određenim vrstama gljiva, biljaka i životinja koje su značajne sa komercijalnog stanovišta. Naš sagovornik ističe da su one zaštićene sa ciljem da se spreči njihova prekomerna eksploatacija iz prirode, kao i da se kontroliše njihovo sakupljanje, korišćenje i promet. Uredbom se na godišnjem nivou određuju dozvoljene količine, vreme kada se mogu određene vrste sakupljati i područja na kojima se to sme činiti. Ova uredba se za sada odnosi na 94 vrste biljaka, tri vrste lišajeva, 15 vrsta gljiva i 10 vrsta životinja – po jedna vrsta riba, kornjača, zmija i pijavica i po tri vrste žaba i puževa. Ugrožene biljke i životinjeNajugroženije biljne vrste:hajdučica kralja Aleksandra, žledasti zvončić, venerina vlas, aldrovanda, cirilijev luk, zelena jova i Pančićev pelen.Najugroženije životinjske vrste:medved, šareni tvor, veliki tetreb, orao krstaš, velika droplja, orao kliktaš,troprsti detlić, crni daždevnjak, planinski šargan i moruna.
izvor http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=171:-1000-&catid=28:2009-02-08-16-22-57&Itemid=98&lang=sr

U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države.

Načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Sekulić rekao je da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsta sisara.

Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba.

Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šarke.

Zaštićene biljke su Pančićeva omorika, molika, beli i žuti lokvanj, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplaninska lala, iđirot i brojne vrste orhideja.

Za te vrste postoji zabrana korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti one same ili njihova staništa.

"To podrazumeva zabranu branja, sakupljanja, sečenja ili čupanja iz korena, zatim hvatanje, zarobljavanje, ubijanje ili ozleđivanje životinja, uništavanje ili sakupljanje njihovih jaja, prikazivanje u komercijalne svrhe i slično", naveo je Nenad Sekulić.

Prirodne retkosti

Sekulić je dodao da bi te vrste bez posebnih mera zaštite, zbog ugroženosti opstanka u prirodnim staništima, ubrzo iščezle i precizirao da su one zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, koja je doneta 1993. godine.

Određene vrste gljiva, biljaka i životinja, koje su manje ugrožene, obuhvaćene su Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune sa ciljem da im se smanji stepen ugroženosti ili da se spreči mogućnost da postanu ugrožene, objašnjava Sekulić.

Uredba iz 2008. godine odnosi se na 94 vrste biljaka, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva, jednu vrstu riba, kornjača i zmija, tri vrste žaba, tri vrste puževa i jednu vrsta pijavica.

Sekulić je precizirao da se na godišnjem nivou određuju dozvoljene količine i vreme kada se mogu određene vrste biljaka i životinja sakupljati i područja na kojima se to može činiti.

Na teritoriji Srbije kao nestale vrste smatraju se crni lešinar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac i mnoge druge.

Sekulović je istakao da država zaštitom delova teritorije čuva svoja najvrednija područja. Sakupljanje podataka o ugroženim i iščezlim vrstama važno je za izradu specijalizovanih naučno-stručnih publikacija - "Crvenih lista", na osnovu kojih se potom donose zakoni i uredbe u toj oblasti.

Svoju prvu "Crvenu knjigu" Srbija je dobila 1999. godine i ona se odnosi na iščezle i krajnje ugrožene biljne vrste. U njoj su, pored ostalog, navedene četiri vrste i podvrste koje su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su samo u Srbiji.
Druga "Crvena knjiga" je doneta 2003. godine i odnosi se na dnevne leptire.

Izvor: RTS

http://www.paragrafco.co.yu/documents_paragraf/alfa4/t06_0386.htm

Primetila sam da se na Forumu navodi Uredba o zastiti prirodnih retkosti (Sl.gl.RS 50/93 i 93/93), kao jedini pravni dokument koji regulise zastitu ugrozenih i zasticenih divljih vrsta.Moram da vas podsetim na Zakon o zastiti prirode (Sl.gl.RS 36/09), kao i Pravilnik o prekogranicnom prometu i trgovini zasticenim vrstama (Sl.gl.RS 99/09), koji je stupio na snagu 9.12.09.
Zakonom o zastiti prirode se izmedju ostalog, regulisu kako mere zastite zasticenih i strogo zasticenih vrsta, tako i dozvoljene radnje sa istim.
Pravilnikom su propisani uslovi pod kojima se obavlja uvoz, izvoz, unos, iznos ili tranzit, trgovina i uzgoj zasticenih vrsta.
U Prilozima ovog pravilnika navedene su liste biljaka i zivotinja, koje su zasticene po raznim osnovama.
Napominjem da je u Prilogu VII Pravilnika naveden spisak Strogo zasticenih vrsta biljaka i zivotinja na teritoriji republike Srbije.
Zakon i Pravilnik mozete preuzeti na sajtu Ministarstva zastite zivotne sredine i prostornog planiranja www.ekoplan.gov.rs. u sekciji Dokumenti.

Odlično! Svi zakoni su bitni samo što ih izgleda niko ne postavlja
Sam ne mogu da postignem sve pa je svaka pomoć dobrodošla, nije problem da se zakoni iskopiraju i kao postovi ovde jer je mnogo članova koji slabo koriste komp pa im je malo teže da se snadju. Hoćeš ti ili ja ?

hmmm.. pa upravo smo taj pravilnik do sad čekali /Pravilnik o prekogranicnom prometu i trgovini zasticenim vrstama (Sl.gl.RS 99/09)/ a stupio pre par dana. čudno da niko ništa nije objavio na tu temu.... kad nam je toliko bitan za legalizaciju
evo ga prvi na spisku, ako neko može da ga prekopira na forum da mogu da pročitaju svi.

http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-2-Pravilnici-21-document.htm

На основу члана 94. став 4. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 7), Cool и 9) Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09) и члана 28. став 5. Закона о заштити животне средине ( „Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09 и 72/09 ),
Министар животне средине и просторног планирања доноси
ПРАВИЛНИК
О ПРЕКОГРАНИЧНОМ ПРОМЕТУ И ТРГОВИНИ ЗАШТИЋЕНИМ ВРСТАМА
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим правилником прописују се: услови под којима се обавља увоз, извоз, унос, износ или транзит, трговина и узгој угрожених и заштићених биљних и животињских дивљих врста (у даљем тексту: заштићене врсте), њихових делова и деривата; издавање дозвола и других аката (потврде, сертификати, мишљења); документација која се подноси уз захтев за издавање дозвола, садржина и изглед дозволе; спискови врста, њихових делова и деривата који подлежу издавању дозвола, односно других аката; врсте, њихови делови и деривати чији је увоз односно извоз забрањен, ограничен или обустављен; изузеци од издавања дозволе; начин обележавања животиња или пошиљки; начин спровођења надзора и вођења евиденције и израда извештаја.
Члан 2.
Изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење:
1) датум стицања је датум када је примерак узет из природе, рођен у заточеништву или вештачки размножен, или уколико такав датум не може бити доказан, следећи датум којим се доказује прво поседовање примерака;
2) део је сваки део животиње, биљке или гљиве, независно од тога да ли је у свежем, сировом, осушеном или прерађеном стању;
3) дериват је сваки прерађени део животиње, биљке, гљиве или телесна течност. Деривати већином нису препознатљиви део примерка од којег потичу;
4) држава порекла је држава у којој је примерак узет из природе, рођен и узгојен у заточеништву или вештачки размножен;
5) друга генерација потомака (F2) и следеће генерације потомака (F3, F4, итд.) су примерци настали под контролисаним условима од родитеља који су такође рођени под контролисаним условима;
6) Конвенција је Конвенција о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре (у даљем тексу: Конвенција) која је потврђена Законом о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре („Службени лист СРЈ - Међународни уговори”, број 11/01);
7) контролисани услови обухватају условe под којима се производе одређене врсте животиња и биљака у средини у којој је спречен неконтролисани улазак и излазак животиња, јаја, заметака и полена, као и вештачки простор за животиње, одвоз отпада, здравствену негу, заштиту од предатора, вештачко снабдевање храном и друго;
Cool матични фонд су све јединке заштићених врста флоре и фауне које се користе за размножавање;
9) Министарство је Министарство животне средине и просторног планирања, као орган државне управе надлежан за послове заштите природе који обавља дужности надлежног управног органа у складу са чланом 9. Конвенције;
10) надлежни управни орган је орган државне управе надлежан за спровођење Конвенције у појединој држави чланици у складу са чланом 9. Конвенције;
11) некомерцијалне сврхе су све активности у којима примарни циљ није економска корист или добит, и то: искључиво лична употреба, научна истраживања, едукација, биомедицинска истраживања и програми размножавања у заточеништву са циљем очувања врста;
12) нуђење на продају је нуђење на продају и свака друга радња која се оправдано може тиме сматрати, укључујући оглашавање или давање повода за оглашавањем продаје и позив на понуду;
13) комерцијалне сврхе су све сврхе којима је циљ остваривање економске или било које друге користи, укључујући и све оне активности за које није могуће доказати некомерцијалну сврху, укључујући продају, куповину, подношење понуде за куповину, стицање у комерцијалне сврхе, излагање јавности ради стицања добити, коришћење у сврху стицања добити, држање ради продаје, нуђење на продају, превоз ради продаје, најам и размену примерака;
14) личне или кућне ствари су мртви примерци, њихови делови и деривати који припадају физичком лицу и чине део његових уобичајених добара и имовине или су томе намењени;
15) обавештење о увозу је пријава граничној царинској служби од стране увозника, његовог овлашћеног заступника, односно представника у тренутку и на месту уношења одређених примерака у Републику Србију;
16) обрађени примерци стечени пре више од 50 година подразумевају примерке који су знатно промењени у односу на своје природно сирово стање или обрађени у накит, украсе, уметничке предмете, предмете за практичну употребу или музичке инструменте пре 1. јуна 1947. године и за које је Министарству пружен одговарајући доказ да су стечени у таквом стању; такви ће се примерци сматрати обрађенима само ако се налазе у једној од претходно наведених категорија и ако им није потребно даље резбарење, обликовање и израда како би постигли своју сврху;
17) овлашћена научна и стручна организација је научна или стручна установа одређена у складу са чланом 9. Конвенције;
18) одредиште је место које је намењено држању примерака по уношењу у Републику Србију, у случају живих примерака, то је прво место где ће се примерци држати након одређеног периода карантина или неког другог задржавања у сврху санитарних провера и контроле;
19) поновни извоз из Републике Србије је извоз из Републике Србије свих примерака који су претходно унесени;
2
20) потврда за примерак је документ који се издаје за радње из члана 23. овог правилника за живе кичмењаке. За сваки примерак издаје се посебна потврда, а важи само на територији Републике Србије;
21) потврда за трговину је документ који се издаје за радње из члана 23. овог правилника, важи само на територији Републике Србије, а користи се за једну или више трансакција;
22) поновни увоз у Републику Србију је уношење у Републику Србију било којег примерка који је претходно био извезен или поновно извезен;
23) прва генерација потомака (F1) су примерци добијени под контролисаним условима од родитеља од којих је барем један зачет у природи или узет из природе;
24) предконвенцијски примерак подразумева примерак стечен пре него што је одређена врста уврштена у Додатке Конвенције,
25) прекогранични промет је износ, унос, извоз или увоз и уношење из мора, заштићених врста, њихових делова и деривата;
26) примерак је свака животиња, биљка или гљива, без обзира да ли је жива или мртва, која припада заштићеним врстама датим у Прилогу I, Прилогу II, Прилогу III, Прилогу IV, Прилогу V, Прилогу VI, Прилогу VII, Прилогу VIII и Прилогу IX, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део, сваки њен део или прерађевина, без обзира да ли чини састојак друге робе, и сва друга роба за коју је из пропратне исправе, паковања, ознаке, етикете или осталих докумената видљиво да представља животињу, биљку или гљиву која припада тим врстама, или да садржи делове или деривате животиња, биљака или гљива које припадају тим врстама, осим ако такви делови или деривати нису изричито изузети од примене одредаба овог правилника.
Примерком се сматра и примерак заштићене врсте дате у прилозима из става 1. ове тачке, ако представља животињу или биљку или је део или дериват животиње или биљке чији барем један родитељ припада наведеној врсти. У случајевима када родитељи такве животиње или биљке припадају врстама наведеним у различитим прилозима, или врстама од којих је само једна наведена, примењују се одредбе рестриктивнијег прилога. У случају примерака биљака хибрида, ако је један од родитеља припадник заштићене врсте дате у Прилогу I, примењују се одредбе рестриктивнијег прилога само у случају да у том прилогу уз ту врсту стоји напомена у том смислу;
27) провере у тренутку увоза, извоза, поновног извоза и транзита су провере дозвола, потврда и пријава предвиђених овим правилником и посебним прописима, преглед примерака, као и узимање узорака ради анализе или детаљнијих провера;
28) транзит је превоз примерака између две локације изван Републике Србије преко територије Републике Србије, током којег евентуални прекид кретања настаје само због поступака који се захтевају овим обликом промета;
29) трговина је продаја и куповина, стицање у комерцијалне сврхе, излагање јавности ради стицања добити, коришћење у сврху стицања добити, држање ради продаје, нуђење на продају или превоз ради продаје, најам и размена заштићених врста;
30) уношење из мора је уношење у Републику Србију било којег примерка који је узет у морском окружењу и уноси се директно из морског окружења које није у надлежности ни једне државе, укључујући ваздушни простор изнад мора, морско дно и подземље испод мора.
31) путујуће изложбе су путујуће збирке, менажерије или изложбе биљака, које се комерцијално излажу пред публиком;

II. УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПРЕКОГРАНИЧНОГ ПРОМЕТА ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА
1.Увоз
Члан 3.
Примерци заштићених врста из Прилога I, могу се унети у Републику Србију после стављања на увид увозне дозволе коју је издало Министарство и окончања поступка у граничној царинској испостави на месту уношења.
Увозна дозвола из става 1. овог члана може се издати ако су испуњени следећи услови:
1) да је подносилац захтева доставио документацију којом се доказује да су примерци набављени у складу са законским прописима о заштити одређених врста у држави извоза или поновног извоза. У случају увоза примерака врста из Прилога I који су дати у Додацима I, II, или III Конвенције, подносилац захтева прилаже извозну дозволу или потврду о поновном извозу коју је у складу са Конвенцијом издао надлежни орган државе извоза или државе поновног извоза, или њихову копију;
2) да је Министарству пружен одговарајући доказ да се примерци неће употребљавати у комерцијалне сврхе;
3) да је овлашћена научна и стручна организација на основу доступних података и документације утврдила:
(1) да уношење у Републику Србију нема штетан утицај на статус очувања тих врста или на величину територије коју заузимају одговарајуће популације тих врста;
(2) да је уношење у Републику Србију потребно за:
а) напредак науке и спровођење нужних биомедицинских истраживања, ако се докаже да су те врсте једине одговарајуће за наведене сврхе и да не постоје други примерци узгојени у заточеништву или вештачки размножени или
б) узгој или размножавање у сврху очувања врста или
в) истраживање и образовање у сврху очувања врста или
г) друге потребе које нису штетне за опстанак врста;
(3) да је смештај намењен живом примерку у одредишту одговарајуће опремљен за његово примерено држање и негу;
4) да је Министарство на основу мишљења овлашћене научне и стручне организације утврдило да нема никаквих других фактора који се односе на очување врста, а који би били противни издавању увозне дозволе;
5) да је Министарству пружен одговарајући доказ да ће сваки живи примерак бити отпремљен на начин који на најмању могућу меру смањује ризик повреде, нарушавања здравља или окрутног поступања.
Члан 4.
Примерци заштићених врста из Прилога II, могу се унети у Републику Србију после стављања на увид увозне дозволе коју је издало Министарство и окончања поступка у граничној царинској испостави на месту уношења.
Увозна дозвола из става 1. овог члана може се издати ако су испуњени следећи услови:
4
1) да је подносилац захтева доставио документацију којом се доказује да су примерци набављени у складу са законским прописима о заштити одређених врста у држави извоза или поновног извоза. У случају увоза примерака врста из Прилога II који су дати у Додацима Конвенције, подносилац захтева прилаже извозну дозволу или потврду о поновном извозу коју је у складу сa Конвенцијом издао надлежни орган државе извоза или државе поновног извоза или њихову копију;
2) да је подносилац захтева дао на увид документа којима се доказује да је смештај за живе примерке у одредишту одговарајуће опремљен за њихово примерено држање и негу;
3) да је подносилац захтева пружио задовољавајући доказ да ће сваки живи примерак бити отпремљен на начин који на најмању могућу меру смањује ризик повреде, нарушавања здравља или окрутног поступања;
4) да је овлашћена научна и стручна организација, на основу доступних података и документације, утврдила да уношење у Републику Србију нема штетан утицај на статус очувања врсте или на величину територије коју заузима одговарајућа популација те врсте узимајући у обзир садашњи или предвиђени ниво трговине;
5) да је Министарство на основу мишљења овлашћене научне и стручне организације утврдило да нема никаквих других фактора који се односе на очување врста, а који су противни условима издавања увозне дозволе.
Члан 5.
Примерци заштићених врста из Прилога III, могу се унети у Републику Србију после стављања на увид испуњеног обрасца обавештења о увозу из Прилога XI, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, мишљења овлашћене научне и стручне организације и окончања поступка у граничној царинској испостави на месту уношења, и:
1) извозне дозволе коју је у складу са Конвенцијом издао надлежни орган државе извоза ако се ради о увозу из државе која је назначена уз име те врсте у Прилогу III или
2) извозне дозволе, потврде о поновном извозу или потврде о пореклу коју је у складу са Конвенцијом издао надлежни орган државе извоза или државе поновног извоза ако се ради о увозу из свих других земаља, осим оне чије име стоји у напоменама уз име врсте у Прилогу III.
Овлашћена научна и стручна организација даје мишљење из става 1. овог члана, да:
(1) уношење у Републику Србију нема штетан утицај на статус очувања врсте или на величину територије коју заузима одговарајућа популација те врсте у држави порекла, узимајући у обзир садашњи или предвиђен ниво трговине;
(2) не постоји опасност по аутохтоне врсте, уколико дође до случајног или намерног бега примерака у слободну природу Републике Србије;
(3) је смештај намењен живим примерцима у одредишту одговарајуће опремљен за њихово примерено држање и негу.
Члан 6.
Примерци заштићених врста датих из Прилога IV, као и примерци заштићених врста из Прилога VII и VIII, који се не налазе и у Прилозима I, II и III, могу се унети у Републику Србију после стављања на увид испуњеног обрасца обавештења о увозу из 5
Прилога XI овог правилника, мишљења овлашћене научне и стручне организације и окончања поступка у граничној царинској испостави на месту уношења.
Овлашћена научна и стручна организација даје мишљење из става 1. овог члана, да:
(1) уношење у Републику Србију нема штетан утицај на статус очувања врсте или на величину територије коју заузима одговарајућа популација те врсте у држави порекла, узимајући у обзир садашњи или предвиђен ниво трговине;
(2) не постоји опасност по аутохтоне врсте, уколико дође до случајног или намерног бега примерака у слободну природу Републике Србије;
(3) је смештај намењен живим примерцима у одредишту одговарајуће опремљен за њихово примерено држање и негу.
Члан 7.
Услови за издавање увозне дозволе из члана 3. став 2. тач. 2) и 3) и члана 4. став 2. тач. 1) до 5) овог правилника не односе се на примерке за које подносилац захтева стави на увид документован доказ:
1) да су они претходно законито унети у Републику Србију или стечени у њој и да се без обзира да ли су измењени или не, поновно уносе у Републику Србију, или
2) да представљају обрађене примерке који су стечени пре више од 50 година.
2. Извоз и поновни извоз
Члан 8.
Примерци заштићених врста из Прилога I и VII овог правилника могу се извозити и поновно извозити из Републике Србије после стављања на увид извозне дозволе или потврде о поновном извозу коју је издало Министарство и окончања поступка у граничној царинској испостави на месту изношења.
Извозна дозвола из става 1. овог члана за примерке врста из Прилога I и VII може се издати ако су испуњени следећи услови:
1) да је подносилац захтева предао документован доказ о томе:
(1) да су примерци набављени у Републици Србији у складу са важећим законима који уређују њихово узимање из природе,
(2) да су примерци набављени у Републици Србији у складу са Конвенцијом,
(3) да је издата увозна дозвола у случају извоза примерака врста из Додатка I Конвенције у неку од држава страна Конвенције,
(4) да се примерци неће користити у комерцијалне сврхе, изузев примерака у складу са чланом 31. овог правилника,
(5) да ће сваки живи примерак бити отпремљен на начин који на најмању могућу меру смањује ризик од повреде, нарушавања здравља или окрутног поступања;
2) да је овлашћена научна и стручна организација, на основу доступних података, у писаном облику утврдила да хватање или сакупљање примерака из природе, или њихов извоз, неће имати штетан утицај на статус очувања тих врста или на величину територије коју заузима одговарајућа популација тих врста;
3) да је Министарство, на основу мишљења овлашћене научне и стручне организације, утврдило да не постоје други фактори који се односе на очување врста, а који спречавају издавање извозне дозволе.
6
Потврда о поновном извозу може се издати ако су испуњени услови из става 2. тачка 1) подтач. (3), (4) и (5) и тачка 3) овог члана и ако подносилац захтева достави документован доказ да су примерци:
1) унети у Републику Србију у складу са овим правилником;
2) уведени у међународну трговину у складу са Конвенцијом, ако су унети у Републику Србију пре 28. маја 2002. године;
3) законито унети у Републику Србију пре почетка примене овог правилника и Конвенције у Републици Србији.
Члан 9.
Примерци врста из Прилога II, III и VIII овог правилника могу се извозити и поновно извозити из Републике Србије после стављања на увид извозне дозволе или потврде о поновном извозу коју је издало Министарство и окончања поступка у граничној царинској испостави на месту изношења.
Извозна дозвола из става 1. овог члана може се издати ако су испуњени услови из члана 8. став 2. тачка 1) подтач. (1), (2) и (5) и тач. 2) и 3) овог правилника.
Потврда о поновном извозу може се издати ако су испуњени услови из члана 8. став 2. тачка 1) подтачка (5) и тачка 3) и став 3. овог правилника.
Члан 10.
Услови за издавање извозне дозволе или потврде о поновном извозу из члана 8. став 2. тачка 1) подтач. (3) и (4) и тачка 2) овог правилника, не односе се на:
1) обрађене примерке који су стечени пре више од 50 година;
2) мртве примерке, њихове делове и деривате за које подносилац захтева пружи одговарајући доказ да су законито стечени пре него што су се на њих почеле примењивати одредбе Конвенције и одредбе овог правилника.
3. Посебна правила за увоз живих примерака алохтоних врста
Члан 11.
Живи примерци алохтоних врста које нису дате у Прилозима I до IX, могу се унети у Републику Србију на основу увозне дозволе коју је издало Министарство, након окончања поступка у граничној царинској испостави на месту уношења.
Дозвола из става 1. овог члана издаје се ако су испуњени следећи услови:
1) да је подносилац захтева приложио писану изјаву из које је видљива намена увоза;
2) да подносилац захтева има дозволу о увођењу алохтоних дивљих врста у природу Републике Србије или дозволу за узгој у контролисаним условима или је овлашћена научна и стручна организација дала мишљење о томе да:
(1) уношење у Републику Србију нема штетан утицај на статус очувања врсте или на величину територије коју заузима одговарајућа популација те врсте у држави порекла, узимајући у обзир садашњи или предвиђен ниво трговине;
(2) не постоји опасност по аутохтоне врсте, уколико дође до случајног или намерног бега примерака у слободну природу Републике Србије;
7
(3) је смештај намењен живим примерцима у одредишту одговарајуће опремљен за њихово примерено држање и негу;
3) да је подносилац захтева Министарству пружио одговарајући доказ да ће сваки живи примерак бити отпремљен на начин који на најмању могућу меру смањује ризик повреде, нарушавања здравља или окрутног поступања.
4. Транзит
Члан 12.
Транзит кроз Републику Србију примерака врста из Прилога I до IX овог правилника обавезно се пријављује у граничној царинској испостави на месту уношења.
За транзит примерака врста из става 1. овог члана потребно је ставити на увид одговарајућу документацију државе извоза из које је видљиво коначно одредиште. За врсте из Прилога I, II и III овог правилника потребно је ставити на увид важећу извозну дозволу или потврду о поновном извозу коју је издао надлежни управни орган државеизвоза или поновног извоза у складу са Конвенцијом.

III. ИЗУЗЕЦИ ПРИ УВОЗУ, ПОНОВНОМ УВОЗУ И ПОНОВНОМ ИЗВОЗУ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА
1. Увоз и поновни увоз
Члан 13.
Изузетно од чл. 3, 4, 5. и 6. овог правилника за увоз или поновни увоз у Републику Србију мртвих примерака, делова и деривата који представљају личне или кућне ствари, није потребно:
1) прибавити увозну дозволу Републике Србије за врсте из Прилога I и II овог правилника;
2) попунити обавештење о увозу у граничној царинској испостави на месту уношења за врсте из Прилога III и IV, као и врсте из Прилога VII и VIII које нису дате у Прилогу I и II овог правилника.
Изузеће из става 1. овог члана не примењује се на личне и кућне ствари које се користе за остварење комерцијалне добити, које се продају, излажу у комерцијалне сврхе, чувају за продају, нуде за продају или превозе ради продаје.
Под мртвим примерцима из става 1. овога члана подразумевају се и ловачки трофеји ако су:
1) саставни део личног пртљага путника који долазе из иностранства или
2) саставни део личне имовине физичког лица која мења боравак у иностранству за боравак у Републици Србији или
3) ловачки трофеји одстрељени у иностранству, а увозе се накнадно.
Када лице које има пребивалиште или боравак у Републици Србији први пут уноси у Републику Србију личне и кућне ствари, укључујући и ловачке трофеје, који потичу од примерака врста из Прилога II или III овог правилника, надлежној царинској служби ставља на увид оригинал и копију за власника извозне дозволе или потврде о поновном 8
9
извозу државе извоза. Царинска служба прослеђује оригинал извозне дозволе или потврде о поновном извозу Министарству, а власнику враћа печатом оверену копију за власника.
Изузеће из ст. 1. и 4. овог члана не примењује се на личне и кућне ствари, укључујући и ловачке трофеје, пореклом од примерака врста из Прилога I овог правилника, које први пут у Републику Србију уноси лице које има пребивалиште или боравак у Републици Србији или докаже да намерава да оствари пребивалиште у Републици Србији.
Када лице које има пребивалиште или боравак у Републици Србији поновно уноси личне и/или кућне ствари у Републику Србију, укључујући и ловачке трофеје, који потичу од врста из Прилога I или II овог правилника, царинској служби ставља на увид копију за власника раније употребљене увозне или извозне дозволе Републике Србије оверену од стране царинске службе Републике Србије, копију за власника извозне дозволе или потврде о поновном извозу државе извоза из става 4. овог члана коришћену код првог уласка у Републику Србију или доказ да су примерци законито набављени у Републици Србији.
Изузетно од ст. 1, 4. и 6. овог члана, при увозу или поновном увозу у Републику Србију није потребно ставити на увид увозну дозволу, извозну дозволу или потврду о поновном извозу за:
1) највише 125 g кавијара јесетарских врста (Acipenseriformes spp.) по особи, у паковањима обележеним у складу са чланом 32. став 1. тачка 7. овог правилника;
2) највише три комада удараљки израђених од кактуса (Cactaceae spp.) по особи;
3) највише четири прерађена производа од крокодила (Crocodylia spp.) по особи, осим меса и ловачких трофеја;
4) највише три љуштуре пужа врсте Strombus gigas по особи;
5) највише четири мртва морска коњића (Hippocampus spp.) по особи;
6) највише три примерка џиновских шкољки (Tridacnidae spp.) до три kg укупне тежине (три цела или шест одговарајућих половина љуштуре) по особи.
2. Поновни извоз
Члан 14.
Изузетно од члана 8. став 3. и члана 9. став 3. овог правилника није потребно прибавити потврду за поновни извоз из Републике Србије мртвих примерака, делова и деривата врста из Прилога I, II и III који представљају личне или кућне ствари, укључујући ловачке трофеје, који се поновно извозе из Републике Србије и саставни су део:
1) личног пртљага путника који путује у иностранство или
2) личне имовине физичког лица које мења боравак у Републици Србији за боравак у иностранству.
Изузеће из става 1. овог члана не примењује се на:
1) личне и кућне ствари и ловачке трофеје када се први пут извозе из Републике Србије;
2) личне и кућне ствари које се користе за остварење комерцијалне добити, које се продају, излажу у комерцијалне сврхе, чувају за продају, нуде за продају, превозе ради продаје или извозе у сврху продаје.
Када лице које има пребивалиште или боравак у Републици Србији поновно извози личне и кућне ствари, укључујући и ловачке трофеје, који потичу од примерака врста из Прилога I, II и III овог правилника, није дужно да стави на увид царинској служби потврду
о поновном извозу из Републике Србије ако се стави на увид копија за власника извозне дозволе коришћене код првог изласка из Републике Србије, копију за власника раније употребљене увозне дозволе Републике Србије за врсте из Прилога I овог правилника, копију за власника извозне дозволе или потврде о поновном извозу из члана 13. став 4. овог правилника коришћену код првог уласка у Републику Србију, оверену од стране царинске службе или доказ да су примерци законито набављени у Републици Србији.
Изузетно од става 1, става 2. тачка 1) и става 3. овог члана, при извозу или поновном извозу није потребно ставити на увид извозну дозволу или потврду о поновном извозу за примерке и количине из члана 13. став 7. овог правилника.
3. Етикета за размену научног материјала
Члан 15.
Дозволе из чл. 3, 4, 5, 8. и 9. овог правилника, мишљења и обавештења из члана 6. овог правилника нису обавезни ако се ради о конзервираним, осушеним или на неки други начин очуваним музејским примерцима, примерцима из хербаријума, живом биљном материјалу, у случају када се они позајмљују, поклањају или размењују у некомерцијалне сврхе међу научницима и научним установама које су регистроване при надлежном органу државе у којој се налазе, а пошиљка одређених примерака је обележена етикетом из Прилога XIII, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Научници и научне установе попуњавају сва поља етикете и о употреби сваке етикете обавштавају Министарство, тако што му достављају за то предвиђени део етикете.
Научници и научне установе из става 1. овог члана Министарство уписује у евиденцију, тако што научној установи додељује евиденцијски број који се састоји од пет знакова, од којих су прва два слова и представљају двословни ISO-кôд државе, а задње три цифре су јединствени број научне установе.
Научници и научне установе воде инвентар примерака из Прилога I до IV, Прилога VII и VIII овог правилника, у који Министарство има увид.
Министарство обавештава Секретаријат Конвенције о научним установама регистрованим за размену научног материјала.
Члан 16.
На захтев заинтересоване странке Министарство издаје потврду да су примерци стечени пре ступања на снагу одредаба Конвенције за одређену врсту, односно овог правилника (претконвенцијски статус).
Под датумом стицања живих или мртвих примерака узетих из природе подразумева се онај датум када су исти узети из природног окружења, а под датумом стицања делова и деривата подразумева се датум када су легално постали нечије власништво. Ако није могуће утврдити датум стицања примерка, за такав примерак не може се утврдити претконвенцијски статус.
10
4. Дозволе за путујуће изложбе
Члан 17.
За законито набављене примерке врста из Прилога I, II и III овог правилника, који су саставни део путујућих изложби, Министарство може издати дозволу за путујуће изложбе уколико је испуњен један од следећих услова:
1) да су примерци животиња рођени и узгојени у заточеништву у складу са чланом 27. овог правилника, а примерци биљака вештачки размножени у складу са чланом 29. овог правилника;
2) да су примерци набављени или унети у Републику Србију пре него што су се на њих почеле примењивати одредбе Конвенције за врсте из Додатака I, II или III Конвенције, или одредбе правилника за врсте из Прилога I, II и III овог правилника.
Дозвола за путујуће изложбе користи се за вишеструки прелазак границе као увозна дозвола из чл. 3, 4. и 5. овог правилника, извозна дозвола или потврда о поновном извозу из чл. 8. и 9. овог правилника и као потврда из члана 23. став 4.овог правилника издата само у сврху излагања јавности, а издаје се на обрасцу из Прилога XIV, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
За живе животиње издаје се посебна дозвола из става 1. овог члана за сваки примерак. За живе биљке или мртве примерке биљака и животиња саставни део дозволе је прилог са пописом и описом врста (инвентарни попис) на коме се понављају поља 9 -18 обрасца из Прилога XIV овог правилника.
Саставни део дозволе за путујуће изложбе је један или више примерака пропратног обрасца из Прилога XV, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Примерак животиње из става 1. овог члана мора да испуњава следеће услове:
1) да је унет у евиденцију Министарства;
2) да је обележен јединственом трајном ознаком у складу са чланом 34. овог правилника ако се ради о живим животињама, или трајно обележен на неки други начин тако да надлежни управни органи сваке државе у коју примерак уђе могу да провере да ли дозвола одговара примерку који се увози или (поновно) извози;
3) да буде враћен у Републику Србију пре дана истицања дозволе.
Члан 18.
Дозволу за путујуће изложбе регистроване у Републици Србији издаје Министарство на основу захтева. На обрасцу дозволе из Прилога XIV, у пољу 20 наводи се напомена: „Саставни део дозволе је x (навести број) страница пропратног обрасца, које царински службеник оверава при сваком прекограничном преласку.”
Дозволу за путујуће изложбе из друге државе издаје Министарство на основу захтева и одговарајуће дозволе коју је издао надлежни орган друге државе. На ову дозволу не односе се одредбе члана 17. став 5. тач. 1) и 3) овог правилника. На обрасцу дозволе у пољу 20 наводи се напомена: „Ова дозвола је важећа само ако је уз њу приложен оригинал дозволе за циркусе и друге путујуће изложбе број xx (навести број дозволе) издате у xxxx (навести назив државе). Саставни део дозволе је x (навести број) страница пропратног обрасца, које царински службеник оверава при сваком прекограничном преласку .”
Ако током боравка у Републици Србији нека од животиња за коју је издата дозвола за путујуће изложбе добије потомке, власник дозволе или његов овлашћени заступник 11
дужан је да обавести Министарство и да прибави одговарајућу дозволу или потврду за све потомке.
Сваку изгубљену, украдену или уништену дозволу путујуће изложбе може да замени само надлежни управни орган који ју је издао. Уколико Министарство изда замену дозволе, рок важења остаје исти као и на првобитном документу, и у пољу 20 обрасца дозволе наводи се следећа напомена: „Ова дозвола поништава и замењује дозволу број xx (навести број претходне дозволе), издату xx.xx.xxxx. (навести датум).”
5. Дозвола за прекогранични промет заштићених врста у личном власништву
Члан 19.
За законито набављене живе животиње из Прилога I, II и III овог правилника, које се сматрају личним власништвом, Министарство може да изда дозволу за прекогранични промет, ако је испуњен један од следећих услова:
1) примерци животиња рођени су и узгојени у заточеништву у складу са чланом 27. овог правилника;
2) примерци животиња набављени су или унети у Републику Србију пре него што су се на њих почеле примењивати одредбе Конвенције за врсте из Додатака I, II или III, или одредбе правилника за врсте из Прилога I, II и III овог правилника.
Дозвола за прекогранични промет животињa у личном власништву користи се за вишеструки прелазак границе као увозна дозвола из чл. 3, 4. и 5. овог правилника и извозна дозвола или потврда о поновном извозу из чл. 8. и 9. овог правилника, а издаје се на обрасцу из Прилога X, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Дозвола је важећа само ако животињу прати власник /власник дозволе.
Дозвола за прекогранични промет животињa у личном власништву односи се на само један примерак.
Саставни део дозволе за прекогранични промет животињa у личном власништву је један или више примерака пропратног обрасца из Прилога XV овог правилника.
Примерак животиње из става 1. овог члана мора да испуњава следеће услове:
1) да је унет у евиденцију Министарства;
2) да је обележен јединственом трајном ознаком у складу са чланом 34. овог правилника;
3) да се не може користити у комерцијалне сврхе, изузев у случајевима из члана 20. став 4. овог правилника;
4) да буде враћен у Републику Србију пре дана истицања дозволе.
Члан 20.
Дозволу за прекогранични промет животињa у личном власништву издаје Министарство на основу захтева. На обрасцу дозволе у пољу 23 наводи се напомена: „Користи се за вишеструки прелазак границе ако животињу прати власник/носилац дозволе. Ако примерак угине, буде украден, убијен, изгубљен или се власништво над примерком пренесе на други начин, дозвола се мора одмах вратити надлежном управном органу који ју је издао. Саставни део дозволе је x (навести број) страница пропратног обрасца, које царински службеник оверава при сваком прекограничном преласку.”
12
13
Дозволу за прекогранични промет животињa у личном власништву за животињу регистровану у другој држави, која улази у Републику Србију, издаје Министарство на основу захтева и одговарајуће дозволе коју је издао надлежни орган те друге државе.
На ову дозволу не односе се одредбе члана 19. став 5. тач 1) и 4) овог правилника. На обрасцу дозволе у пољу 23 наводи се напомена: „Ова дозвола је важећа само ако је уз њу приложен оригинал дозволе за животиње у личном власништву број xx (навести бр. дозволе) издате у xxx (навести назив државе) и ако је примерак у пратњи власника /власника дозволе.”
Ако током боравка у Републици Србији животиња за коју је издата дозвола за прекогранични промет животињa у личном власништву добије потомке, власник дозволе дужан је да обавести Министарство и прибави одговарајуће дозволе или потврде за све потомке.
Ако власник дозволе за прекогранични промет животињa у личном власништву. жели да прода животињу, оригинал дозволе и пропратне обрасце мора да врати Министарству. Уколико се ради о врсти из Прилога I овог правилника, власник дозволе дужан је да поднесе захтев за издавање потврде из члана 23. став 4. овог правилника. Уколико се ради о врсти из Прилога II овог правилника, власник дозволе дужан је да поднесе захтев за издавање потврде из члана 24. став 3. овог правилника.
Сваку изгубљену, украдену или уништену дозволу за прекогранични промет животињa у личном власништву може да замени само надлежни управни орган који ју је издао. Уколико Министарство изда замену дозволе, категорија и рок важења остају исти као и на првобитном документу, и у пољу 23 обрасца дозволе наводи се следећа напомена: „Ова дозвола је веродостојна копија оригинала.”
6. Ограничења при увозу
Члан 21.
Увоз врста из Прилога VI овог правилника је забрањен.
Изузетно, Министарство може да дозволи увоз врста из става 1. овог члана издавањем увозне дозволе, ако су испуњени следећи услови:
1) да је захтев за увоз поднет пре ступања на снагу забране увоза;
2) да Министарство утврди да је наруџбина за увоз плаћена или су примерци отпремљени пре ступања на снагу забране увоза.
Одредба става 2. овог члана не примењује се на врсте из Прилога I овог правилника које се налазе у Додатку I Конвенције.
Рок важења увозне дозволе издате у складу са ставом 2. овог члана не сме бити дужи од једног месеца.
Ако у Прилогу VI овог правилника уз име врсте у рубрикама под називом „порекло примерка” или „тип примерка” није изричито друкчије прописано, забрана увоза из става 1. овог члана не односи се на:
1) примерке рођене или узгојене у заточеништву или вештачки размножене;
2) примерке неопходне за напредак науке и спровођење нужних биомедицинских истраживања ако се докаже да је та врста једино примерена за те сврхе и да не постоје други примерци узгојени у заточеништву или вештачки размножени, примерке намењене узгоју или размножавању у сврху очувања врсте и примерке намењене истраживању и образовању у сврху очувања врсте;
3) примерке који су део личних и кућних ствари физичких и правних лица која улазе у Републику Србију са намером привременог или трајног настањивања.
Члан 22.
Није дозвољен увоз коже, кожних прерађевина и других производа пореклом од примерака врста из Прилога IX овог правилника у комерцијалне сврхе.
Изузетно, увоз коже, кожних прерађевина и других производа пореклом од примерака врста из Прилога IX овог правилника може се дозволити ако се ради о примерцима уловљеним традиционалним ескимским ловом или се ради о увозу у некомерцијалне сврхе.
Министарство ће издати увозну дозволу ако су испуњени следећи услови:
1) да је овлашћена научна и стручна организација на основу доступних података утврдила да:
(1) увоз примерака не утиче штетно на повољно стање популација врсте или подручје распрострањености у држави порекла,
(2) је увоз примерака неопходан за напредак науке и спровођење нужних биомедицинских истраживања и да је та врста једина примерена за те сврхе и да не постоје други примерци узгојени у заточеништву или вештачки размножени, или је увоз примерака неопходан за истраживања и образовање у сврху очувања врсте,
(3) сврха увоза не штети опстанку врсте;
2) је увозник приложио документацију из које је видљиво да су примерци прибављени у складу са одговарајућим прописима државе порекла и писану изјаву којом потврђује да ће примерци бити коришћени у сврхе из тачке 1) подтачка (2) овог става.
У случају увоза из става 2. овог члана, увозник граничној царинској испостави даје на увид увозну дозволу.
IV. ТРГОВИНА ЗАШТИЋЕНИМ ВРСТАМА
Члан 23.
Није дозвољена продаја, куповина, подношење понуде за куповину, стицање у комерцијалне сврхе, излагање јавности ради стицања добити, коришћење у сврху стицања добити, држање ради продаје, нуђење на продају, превоз ради продаје, најам и размена примерака врста из Прилога I и VII овог правилника.
Изузетно, Министарство може да одобри радње из става 1. овог члана, ако је испуњен један од следећих услова:
1) примерци су стечени или унети у Републику Србију у складу са прописима из области заштите природе пре ступања на снагу одредаба Конвенције које се примењују на врсте из Додатка I Конвенције или одредаба правилника за врсте из Прилога I овог правилника;
2) примерци пореклом из Републике Србије узети су из природе у складу са прописима из области заштите природе;
3) примерци су обрађени и стечени пре више од 50 година;
4) примерци су унети у Републику Србију у складу са овим правилником и употребљаваће се у сврхе које нису штетне за опстанак популација одређене врсте;
14
5) ради се о примерцима животињских врста рођених и узгојених у заточеништву, примерцима вештачки размножених биљних врста, или о деловима и дериватима таквих примерака;
6) примерци су потребни за напредовање науке или за нужне биомедицинске сврхе ако се докаже да је дотична врста једина одговарајућа за те сврхе и ако нема примерака те врсте који су рођени и узгојени у заточеништву или вештачки размножени;
7) примерци су намењени за узгој или размножавање у корист очувања врсте;
примерци су намењени за истраживање или образовање ради очувања врсте;
9) ради се о примерцима из научних збирки намењених узгоју у заточеништву или вештачком размножавању са циљем заштите врсте, истраживању и образовању у сврху заштите врсте, који се комерцијално размењују само међу научним установама и научницима који су регистровани при Министарству.
За радње из става 2. овог члана потребно је прибавити потврду за трговину. Потврду за трговину издаје Министарство власнику примерка, а сваки следећи власник мора да прибави нову потврду. Потврда се издаје на обрасцу из Прилога XII, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Изузетно од става 3. овог члана ако се ради о живим кичмењацима потребно је прибавити потврду за примерак. Потврда се издаје само за појединачни примерак који је обележен у складу са чланом 34. овог правилника. Потврду издаје Министарство на обрасцу из Прилога XII овог правилника.
Министарство води евиденцију физичких и правних лица која су добила потврде за трговину на основу овог правилника.
Члан 24.
Није дозвољена продаја, куповина, подношење понуде за куповину, стицање у комерцијалне сврхе, излагање јавности ради стицања добити, коришћење у сврху стицања добити, држање ради продаје, нуђење на продају, превоз ради продаје, најам и размена примерака врста из Прилога II овог правилника.
Изузетно, Министарство може да дозволи радње из става 1. овог члана, ако је испуњен један од следећих услова:
1) примерци су стечени у Републици Србији у складу са прописима из области заштите природе;
2) примерци су унети у Републику Србију у складу са прописима из области заштите природе.
За радње из става 2. овог члана Министарство издаје потврду. Потврда се издаје власнику примерка, а сваки следећи власник мора да прибави нову потврду.
Члан 25.
Одредбе члана 23. ст. 1. и 2. овог правилника не примењују се на:
1) у заточеништву рођене и узгојене примерке животињских врста из Прилога V овог правилника и њихове хибриде, под условом да су примерци одређених врста обележени у складу са чланом 34. овог правилника;
2) вештачки размножене примерке биљних врста;
3) обрађене примерке стечене пре више од 50 година.

Nemoj samo kopirati Pravilnik na forum jer ima oko 200 strana.
Da,njime ce biti legalizovan uzgoj zasticenih vrsta,a takodje ce se protivzakonite radnje strogo sankcionisati.
Za odgajivace zasticenih vrsta je najinteresantnije da ce morati registrovati odgajivacnicu i pribaviti dozvolu ministarstva za uzgoj.Bice to veliki posao i za odgajivace i administraciju.

Pa eto, krenuli smo izgleda u dobrom pravcu, samo još da dobijemo smernice

V. ПРЕМЕШТАЈ ЖИВИХ ПРИМЕРАКА УНУТАР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Члан 26.
За сваки премештај (превоз, селидба, ново настањивање, промена пребивалишта итд.) неког живог примерка врста из Прилога I овог правилника са места назначеног у увозној дозволи или у потврди издатој у складу са овим правилником, Министарство издаје потврду на обрасцу из Прилога XII овог правилника.
Потврда из става 1. овог члана може се издати под условом да:
1) лице одговорно за пренос примерка достави документацију из које је видљиво да је примерак прибављен у складу са прописима из области заштите природе;
2) овлашћена научна и стручна организација изда писано стручно мишљење из којег произлази да је смештај који је намењен живом примерку у месту у које се шаље одговарајуће опремљен за његово примерено држање и негу.
Потврда из става 1. овог члана није потребна ако жива животиња мора да се премести због хитног ветеринарског лечења, након чега ће бити враћена на место наведено у увозној дозволи или другој потврди.
Живи примерци животиња који се превозе у Републику Србију, из Републике Србије или унутар ње, или претоварују, обавезно се припремају, превозе и негују на начин који на најмању могућу меру смањује ризик од повреде, нарушавања здравља или окрутног поступања, у складу са посебним прописима.
На обрасцу потврде из става 1. овог члана означава се сврха одобрења премештаја живих примерака врста из Прилога I овог правилника унутар Републике Србије са места наведеног у увозној дозволи или другој потврди.
VI. УЗГОЈ И ВЕШТАЧКО РАЗМНОЖАВАЊЕ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА
1. Примерци животињских врста рођени и узгојени у заточеништву
Члан 27.
Примерак животињске врсте сматраће се да је рођен и узгојен у заточеништву ако Министарство, након прибављеног мишљења овлашћенe научне и стручнe организацијe, утврди:
1) да је примерак потомак или потиче од потомка рођеног или на други начин добијеног под контролисаним условима - укрштањем родитеља или другачијим преносом њихових заметака под контролисаним условима, ако се ради о полном размножавању, или када је у питању бесполно размножавање добијеног од родитеља који су се налазили под контролисаним условима када је почео развој потомка;
2) да је матични фонд формиран у складу са важећим прописима који су се на њега односили у време кад је набављен и на начин који не штети опстанку тих врста у природи;
3) да се матични фонд одржава без уношења примерака из природе, осим повременог обогаћивања фонда новим животињама, јајима или замецима, у складу са важећим прописима и на начин који не штети опстанку тих врста у природи, које је могуће искључиво у следеће сврхе:
(1) да би се спречило или ублажило штетно укрштање животиња у блиском сродству, с тим да се обим проширења фонда утврђује у складу са потребом за новим генетским материјалом,
16
(2) да би се збринуле животиње заплењене у складу са прописима о заштити природе,
(3) изузетно, за повећање матичног фонда у регистрованим узгојним операцијама;
4) да је матични фонд створио другу или следећу генерацију потомака под контролисаним условима.
2. Утврђивање порекла
Члан 28.
Власник животиње обезбеђује доступност узорка крви или другог ткива ради спровођења анализе у случајевима када Министарство одреди потребу утврђивања порекла животиње.
3. Вештачки размножени примерци биљних врста
Члан 29.
Примерак биљне врсте сматраће се вештачки размноженим ако Министарство, након прибављеног мишљења овлашћенe научне и стручнe организацијe, утврди:
1) да примерак биљне врсте потиче од биљке узгојене из семена, саднице, резнице, калуса, другог биљног ткива, спора или других пропагула под контролисаним условима, тј. у средини која није природна и којом човек у знатној мери манипулише, што може обухватити обрађивање тла, ђубрење, контролу корова, наводњавање или расадне поступке попут пресађивања у саксије или заштиту од временских услова;
2) да је узгојени матични фонд формиран у складу са важећим прописима који су се на њега односили у време кад је набављен и на начин који не штети опстанку тих врста у природи;
3) да се матичним фондом управља на начин који гарантује његово дуготрајно одржање;
4) када се ради о калемљеним биљкама, да су и подлога и племка добијене вештачки у складу са тач. 1) до 3) овог члана;
Дебло ће се сматрати вештачки размноженим ако потиче од стабала узгојених на једноврсној плантажи у складу са ставом 1. овог члана.
4. Дозвола за узгој и вештачко размножавање
Члан 30.
Пре почетка узгоја или вештачког размножавања примерака врста из Прилога I, II, VII и VIII oвог правилника, правно лице, предузетник и физичко лице прибављају дозволу Министарства. Узгој и вештачко размножавање врста из Додатка I Конвенције у комерцијалне сврхе, регистроваће се у Секретаријату Конвенције.
Захтев за издавање дозволе садржи:
1) име и презиме физичког лица, назив и седиште правног лица или предузетника, име одговорног лица које ће обављати узгој и доказ о регистрацији за одговарајућу делатност узгоја;
17
2) локацију узгајалишта;
3) датум планираног почетка узгоја;
4) нaучни назив врсте која је предмет узгоја;
5) опис планираног матичног фонда који укључује број и старост мужјака и женки који чине матични фонд, генетску везу између јединки у пару и међу паровима матичног фонда, ако се може одредити;
6) доказ о законитом пореклу матичног фонда;
7) документацију која доказује да је врсту могуће узгојити до друге генерације потомака (F2) и опис коришћених метода, односно ако је узгој спроведен само до прве генерације, документацију која доказује да су методе узгоја исте или сличне онима које су другде резултирале узгојем друге генерације потомака;
опис смештаја садашњег и очекиваног броја јединки, укључујући сигурносне мере ради спречавања бега и/или крађе (детаљни подаци о броју и величини просторија за узгој и подизању младунаца, капацитету инкубатора, производњи или снабдевању храном, расположивости ветеринарских услуга итд.);
9) процену предвиђене потребе и изворе додатних примерака за повећање броја животиња у узгоју ради повећања генетске разноликости узгојене популације, да би се избегло штетно укрштање;
10) детаљан опис метода обележавања (прстенови, микрочипови или друге ознаке) јединки матичног фонда, њихових потомака и производа (нпр. кожа, месо) намењених извозу;
11) начин остваривања комерцијалне добити (живи примерци, месо, јаја, крзно, кожа, други делови тела и њихове прерађевине итд.), односно у случају узгоја у некомерцијалне сврхе, несумњив доказ да не постоје елементи комерцијалног деловања.
Дозвола се издаје на основу претходно утврђених услова које мора да испуњава објекат и/или простор за држање животиња.
Министарство води евиденцију лица којима је дозвољен узгој у складу са овим правилником.
Узгајивач је дужан да Министарству најкасније до 1. марта текуће године достави годишњи извештај о узгоју или вештачком размножавању примерака врста из Прилога I, II, VII и VIII oвог правилника за претходну годину.
Ако узгајивач не поступи у складу са одредбама овог правилника и у складу са условима прописаним у дозволи за узгој, Министарство ће укинути издату дозволу, а даљи узгој или вештачко размножавање забранити.
Одредба става 2. овог члана сходно се примењује на издавање дозволе за вештачко размножавање биљних врста из Прилога I, II, VII и VIII овог правилника.
Члан 31.
С примерцима врста из Прилога I овог правилника који су рођени и узгојени у заточеништву или вештачки размножени поступаће се у складу са одредбама које се примењују на примерке врста из Прилога II овог правилника, осим у случају сврхе из члана 23. став 1. овог правилника.
18
VII. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОШИЉКИ И ПОЈЕДИНАЧНИХ ЖИВИХ ПРИМЕРАКА БИЉНИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА, ЊИХОВИХ ДЕЛОВА И ДЕРИВАТА
1. Обележавање примерака приликом увоза и трговине у Републици Србији
Члан 32.
Министарство ће издати увозну дозволу за примерке врста из Прилога I и II овог правилника ако подносилац захтева докаже да су обележени у складу са Конвенцијом и да су:
1) узгојени у заточеништву у узгајалишту које је регистровано у Секретаријату Конвенције;
2) добијени фармским узгојем који је одобрен на састанцима чланица Конвенције;
3) примерци популација врста датих у Додатку I Конвенције за које је на састанцима чланица Конвенције одобрена извозна квота;
4) необрађене кљове афричког слона и њихови резбарени делови који су сви дужи од 20 cm и тежи од 1 kg;
5) свежа, штављена и /или обрађена крокодилска кожа, делови коже са слабина, репова, вратова, ногу, леђа и остали њени делови који се увозе у Републику Србију, и цела свежа, штављена или обрађена крокодилска кожа и кожа слабина која се поновно увози у Републику Србију;
6) живи кичмењаци врста из Прилога I овог правилника који припадају путујућој изложби;
7) било које паковање кавијара (лименка, стаклена амбалажа или посуда у коју се кавијар непосредно пакује) од јесетарских врста (Acipenseriformes spp.) обележено методом одобреном на састанцима чланица Конвенције. Паковање се означава појединачно, налепницама за једнократну употребу које се стављају на свако паковање.
Министарство ће овластити постројење за прераду и паковање кавијара од јесетарских врста (Acipenseriformes spp.) у Републици Србији и доделити му јединствену евиденцијску ознаку. Овлашћено постројење води евиденцију о количинама кавијара које се увозе, извозе, поново извозе, производе или складиште и документацију доставља Министарству. Попис овлашћених постројења Министарство доставља Секретеријату Конвенције.
2. Обележавање примерака за извоз и поновни извоз
Члан 33.
Министарство издаје извозну дозволу за живе кичмењаке врста из Прилога I овог правилника ако подносилац захтева докаже да су примерци обележени у складу са овим правилником.
Министарство издаје извозну дозволу и потврду о поновном извозу за сва паковања кавијара обележена у складу са чланом 32. став 1. тачка 7) овог правилника.
Министарство издаје потврду о поновном извозу за примерке обележене у складу са чланом 32. став 1. тач. 1), 2), 3), 4) и 6) овог правилника ако њихово стање није битно промењено, а подносилац захтева докаже да су изворне ознаке којима су примерци обележени нетакнуте.
19
Министарство издаје потврду о поновном извозу за целу свежу, штављену и /или обрађену крокодилску кожу и кожу слабина, ако подносилац захтева докаже да су њихове изворне ознаке нетакнуте или, ако су оне изгубљене или уклоњене, да су примерци обележени ознаком за поновни извоз.
3. Методе обележавања
Члан 34.
Живи кичмењаци обавезно се обележавају у складу са посебним прописом.
Примерци из члана 17. став 5, члана 19. став 5, члана 23. став 4. и члана 33. став 1. овог правилника и за јединке матичног фонда из регистрованих узгајалишта из члана 31. обележавају се у складу са ставом 1. овог члана.
Одредба става 1. овог члана не примењује се на примерке живих кичмењака за које се Министарству пружи одговарајући доказ да су њихове физичке особине у време издавања дозволе или потврде онемогућавале сигурну примену метода утврђених прописом из става 1. овог члана.
За примерке на које се односи изузеће из става 3. овог члана, Министарство издаје само потврду за трговину из члана 23. став 3. овог правилника, на којој се у пољу 20. наводи одговарајућа напомена о немогућности обележавања, а ако је методу обележавања могуће сигурно применити касније и одговарајућа напомена о томе.
За сваки примерак који није обележен у складу са ставом 1. овог члана није могуће прибавити потврду за примерак из члана 23. став 4. дозволу за животиње у личном власништву из члана 19. и дозволу за путујуће изложбе из члана 17. овог правилника.
VIII. ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ И ПОТВРДЕ
1. Захтев
Члан 35.
Захтев за издавање дозвола и потврда на основу овог правилника подноси се Министарству у писаном облику.
Захтев за издавање дозвола и потврда из става 1. овог члана подноси се Министарству благовремено пре увоза примерака у Републику Србију, односно њиховог извоза или поновног извоза.
Захтев за издавање дозвола и потврда за примерке врста из Прилога I, II и III овог правилника подноси се на обрасцу из Прилога X, XII и XIV овог правилника.
Захтев за издавање дозвола, потврда и других аката за примерке врста из Прилога VI до IX овог правилника подноси се на обрасцу из Прилога XVII, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
У захтеву из става 1. овог члана подносилац захтева наводи истините податке, даје истините изјаве и информације, прилаже важећу документацију и доказ о уплаћеној административној такси.
20
Службено лице које одлучује по захтевима из овог члана може од подносиоца захтева тражити и другу документацију ради утврђивања чињеница за које у конкретном случају оцени да су потребне.
2. Одбијање захтева
Члан 36.
Министарство ће одбити захтев за издавање увозне дозволе за кавијар и месо јесетарских врста (Acipenseriformes spp.) ако нису унапред прописане извозне квоте у складу сa процедуром одобреном на састанку чланица Конвенције.
Министарство ће одбити захтев за издавање извозне дозволе за кавијар и месо јесетарских врста (Acipenseriformes spp.) ако нису унапред прописане извозне квоте у складу с процедуром одобреном на састанку чланица Конвенције.
3. Накнадно издавање докумената
Члан 37.
Изузетно од одредбе члана 35. став 2. овог правилника, а под условом да увозник или извозник након пристизања или пре отпреме пошиљке обавести Министарство о разлозима због којих дозволе и потврде из чл. 3, 4, 8. и 9. овог правилника нису благовремено прибављене, исте се могу издати накнадно за примерке врста из Прилога II и III овог правилника, као и за примерке врста из Прилога I овог правилника, који испуњавају услове из чл. 7. и 10. овог правилника ако:
1) Министарство у консултацији са надлежним управним органом друге државе утврди да се разлози због којих документација није благовремено прибављена не могу приписати подносиоцу захтева;
2) се увоз, извоз или поновни извоз одвија у складу са Конвенцијом и са важећим прописом друге државе.
Изузетно од одредбе из члана 35. став 2. овог правилника, када су примерци који се увозе и/или (поновно) извозе личне и кућне ствари на које се примењују посебни изузеци из чл. 13. и 14. овог правилника или законито набављене живе животиње у личном власништву које се користе само за некомерцијалне сврхе, дозволе и потврде из чл. 3, 4, 8. и 9. овог правилника, могу се издати накнадно за примерке врста из Прилога II и III овог правилника, као и за примерке врста из Прилога I овог правилника који испуњавају услове из чл. 7. и 10. овог правилника, уз услов да је Министарство у консултацији са надлежном царинском службом утврдило да се ради о случајној грешци и да није било покушаја преваре приликом увоза или поновног извоза у складу са одредбама правилника и важећим законодавством друге државе.
За примерке врста из Прилога I овог правилника за које је увозна дозвола издата накнадно на основу става 2. овог члана, забрањује се свако комерцијално коришћење из члана 23. став 1. овог правилника у периоду од шест месеци од дана издавања дозволе, уз немогућност коришћења изузетака из члана 23. став 2. овог правилника.
За примерке врста из Прилога I и II овог правилника који подлежу условима из члана 7. овог правилника, за које се издаје увозна дозвола на основу става 2. овог члана, на 21
обрасцу дозволе из Прилога X овог правилника, у пољу 23 наводи се забрана сваког комерцијалног коришћења у периоду од шест месеци од дана издавања дозволе.
На документима који се издају у складу са ст. 1. и 2. овог члана на обрасцу из Прилога X овог правилника, у пољу 23 морају бити наведени разлози за накнадно издавање.
О дозволама издатим у складу са ст. 1. и 2. овог члана Министарство обавештава Секретаријат Конвенције.
4. Важење докумената из других држава
Члан 38.
При увозу у Републику Србију и транзиту кроз Републику Србију, дозволе, потврде и друге дозволе издате у другим државама сматрају се важећим ако су употребљене за извоз или поновни извоз из друге државе до дана истека рока њиховог важења и користе се за увоз у Републику Србију или транзит кроз Републику Србију у року од шест месеци од дана издавања, односно 12 месеци за увозне дозволе за примерке из Прилога I oвог правилника.
Потврда о пореклу из члана 5. овог правилника за примерке врста из Прилога III овог правилника може се користити за увоз примерака у Републику Србију у року од 12 месеци од дана издавања.
Дозволе за путујуће изложбе и дозволе за животиње у личном власништву могу се користити за уношење у Републику Србију у року од три године од дана издавања.
5. Обрасци за дозволе, потврде и друга акта
Члан 39.
Увозна дозвола, извозна дозвола, потврде о поновном извозу и дозволе за прекогранични промет животиња у личном власништву за примерке врста из Прилога I, II, III и IV овог правилника, издају се према изгледу и садржини датим на обрасцу из Прилога X овог правилника, а састоје се од:
1. оригинала;
2. копије за власника;
3. копије за државу извоза или поновног извоза при увозним дозволама или копија за државу извоза при извозним дозволама, односно потврдама о поновном извозу коју гранична царинска испостава враћа Министарству;
4. копије за Министарство;
5. захтева;
6. копије за царинску службу.
Дозвола за путујуће изложбе за примерке врста из Прилога I, II и III овог правилника издају се према изгледу и садржини датим на обрасцу из Прилога XIV овог правилника, а састоје се од:
1. оригинала;
2. копије за Министарство;
22
3. захтева.
Пропратни образац који је саставни део дозволе за животиње у личном власништву и дозволе за путујуће изложбе, издаје се према изгледу и садржини датим на обрасцу из Прилога XV овог правилника.
Oбавештење о увозу за примерке врста из Прилога III и IV овог правилника, као и за врсте из Прилога VII и VIII које се не налазе и у Прилозима I, II и III овог правилника издаје се према изгледу и садржини датим на обрасцу из Прилога XI овог правилника, а састоји се од:
1. оригинала;
2. копије за увозника;
3. копије за царинску службу.
Потврде из члана 23. ст. 3. и 4. и члана 27. став 1. овог правилника издају се према изгледу и садржини датим на обрасцу из Прилога XII овог правилника, а састоје се од:
1. оригинала;
2. копије за Министарство;
3. захтева.
Етикета из члана 15. овог правилника издаје се према изгледу и садржини датим на обрасцу из Прилога XIII овог правилника.
Члан 40.
Папир за обрасце из члана 39. овог правилника не садржи механичку целулозу, прилагођен је за писање и тежи најмање 55 g/m2.
Димензије образаца из члана 39. овог правилника, изузев етикете, су 210 x 297 mm (A4), уз највеће одступање од 18 mm мање или 8 mm више по дужини.
Папир за обрасце из члана 39. став 1. овог правилника је:
1) беле боје за „оригинал”, са извијуганом украсном шаром у позадини штампанoм у сивој боји на предњој страни обрасца како би се могао открити сваки покушај фалсификовања било механичким или хемијским средствима;
2) жуте боје за копију за „власника”;
3) светлозелене боје за „копију за државу извоза или државу поновног извоза” ако се ради о увозној дозволи, односно копију коју царинска служба враћа Министарству, ако се ради о извозној дозволи или потврди о поновном извозу;
4) ружичасте боје за „ копија за Министарство”;
5) беле боје за „захтев”;
6) светлоплаве боје за „ копија за царинску службу”.
Папир за обрасце из члана 39. став 2. овог правилника је:
1) жуте боје за „оригинал”, са узорком у позадини штампаним у сивој боји на предњој страни обрасца како би се могао открити сваки покушај фалсификовања било механичким или хемијским средствима;
2) ружичасте боје за „ копију за Министарство”;
3) беле боје за „захтев”.
Папир за пропратни образац из члана 39. став 3. овог правилника је беле боје.
Папир који се користи за обрасце из члана 39. став 4. овог правилника је:
1) беле боје за „оригинал” ;
2) жуте боје за „копија за увозника”;
23
3) светлоплаве боје за „копија за царинску службу”.
Папир који се користи за обрасце из члана 39. став 5. овог правилника је:
1) жуте боје за „оригинал”, са извијуганом украсном шаром у позадини штампанoм у сивој боји на предњој страни како би се могла открити свака кривотворина, било механичким или хемијским средствима;
2) ружичасте боје за „копија за Министарство”;
3) беле боје за „захтев”.
Папир за етикету из члана 39. став 6. овог правилника је беле боје.
Обрасци и етикета из члана 39. овог правилника штампају се и испуњавају на српском и енглеском језику.
Обрасци из члана 39. ст. 1, 2, 3. и 5. овог правилника саставни су део електронског поступка издавања.
Члан 41.
Обрасци из члана 39. овог правилника испуњавају се електронским путем.
Захтеви за дозволе и потврде, образац Oбавештења о увозу и етикета из члана 39. овог правилника могу бити испуњени и руком уз услов да су испуњени читко, мастилом и великим штампаним словима.
На дозволома, потврдама и обавештењима о увозу не сме ништа да се накнадно брише, мења или поправља, осим ако такве измене нису потврђене печатом и потписом Министарства или надлежне царинске службе.
У дозволама, потврдама и захтевима за њихово издавање употребљавају се:
1) кôдови из Прилога XVI, који je одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, за опис примерака;
2) јединице из Прилога XVI овог правилника, за исказивање количине и нето масе;
3) научни називи врста засновани на стандардним референтним документима за номенклатуру датим у Прилогу XX, који je одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део;
4) кôдови из Прилога XVIII, који je одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, Поглавља 1 овог правилника, за опис сврхе промета;
5) кôдови из Прилога XVIII Поглавља 2 овог правилника, за опис порекла примерака.
Ако неки образац из члана 39. овог правилника садржи прилог који се сматра његовим саставним делом, тај се прилог, као и број страница прилога, наводи у обрасцу дозволе или потврде, а свака страница прилога треба да садржи категорију дозволе или потврде и датум њеног издавања, као и потпис и печат Министарства.
Ако се образац из члана 39. став 1. овог правилника употребљава за више од једне врсте у пошиљци, додаје му се прилог у коме се, уз услове из става 5. овог члана, за сваку врсту из пошиљке понављају поља 8 до 22 обрасца и поље 27 обрасца из Прилога X овог правилника предвиђено за уношење „стварно увезене количине/нето масе” и „број мртвих животиња при доласку”.
Ако се образац из члана 39. став 2. овог правилника употребљава за више од једне врсте у пошиљци, додаје му се прилог у коме се, уз услове из става 5. овог члана, за сваку врсту из пошиљке понављају поља 8 до 18 обрасца из Прилога XIV овог правилника.
24
Ако се образац из члана 39. став 5. овог правилника употребљава за више од једне врсте, додаје му се прилог у којем се, уз услове из става 5. овог члана, за сваку врсту из пошиљке понављају поља 4 до 18 обрасца из Прилога XII овог правилника.
Одредбе ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6. и 7. овог члана примењују се и при одлучивању о прихватљивости дозвола и потврда које издају друге државе за примерке који се уносе у Републику Србију.
Дозволе и потврде из става 9. овог члана које се односе на примерке за које су утврђене извозне квоте добровољно или на састанку чланица Конвенције, могу се прихватити једино ако је у њима наведен укупан број примерака претходно извезених у текућој години, укључујући и примерке обухваћене том дозволом, као и квота за ту врсту.
Потврде о поновном извозу издате од стране држава извоза могу се прихватити једино ако је у њима наведена држава порекла, број и датум издавања извозне дозволе државе порекла и, према потреби, држава задњег поновног извоза, број и датум издавања потврде о поновном извозу, или ако садрже задовољавајуће образложење за недостатак тих података.
Дозволе и потврде из друге државе које садрже кôд за ознаку порекла „О” сматраће се важећим само ако примерак на дозволи одговара дефиницији за претконвенцијски примерак из члана 2. овог правилника и ако садрже датум стицања примерка или изјаву да је примерак стечен пре одређеног датума.
Члан 42.
За сваку пошиљку примерака послатих као део једног утовара Министарство издаје посебну увозну дозволу, извозну дозволу или потврду о поновном извозу.
6. Рок важења дозвола и потврда
Члан 43.
Рок важења увозних дозвола је најдуже шест месеци, осим у случају увозних дозвола за врсте из Прилога I овог правилника где је рок важења најдуже дванаест месеци. Увозна дозвола није важећа без одговарајућег важећег документа државе извоза или државе поновног извоза.
Изузетно рок важења увозне дозволе за кавијар јесетарских врста (Acipenseriformes spp.) за које су прописане годишње извозне квоте, и за које је надлежни орган државе извоза издао извозну дозволу је најдуже 12 месеци након дана издавања извозне дозволе.
Изузетно рок важења увозне дозволе за кавијар јесетарских врста (Acipenseriformes spp.) за који је надлежни орган државе поновног извоза издао потврду о поновном извозу, је најдуже 18 месеци након дана издавања извозне дозволе.
Рок важења извозних дозвола је најдуже шест месеци.
Изузетно рок важења потврде о поновном извозу кавијара јесетарских врста (Acipenseriformes spp.), је најдуже 18 месеци након датума издавања извозне дозволе.
Извозне квоте из става 2. овога члана усвајају се на састанцима чланица Конвенције.
Рок важења дозвола за путујуће изложбе и дозвола за животиње у личном власништву је најдуже три године од датума издавања. Дозволе за путујуће изложбе и дозволе за животиње у личном власништву нису важеће уколико се примерак прода,
25
26
изгуби, уништи, украде, ако се власништво над примерком промени или ако се ради о живом примерку и исти угине, побегне или се пусти у природу.
Након истека рока важења, дозволе и потврде из ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6. и 8. овог члана сматрају се неважећим и немају законску вредност.
Власник дозволе и/или потврде мора без одлагања да Министарству врати оригинал и све копије увозне дозволе, извозне дозволе, дозволе за путујуће изложбе и дозволе за животиње у личном власништву, које су истекле, нису искоришћене, или су престале да важе.
7. Престанак важења дозвола и потврда
Члан 44.
Копија за власника искоришћених увозних дозвола престаје да важи ако:
1) живи примерци на које се иста односи угину или се униште;
2) живе животиње на које се иста односи побегну или се пусте у природу;
3) било који од података унесених у поље 3, 6 или 8 увозне дозволе више не одражава стварно стање.
Дозволе и потврде из члана 8. ст. 2. и 3. потврде из члана 9. потврде из члана 23. ст. 3. и 4. и члана 26. став 1. овог правилника, престају да важе ако:
1) живи примерци на које се односи та документација угину или се униште;
2) живе животиње на које се односи та документација побегну или се пусте у природу;
3) подаци на потврди из члана 23. ст. 3. и 4. овог правилника и члана 27. став 1. овог правилника у пољима 2 и 4 обрасца више не одражавају стварно стање, или нису испуњени посебни услови наведени у пољу 20.
Потврде из члана 23. став 4. овог правилника не могу бити издате као потврде за примерак док примерци на које се потврда односи нису обележени јединственим и трајним ознакама у складу са чланом 34. овог правилника.
Потврде за трговину из члана 23. став 3. овог правилника издате у складу са условима из члана 23. став 2. тач. 3), 5), 6), 7) и 9) овог правилника престају да важе ако подаци унети у поље 1 обрасца потврде из Прилога XII овог правилника више не одражавају стварно стање.
У случајевима из ст. 1, 2. и 4. овог члана, власник дозволе и потврде дужан је да оригинал и све копије без одлагања врати Министарству. Министарство може на основу захтева да изда нову дозволу, потврду или други документ, који уважава настале промене.
8. Замена дозвола и потврда
Члан 45.
При издавању дозволе или потврде која замењује поништени, изгубљени, украдени или уништени документ или дозволе или потврде која је истекла, у пољу предвиђеном за посебне услове наводи се број замењеног документа и разлог његове замене.
Ако је извозна дозвола или потврда о поновном извозу за врсте из Прилога I, II, III и IV овог правилника поништена, изгубљена, украдена или уништена, Министарство о томе обавештава надлежни управни орган државе одредишта и Секретеријат Конвенције.
Дозволе, потврде или обавештења о увозу која су изгубљена, украдена или уништена може заменити само надлежни управни орган који је исте издао.
Уколико се пошиљка раздвоји на више делова или из неких других разлога више не одражава стварно стање из „копије за власника” увозне дозволе из Прилога X овог правилника, „копије за увозника” обавештења о увозу или друге потврде, Министарство може да измени податке на документу у складу са чланом 41. став 3. овог правилника или може да изда једну или више одговарајућих потврда ако утврди валидност документа који треба заменити.
При издавању потврде из става 4. овог члана која замењује „копију за власника” увозне дозволе, „копију за увозника” обавештења о увозу или другу потврду, Министарство задржава документ који је заменило.
IX. НАЧИН СПРОВОЂЕЊА НАДЗОРА, ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ И ИЗРАДА ИЗВЕШТАЈА
Члан 46.
Живи примерци животињских и биљних врста из Прилога I до IX овог правилника, њихови делови и деривати, које инспекција надлежна за послове заштите природе одузме или заплени, могу привремено да се збрину код правних или физичких лица којa овласти Министарство.
1. Поступање са трајно одузетим примерцима животињских врста
Члан 47.
У случају када се ради о примерцима живих животиња, који су трајно одузети при увозу или уносу у Републику Србију, а за које Министарство утврди државу порекла, односно који су одузети или заплењени на други начин на подручју Републике Србије, а позната је локација са које су примерци узети из природе, они могу бити враћени држави порекла o њеном трошку уз њену претходну сагласност, односно враћени на локацију са које су узети из природе, под условом :
1) да су животиње боравиле у карантину и да нису носиоци болести или паразита;
2) да ће животиње бити припремљене за превоз и превезене на начин који на најмању могућу меру смањује ризик повреде, нарушавања здравља или окрутног поступања;
3) да је повратак оправдан и користан са становишта заштите те врсте.
Ако поступање са трајно одузетим примерцима живих животиња из става 1. овог члана није могуће, Министарство доноси одлуку о:
1) пуштању у природу, под условом:
(1) да се доказано ради о аутохтоној врсти,
(2) да примерци припадају истој популацији као и примерци те врсте у природи,
(3) да се понашање примерака не разликује од понашања дивљих примерака у природи,
(4) да су примерци боравили у карантину и да је утврђено да нису носиоци болести или паразита;
27
2) уступању ради трајног држања у заточеништву у некомерцијалне сврхе, правним и физичким лицима овлашћеним од стране Министарства ако испуњавају прописане услове за држање заштићених животиња у заточеништву;
3) уступању научницима и научним установама, ако трајни смештај није могуће осигурати у складу са ставом 2. тачка 1) подтачка (2) овог члана. Ако се ради о живим примерцима из Прилога I и VII овог правилника, уступање се може одобрити само ако ће се примерци користити у сврху истраживања која придоносе очувању те или сродне врсте у природи;
4) уступању правном лицу у комерцијалне сврхе под условом:
(1) да има дозволу за узгој и вештачко размножавање у комерцијалне сврхе,
(2) да је регистровано при Секретаријату Конвенције, ако се ради о примерцима врста из Додатка I Конвенције;
5) продаји, под условом:
(1) да се примерци неће препродати,
(2) да су примерци боравили потребно време у карантину и нису носиоци заразних болести или паразита,
(3) да купац није евидентиран као прекршилац прописа из области заштите природе и добробити животиња, да докаже да је обезбедио услове за смештај живог примерка у складу са прописима о условима држања заштићених животиња у заточеништву и да је предузео све потребне мере у сврху спречавања бега примерка у природу;
6) усмрћивању, у случају када животиње није могуће сместити у складу са тач. 1) до 5) овог става. Усмрћивање се спроводи у складу са прописима који уређује добробит животиња.
Министарство доноси одлуку о поступању са трајно одузетим примерцима живих животиња из ст. 1. и 2. овог члана на основу писаног стручног мишљења овлашћене научне и стручне организације.
Члан 48.
Мртве примерке животињских врста, као и делове или деривате, Министарство може:
1) задржати за сопствено коришћење у едукативне сврхе;
2) уступити другим правним и физичким лицима која у обављању послова доприносе заштите природе (школе, музеји, научне установе, научници итд.);
3) продати;
4) комисијски уништити.
2. Поступање са трајно одузетим примерцима биљних врста
Члан 49.
Одредбе чл. 47. и 48. овог правилника сходно се примењују на живе и мртве примерке биљних врста из Прилога I до VIII овог правилника.
28
3. Вођење евиденције
Члан 50.
Министарство води евиденцију о прекограничном промету примерака врста из Прилога I до IV, као и из Прилога VII и VIII овог правилника, у електронском облику.
Подаци о којима се води евиденција из става 1. овог члана су:
1)
назив и адреса увозника и извозника;
2)
број и врста издатих дозвола и потврда;
3)
државе с којима је вршен промет;
4)
број, количина и врста примерка, и ако је то могуће величина и пол примерка.
4. Израда извештаја
Члан 51.
О примени Конвенције Министарство израђује и доставља Секретаријату Конвенције годишњи и двогодишњи извештај о прекограничном промету примерака врста из Прилога I до IV овог правилника које се налазе у Додацима Конвенције.
Годишњи извештај из става 1. овог члана садржи преглед података из члана 50. став 2. тач. 2) до 4) овог правилника.
Двогодишњи извештај из става 1. овог члана садржи информације о мерама које је Република Србија предузела у циљу спровођења Конвенције.
X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 52.
Издавање дозвола, потврда и других аката из овог правилника наставиће се на обрасцима на којима су се издавали до дана ступања на снагу овог правилника најдуже шест месеци од дана његовог ступања на снагу.
Члан 53.
Правна и физичка лица која поседују примерке врста из Прилога I, II, VII и VIII овог правилника у сврху обављања радњи из члана 23. ст. 1. и 2. и члана 30. овог правилника, дужна су да прибаве потврде из члана 23. ст. 3. и 4. и дозволе из члана 30. овог правилника у року од дванаест месеци од дана ступања на снагу овог правилника.
29
30
Члан 54.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број: 110-00-134/2009-03 М И Н И С Т А Р
У Београду, 19. новембра 2009. године Др Оливер Дулић

Ajde oduševi nas još jednom-PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA DRŽANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU?

Lepe vesti koliko shvatam sad mozemo da uvozimo legalno sta hocemo i mogu da nam pljunu pod prozor. U to ime popicu jednu da sve oko ovog klizi kao niz grlo ;-). Mene izmedju ostalog zanima sledece, da li ce se priznati postojece tj nulto jato ako nije alkirano ?

Trenutno se radi na tome, posto nema svrhe da ptice koje su duze u kavezu budu vracene u prirodu, verovatno se ne bi ponajbolje snasle. To ipak sve zavisi od ljudi iz Ministarstva koji su zaduzeni za izradu pravilnika.

Oprilike na ovaj način bi trebalo da se provuče to obeležavanje

Члан 14.

(1) Птице за које је чланом 9. ставом 1. овог Правилника прописано означавање, морају се означити затвореним ножним прстеном.

(2) Затворени ножни прстен мора бити бешавни, тј израђен у непрекинутом кругу, без прекида и споја, мора имати јединствени, трајно читљив и непромјенљив ко̂д, мора бити комерцијално произведен у сврху маркирања птица и не сме се ни на који начин мењати.

(3) Прстен мора бити такве величине да га је немогуће скинути са ноге посве одрасле птице, а ставља се на ногу птице првих дана након излегања. Нога птице на коју се ставља прстен мора да буде читава. Затворени ножни прстен мора бити величине и израде да не шкоди птици, те да га птица не може оштетити.

Члан 15.

Изузетно од члана 14. става 1. овог Правилника, ако се птица не може означити затвореним ножним прстеном због њених физичких особина или понашања, односно ако затворени ножни прстен није стављен на време, мора се означити микрочипом. Микрочип мора одговарати критеријумима из чланова 20. и 22. овог Правилника.

pa dalje

Члан 21.

Изузетно од члана 20. овог Правилника, микрочипом се не означавају:

- Јединке корњаче чији је доњи равни део оклопа (пластрон) краћи од 100 мм,

- Животиње које су лакше од 200 грама или оне које нису досегле ту тежину.

Члан 27.

(1) Изузетно, ако животињу из члана 9. става 1. овог Правилника није могуће означити начинима означавања прописаним члановима 14., 15. и 20. овог Правилника, Министарство може одобрити означавање неком другом јединственом ознаком која ће обезбедити утврђивање идентитета животиње.

Ako kvarim temu postavljanjem pitanja, slobodno brisite ali zivo me interesuje npr. Koji ce preduslovi biti za dobijanje dozvole od ministarstva? Npr, Posebna prostorija za ptice, min ili max br. parova ili neki dodatni uslovi? Jer ce inspekcija ili neka posebna komisija verovatno posecivati ptice i videti uslove pre dodeljivanja dozvole !

Pa normalno da postoje uslovi i načini ali o tome je najbolje da komentarišemo kad sve bude zvanično, bitna stvar i najlakši način je da si član udruženja, da imaš želju da budeš legalan da poštuješ sve što se traži od tebe i dostavljaš svaku dokumentaciju blagovremeno.

Clan bilo kog udruzenja pri SOF-u ili ne to treba precizirati, ja sam siguran bilo kog, a da se procedura sprovede kako ce zakon zahtevati.

Tačno tako.

Talpa ::

Nemoj samo kopirati Pravilnik na forum jer ima oko 200 strana.
Da,njime ce biti legalizovan uzgoj zasticenih vrsta,a takodje ce se protivzakonite radnje strogo sankcionisati.
Za odgajivace zasticenih vrsta je najinteresantnije da ce morati registrovati odgajivacnicu i pribaviti dozvolu ministarstva za uzgoj.Bice to veliki posao i za odgajivace i administraciju.

Zalepio bi rado svih 200 strana na forum al ne mogu da koiram PDF format trenutno

SRBIJA U SUSRET EU - STUPIO NA SNAGU «ZELENI PAKET«
ZAKONA IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE



Na predlog Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, tokom maja meseca 2009. godine, Narodna Skupština Republike Srbije usvojila «Zeleni paket« - 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine, Olivera Dulića, svi usvojeni zakoni iz seta «Zelenog paketa« su u skladu sa direktivama Evropske unije. Ovim zakonima uredjuje se oblast upravljanja otpadom, a poboljšaće se i već postojeći Zakon o zaštiti životne sredine. Cilj donošenja ovog seta zakona je zaštita svih segmenata životne sredine (vazduha, vode, zemljišta), ali i uredjivanje oblasti pravilnog korišćenja i čuvanja opasnih hemikalija, skladištenje otpada, održavanje deponija i svega što na bilo koji način ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi, životinja i biljaka.

Takodje, ovim propisima, lokalnim samoupravama su data mnogo veća ovlašćenja i nadležnosti u sektoru zaštite životne sredine, a sredstva koja su opredeljena za ulaganje u zaštitu životne sredine neće moći da se koristi za druge namene.

Zakon o upravljanju otpadom

Ovaj propis ima za cilj da omogući veći obim reciklaže svih vrsta otpada, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Cilj zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i efikasnim korišćenjem prirodnih bogatstava, ponovna upotreba i reciklaža otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenje otpada kao energenta, kao i pravilno odlaganje otpada. Sa propisima koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, stvaraju se uslovi i zakonodavno-pravni okvir za implementaciju međunarodnih obaveza i zahteva koji proizilaze iz direktiva EU o upravljanju otpadom. Zakon o upravljanju otpadom treba da spreči stvaranje novih divljih deponija, kojih u Srbiji sada ima blizu 5.000, a lokalni inspektori dobijaju znatno šira ovlašćenja od dosadašnjih, vezano za deo zakona koji definiše kaznenu politiku. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu

Ciljevi ovog zakona su da, u skladu sa načelom održivog razvoja, obezbedi očuvanje prirodnih resursa, zaštita životne sredine, razvoj savremenih tehnologija proizvodnje ambalaže, kao i uspostavljanje sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom. Ovaj zakon predstavlja pozitivan korak u približavanju nacionalnog zakonodavstva i zakonodavstva EU i sa propisima (podzakonskim aktima) koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, stvaraju se uslovi i zakonodavno-pravni okvir za sprovođenje međunarodnih obaveza i zahteva koji proizilaze iz Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zaštiti vazduha

Zakon o zaštiti vazduha još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije. U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Propisane mere za poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih i iz pokretnih izvora zagađenja, propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i ostale mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja i utvrđivanje odgovornosti za ne sprovodjenje mera. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o hemikalijama

Osnovni cilj ovog zakona je poboljšanje bezbednosti prometa hemikalija. Ovim propisom uredjuje se proizvodnja, uvoz i korišćenje hemikalija na način koji je bezbedan za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Poseban cilj je poboljšanje bezbednosti prometa hemikalija sa drugim zemljama, kao i podsticanje razvoja bezbednih zamena za rizične hemiijske proizvode.

Primenom ovog zakona prvo poboljšanje će osetiti radnici koji rukuju opasnim hemikalijama, jer je zakonom predviđeno da dobijaju više informacija o supstanci koju koriste u radu. Ovo se ne odnosi samo na radnike u hemijskoj industriji, nego i na radnike u drugim granama industrije u kojima se koriste hemikalije. Takodje, Zakon o hemikalijama predvidja osnivanje agencije za hemikalije i zajedničkog tela za integrisano upravljanja hemikalijama, koja će se kao dva nezavisna tela baviti efikasnim i bezbednim upravljanjem hemikalijama i biocidnim proizvodima. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o biocidnim proizvodima

Zakon o biocidnim proizvodima treba da uspostavi i unapredi jedinstveni sistem stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije, uz adekvatno obaveštavanje korisnika o načinu njihove upotrebe. Biocidni proizvodi su hemijske supstance i smeše sastavljene od hemijskih supstanci, kao i mikroorganizmi, gljive i virusi, za koje je zajedničko da imaju negativno dejstvo na nepoželjne organizme.

Ovim zakonom će se osigurati viši nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine kao i poboljšanje slobodnog prometa biocidnih proizvoda sa zemljama članicama EU i drugim zemljama. Propisivanje zahteva da na pakovanju biocidnog proizvoda bude adekvatno obaveštenje o njihovom uticaju na ljude i životnu sredinu, uvođenje odobrenja o stavljanju biocidnog proizvoda u promet, kao i adekvatna kontrola rizika osnovni su elementi ovog Predloga zakona. Ovaj zakon omogućiće primenu preventivnih mera da bi se rizik prilikom korišćenja biocidnog proizvoda sveo na najmanju moguću meru.

(«Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zaštiti životne sredine

Zakonom o zaštiti životne sredine je predviđeno donošenje Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnog programa zaštite životne sredine. Ovim zakonom se izvodi kategorija «područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine» i utvrđuje da Vlada propisuje kriterijume i određuje područje od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, kao i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u ovim područjima. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu

Važan cilj izmena Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu je preciziranje veze sa propisima iz oblasti urbanizma i građevine. Predloženim izmenama se takođe daje mogućnost nadležnom organu da kroz rešenje o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja, odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Na ovaj način bi se izbegla mogućnost da se zbog 2-3 mere zaštite životne sredine, nalaže izrada studije o proceni uticaja i na taj način povećaju troškovi postupka i produži vremenski rok do konačnog završetka procedure. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zaštiti prirode

Zakon o zaštiti prirode predvidja utvrdjivanje i procenu stanja u prirodi, zaštitu prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praćenja prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara, zaštitu prirode i predela u prostornim planovima i projektnoj dokumentaciji, donošenje programa upravljanja prirodnim resursima i razvijanje svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja. Ovaj zakon nudi rešenja koja treba da se usklade sa međunarodnim obavezama koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta: Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES), Konvencije o zaštiti kulturne i prirodne baštine, konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, posebno kao prebivalište ptica močvarica, kao i direktivama o zaštiti prirode. U postupku izrade zakona uzete su u obzir i odredbe ratifikovanih konvencija, i to: Konvencija o zaštiti migratornih vrsta, Konvencija o zaštiti evropske divlje flore i faune, Karpatske konvencije. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti

Osnovni razlog donošenja ovog Zakona jeste potreba za harmonizacijom propisa u ovoj oblasti sa regulativom Evropske Unije, pooštravanjem režima nuklearne i radiacione sigurnosti u Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije. Sem toga bilo je potrebno obezbediti zakonski osnov za formiranje nezavisnog regulatornog tela - Agencije za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, što je najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja

Donošenje ovog zakona je bilo neophodno, jer je stanje u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja u Republici Srbiji nezadovoljavajuće. Obzirom da do sada nije bilo uspostavljeno sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini, mnogi izvori nejonizujućih zračenja u životnoj sredini su korišćeni u velikoj meri nekontrolisano.

Ovaj Zakon predvidja decentralizaciju u utvrdjvanju mera, uslova i nadzora od strane nadležnih organa na svim nivoima, prilikom korišćenja izvora nejonizujućih zračenja od strane različitih operatera. To će dovesti do efikasnijeg sprovođenja mera zaštite od nejonizujućeg zračenja i nadzora od strane lokalne samouprave, pokrajine, odnosno ministarstva.

Definisani su i posebni osetljivi slučajevi kao što su škole,obdaništa, zdravstvene ustanove na čijim objektima neće biti moguće postavljanje izvora nejonizirajućeg zračenja kao što su antenski sistemi telekomunikacionih uredjaja. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju

Konvenciji o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, Republika Srbija je pristupila 2000. godine. Države članice ove Konvencije obavezale su se da se razoružavaju uništavanjem svih zaliha hemijskog oružja koje poseduju i svih postrojenja za njihovu proizvodnju, uključujući i napušteno oružje.

Donošenjem ovog zakona u potpunosti se omogućuje sprovođenje Konvencije i time bi se ispunila obaveza koja proizilazi iz pristupanja Konvenciji. Naime, ovim zakonom sprovođenje Konvencije dato je u nadležnost dva organa. U delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih supstanci u vojne svrhe dozvoljene Konvencijom sprovodi Ministarstvo odbrane, a kada se ove supstance koriste u druge svrhe (industrijske, poljoprivredne, medicinske i farmaceutske) nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini

Zakonom o zaštiti od buke uređuju se: subjekti zaštite od buke u životnoj sredini, mere i uslovi zaštite životne sredine od buke, merenje buke u životnoj sredini, pristup informacijama o buci, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za zaštitu životne sredine i na zdravlje ljudi. Ovaj propis je, takodje, osnov za izradu niza podzakonskih akata kojima će se utvrditi granične vrednosti buke u živontoj sredini.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na buku na radnom mestu i u radnoj okolini, buku koja nastaje u prevoznom sredstvu, buku koja potiče od vojnih aktivnosti na armijskim poligonima i aktivnostima na zaštiti od elementarnih nepogoda, prirodnih i drugih udesa, buka od aktivnosti. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljih resursa

Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribolovnih resursa postižu se sledeći ciljevi: (i) upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama koje obuhvata zaštitu i održivo korišćenje, ulov, korišćenje i promet riba; (ii) održivo korišćenje ribolovnih resursa koje doprinosi očuvanju biodiverziteta; (iii) utvrđivanje uslova za obavljanje privrednog, rekreativnog i sportskog, kao ribolova u naučno-istraživačke svrhe i elektroribolova; (iv) utvrđivanje uslova za obavljanje prometa riba; (v) uspostavljanje efikasnog nadzora koji obuhvata prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora; (vi) pooštrena kaznena politika. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)

Zakon o potvrdjivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime

Ratifikacijom ovog amandmana na Kjoto protokol, Republika Srbija daje doprinos njegovom stupanju na snagu, odnosno pristupanju Belorusije zemljama Aneksa B Kjoto protokola, i utvrdjivanju njene obaveze kvantifikovanog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pristupanje Amandmanu od strane Republike Srbije nije uslovljeno plaćanjem godišnjeg doprinosa. («Službeni glasnik R. Srbije - Medjunarodni ugovori«, br. 38/09 od 25.5.2009.)

Roterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za odredjene opasne hemikalije i pesticide u medjunarodnoj trgovini

Osnovni cilj Roterdamske konvencije je podela odgovornosti i saradnja u medjunarodnoj trgovini odredjenim opasnim hemikalijama, a sve u cilju pravilnog rukovanja opasnim hemikalijama tj. u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine (kroz razmenu informacija o svojstvima tih hemikalija). Roterdamska konvencija štiti zemlje koje uvoze opasne hemikalije. S obzirom na činjenicu da Republika Srbija većinom uvozi hemikalije, informacije o svojstvima hemikalija koje se, za svaku hemikaliju sa spiska iz ove konvencije, priprema u okviru njenih organa, pomoći će našoj zemlji da adekvatno odluči o daljem uvozu tih hemikalija.(«Službeni glasnik R. Srbije - Medjunarodni ugovori«, br. 38/09 od 25.5.2009.)

Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija)

Arhuska konvencija je medjunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji na jasan način povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima savremene politike i prava u oblasti životne sredine. Konvencija utvrdjuje posebne obaveze država članica u pogledu tri grupe pitanja: dostupnost informacija o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine (tri stuba Arhuske konvencije). Arhuskom konvencijom se definiše učešće javnosti naročito u sledećim slučajevima: (i) u donošenju odluka o tome da li da se odobri namerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu; (ii) u izradi planova, programa i politika u vezi sa životnom sredinom; (iii) u toku pripreme izvršnih propisa i/ili opšte primenjivih pravno obavezujućih normativnih instrumenata.

Potvrdjivanje Arhuske konvencije i dosledna primena njenih odredaba u direktnoj su vezi sa procesom približavanja Republike Srbije Evropskoj uniji i pokazuje spremnost Srbije na poštovanje vrednosti koje su definisane kao cilj i osnova ovog i drugih medjunarodnih ugovora. Pri tom treba imati u vidu činjenicu da je do sada Arhusku konvenciju ratifikovala 41 država regiona medju kojima su, osim Bosne i Hercegovine, sve države susedi Republike Srbije. («Službeni glasnik R. Srbije - Medjunarodni ugovori«, br. 38/09 od 25.5.2009.)

Inplementacija propisa iz tzv. „Zlenog paketa“ neće biti ni malo laka, tim pre što Srbija nema dovoljno finansijskih sredstava za njihovu potpunu primenu. Prethodne, 2008. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odvojilo je svega dve milijarde dinara za ove namene, a kako se očekuje u 2009. godini sredstva će biti i nešto manjeg obima u odnosu na prethodnu godinu.

izvor http://www.kombeg.org.rs

З А К О Н
О ЗАШТИТИ ПРИРОДЕ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1.
Овим законом уређује се заштита и очување природе, биолошке,
геолошке и предеоне разноврсности као дела животне средине.
Природа као добро од општег интереса за Републику Србију ужива
посебну заштиту у складу са овим законом и посебним законима.
Циљ закона
Члан 2.
Овим законом остварују се следећи циљеви:
1) заштита, очување и унапређење биолошке (генетичке, специјске и
екосистемске), геолошке и предеоне разноврсности;
2) усклађивање људских активности, економских и друштвених
развојних планова, програма, основа и пројеката са одрживим коришћењем
обновљивих и необновљивих природних ресурса и дугорочним очувањем
природних екосистема и природне равнотеже;
3) одрживо коришћење и/или управљање природним ресурсима и
добрима, обезбеђивање њихове функције уз очување природних вредности и
равнотеже природних екосистема;
4) благовремено спречавање људских активности и делатности које
могу довести до трајног осиромашења биолошке, геолошке и предеоне
разноврсности, као и поремећаја са негативним последицама у природи;
5) утврђивање и праћење стања у природи;
6) унапређење стања нарушених делова природе и предела.
Примена закона
Члан 3.
Одредбе овога закона не примењују се у случају сузбијања и
спречавања непосредне опасности по живот или здравље људи или имовину,
спашавања људи и имовине и то само док трају наведене околности које се
утврђују посебним актом надлежног органа.
Значење израза
Члан 4.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) активност у природи је свако привремено или трајно деловање
човека на природу које може нарушити природну равнотежу, ако то деловање
није у циљу заштите и очувања природе;
- 2 -
2) алохтона врста је врста која је у екосистеме наших подручја
доспела намерним или ненамерним уношењем;
3) аутохтона врста је врста која је природно распрострањена у
екосистемима наших подручја;
4) биолошкa разноврсност (биодиверзитет) јесте свеукупност гена,
врста и екосистема на Земљи или неком јасно одређеном подручју;
5) врста је група природних јединки односно популација у оквиру којих
се јединке међусобно слободно укрштају и дају плодно потомство, а
репродуктивно су изоловане од других група јединки односно популација;
6) геолошка разноврсност (геодиверзитет) јесте скуп геолошких
формација и структура, појава и облика геолошке грађе и геоморфолошких
карактеристика различитог састава и начина постанка и разноврсних
палеоекосистема мењаних у простору под утицајима унутрашњих и
спољашњих геодинамичких чинилаца током геолошког времена;
7) геонаслеђе су све геолошке, геоморфолошке, педолошке и посебне
археолошке вредности настале током формирања литосфере, њеног
морфолошког уобличавања и међузависности природе и људских култура, које
представљају укупну геолошку разноврсност и имају научни значај за
проучавање развоја Земље;
генотип фосила је типична врста за неки род фосила, којој
припадају све индивидуе у оквиру те врсте рода и која одговара холотипу;
9) генетичка разноврсност је укупан број и укупна разноврсност гена,
односно генетичких информација садржаних у свим појединачним врстама
биљака, животиња, гљива и микроорганизама;
10) генски фонд је укупан број гена или количина генетске информације
коју поседују сви чланови популације сексуално репродуктивних организама;
11) генетички материјал је сваки материјал биљног, животињског,
микробског или другог порекла који садржи функционалне јединице
наслеђивања;
12) дериват је органски или неоргански продукт живих организама,
парогови јелена, кљове вепра, оклоп корњаче и друго;
13) дивља врста је врста из природе која није била под утицајем човека
и нема последица насталих укрштањем и/или селекцијом или узгојним
активностима;
14) минералне друзе су кристали који се јављају као скуп исте или
различите врсте који леже на заједничкој подлози;
15) евидентирана природна добра су подручја, врсте и покретна
природна документа од значаја за заштиту, а за која није покренут или
спроведен поступак заштите;
16) еколошка мрежа је скуп међусобно повезаних или просторно
блиских заштићених подручја и еколошки значајних подручја који омогућава
слободни проток гена и битно доприноси очувању природне равнотеже и
биолошке разноврсности и унутар које се делови повезују природним или
вештачким еколошким коридорима;
17) еколошки коридор је еколошка путања и/или веза која омогућава
кретање јединки популација и проток гена између заштићених подручја и
еколошки значајних подручја од једног локалитета до другог и који чини део
еколошке мреже;
- 3 -
18) еколошки значајно подручје је подручје које битно доприноси
очувању биолошке разноврсности;
19) екосистем (биогеоценоза) јесте структурно, функционално и
динамички сложен и јединствен еколошки систем у коме се међусобно
прожимају утицаји биотопа и биоценозе (абиогена и биогена);
20) ендемична врста је врста чије је распрострањење ограничено на
одређено јасно дефинисано географско подручје;
21) ex situ заштита је активна мера заштите врста која обухвата
активности на очувању, гајењу и размножавању врста на местима ван њихових
природних станишта, као што су ботаничке баште, баште, вртови, арборетуми,
алпинетуми, зоолошки вртови, акваријуми, тераријуми, банке гена, семена,
плодова и вегетативних делова, као и специјализоване лабораторије;
22) животна заједница (биоценоза) јесте скуп свих популација које живе
заједно на истом станишту (биотопу) које граде функционалне заједнице;
23) замка је средство намењено за задржавање, хватање или
усмрћивање животиња;
24) заштита природе је низ мерa и активности усредсређених на
спречавање оштећења природе, природних вредности и природне равнотеже;
25) заштићене врсте су органске врсте које су заштићене законом;
26) заштићена подручја јесу подручја која имају изражену геолошку,
биолошку, екосистемску и/или предеону разноврсност и због тога се актом о
заштити проглашавају заштићеним подручјима од општег интереса;
27) заштићена природна добра су заштићена подручја, заштићене
врсте и покретна заштићена природна документа;
28) зоолошки врт је било која трајна установа где се држе дивље врсте
животиња ради излагања јавности седам или више дана годишње, са изузетком
циркуса, продавница кућних љубимаца и установа које не излажу јавности
значајан број животиња или врста;
29) инвазивна врста је страна врста која уношењем и/или ширењем
угрожава друге врсте и укупну биолошку разноврсност;
30) индикаторска врста је врста осетљива на промене услова у
животној средини која се због тога може користити за процену општег стања
природе и животне средине;
31) интродукција је намерно или ненамерно уношење врсте на
територију и у екосистеме у којима до тада није живела;
32) in situ заштита је активна мера заштите која обухвата заштиту
популација врсте на природном станишту, очување природних екосистема,
очување и опоравак популација на њиховим природним стаништима, као и
очување појава геодиверзитета на месту настанка или налазишта стена, руда,
минерала, кристала и фосила;
33) ишчезла врста је она врста за коју нема сумње да је и последњи
примерак ишчезао;
34) ишчезла врста у природи је она врста које више нема у природи али
се јединке могу наћи у зоолошким вртовима, ботаничким баштама и другим
местима, а које се могу ex situ методама узгајати за потребе реинтродукције;
- 4 -
35) кишобран врсте су врсте чијом заштитом уједно штитимо и већи
број других врста на истом станишту, а које су мање познате или их је тешко
штитити на други начин;
36) кључне врсте су оне врсте чије присуство или одсуство има
суштински ефекат на остатак биоценозе (екосистема);
37) корисник заштићеног подручја је правно лице, предузетник,
физичко лице или други субјекат који у заштићеном природном подручју
обавља послове, делатности, односно користи природно добро и/или његове
ресурсе, погодности и одлике;
38) крајње угрожена врста је врста суочена са највишом вероватноћом
ишчезавања у природи у непосредној будућности, што се утврђује у складу са
међународно прихваћеним критеријумима;
39) кристал је сваки минерал који има правилну унутрашњу грађу и
правилан спољашњи облик и огледа се у геометријски правилним, глатким и
сјајним површима и/или пљоснима;
40) лектотип је примерак из типске серије који представља дупликат
холотипа, а сакупљен је кад и холотип;
41) локални ендемит је врста ужег распрострањења које не прелази
величину једне биогеографске провинције;
42) минерали су самородни хомогени хемијски елементи или једињења
у виду кристализоване или аморфне материје, одређене структуре, облика и
састава, који нису минералне сировине;
43) одрживо коришћење природних добара и/или ресурса је коришћење
компонената биодиверзитета или геодиверзитета на начин и у обиму који не
води ка дугорочном смањењу биодиверзитета, односно геодиверзитета,
одржавајући њихов потенцијал ради задовољења потреба и тежњи садашњих и
будућих генерација;
44) очување природе је низ мера и активности које се спроводе ради
заштите или обнављања природних станишта и популација дивљих врста у
циљу очувања њиховог повољног стања, природних екосистема и предеоне
разноврсности;
45) оштећење природе јесте појава настала услед мењања природних
процеса у толикој мери да је нарушена природна равнотежа или су уништене
природне вредности. Оштећење природе може бити узроковано природним и
вештачким процесима, појавама и непогодама (клизишта, одрони, земљотреси,
поплаве, пожари итд.);
46) паратип је примерак врсте који је одређен пре описивања
номиналне врсте;
47) план управљања заштићеног подручја је документ којим субјекат
задужен за управљање заштићеним подручјем планира мере и активности
заштите, очувања, унапређења и коришћења заштићеног подручја;
48) планови управљања природним ресурсима и добрима су планске
и/или програмске основе за управљање, газдовање и коришћење природних
ресурса и добара у привредне, социјалне и еколошке намене и/или сврхе
прописане на основу посебних закона;
49) пећински накит су различити облици и појаве таложења кристалног
калцијум карбоната у спелеолошким објектима (сталактити, хеликтити,
сталагмити, стубови, саливи, драперије, кадице и друго);
- 5 -
50) пећински седимент је у спелеолошким објектима наталожен или на
други начин одложен речни материјал (песак, шљунак), глина, дробина,
блокови стена и бигар;
51) повољно стање врсте је стање у којем популације врсте имају
перспективу дугорочног опстанка као животно способни део природног
еколошког система и када се еколошко подручје распрострањености врсте не
смањује нити постоји вероватноћа да ће се у предвидљивој будућности
смањити;
52) повољно стање природног станишта је стање природног станишта
у којем је његово подручје распрострањености стабилно или је у порасту, када
су специфична структура и функције неопходне за дугорочно очување присутни
или ће бити присутни у предвидљивој будућности и када је статус заштите
њихових типичних врста повољан. Природно станиште је угрожено ако није у
повољном стању и/или му прети нестанак;
53) покретна заштићена природна документа су делови геолошког,
палеонтолошког и биолошког наслеђа који имају изузетан научни и образовни
значај;
54) популација је просторно и временски интегрисана група јединки исте
врсте која располаже заједничким скупом наследних фактора, насељава
одређени простор, припада одређеном екосистему, а у оквиру које су јединке
међусобно повезане првенствено односима репродукције;
55) праћење стања (мониторинг) јесте планско, систематско и
континуално праћење стања природе, односно делова биолошке, геолошке и
предеоне разноврсности, као део целовитог система праћења стања елемената
животне средине у простору и времену;
56) предео је одређена територија чији карактер представља
специфичан спој природних и створених вредности карактеристичних за дати
регион;
57) предеони елеменат је најмања, релативно хомогена еколошка
јединица структуре предела, било природног или антропогеног порекла;
58) предеона разноврсност је структурираност простора настала у
интеракцији (међудејству) природних и/или створених предеоних елемената
одређених биолошких, климатских, геолошких, геоморфолошких, педолошких,
хидролошких, културно-историјских и социолошких обележја;
59) природа представља јединство геосфере и биосфере, изложено
атмосферским променама и различитим утицајима и обухвата природна добра
и природне вредности које се исказују биолошком, геолошком и предеоном
разноврсношћу;
60) природне вредности су природни ресурси као обновљиве или
необновљиве геолошке, хидролошке и биолошке вредности који се, директно
или индиректно, могу користити или употребити, а имају реалну или
потенцијалну економску вредност и природна добра као делови природе који
заслужују посебну заштиту;
61) природна равнотежа је стање међусобно уравнотежених односа и
утицаја живих бића међу собом и с њиховим стаништем. Природна равнотежа
је нарушена, када се поремети квантитативна или квалитативна структура
животних заједница, оштети или уништи станиште, уништи или промени
способност деловања еколошког састава, прекине међусобна повезаност

- 6 -
појединих еколошких састава или проузрокује значајнија изолованост појединих
популација;
62) рањива врста је она врста која се суочава с високом вероватноћом
да ће ишчезнути у природним условима у некој средње блиској будућности;
63) режим заштите јесте скуп мера и услова којима се одређује начин
и степен заштите, коришћења, уређења и унапређења заштићеног природног
добра;
64) реинтродукција је метод заштите и очувања биолошке
разноврсности вештачким враћањем врсте на некадашња станишта са којих је
ишчезла или на станишта на којима је бројност њене популације драстично
смањена;
65) реликтна врста је она врста која је у далекој прошлости имала
широко распрострањење, а чији је данашњи ареал (остатак) сведен на
просторно мале делове;
66) санација природе су мере које се предузимају за заустављање
оштећења природе, побољшања стања и функционалности;
67) синтипови фосила су сви примерци из једне серије за коју не
постоји холотип;
68) спелеолошки објекат је подземна шупљина у облику канала,
ходника и дворана различитих димензија, нагиба и изгледа настала природним
процесима првенствено у кречњацима и доломитима али и у другим стенама;
69) станиште (биотоп) јесу копнена или водена подручја која се истичу
својим географским, абиотичким и биотичким својствима, било да су у
потпуности еколошка или полуеколошка;
70) станиште врсте је окружење одређено посебним абиотичким и
биотичким факторима, у коме живи врста у било којој фази свог биолошког
циклуса;
71) стеноендемит је врста чије је распрострањење ограничено на
веома мало подручје, односно један локалитет (планински врх, гребен, клисура
и слично);
72) типови предела су категорије предела чија је јединственост и
квалитет одређен еколошким, структурним, физиогномским, историјским, социо-
економским и естетским обележјима;
73) угрожена врста јесте она врста која се суочава са високом
вероватноћом да ће ишчезнути у природним условима у блиској будућности
што се утврђује у складу са општеприхваћеним међународним критеријумима;
74) унапређење прирoде је низ мера и активности које су потребне за
обнављање природних станишта и популација како би се они довели у повољно
природно стање, као и низ активности на ревитализацији и санацији природних
екосистема и предела;
75) фосили су остаци, сачувани у целини или деловима, биљних и
животињских организама који су живели у прошлости, укључујући и трагове
изумрлих организама, а служе као материјални докази на основу којих се
поуздано реконструише геолошка прошлост;
76) холотип фосила је врста која је одређена и служи као еталон за све
друге одредбе и тај један примерак се чува у Природњачком музеју;
- 7 -
77) холотип је оригинални примерак на основу кога је дат опис врсте и
њено име;
78) црвена књига је научностручна студија угрожених дивљих врста
распоређених по категоријама угрожености и факторима угрожавања;
79) црвена листа је списак угрожених дивљих врста распоређених по
категоријама угрожености.
Начела заштите природе
Члан 5.
Основна начела заштите природе јесу:
1) начело високог степена заштите природе - свако је дужан да при
предузимању активности или вршењу делатности допринесе заштити и
унапређивању природе, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности,
очувању општекорисних функција природе и природне равнотеже;
2) начело одрживог коришћења - коришћење природних ресурса може
се вршити само до степена и на начин којима се не угрожава разноврсност и
функционисање природних система и процеса;
3) начело примене мера и услова заштите природе - у коришћењу
природних ресурса и заштићених природних добара, планирању и уређењу
простора, примењују се начела, мере и услови заштите природе;
4) начело интегрисане заштите - заштита природе је саставни део
стратегије одрживог развоја, просторног и урбанистичког планирања и других
планова, програма и основа;
5) начело „корисник плаћа” - корисник природног ресурса и заштићеног
природног добра, дужан је да плати накнаду за њихово коришћење и сноси
трошкове санације и рекултивације простора;
6) начело сарадње - државни органи, органи аутономне покрајине и
органи јединице локалне самоуправе, организације и институције, као и друга
правна и физичка лица, при вршењу својих послова и задатака дужни су да
поступају у складу са начелима, циљевима, мерама и условима заштите и
трајног очувања природе и да при томе остварују међусобну и међународну
сарадњу;
7) начело непосредне примене међународног права - државни органи
и органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе,
организације и институције, као и друга правна лица, предузетници и физичка
лица, при вршењу својих послова и задатака непосредно примењују
општеприхваћена правила међународног права и потрврђене међународне
уговоре као саставни део правног система.
На заштиту природе примењују се и основна начела заштите животне
средине, у складу са законом.
Субјекти заштите природе
Члан 6.
Заштиту и очување природе, у оквиру својих овлашћења, обезбеђују:
1) Република Србија;
2) аутономна покрајина;
- 8 -
3) општина, град и град Београд (у даљем тексту: јединица локалне
самоуправе);
4) управљач заштићеног подручја;
5) правна лица, предузетници и физичка лица који у обављању
привредних и других делатности користе природне ресурсе и заштићена
природна добра;
6) стручне и научне организације и друге јавне службе;
7) грађанин, групе грађана, њихова удружења, професионалне или
друге организације.
II. ЗАШТИТА ПРИРОДЕ
Мере заштите природе
Члан 7.
Заштита природе спроводи се нарочито:
1) утврђивањем и проценом стања, појава и процеса у природи и
пределу;
2) успостављањем и утврђивањем заштићених природних добара и
система праћења њихове заштите;
3) спровођењем мера заштите природе и предела;
4) утврђивањем услова и мера заштите природе и заштићених
природних добара и предела у просторним и урбанистичким плановима,
пројектној документацији, основама и програмима управљања природним
ресурсима у рударству, енергетици, саобраћају, водопривреди, пољопривреди,
шумарству, ловству, рибарству, туризму и другим делатностима од утицаја на
природу;
5) одрживим коришћењем природних ресурса и заштићених природних
добара и контролом њиховог коришћења успостављањем система управљања
природним ресурсима и заштићеним природним добрима;
6) израдом извештаја о стању природе, доношењем и спровођењем
стратегија, програма, акционих и санационих планова и планова управљања;
7) ублажавањем штетних последица које су настале активностима у
природи, коришћењем природних ресурса или природним катастрофама;
повезивањем и усклађивањем националног система заштите
природе са међународним системом заштите природе;
9) подстицањем научног и стручног рада у области заштите природе;
10) обавештавањем јавности о стању природе и учествовањем јавности
у одлучивању о заштити природе;
11) подстицањем и промоцијом заштите природе, развијањем свести о
потреби заштите природе у процесу васпитања и образовања;
12) укључивањем локалних заједница у праћење стања, заштиту и
унапређење прирoде.
- 9 -
1. Планирање, уређење и коришћење простора,
природних ресурса и заштићених подручја
Члан 8.
Планирање, уређење и коришћење простора, природних ресурса и
заштићених подручја спроводи се на основу просторних и урбанистичких
планова, планске и пројектне документације, основа и програма управљања и
коришћења природних ресурса и добара у рударству, енергетици, саобраћају,
водопривреди, пољопривреди, шумарству, ловству, рибарству, туризму и
другим делатностима од утицаја на природу, у складу са мерама и условима
заштите природе.
Коришћење простора, природних ресурса и заштићених подручја
дозвољено је на начин предвиђен овим и другим законима.
Услови заштите природе у плановима, основама и
програмима
Члан 9.
Планови, основе и програми из члана 8. овог закона садрже услове
заштите природе, а нарочито:
1) услове за очување биолошке, геолошке и предеоне разноврсности;
2) преглед заштићених и евидентираних природних добара;
3) услове заштите и очувања природе и заштићених природних
добара.
Услове заштите природе из става 1. овог члана надлежни орган
прибавља од завода за заштиту природе (у даљем тексту: завод), на начин и по
поступку за доношење планова и програма прописаним овим законом и
посебним прописима.
Услове заштите природе завод доставља подносиоцу захтева и
министарству надлежном за послове заштите животне средине (у даљем
тексту: Министарство), органу надлежном за послове заштите животне средине
аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Рок важења издатих услова заштите природе је две године од дана
достављања подносиоцу захтева.
Обавезе носиоца пројекта и корисника природних ресурса
Члан 10.
Носилац пројекта, односно правно лице, предузетник и физичко лице
које користи природне ресурсе, обавља грађевинске и друге радове, активности
и интервенције у природи дужно је да поступа у складу са мерама заштите
природе утврђеним у плановима, основама и програмима и у складу са
пројектно-техничком документацијом, на начин да се избегну или на најмању
меру сведу угрожавање и оштећење природе.
За пројекте за које је утврђена обавеза израде процене утицаја пројекта
на животну средину услови заштите природе су саставни део процене утицаја
на животну средину.
Пројекти, радови и активности за које се спроводи поступак процене
утицаја на животну средину, као и они који не подлежу поступку процене
- 10 -
утицаја на животну средину или за које је донета одлука да није потребно
спровођење поступка процене утицаја пројекта на животну средину, а који сами
или са другим пројектима, радовима или активностима могу имати значајан
утицај на интегритет еколошки значајног подручја са становишта циљева
очувања, обавезно подлежу давању сагласности од стране Министарства.
Сагласност из става 3. овог члана Министарство ће издати само уколико
у светлу свих расположивих доказа и обавезног мишљења завода утврди да
пројекти, радови и активности из става 3. овог члана не могу имати значајан
утицај на интегритет еколошки значајног подручја са становишта циљева
очувања.
У случају сумње сматраће се да пројекти, радови и активности из става
3. овог члана могу имати значајан утицај на интегритет еколошки значајног
подручја са становишта циљева очувања.
Изузетно од става 4. овог члана, Министарство ће дати сагласност за
пројекте, радове и активности из става 3. овог члана под следећим условима:
1) уколико постоје императивни разлози јавног интереса који се односе
на заштиту здравља људи и јавне сигурности, на корисне ефекте од примарне
важности за животну средину или друге императивне разлоге од јавног
интереса који претежу у односу на интерес очувања;
2) уколико не постоји друго задовољавајуће решење;
3) уколико су предузете компензацијске мере из члана 12. овог закона,
неопходне за очување свеукупне кохерентности еколошке мреже.
Правно лице, предузетник и физичко лице из ст.1. и 3. овог члана дужно
је да по престанку радова и активности изврши санацију односно рекултивацију
у складу са овим законом и другим прописима.
Ограничења или прекид коришћења
Члан 11.
Ако начин или обим коришћења природних ресурса непосредно
угрожава опстанак неке врсте, њеног станишта или природног екосистема,
министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту:
министар) наредбом може ограничити, привремено или трајно обуставити
коришћење по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за
послове пољопривреде, шумарства и водопривреде, министарства надлежног
за послове рударства и енергетике и министарства надлежног за послове
инфраструктуре.
За ограничења којима су подвргнути, на основу наредбе из става 1. овог
члана, власници или корисници природних ресурса имају право на накнаду
сразмерно умањеном приходу.
Висина накнаде утврђује се споразумно, а у случају спора о висини
накнаде одлучује суд.
Накнада из става 3. овог члана исплаћује се на терет средстава буџета
Републике Србије.
Власник или корисник природних ресурса који не поступи по наредби из
става 1. овог члана одговара за штету насталу на врсти, станишту или
природном екосистему, која је настала након доношења наредбе.

- 11 -
Ублажавање штетних последица на природу
Члан 12.
Правно лице, предузетник и физичко лице које реализацијом пројекта,
радова или активности из члана 10. овог закона изазове штетне последице на
еколошки значајном подручју или заштићеном природном добру у којем се
спроводе строги режими заштите у складу са чланом 35. овог закона, дужно је
да спроведе компензацијске мере.
Компензацијске мере одређују се у зависности од предвиђених или
проузрокованих оштећења природе, и то:
1) успостављањем новог локалитета које има исте или сличне особине
као оштећени локалитет;
2) успостављањем другог локалитета значајног за очување биолошке и
предеоне разноврсности, односно за заштиту природног добра;
3) новчаном накнадом у вредности проузрокованог оштећења
локалитета у случају да није могуће спровести компензацијске или мере
санације.
Компензацијске мере из става 1. овог члана утврђује Министарство.
При одређивању компензацијских мера предност има надокнађивање
новим локалитетом који има исте или сличне особине као и оштећени
локалитет.
Новчани износ на име компензацијских мера уплаћује се на рачун
прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије и користи се преко
Фонда за заштиту животне средине искључиво за финансирање пројеката
заштите природе.
Отклањање штетних последица
Члан 13.
Ако су пројекти или активности у природи изведене без утврђених
услова заштите природе или супротно датим условима заштите природе, због
чега су настала оштећења природе и заштићених природних добара, носилац
пројекта или активности односно, корисник природних ресурса, дужан је да без
одлагања и о свом трошку отклони штетне последице свог деловања, по
начелима објективне одговорности.
2. Предмет заштите
Заштита биолошке разноврсности
Члан 14.
Заштита биолошке разноврсности остварује се спровођењем мера
заштите и унапређења врста, њихових популација, природних станишта и
екосистема.
- 12 -
Заштита врста
Члан 15.
Заштита врста се остварује спровођењем мера и активности на очувању
самих врста, њихових популација и станишта, екосистема и коридора који их
повезују.
Заштита станишта
Члан 16.
Заштита станишта врши се спровођењем мера и активности на заштити
и очувању природе, одрживом коришћењу природних ресурса и заштићених
природних добара, планирањем и уређивањем простора.
Министар ближе утврђује критеријуме за издвајање типова станишта,
врсте типова станишта, осетљиве, угрожене, ретке и за заштиту приоритетне
типове станишта и мере заштите за очување типова станишта.
Списак типова станишта, врсте типова станишта, осетљиве, угрожене,
ретке и за заштиту приоритетне типове станишта и карту станишта којом се
документују типови станишта, утврђује завод у сарадњи са научним и стручним
институцијама регистрованим за истраживања из области заштите природе.
Праћење стања станишта из става 3. овог члана обавља завод и/или
друге стручне и научне институције по овлашћењу Министарства.
Заштита екосистема
Члан 17.
Заштита екосистема (шумских, високопланинских, водених и влажних,
осетљивих, агро и других екосистема) остварује се очувањем њиховог
природног састава, структуре, функције, целовитости и равнотеже путем
спровођења одговарајућих мера и активности на њиховој заштити, унапређењу
и одрживом коришћењу.
Заштита шумских, влажних и водених екосистема и
станишта унутар агроекосистема
Члан 18.
Очување биолошке разноврсности шумских екосистема обавља се ради
јачања општекорисних функција шума, у складу са законом.
Газдовање шумама мора се заснивати на начелима одрживог развоја и
очувања биолошке разноврсности, очувања природног састава, структуре и
функције шумских екосистема, сагласно условима заштите природе који су
саставни део шумских основа.
Ради обогаћивања биолошке и предеоне разноврсности у газдовању
шумама поступа се на начин да се у највећој мери очувају шумске чистине
(ливаде, пашњаци и друго) и шумски рубови.
У влажним и воденим екосистемима забрањене су радње, активности и
делатности којима се угрожава хидролошка појава или опстанак и очување
биолошке разноврсности.
Количину воде у влажним и воденим екосистемима која је нужна за
очување хидролошке појаве и опстанак биолошке разноврсности одређује
- 13 -
министарство надлежно за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде, по претходно прибављеном мишљењу Министарства.
Очување биолошке и предеоне разноврсности станишта унутар
агроекосистема и других неаутономних и полуаутономних екосистема спроводи
се првенствено очувањем и заштитом рубних станишта, живица, међа,
појединачних стабала, групе стабала, бара и ливадских појасева, као и других
екосистема са очуваном или делимично измењеном дрвенастом, жбунастом,
ливадском или мочварном вегетацијом.
Приликом укрупњавања пољопривредног земљишта мора се водити
рачуна о очувању постојећих и стварању нових рубних станишта ради
обезбеђења биолошке и предеоне разноврсности екосистема.
Употреба биолошких, биотехничких и хемијских средстава
у заштити екосистема и заштићеним подручјима
Члан 19.
Ради заштите екосистема дозвољена је употреба средстава за заштиту
биља у складу са законом.
У заштићеним подручјима могу се користити биолошка и биотехничка
средства за заштиту биља ради очувања биолошке разноврсности.
Забрањује се употреба хемијских средстава у заштићеним подручјима.
Изузетно од става 3. овог члана хемијска средства за заштиту биља могу
се користити једино у случају сузбијања карантинских или регулисаних
некарантинских штетних организама или других штетних организама који могу
проузроковати веће економске штете и то уколико не постоји одговарајуће
биолошко или биотехничко средство за заштиту биља, уз одобрење
министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде а уз сагласност Министарства.
Очување генетичке разноврсности
Члан 20.
Генетички материјал се користи у складу са овим законом и посебним
прописима.
Узимање генетичког материјала из природе ради коришћења не сме
угрожавати опстанак екосистема или популацију дивљих врста биљака,
животиња и гљива у њиховим стаништима.
Приступ изворима генетичког материјала
Члан 21.
Генетички материјал из природе може се користити у складу са овим
законом.
На генетичком материјалу који је створен од генетичког материјала
дивљих врста биљака, животиња и гљива не може се стећи својина.
- 14 -
Банка гена
Члан 22.
Ради очувања генетичке разноврсности дивљих биљака, животиња и
гљива оснива се банка гена.
У банкама гена чува се биолошки материјал надзиране или узгајане
популације, делови биљака, животиња и гљива, семе, споре, полне ћелије и
други биолошки материјали, који се користе ради очувања врста, односно
њиховог генетског фонда и потенцијала.
Банку гена из става 1. овог члана може да оснује правно лице или
предузетник које испуњава услове у погледу кадра, опреме и простора.
Испуњеност услова из става 3. овог члана утврђује Министарство у
дозволи која се издаје у форми решења.
Дозвола из става 4. овог члана издаје се на захтев правног или физичког
лица.
Решење из става 4. овог члана је коначно, а против њега се може
покренути управни спор.
Ближе услове из става 3. овог члана, као и начин рада банке гена, начин
поступања са биолошким материјалом, садржину захтева и документацију која
се подноси уз захтев за издавање дозволе прописује Министарство, уз
претходну сагласност министарства надлежног за послове пољопривреде,
шумарства и водопривреде.
Заштита геолошке разноврсности
Члан 23.
Заштита геолошке разноврсности при коришћењу и уређењу простора
остварује се спровођењем мера очувања природе, геолошких и
палеонтолошких докумената, као и објеката геонаслеђа у условима in situ и ex
situ заштите.
Заштита спелеолошких објеката
Члан 24.
Спелеолошки објекти су јавно добро у својини Републикe Србије.
Спелеолошки објекти због својих природних и културних вредности
уживају заштиту и користе се у складу са овим законом и другим прописима.
За спелеолошке објекте израђује се Катастар спелеолошких објеката као
дигитални географски информациони систем (у даљем тексту: катастар).
Заштита и коришћење спелеолошких објеката
Члан 25.
У спелеолошким објектима и њиховој околини забрањено је:
1) загађивати водотоке и изворе, упуштати, уносити и остављати
отровне материје, чврсте отпатке и угинуле животиње или депоновати било коју
врсту отпадака на местима и на такав начин да могу бити унети у спелеолошки
објекат текућом водом или слободним кретањем;
- 15 -
2) уништавати, оштећивати или односити делове пећинског накита,
пећинских седимената, фосилних остатака и артефаката;
3) уништавати или односити примерке фауне и флоре и нарушавати
њихове станишне услове;
4) изводити грађевинске радове који могу проузроковати значајне
неповољне и трајне промене геоморфолошких и хидролошких обележја.
Влада прописује начин и услове управљања, коришћења и истраживања
спелеолошких објеката, као и израде и вођења катастра из члана 24. став 3.
овог закона.
Заштита предела
Члан 26.
Предели се према својим природним и створеним обележјима
разврставају у предеоне типове који изражавају разноликост природне и
културне баштине.
Заштита предела подразумева планирање и спровођење мера којима се
спречавају нежељене промене, нарушавање или уништење значајних обележја
предела, њихове разноврсности, јединствености и естетских вредности и
омогућавање традиционалног начина коришћења предела.
У планирању и уређењу простора, као и у планирању и коришћењу
природних ресурса мора се обезбедити очување значајних и карактеристичних
обележја предела.
III. ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА
Заштићена природна добра
Члан 27.
Заштићена природна добра су:
1) заштићена подручја
- строги резерват природе,
- специјални резерват природе,
- национални парк,
- споменик природе,
- заштићено станиште,
- предео изузетних одлика,
- парк природе;
2) заштићене врсте
- строго заштићена дивља врста,
- заштићена дивља врста;
3) покретна заштићена природна документа.
- 16 -
1. Заштићена подручја
Члан 28.
Подручја која имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску и/или
предеону разноврсност могу се прогласити за заштићена подручја од општег
интереса.
Kритеријуме и индикаторе за проглашење заштићених подручја у складу
са општеприхваћеним међународним критеријумима и индикаторима,
прописаће министар посебним актом, по претходно прибављеном мишљењу
министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и
водопривреде и министарства надлежног за послове заштите културних
добара.
Заштићена подручја могу се прекогранично повезивати са заштићеним
подручјима суседних држава.
План управљања и мере заштите заштићеног подручја које је
прекогранично повезано са заштићеним подручјем суседне државе, споразумно
се утврђује с надлежним органима те државе, а уз сагласност Министарства.
Строги и специјални резерват природе
Члан 29.
Строги резерват природе је подручје неизмењених природних одлика са
репрезентативним природним екосистемима, намењено искључиво за очување
изворне природе, генског фонда, еколошке равнотеже, праћење природних
појава и процеса, научна истраживања којима се не нарушавају природна
обележја, вредности, појаве и процеси.
Специјални резерват природе је подручје са неизмењеном или незнатно
измењеном природом, од нарочитог значаја због јединствености, реткости или
репрезентативности, а које обухвата станиште угрожене дивље врсте биљака,
животиња и гљива, без насеља или са ретким насељима у којима човек живи
усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних одлика,
генског фонда, еколошке равнотеже, праћењу природних појава и процеса,
научним истраживањима и образовању, контролисаним посетама и очувању
традиционалног начина живота.
Специјални резерват природе може бити флористички, миколошки,
шумске и друге вегетације, зоолошки (орнитолошки, ихтиолошки и други),
геолошки, палеонтолошки, хидрогеолошки, хидролошки и други.
У строгом и специјалном резервату природе забрањено је вршити радње
и активности и обављати делатности које могу нарушити својства због којих су
проглашени заштићеним природним добром (брање и уништавање биљака,
узнемиравање, хватање и убијање животиња, увођење нових биолошких врста,
мелиорацијски радови, разни облици привредног и другог коришћења и
слично).
Посећивање строгог и специјалног резервата природе у циљу
образовања може се вршити на основу дозволе коју издаје управљач
заштићеног подручја (у даљем тексту: управљач).
Мере заштите строгог и специјалног резервата природе ближе се
одређују актом о проглашењу заштићеног подручја.
Праћење природних појава и процеса и научна истраживања врше се на
основу дозволе коју издаје Министарство и уз присуство управљача.
- 17 -
У строгом резервату природе забрањене су привредне и друге
активности.
Национални парк
Члан 30.
Национални парк је подручје са већим бројем разноврсних природних
екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног
наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању
постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и
биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних,
естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и
осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја.
У националном парку дозвољене су радње и делатности којима се не
угрожава изворност природе, као и обављање делатности које су у функцији
образовања, здравствено-рекреативних и туристичких потреба, наставка
традиционалног начина живота локалних заједница, а на начин којим се не
угрожава опстанак врста, природних екосистема и предела, у складу са овим
законом и планом управљања који доноси управљач.
Делатности из става 2. овог члана могу се ограничити ради очувања
изворности природе националног парка.
Шумама у националном парку газдује правно лице које управља
националним парком.
Шуме из става 4. овог члана нису обухваћене шумским подручјем.
Мере заштите националног парка и начин његовог коришћења, ближе се
одређују посебним законом.
Споменик природе
Члан 31.
Споменик природе је мања неизмењена или делимично измењена
природна просторна целина, објекат или појава, физички јасно изражен,
препознатљив и/или јединствен, репрезентативних геоморфолошких,
геолошких, хидрографских, ботаничких и/или других обележја, као и људским
радом формирана ботаничка вредност од научног, естетског, културног или
образовног значаја.
Споменик природе може бити геолошки (историјскогеолошко-
стратиграфски, палеонтолошки, петролошки, седиментолошки, минералошки,
структурногеолошки, хидрогеолошки и други), геоморфолошки, спелеолошки
(пећина, јама и друго), хидролошки (цео или део водотока, слап, језеро, тресава
и друго), ботанички (ретки или значајни примерци биљног света, појединачно
стабло или скупина стабала, дрвореди, паркови, арборетуми, ботаничке баште
и друго).
На споменику природе забрањене су све радње и активности које
угрожавају његова обележја и вредности.
Мере заштите споменика природе и начин његовог коришћења, ближе се
одређују актом о проглашењу заштићеног подручја.