Zakoni i podzakonski akti

popicaBL ::

Ja mislim da mnogi od vas stare sibađije nemate ni pojma kako da se organizirate da bi stvorili jedu solidnu ligalnu organizaciju. Nego kome ja to sve pricam, ja nisam iskusan i neznam.

Opet ne slušaš šta ti pričamo, nisi kompetentan za ovu temu. Smiri se malo i opet te upozoravam da se sa neuvažavanjem obraćaš ostalim forumašima tipa šibađije i vi nemate pojma a i taj hrvatski vokabular (organizirate i ligalnu) dovodi u sumnju tvoje podatke. Ali ajde javi se na pm pa mi daj br. tel da ti objasnim kako znamo da se "organiziramo".

jigor ::

popicaBL ::

Ja mislim da mnogi od vas stare sibađije nemate ni pojma kako da se organizirate da bi stvorili jedu solidnu ligalnu organizaciju. Nego kome ja to sve pricam, ja nisam iskusan i neznam.

Opet ne slušaš šta ti pričamo, nisi kompetentan za ovu temu. Smiri se malo i opet te upozoravam da se sa neuvažavanjem obraćaš ostalim forumašima tipa šibađije i vi nemate pojma a i taj hrvatski vokabular (organizirate i ligalnu) dovodi u sumnju tvoje podatke. Ali ajde javi se na pm pa mi daj br. tel da ti objasnim kako znamo da se "organiziramo".

Vidim kako si ti i neki ljubimci ptica "smooth operators", hteo sam da dam neke sugestije ali kad sam naso ove linkove sta da ti pricam, znas ti to sve!

http://www.rense.com/general58/ecologicalcrisisaswild.htm
http://www.sloboda-za-zivotinje.org/sr/patnja-zivotinja/lov-i-ribolov/balkanske-ptice-dokazi.html
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1783618.stm

popicaBL ::

jigor ::

popicaBL ::

Ja mislim da mnogi od vas stare sibađije nemate ni pojma kako da se organizirate da bi stvorili jedu solidnu ligalnu organizaciju. Nego kome ja to sve pricam, ja nisam iskusan i neznam.

Opet ne slušaš šta ti pričamo, nisi kompetentan za ovu temu. Smiri se malo i opet te upozoravam da se sa neuvažavanjem obraćaš ostalim forumašima tipa šibađije i vi nemate pojma a i taj hrvatski vokabular (organizirate i ligalnu) dovodi u sumnju tvoje podatke. Ali ajde javi se na pm pa mi daj br. tel da ti objasnim kako znamo da se "organiziramo".

Vidim kako si ti i neki ljubimci ptica "smooth operators", hteo sam da dam neke sugestije ali kad sam naso ove linkove sta da ti pricam, znas ti to sve!

http://www.rense.com/general58/ecologicalcrisisaswild.htm
http://www.sloboda-za-zivotinje.org/sr/patnja-zivotinja/lov-i-ribolov/balkanske-ptice-dokazi.html
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1783618.stm

Ti bre dečko ne samo da ne poznaješ elementarne stvari oko legalizacije uzgoja faune nego nemaš ni elementarnog vaspitanja a i kako stičem utisak namere ti nisu baš najiskrenije.
Ukoliko još jednom budeš slao ovakve i slične postove tražiću od administratora da te udalji sa foruma, jer je to mesto za razmenu iskustva u čuvanju ptica a ne za razmenu uvreda i netrpeljivosti.
Ajede još ovaj put da ti progledam na tvoje mlade godine.

Ljudi polako spustite malo strasti posto po tekstovima vidi se da ima ljudi koji su bliski upravi SOF-a hajde da sagledamo zajednicku problematiku svih odgajivaca.
Moze li neko da objasni zasto je uprava SOF-a protiv legalizacije uzgoja Faune Evrope .
Ali ako moze neko objasnjenje direkno bez okolisanja.

[quote="jigor"][quote="popicaBL"][quote="jigor"]

popicaBL ::

Ti bre dečko ne samo da ne poznaješ elementarne stvari oko legalizacije uzgoja faune nego nemaš ni elementarnog vaspitanja a i kako stičem utisak namere ti nisu baš najiskrenije.
Ukoliko još jednom budeš slao ovakve i slične postove tražiću od administratora da te udalji sa foruma, jer je to mesto za razmenu iskustva u čuvanju ptica a ne za razmenu uvreda i netrpeljivosti.
Ajede još ovaj put da ti progledam na tvoje mlade godine.

Za razumne i iskusne kao ti, jelda? Imas 35 godina i pun si iskustva i pameti. Koje ptice si ti cuvao, kokoske pa da si stekao to iskustvo? Ne brukaj ljude na ovom forumu da ti dam savet! Ja sam vec takoreci zavrsio fakultet a ti izgleda nisi ni osnovnu skolu pa hoces da dajes ljudima savet.

[quote="popicaBL"][quote="jigor"][quote="popicaBL"]

jigor ::

popicaBL ::

Ti bre dečko ne samo da ne poznaješ elementarne stvari oko legalizacije uzgoja faune nego nemaš ni elementarnog vaspitanja a i kako stičem utisak namere ti nisu baš najiskrenije.
Ukoliko još jednom budeš slao ovakve i slične postove tražiću od administratora da te udalji sa foruma, jer je to mesto za razmenu iskustva u čuvanju ptica a ne za razmenu uvreda i netrpeljivosti.
Ajede još ovaj put da ti progledam na tvoje mlade godine.

Za razumne i iskusne kao ti, jelda? Imas 35 godina i pun si iskustva i pameti. Koje ptice si ti cuvao, kokoske pa da si stekao to iskustvo? Ne brukaj ljude na ovom forumu da ti dam savet! Ja sam vec takoreci zavrsio fakultet a ti izgleda nisi ni osnovnu skolu pa hoces da dajes ljudima savet.

Pa ukoliko ti je za cilj bilo da oteraš sve ljude sa ovog foruma mogu ti reći da polako uspevaš. Drago mi je što ćeš se još malo pridružiti grupi ljudi kojoj i ja pripadam a to su visokoobrazovani ljudi. Još dok si ti bio mali ja sam završio pravni fakultet i trenutno radim na veoma odgovornim poslovima što i tebi želim.
Međutim dok ne odrasteš ja više sa tobom neću komunicirati a i očekivao sam reakciju ADMINISTRATORA, koji ako dopusti da se ovako komunicira na način na koji ti to činiš i to sa 3 posta, neće mu mnogo ostati forumaša.
Ali dobro svako bira svoj put i svoj status u društvu, profesiji i hobiju. Ja se više neću sa tobom raspravljati a administratoru zameram što ne reaguje na uvrede koje ti upućuješ svima na forumu i ako tako nastavi neće mu mnogo ostati ljubitelja faune i ptica.

Za svadju je uvek potrebno dvoje. Teško je da neko sa strane odluči ko je koga uvredio i kako. Mogu samo da kažem na osnovu dosadašnjeg iskustva da probleme na forumu prave UVEK isti ljudi , njih 5-6 , koji se registruju pod drugim imenima.
Kao što i piše u PRAVILIMA FORUMA svako odgovara za ono što je napisao a stavovi članova nisu stavovi administracije. Ja se iskreno nadam da neću morati nikog da banujem. Tema služi za Zakone i podzakonske akte svako odstupanje od teme će biti sankcionisano.

Jigore, mislim da sam te već jednom zamolio na forumu da se kao diplomirani pravnik uključiš i objasniš situaciju oko FE sa pravne strane. Voleo bi da čujem tvoje mišljenje.

jigor ::

Pa ukoliko ti je za cilj bilo da oteraš sve ljude sa ovog foruma mogu ti reći da polako uspevaš. Drago mi je što ćeš se još malo pridružiti grupi ljudi kojoj i ja pripadam a to su visokoobrazovani ljudi. Još dok si ti bio mali ja sam završio pravni fakultet i trenutno radim na veoma odgovornim poslovima što i tebi želim.
Međutim dok ne odrasteš ja više sa tobom neću komunicirati a i očekivao sam reakciju ADMINISTRATORA, koji ako dopusti da se ovako komunicira na način na koji ti to činiš i to sa 3 posta, neće mu mnogo ostati forumaša.
Ali dobro svako bira svoj put i svoj status u društvu, profesiji i hobiju. Ja se više neću sa tobom raspravljati a administratoru zameram što ne reaguje na uvrede koje ti upućuješ svima na forumu i ako tako nastavi neće mu mnogo ostati ljubitelja faune i ptica.

Moj cilj nije bio da oteram ikoga sa ovog foruma, ja jos imam veliko postovanje za neke clanove ovog foruma kao Micu (medenica) i Milana koji su veoma uporni sa njihoim radom da stvore jedno solidno udruzenje od nesigurnosti gde se mi svi uzgajivaci ptica danas nalazimo. Ja nikad nisam bio nezakonit i nikad necu biti nezakonit a ptice sam imao od kad se secam, zato verujem da su vecina uzgajivaca ptica kao ja a ne da se bave "nelegalnim monstruoznim inžinjeringom ukrštanja divljih ptica sa kanarincima ili nekom drugom egzotičnom pticom". Ja tebe direktno nikad nisam vredao kao ti mene, jer me neznas i neznas kakvo iskustvo sa pticama ja imam i koliko bi ja mogo pomoci ili doprineti ovom udruzuzenju ptica. Ja cu opet pomoci, mozda ne odmax ali hocu. A sada ako me Administrator benuje, jb!

Evo jedne interesantne teme za rešavanje nesuglasica izmedju članova

https://pticefauneevrope.forumsc.net/forum-f17/topic-t667.htm

На основу члана 91. став 3. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”,
број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања сагласно са Министром
надлежним за послове ветеринарства, доноси
ПРАВИЛНИК
О УСЛОВИМА КОЈЕ МОРАЈУ ИСПУЊАВАТИ ПРИХВАТИЛИШТА ЗА
ЗБРИЊАВАЊЕ ЗАШТИЋЕНИХ ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА
Члан 1.
Овај правилник прописује услове које морају да испуњавају прихватилишта за
збрињавање заштићених дивљих животиња ( у даљем тексту : прихватилиште ).
Члан 2.
Одредбе овог правилника односе се на прихватилиште у коме се збрињавају:
1) повређене заштићене дивље животиње ( у даљем тексту : животиње ) у
којима се држе трајно, због немогућности опоравка и повратка у природу;
2) болесне и повређене животиње за које се претпоставља да ће после
одговарајуће бриге и лечења моћи да се врате у природу;
3) животиње за које је надлежни царински орган или надлежни инспектор
одредио одузимање у складу са ратификованим међународним уговорима, законом о
заштити природе, законом којим се уређује добробит животиња и другим посебним
прописима, до коначног решавања њиховог статуса.
Члан 3.
Прихватилиште мора да испуњава услове у погледу градње и смештаја којима
се oбезбеђују испуњавање услова у погледу добробити животиња за држање животиња,
да исто буде смештено на простору који ће својом величином и другим обележјима
одговарати потребама смештаја планираног броја и врсте животиња, да поседује
одговарајуће дозволе и сагласности у складу са посебним прописима из области
просторног уређења и заштите животне средине, као и да испуњава следеће посебне
услове:
1) место на коме се налази прихватилиште мора бити физички довољно удаљено
од насеља и других сличних објеката у којима се држе животиње;
2) круг око прихватилишта мора бити довољно простран да би се обезбедила
функционална повезаност појединих делова и ограђен оградом високом најмање два
метра;
3) прихватилиште мора бити снабдевено довољним количинама питке воде и
системом за прихватање и безбедно одвођење отпадних и атмосферских вода;
4) простор за одлагање отпада мора бити удаљен најмање 50 метара од
прихватилишта и изграђен тако да је немогуће загађивање околине и разношење
биолошких агенаса, у складу са посебним прописима;
5) прихватилиште мора имати само један улаз, преко кога се контролише
кретање људи и животиња и промет хране за животиње и другог материјала;
Члан 4.
Прихватилиште мора испуњавати услове у складу са посебним прописима о
добробити животиња и условима држања животиња у заточеништву.
Услови у погледу бриге и смештаја о животињи морају да буду испуњени без
обзира на дужину боравка животиње у прихватилишту.
Члан 5.
Прихватилиште мора да има одговарајућу опрему и средства за превоз
животиња у складу са посебним прописима о добробити животиња током превоза.
Прихватилиште мора да има најмање једно запослено лице одговорно за послове
заштите добробити животиња које у погледу стручне спреме испуњава услове
прописане прописима о добробити животиња и које има радно искуство у струци од
најмање две године.
Члан 6.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку једне године од дана ступања на
снагу.
Број: 110-00-84/2010-03
У Београду, 8.октобра, 2010. године
Министар
др Оливер Дулић, с.

Znaci to je zadnji pravilnik koji smo cekali da izadje u.sl.glas.srbije i koje veoma bitan za nas koji hocemo da se legalizujemo.
Koji je dalji korak sada oko prijave ptica tj. umaticiti ptice..?Dokle imamo rok prijave svoje ptice.

Ovo je pravilnik o prihvatilištima

На основу члана, 44. став 1. Закона о државној управи („Службени гласник РС”
бр.79/05 и 101/07 ), а у вези са чланом 27. став 1. Закона о заштити животне средине
( „Службени гласник РС” бр.135/04 и 36/09), чланом 94. Закона о заштити природе
( „Службени гласник РС” број 36/09), чланом 11. Правилника о прекограничном промету
и трговини заштићеним врстама („Службени гласник РС”, број 99/09,
Министар животне средине и просторног планирања, доноси

ДИРЕКТИВУ
о поступању у издавању дозвола за увоз птица
на територију Републике Србије,


1. Ради спречавања прекомерног увоза птица на територију Републике Србије,
ограничава се годишњи увоз , на укупно 30.000 јединки.
2. Одељење за издавање дозвола за увоз птица, може издавати дозволе тако да
појединачна дозвола по увознику не може да прелази 200 јединки.
3. Увозна дозвола за врсте које нису дате у Прилозима I до IX Правилника о
прекограничном промету и трговини заштићеним врстама („Службени гласник РС”, број
99/09) може се издати под условима из ове Директиве, ако су испуњени следећи услови:
1) да је подносилац захтева приложио писану изјаву из које је видљива намена
увоза;
2) да подносилац захтева има дозволу о увођењу алохтоних дивљих врста у
природу Републике Србије или дозволу за узгој у контролисаним условима или је
овлашћена научна и стручна организација дала мишљење о томе да:
(1) уношење у Републику Србију нема штетан утицај на статус очувања врсте или
на величину територије коју заузима одговарајућа популација те врсте у држави порекла,
узимајући у обзир садашњи или предвиђен ниво трговине;
(2) не постоји опасност по аутохтоне врсте, уколико дође до случајног или
намерног бега примерака у слободну природу Републике Србије;
(3) је смештај намењен живим примерцима у одредишту одговарајуће опремљен за
њихово примерено држање и негу;
3) да је подносилац захтева Министарству пружио одговарајући доказ да ће сваки
живи примерак бити отпремљен на начин који на најмању могућу меру смањује ризик
повреде, нарушавања здравља или окрутног поступања.
4. У дозволи о увозу обавезује се увозник да обавести Министарство о извршеном
увозу као и да достави доказе o даљем промету увезених јединки.
5. Испектор за заштиту животне средине, у редовном инспекцијском надзору
утврђује да ли се промет увезених примерака обавља у складу са дозволом.
6. Директива ступа на снагу 01. маја 2010. године.
МИНИСТАР
Др Оливер Дулић

ŠTO SE ZAKONSKOG DELA tiče LEGALIZACIJA U SRBIJI JE NAPOKON ZAVRŠENA
iZAŠAO JE I POSLEDNJI PRAVILNIK KOJI REGULIŠE NAČIN OBELEŽAVANJA I USLOVE DRŽANJA, NA SNAZI SU I OBRASCI ZA PRIJAVLJIVANJE. mOGU DA KAŽEM DA JE JEDAN OD CILJEVA UDRUŽENJA PPFE ISPUNJEN ( prvi cilj se odnosi upravo na ovo).

PRAVILNIK
O USLOVIMA DRŽANJA, NAČINU OBELEŽAVANJA I EVIDENTIRANJA
DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
("Sl. glasnik RS", br. 86/2010)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti
i/ili prostori za držanje divljih životinja (u daljem tekstu: zatočeništvo), uslovi držanja, način
obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu.
Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) divlja životinja je životinja koja pripada vrsti koja u prirodi nije bila pod uticajem čoveka i
nema posledica nastalih ukrštanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;
2) zatočeništvo je ograničen i kontrolisan prostor za držanje životinja iz kojeg životinja ne
može svojevoljno izaći ili pobeći;
3) zaštićena životinja je divlja životinja koja pripada vrsti koja je zaštićena ili strogo zaštićena
u skladu sa zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima
međunarodnog prava, a čiji je makar jedan od roditelja pripadnik zaštićene ili strogo zaštićene
vrste;
4) primerak je živa jedinka divlje životinje;
5) centralna baza podataka je elektronska baza podataka u kojoj se evidentiraju obeleženi
primerci zaštićenih životinja u zatočeništvu, koju vodi ministarstvo nadležno za poslove
životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo);
6) obeleživač je pravno ili fizičko lice sa kojim Ministarstvo zaključi ugovor o obeležavanju
zaštićenih životinja.
Član 3
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na pravno lice, preduzetnika i fizičko lice (u daljem
tekstu: lice) koje drži primerke divljih životinja u zatočeništvu.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na lovostajem zaštićene vrste divljači, čija se zaštita,
upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači u lovištima i uzgajalištima
lovostajem zaštićenih vrsta divljači, uređuje u skladu sa propisima iz oblasti lovstva.
II USLOVI DRŽANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
Član 4
Uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu dati su u Prilogu I Uslovi u pogledu prostora,
opreme i brige o životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo,
ako posebnim propisom kojim se uređuje dobrobit životinja nije drugačije propisano.
U slučaju držanja hibrida, primenjuju se uslovi držanja propisani za vrstu kojoj pripada veći
roditelj.
Izuzetno od stava 1. ovog člana uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu ne odnose se na
privremeno držanje divljih životinja u slučajevima:
1) zbrinjavanja zaplenjenih, oduzetih ili napuštenih primeraka divljih životinja, do konačnog
rešavanja njihovog statusa;
2) držanja bolesnih ili povređenih primeraka divljih životinja radi lečenja i oporavka, do
potpunog oporavka primerka;
3) smeštaja ptica grabljivica koje se drže u svrhu sokolarenja, ali ne duže od tri meseca.
Član 5
Ukoliko za pojedine divlje životinje uslovi nisu propisani u skladu sa članom 4. ovog
pravilnika, ispunjenost uslova se utvrđuje saglasno standardima iz opšteprihvaćenih pravila
međunarodnog prava u oblasti držanja divljih životinja u zatočeništvu.
Član 6
Primerci pojedinih divljih životinja mogu se držati u zatočeništvu samo pod uslovom da se
radi o objektima u sastavu zoološkog vrta, prihvatilišta i naučne ustanove ili druge naučne
organizacije za potrebe biomedicinskih istraživanja i naučnih istraživanja sa ciljem očuvanja
vrsta.
Divlje životinje iz stava 1. ovog člana navedene su u Prilogu II Divlje životinje koje se mogu
držati u posebnim oblicima zatočeništva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov
sastavni deo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana držanje primeraka divljih životinja iz Priloga II ovog
pravilnika može se odobriti i u drugim objektima pod uslovom da se radi o privremenom
držanju radi lečenja, oporavka i povratka u prirodu i/ili ako je to u cilju dobrobiti životinja
pod uslovom da će se primerci držati u skladu sa propisanim uslovima, da im je obezbeđena
odgovarajuća veterinarska nega i da ne postoji opasnost po zdravlje i bezbednost ljudi i
životnu sredinu.
III USLOVI KOJE MORA DA ISPUNJAVA ZOOLOŠKI VRT
Član 7
Pored uslova utvrđenih propisima kojima se uređuje dobrobit životinja, zoološki vrt mora da:
1) učestvuje u programima ex situ zaštite ugroženih vrsta;
2) ima program za kontrolu razmnožavanja primeraka divljih životinja u zoološkom vrtu;
3) ima program edukacije posetilaca o očuvanju vrsta i zaštiti prirode;
4) ima program o načinu postupanja u slučaju bega životinja;
5) ima odgovarajući broj zaposlenih lica sa neophodnim kvalifikacijama za rad sa divljim
životinjama;
6) razmenjuje informacije koje se odnose na očuvanje vrsta sa drugim zoološkim vrtovima.
Zoološki vrt treba da kontinuirano radi na unapređenju i poboljšanju uslova u kojima borave
primerci divljih životinja u skladu sa potrebama datih vrsta, u cilju omogućavanja što
prirodnijeg ponašanja istih u zatočeništvu.
Član 8
Unošenje primeraka strogo zaštićenih divljih životinja poreklom iz divljine u zoološke vrtove
moguće je samo za potrebe programa ex situ zaštite odobrenog od strane Ministarstva.
Član 9
Ministarstvo odobrava programe ex situ zaštite i razmnožavanja ugroženih vrsta divljih
životinja u zatočeništvu za potrebe reintrodukcije i translokacije.
Član 10
Program iz člana 7. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika, naročito sadrži elemente u pogledu
prostora, opreme i brige za primerke životinja koje se razmnožavaju u zoološkom vrtu.
Član 11
Edukacija posetilaca zoološkog vrta o značaju očuvanja divljih životinjskih vrsta i njihovih
prirodnih staništa mora biti sastavni deo izlaganja primeraka u zoološkom vrtu.
Uloga zoološkog vrta u obrazovanju stanovništva o divljim životinjama mora da bude jasno
navedena u statutu zoološkog vrta.
Program edukacije posetilaca mora da ima definisane i usklađene komponente usmerene ka
različitim profilima posetilaca zoološkog vrta.
Oznake na objektima i prostorijama gde su životinje izložene treba da jasno i ispravno
identifikuju životinje koje se nalaze u njima. Na informativnom materijalu moraju biti
istaknute i ažurirane informacije o stepenu ugroženosti populacija date vrste u prirodi, o
staništima i faktorima ugrožavanja, u skladu sa podacima Međunarodne unije za očuvanje
prirode.
Javno prikazivanje divljih životinja izvan uobičajenih prostorija i objekata mora se obavljati
na način kojim se promoviše očuvanje divljih životinjskih vrsta i zaštita prirode.
Materijal za program edukacije posetilaca treba da bude dostupan posetiocima zoološkog vrta
(vodiči, beleške, nastavni materijal, i slično).
Zoološki vrt je u obavezi da demonstrira sprovođenje svog obrazovnog programa kroz
određen niz aktivnosti u toku svake kalendarske godine.
Član 12
Program iz člana 7. tačka 4) ovog pravilnika, naročito sadrži izrađenu analizu rizika,
proceduru za postupanje u slučaju bega životinja, razvijenu strategiju za sprečavanje krađe,
bega, slučajnog ili namernog puštanja životinja od strane posetilaca i drugih lica i nabavku
odgovarajuće opreme za omamljivanje i odstrel odbeglih životinja.
Procedura iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) hitno obaveštavanje glavnog odgovornog lica u zoološkom vrtu;
2) posebne načine reagovanja u različitim situacijama (npr. u toku dana i u prisustvu
posetilaca, beg većeg broja životinja, itd.);
3) mere za ponovno hvatanje odbegle životinje;
4) zaštitu, kontrolu i evakuaciju posetilaca, obaveštavanje policije;
5) zatvaranje svih ulaza i izlaza iz zoološkog vrta;
6) obaveza korišćenja odgovarajuće zaštitne opreme od strane zaposlenih koji su uključeni u
proces hvatanja odbegle životinje;
7) korišćenje puške za omamljivanje životinja ili vatrenog oružja od strane ovlašćenog lica u
zoološkom vrtu ili policije kada je to neophodno.
Procedura postupanja u slučaju bega životinje mora biti poznata i dostupna svim zaposlenim
licima.
Svaki slučaj bega životinja mora biti zabeležen u formi izveštaja.
Član 13
Zoološki vrt koji drži otrovne vrste divljih životinja, pored uslova iz člana 7. ovog pravilnika,
mora da:
1) ima odgovarajuću količinu doza protivotrova za date vrste sa važećim rokom upotrebe;
2) posebnim merama obezbedi prostor gde se drže otrovne vrste tako da bi se mogućnost bega
ili puštanja otrovne životinje svela na minimum;
3) ima na raspolaganju dovoljno kvalifikovanih zaposlenih lica koja mogu da rukuju sa
otrovnim životinjama;
4) program za postupanje sa otrovnim životinjama koji sadrži proceduru za pružanje prve
pomoći i instrukciju za dalje postupanje u slučaju incidenta sa otrovnom životinjom, sa
kojima svi zaposleni moraju biti upoznati;
5) pripremljen formular za uput u bolnicu.
Instrukcija iz stava 1. tač. 4) ovog člana mora da sadrži:
1) podatke o otrovnoj vrsti, otrovu i posledicama ujeda/uboda;
2) specifikaciju proizvođača o protivotrovu koji mora da prati ujedenu/ubodenu osobu do
bolnice;
3) kontakt i adresu najbliže bolnice koja može da tretira ovakve slučajeve;
4) kontakt telefon najbliže ustanove za snabdevanje protivotrovom;
5) kontakt telefon zoološkog vrta i zaposlenog lica koje je odgovorno za datu vrstu;
6) kontakt telefon stručnjaka za datu otrovnu vrstu;
7) informacije o datoj vrsti koje su sačinili veterinari ili zaposleni u zoo vrtu.
U slučaju ujeda/uboda zaposlenog u zoološkom vrtu, formular iz stava 1. tačka 5) ovog člana
treba da prati i zdravstveni karton zaposlenog.
Član 14
Zoološki vrt mora da ima spisak sa jasno istaknutim zaduženjima, kvalifikacijama i završenim
obukama zaposlenih.
Svi zaposleni moraju biti osposobljeni za pojedinačna zaduženja putem posebnih programa
obuke za negu i rad sa divljim životinjama.
Najmanje jedan član osoblja zoološkog vrta mora biti zadužen za stručnu primenu programa
edukacije posetilaca.
Zoološki vrt treba da održava biblioteku stručne i naučne sadržine, koja mora biti dostupna
svim zaposlenim licima u zoološkom vrtu.
III NAČIN OBELEŽAVANJA ZAŠTIĆENIH ŽIVOTINJA
Član 15
Odredbe ovog pravilnika o obeležavanju odnose se na zaštićene divlje životinje koje se drže u
zatočeništvu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog pravilnika o obeležavanju ne odnose se na:
1) beskičmenjake;
2) ribe;
3) mlade uzgojene jedinke kornjača čiji je donji ravni deo oklopa kraći od 100 mm ako su
uzgojene u uzgajalištu u skladu sa posebnim propisom;
4) zaštićene životinje (osim ptica), koje su lakše od 200 grama ili nisu dosegle tu težinu;
5) zaštićene životinje koje se privremeno drže u zatočeništvu zbog lečenja i oporavka kod lica
ovlašćenih od strane Ministarstva, koje će se nakon oporavka vratiti u prirodu;
6) zaštićene životinje privremeno uzete iz prirode za potrebe naučnih istraživanja sa ciljem
očuvanja vrsta;
7) primerke zaštićenih životinja koji se već drže u zatočeništvu a obeleženi su zatvorenim
nožnim prstenom ili mikročipom.
Član 16
Zaštićene životinje iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, obeležavaju se nepromenljivim
mikročipom sa jedinstvenim kôdom, osim ptica koje se obeležavaju u skladu sa čl. 18. i 19.
ovog pravilnika.
Mikročip se aplikuje sa leve strane tela životinje, pod kožu na vratu.
Mesto na telu životinje gde se mikročip aplikuje može da varira u odnosu na specifične
karakteristike vrste.
Član 17
Mikročip iz člana 16. ovog pravilnika mora da:
1) odgovara normama ISO 11784 i ISO 11785;
2) sadrži jedinstven, trajno čitljiv i nepromenjiv kôd sastavljen od 15 znakova na sledeći
način:
(1) mesta 1, 2 i 3: troznačni kôd države - 688 u skladu sa ICAR standardom 3166;
(2) mesto 4 sadrži kontrolnu cifru;
(3) mesta 5 do 15: dodeljuje centralna baza podataka.
3) ima ugrađen mehanizam koji onemogućava migraciju mikročipa po telu životinje;
4) bude neškodljiv za životinje;
5) veličinom bude prikladan za životinju koja se obeležava;
6) bude pojedinačno i sterilno pakovan.
Obeležavanje mikročipom može se obavljati samo aplikatorom za jednokratnu upotrebu.
Član 18
Ptice za koje je u skladu sa članom 15. stav 1. ovog pravilnika propisano obeležavanje,
obeležavaju se zatvorenim nožnim prstenom.
Zatvoren nožni prsten mora biti bešavni, tj. izrađen u neprekinutom krugu, bez prekida i
spoja, mora da ima jedinstven, trajno čitljiv i nepromenljiv kôd, mora biti takve veličine i
izrade da ne škodi ptici kao i da ga ptica ne može oštetiti.
Zatvoreni nožni prsten mora biti proizveden u svrhu označavanja ptica i ne sme se ni na koji
način menjati.
Prsten mora biti takve veličine da ga je nemoguće skinuti sa noge odrasle ptice, a stavlja se na
nogu ptice prvih dana nakon izleganja. Noga ptice na koju se stavlja prsten mora biti
nepovređena.
Član 19
Izuzetno od člana 18. stav 1. ovog pravilnika, ako ptica ne može da se obeleži zatvorenim
nožnim prstenom zbog njenih fizičkih osobina ili ponašanja, odnosno ako zatvoreni nožni
prsten nije stavljen na vreme, ptica mora da se označi mikročipom. Mikročip mora odgovarati
kriterijumima iz čl. 16. i 17. ovog pravilnika.
U slučaju da odraslu jedinku ptice nije moguće obeležiti mikročipom može se odobriti
obeležavanje otvorenim nožnim prstenom.
Otvoreni nožni prsten se ne može koristiti pri obeležavanju novoizleglih jedinki osim u
posebnim slučajevima o kojima odlučuje Ministarstvo.
Član 20
Zatvoreni nožni prsten iz člana 18. ovog pravilnika mora da sadrži jedinstven, trajno čitljiv i
nepromenljiv kod od 11 znakova sastavljen na sledeći način:
1) mesta 1 i 2: oznaka države Republike Srbije - RS;
2) mesta 3 i 4: godina uzgoja;
3) mesta 5, 6 i 7: broj odgajivača ili odgajivačnice;
4) mesta 8, 9, 10 i 11: redni broj ptice.
Član 21
Ako primerak nije moguće obeležiti načinima obeležavanja koji su propisani u čl. 16, 18. i 19.
ovog pravilnika, Ministarstvo može odobriti obeležavanje nekom drugom jedinstvenom
oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta datog primerka.
Ako primerak nije moguće obeležiti oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta,
Ministarstvo može odobriti uzimanje i čuvanje uzorka krvi ili drugog tkiva životinje radi
sprovođenja molekularne i genetičke analize.
Član 22
Zaštićena životinja koju je nemoguće obeležiti zatvorenim nožnim prstenom ili mikročipom
zbog zdravstvenog stanja, fizičkih osobina, ponašanja ili nekog drugog trenutnog razloga,
privremeno će biti označena u skladu sa članom 21. ovog pravilnika.
Čim okolnosti iz stava 1. ovog člana prestanu, navedeni primerak biće označen mikročipom
ili drugom jedinstvenom oznakom odobrenom od strane Ministarstva.
Član 23
Obeležavanje zaštićenih životinja prema odredbama ovog pravilnika mora biti obavljeno
humano i brižno, u skladu sa dobrobiti i prirodnim ponašanjem životinja.
Član 24
Primerci zaštićenih životinja obeleženi van Republike Srbije smatraće se obeleženim u skladu
sa ovim pravilnikom, kada Ministarstvo utvrdi da je primerak obeležen na način koji je u
skladu sa načinom obeležavanja koji je propisan ovim pravilnikom.
Član 25
Obeležavanje zaštićenih životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika obezbeđuje odgajivač
odnosno vlasnik životinje a sprovodi obeleživač sa kojim je zaključen ugovor.
Obeleživač iz stava 1. ovog člana pri obeležavanju životinja vlasniku životinje izdaje potvrdu
sa podacima o obeležavanju zaštićenih životinja iz Priloga III Evidencija o obeležavanju
životinja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika nije obeležena, lice koje postane
njen vlasnik naknadno će je obeležiti u skladu sa ovim pravilnikom, i to u roku od 30 dana od
dana sticanja vlasništva nad životinjom. U slučaju uvoza zaštićenih životinja koje nisu
prethodno obeležene u skladu sa ovim pravilnikom, obeležavanje će se izvršiti pre isticanja
karantiniranja životinja.
Ako je prvobitna oznaka oštećena ili izgubljena, odgajivač odnosno vlasnik zaštićene
životinje će je u roku od sedam dana ponovo obeležiti. U slučaju da prvobitna oznaka
narušava zdravstveno stanje zaštićene životinje, vlasnik odnosno odgajivač može da ukloni
oznaku i da o tome odmah obavesti ovlašćenog obeleživača, uz zahtev za ponovno
obeležavanje zaštićene životinje.
O predviđenim aktivnostima obeležavanja obeleživač obaveštava Ministarstvo, unosi podatke
o obeležavanju životinja u centralnu bazu, vodi evidenciju o obeležavanju i Ministarstvu
podnosi izveštaj o obeležavanju u pisanom ili elektronskom obliku najkasnije do 1. marta
tekuće godine za prethodnu godinu.
Pri trgovini zaštićenim životinjama, vlasnik daje novom vlasniku potvrdu o obeležavanju
životinje.
IV EVIDENTIRANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA
Član 26
Obeleživač vodi evidenciju o obeleženim životinjama u elektronskom obliku, unosi podatke u
centralnu bazu podataka i jednom godišnje dostavlja izveštaj o evidentiranim podacima
Ministarstvu.
Evidencija iz stava 1. ovog člana treba da sadrži sve podatke navedene u Prilogu III ovog
pravilnika.
U slučaju oštećenja, gubljenja ili uklanjanja prvobitne oznake, broj oštećene odnosno
nevažeće oznake briše se iz centralne baze podataka, i upisuje se broj nove oznake.
Član 27
Vlasnici zaštićenih životinja, prijavljuju Ministarstvu podatke iz Priloga IV Evidencija
držanja strogo zaštićenih ili zaštićenih vrsta životinja u zatočeništvu, koji je odštampan uz
ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva nad
tim životinjama.
Podaci iz stava 1. ovog člana popunjavaju se štampanim slovima.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na lica koja obavljaju trgovačku delatnost živim
životinjama.
Član 28
Ako obeležena zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika ugine, pobegne,
promeni vlasnika, izgubi se ili bude ubijena, vlasnik životinje dostavlja Ministarstvu podatke
iz Priloga V Evidentiranje uginuća, bekstva, lišavanja života, gubitka ili promene vlasnika
obeležene strogo zaštićene ili zaštićene životinje, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini
njegov sastavni deo, u roku od 15 dana, koje unosi podatke u centralnu bazu podataka.
Član 29
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije", a počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine.
Prilog I
USLOVI U POGLEDU PROSTORA, OPREME I BRIGE O ŽIVOTINJAMA
Uslovi u pogledu prostora, opreme i brige o životinjama koji se nalaze u tabelama
predstavljaju minimum koji je potrebno obezbediti životinjama u zatočeništvu.
U koloni "broj životinja" naveden je raspon od jedne do najvećeg broja jedinki koje mogu da
se drže u prostoru čija je veličina data u tabeli. Za broj životinja veći od broja datog u tabeli,
potrebno je veličinu prostora povećati za svaku sledeću jedinku kako je dato u koloni "svaka
sledeća jedinka".

SISARI (MAMMALIA)
KLJUNARI (MONOTREMATA) I TORBARI (MARSUPIALIA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životin
ja
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Temperatu
ra
(°C)
Spoljašn
ja
površina
(m2)
Unutrašn
ja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Mravinji jež -
ehidna
(Tachyglossid
ae)
1-2 - - 4 - 15 - 2 1, 3
Kuskus
(Ailurops sp.),
(Phalanger
sp.),
(Spilocuscus
sp.),
(Strigocuscus
sp.) i oposum
(Didelphidae)
1-2 - - 4 3 - - 1 2, 14
Torbarske
leteće
veverice
(Petaurus sp.)
1-6 - - 6 3 - - 0,5 2, 14
Vombat
(Vombatidae)
i tasmanski
đavo
(Sarcophilus
harrisii)
1-2 10 - 6 - 15 - - 1, 14, 19
Kengur
penjač
(Dendrolagus
sp.)
1-2 16 3 8 2,5-3 18 4 4 2
Kamenjarski
valabi
(Petrogale)
1-5 150 - 15 - - 15 3 2, 19, 21
Srednje veliki
kenguri i
valabi
(Macropus sp.
i Petrogale
sp.)
1-5 150 - 15 - 15 15 3
1, 6, 8,
21
Veliki
kenguri
(Macropus
sp.)
1-5 300 - 20 - 15 30 15
6, 8, 19,
21
TUPAJE (SCANDENTIA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temperatur
a
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Tupaje
(Tupaiidae
)
1-5 - - 3 1,5 18 - 0,3
2, 3,
14, 15
BUBOJEDI (INSECTIVORA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temperatur
a
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a
površina
(m2)
Posebn
i
uslovi
Jež
(Erinaceina
e)
1-2 2 - - - - - - 6, 3
Tenrnek
(Tenrecidae)
1-2 - - 1 - 18 - - -
PRIMATI (PRIMATES)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Tempe
-
ratura
Spoljašnj
a
površina
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
(°C) (m2)
Lori
(Lorisidae),
poto
(Perodicticus
potto) i mišoliki
lemur
(Microcebus
sp.)
1-5 - - 1,5-3 2 20-25 - 0,3 2, 3, 14
Aveti (Tarsius
sp.), mali
galago
(Galagonidae),
patuljasti
lemur
(Cheirogaleus
sp.) i geldijev
majmun
(Callimico sp.)
1-5 - - 4 2 20-25 - 0,5
2, 3,
14, 15
Marmozeti i
tamarini
(Callithricidae)
1-5 6 2 6 2 18-24 0,5 0,5
2,
3,13,14
, 15
Veliki galago
(Galagonidae),
noćni majmuni
(Aotus sp.) i titi
majmuni
(Callicebus)
1-5 - - 6 2 18-25 - 1 2, 3, 22
Talapoini
(Miopithecus)
1-5 6 2,5 6 2 1,5 1,5 2, 6
Drekavci
(Alouatta, sp.)
kapucini
(Cebus sp.),
lemuri
(Lemuridae),
uakari
(Cacajao sp.) i
saki (Pithecia
sp.)
1-5 10 3 8 2 18-25 2 2 2, 3,
Makaki
(Macaca sp.),
pauk majmuni
(Ateles sp.),
runasti
majmuni
(Lagothrix sp.),
gvenoni i manji
1-5 15 3 12 2 18-21 3 3 2, 3, 19
langurimajmuni
(Cercopitecidae
) i veći lemuri
(Lemuridae)
Languri
(Cercopitecidae
), gvereza
majmuni
(Colobus
guereza),
mangabiji
(Lophocebus
sp.,
Rungwecebus
sp. i
Cercocebus
sp.), pavijani
(Papio sp.),
sifake
(Propithecus
sp.) i mandrili
(Mandrillus sp.)
1-5 25 3 15 3 18-21 4 4
2, 3,
12, 19
Gibon
(Hylobatidae)
1-2
25-
dužina
8m
3 20 3 16 8 5
2, 3,
19, 21
Šimpanza (Pan
troglodytes),
bonobo (Pan
paniscus) i
orangutan
(Pongo sp.)
1-3 35 4 20 3 18 8 8
2, 3, 7,
12, 17,
19
Gorila (Gorilla
sp.)
1-3 50 4 50 4 18 10 10
2, 3, 7,
12, 17,
19
ZVERI (CARNIVORA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka
sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinja
Površina
(m2)
Visina
(m)
Površina
(m2)
Visina
(m)
Temp.
(°C)
Spolj.
površ.
(m2)
Unut.
površ.
(m2)
Posebni
uslovi
Malajski medved
(Helarctos
malayanus),
medved sa
1-2 60 - 4/jedinka - - 10 -
1, 2, 3, 7,
17, 18
naočarima
(Termarctos
ornatus) i medved
usnaš (Melursus
ursinus)
Mrki medved
(Ursus arctos),
beli medved
(Ursus maritimus),
himalajski
medved (Ursus
thibethanus) i
velika panda
(Ailuropoda
melanoleuca)
1-2 150 - 6/jedinka - - 20 -
1, 2, 3, 7,
17, 18
(panda
obavezan
bambus,
beli
medved
bazen /
dodatak
Rakuni (Procyon
sp.), koati (Nasua
sp. i Nasuella sp.)
i mala crvena
panda (Ailurus
fulgens)
1-2 20 2 - - 15 2 -
2, 3 , 6,
14, 21
pandabambus
Južnoamerički
rakun (Procyon
cancrivorus)
1-2 8 2,5 8 2 10 2 2
2, 3 ,6,
14, 21
Cibetka
(Viverridae)
1-2 16 2,5 12 2 18 5 5 2, 3, 5
Kinkadžu (Potos)
i prstenastorepa
mačka
(Bassariscus)
1-2 - - 12 2 - - 2 2, 3
Male mačke
(Felidae)
1-2 10 2,5 10 2,5 1 1
2, 3, 5, 6,
18, 19
Serval
(Leptailurus
serval) i ocelot
(Leopardus
pardalis), mačka
ribarka
(Prionailurus
viverrinus)
1-2 15 2,5 12 2,5 18 2 2
2, 3, 5, 6,
18, 19
mačka
ribarka i
4
Ris (Lynx sp.),
oblačasti leopard
(Neofelis sp.)
1-2 20 2,5
10 (ne
ris)
2,5
18 (ne
ris)
10 10
2, 3, 5, 6,
18, 19 ris
i 21
Puma (Felis
concolor), jaguar
(Panthera onca),
leopard (Panthera
pardus) i snežni
1-2 30 2 15 2 15 15 12
2, 3, 5, 6,
9, 18, 19
jaguar i 4
leopard (Uncia
uncia)
Lav (Panthera
leo) i tigar
(Panthera tigris)
1-2 40 3 25 3 15 10 4
2, 3, 5, 6,
9, 18, 19
tigar i 4
Gepard (Acinonyx
jubatus)
1-2 80 20 2 15 10 5
3, 5, 6,
18, 19
Pustinjska lisica -
fenek (Vulpes
zerda)
1-2 6 - 6 - 18 1 1
1, 3, 6, 9,
14, 16
Srednje velike
lisice (Vulpes sp.),
arktička lisica
(Alopex lagopus) i
rakunoliki pas
(Nyctereutes
procyonoides)
1-2 20 - 8 - - 4 1
1, 3, 6,
14, 21
Crvena, siva i
južnoamerička
lisica (Vulpes sp. i
Lycalopex sp.)
1-2 60 - - - - 10 - 1, 3, 6, 14
Šakal, kojot i
divlji pas (Canis
sp.)
1-2 40 - - - - 10 -
1, 3, 6,
14, 15
Grivasti vuk
(Chrysocyon
brachyurus)
1-2 60 -
2
/jedinka
- 18 15 -
1, 3, 6,
15, 19
Vuk (Canis lupus)
i afrički divlji pas
(Lycaon pictus)
1-2 100 - - - - 10 -
1, 3, 6,
19, 21
Patuljasta vidra
(Amblonyx sp.)
1-2 10 - 6 - - 3 2
3, 5 /
bazen
/dodatak
Evropska vidra
(Lutra lutra)
1-2 20 - - - - - -
3, 5/
bazen
/dodatak
Morska vidra
(Enhydra lutris)
1-2 10 - - - - 3 -
3 /bazen
/dodatak
Pravi tuljan
(foka) (Phocidae)
1-2 5 - - - - - -
bazen
/dodatak
Ušati tuljan
(foka) (Otariidae)
1-5 10 - - - - - -
bazen
/dodatak
Južni morski slon
(Mirounga
leonina) i morž
(Odobenidae)
1-3 10 - - - - - -
bazen/
dodatak
Patuljasti mungos 1-2 8 - 4 ako ima - 18 1 0,5 1, 3, 5, 6,
(Helogale sp.) spoljašnji
prostor
ako nema
6
16
Merkat (Suricata
suricatta),
prugasti i smeđi
mungos
(Herpestes sp.)
1-2 12 -
4 ako ima
spoljašnji
prostor
ako nema
6
- 18 2 1
1, 3, 5, 6,
16
Srednje veliki
mungosi
(Herpestidae)
1-2 16 - 8 - 18 3 2
1, 3, 5, 6,
16
Veliki mingosi
(binturong)
(Arctictis
binturong)
1-2 20 - 10 - 18 3 2
1, 3, 5, 6,
16
Male lasice
(Mustelidae)
1-2 1,5 - - - - - - 2, 3, 14
Velike lasice
(Mustelidae)
1-2 6 2 - - - - - 2, 3, 14
Tvorevi
(Mustelidae) i
kune (Neovison
sp.)
1-2 10 2 - - - - - 3, 14
Kuna (Mustela
sp.)
1-2 10 2,5 8 2,5 - - - 2, 3, 14
Severnoamerički
tvor (Mustelidae)
1-2 10 - 10 - - 2 2 1, 14
Žderavac (Gulo
gulo)
1-2 40 - - - - - - 1, 2, 18
Jazavac (Meles
sp.)
1-2 20 - 10 - - 4 4 1, 3, 6, 14
Ardvuk (Proteles
cristata)
1 50 - 6 - - 10 3 1, 18, 19
Hijena
(Hyaenidae)
1 150 - 4 - 15 20 2 1, 18, 19
KREZUBICE (EDENTATAE)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Oklopnici
(Dasypodidae)
1-2 - - 4 - 18 - 1 1, 14
Mali mravojed
(Tamandua sp.)
1-2 - - 6 2 18 - 2 2, 14
Veliki
mravojed
(Myrmecophag
a tridactyla)
1-2 40 - 6 - 16 10 3 1, 19
Lenjivac
(Folivora)
1-2 - - 10 2 - - 1,5 2
ZEČEVI (LAGOMORPHA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Zec
(Leporidae)
1-2 20 - - - - 4 - 3, 6
Kunić
(Leporidae),
pika
(Ochotonidae
)
1-5 10 - - - - 2 - 3, 6
SURLAŠI (PROBOSCIDEA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površina
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Slon
(Elephantidae
) ženka
1-3 500 -
15/jedink
i
- 16 100 - 8, 9, 10
Slon
(Elephantidae
) mužjak
1 150 -
2x30/
jedinki
- 16 100 - 8, 9, 10
DAMANI (HYRACOIDEA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor Svaka sledeća jedinka
VRSTA
Broj
životinja Površina
(m2)
Visina
(m)
Površina
(m2)
Visina
(m)
Temp.
(°C)
Spoljašnja
površina
(m2)
Unutrašnja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Damani
(Hyracoidea)
1-5 10 2 10 2 - 2 2 2, 8
CEVOZUPKE (TUBULIDENTATA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Cevozupke
(Tubulidentata
)
1-5 - - 40 - - - 5 1
GLODARI (RODENTIA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životin
ja
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Tem
p.
(°C)
Spoljašn
ja
površina
(m2)
Unutrašn
ja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Nutrija
(Myocastor
coypus)
1-2 8 - 2 - - 1 -
8/bazen/dodat
ak
Veverica,
leteća veverica
(Sciuridae)
1-2 4 2,5 3 2 18 2 2 2, 8, 14
Bodljikavo
prase, penjaš,
gigantska
veverica
(Hysticidae,
Sciuridae)
1-2 - - 12 3 - - 3 2, 5, 8, 14
Severnoamerič
ko bodljikavo
prase
(Hystricidae)
1-2 10 3 - - - 4 - 2, 8, 14
Bodljikavo
prase starog
sveta
(Hystricidae)
1-2 12 - - - - 2 - 1, 3, 8, 14
Skočimiš
(Dipodidae)
1-3 - - 8 - 18 - - 1, 3, 8, 14
Aguti, viskača
(Dasyproctidae,
1-5 - - 8 - 15 - 2 1, 3, 8, 14
Chinchilidae)
Paka
(Cuniculidae)
1-2 - - 6 - 15 - 3 1, 8, 14, 19
Mrmoti
(Sciuridae)
1-5 20 - - - - 4 - 1, 8, 23
Prerijski psi
(Sciuridae)
1-5 20 - - - - 2 1,8
Kapibara
(Hydrochoerus
hydrochaeris)
1-2 40 - 8 - 15 10 2
3,
8/bazen/dodat
ak
Mara
(patagonijski
zec) (Dolichotis
sp.)
1-2 20 - - - - 4 - 1, 3, 8, 14
Dabar (Castor
sp.)
1-5 20 - 2/par - - 4 -
23,
8/bazen/dodat
ak
Hutije, hutije
konge
(Capromyidae)
1-2 - - 5 2 - - 1,5 1, 2, 8, 14
SLEPI MIŠEVI (CHIROPTERA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Veliki ljiljci
(Pteropodidae
)
1-20 - - 10 2,5 21 - - 11, 12
Leteće lisice
(Pteropus sp.)
1-20 - - 20 3 21 - - 11, 12
PAPKARI (ARTYODACTILA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
Vrsta
Broj
životin
ja
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Površina
(m2)
Visin
a
(m)
Tem
p.
(°C)
Spoljašn
ja
površina
(m2)
Unutrašn
ja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Divlji
magarac
(Equus
africanus,
1-5 500 -
8/jedink
i
- 8 80 - 9, 21, 18, 19
Equus
hemionus,
Equus kiang),
Divlji konj
(Equus ferus),
Zebra (Equus
zebra, Equus
quagga,
Equus grevyi)
Tapiri
(Tapirus sp.)
1-2 200 -
12/jedin
ki
- - 50 -
6,
9/bazen/dodat
ak
Nosorozi
(Rhinocerotid
ae)
1-2 500 -
25/jedin
ki
- 18 150 - 9, 10, 18, 19
KOPITARI (PERISSODACTYLA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površina
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Pekariji
(Tayassuidae)
1-3 60 - 3/jedinki - - 10 - 6, 9, 10
Divlje svinje
(Suidae)
1-2 100 - 4/jedinki - - 10 -
6, 9,
10, 19
Patuljasti
nilski konj
(Choeropsis
liberiensis)
1-2 100 -
10/jedink
i
- 18 10 6
bazen/
dodata
k
Nilski konj
(Hippopotamus
amphibius)
1-2 250 - 40 - 18 50 10
bazen/
dodata
k
Alpaka
(Vicugna
pacos), lama
(Lama glama)
1-3 150 - - - - 30 - 21
Vikunja
(Vicugna sp.),
gvanako
(Lama
guanicoe),
jednogrba i
dvogrba
kamila
(Camelidae)
1-3 300 - 8/jedinki - - 50 -
21
dvogrb
a
kamila
i 19
Indijski
ševroten
(Tragulus sp.)
1-2 - - 6 - - - 2 3
Vodeni
ševroten
(Tragulus sp.)
1-2 40 - 8 - - 12 2 3, 10
Mali jeleni
(pudu i sl.)
(Cervidae)
1-4 100 - 3/jedinki - - 15 - 3, 19
Srednje veliki
jeleni (lopatar
i sl.)
(Cervidae)
1-8 400 - 4/jedinki - - 60 -
9, 19,
21
Veliki jeleni
(evropski
jelen i sl.)
(Cervidae)
1-6 500 - 6/jedinki - - 80 -
9, 19,
21
Los (Alces
alces)
1-3 500 - - - - 100 -
9, 19,
21
Okapi (Okapia
johnstoni)
1-2 300 -
15/jedink
i
- - 50 - 18
Žirafa (Giraffa
camelopardalis
)
1-4 500 -
25/jedink
i
- 15 50 - 18, 20
Mala antilopa
(skakačstenjar)
(Bovidae), dikdik
(Madoqua
sp.), antilopa,
dujker
(Cephalophus
sp.,
Philantomba
sp. i
Sylvicapra)
1-2 50 - 3/jedinki - - 20 -
3, 19,
21
Gazele
(Gazella sp.)
1-10 500 - 4/jedinki - - 40 -
3, 19,
21
Srednje velika
antilopa
(Bovidae) -
poput sajge
(Saiga sp.) i
viloroge
antilope
(Antilocapra
americana)
1-6 500 - 5/jedinki - - 50 -
3, 19,
21
Velike 1-5 500 - 8/jedinki - - 80 - 9, 19,
antilope
(poput crne i
močvarne)
(Bovidae)
21
Goral
(Naemorhedus
sp.) i takin
(Budorcas sp.)
1-4 40 - 4/jedinki - - 40 -
2, 3,
19, 21
Muflon, divlje
ovce, divlje
koze (Bovidae)
1-10 400 - - - - 40 -
2, 3,
19, 21
Bizoni, divlja
goveda,
mošusna
goveda
(Bovidae)
1-5 500 - 8/jedinki - - 80 -
9, 19,
21
DODATAK
VELIČINE BAZENA ZA SISARE
VRSTA
Broj
životinja
Površina
(m2)
Dubina
(m2)
Zapremina
(m3)
Svaka
sledeća
jedinka
Posebni
uslovi
Nutrija, vidra (Myocastor
sp., Lutra sp.)
1-2 2 0,5 1 - -
Dabar (Castor sp.) 1-3 15 0,8 12 - -
Kapibara (Hydrochoerus
hydrochaeris)
1-5 6 0,5 3 1 -
Patuljasta vidra
(Amblonyx sp.)
1-2 10 0,5 5 2 -
Evropska vidra (Lutra
lutra)
1-2 20 0,8 16 - -
Morska vidra (Enhydra
lutris)
1-2 60 2,0 120 8 -
Beli medved (Ursus
maritimus)
1 60 1,5 90 20 -
Patuljasti nilski konj
(Choeropsis liberiensis)
1-2 20 0,8 16 -
Temp.
18-20 °C
Nilski konj (Hippopotamus
amphibius)
1-2 30 1,5 45 8 18-20
Tapir (Tapirus sp.) 1-2 10 0,8 8 - -
Pravi tuljani (foke)
(Phocidae)
1-2 60 1,5 90 10 -
Morski lav (Ottaridae) 1-5 100 2,0 200 15 -
Južni morski slon 1-3 200 3,0 600 40 -
(Mirounga leonina) i morž
(Odobenus sp.)
Objašnjenje za brojeve date u koloni "Posebni uslovi"
1 - obezbediti mogućnost kopanja;
2 - obezbediti mogućnost penjanja;
3 - obezbediti mogućnost sakrivanja;
4 - obezbediti bazen;
5 - obezbediti uzdignuta mesta za posmatranje okoline;
6 - obezbediti prirodni materijal u spoljašnjem smeštajnom prostoru, kao što je zemlja, pesak,
kora, lišće;
7 - obezbediti unos dodatnih objekata u smeštajni prostor;
8 - obezbediti redovan unos granja zbog održavanja dentalne higijene i obogaćivanja sredine;
9 - obezbediti mogućnost valjanja i posipanja peskom, blatom i obezbediti trupove drveta za
češanje;
10 - omogućiti kupanje ili tuširanje tokom cele godine;
11 - omogućiti da se čvrsto uhvate za strukture na plafonu ili za plafon smeštajnog prostora;
12 - obezbediti veći broj mesta za hranjenje;
13 - omogućiti direktan ulazak sunčevih zraka, preko otvorenog smeštajnog prostora, otvora
na krovu ili otvorenih prozora;
14 - obezbediti kutije za spavanje;
15 - držati zajedno monogamne parove sa mladuncima dok ih podnose;
16 - obezbediti grejače za telo u spoljašnjem smeštajnom prostoru;
17 - obezbediti poseban prostor za odmor i ležanje svakoj životinji;
18 - obezbediti pojedinačne boksove za svaku životinju (male grabljivice 0,5-1 m2, žderavac,
ris, serval, puma, oblačasti leopard, ostale srednje velike mačke 1,5 m2, velike mačke, gepard
2,5 m2, malajski medved, hijena, ardvuk 4 m2, ostali medvedi i veliki panda 6 m2;
19 - obezbediti mogućnost odvajanja;
20 - obezbediti otvoreni ili natkriveni pred prostor (80 m2);
21 - obezbediti zaklon u spoljašnjem smeštajnom prostoru.
PTICE (AVES)
OPŠTI USLOVI DRŽANJA
1. VOLIJERE
Volijere i kavezi za ptice treba da budu izolovani od buke i smešteni tako da ptice budu
zaštićene od stresa prouzrokovanog posetiocima i drugim životinjama.
2. OSVETLJENJE
Ako se ptice drže u zatvorenom prostoru, kao i u zaštitnim, zatvorenim delovima volijera
mora da im se obezbedi prirodno osvetljenje ili veštačko osvetljenje koje odgovara
prirodnom. Trajanje osvetljenja mora da odgovara specifičnostima vrste životinje i dobu
godine. Kod ptica pevačica, trajanje osvetljenja varira od 8 do najviše 14 sati.
3. ISHRANA I NAPAJANJE
Vrsta hrane mora da odgovara vrsti i starosti ptice. Svakodnevno mora da se obezbedi sveža
hrana i voda. Hranilice i pojilice treba da se postave dalje od prečki, kako bi se na najmanju
moguću meru smanjila njihova kontaminacija izmetom. Pticama mora da se obezbedi i voda
za kupanje.
4. BOLESTI I POVREDE
Pri držanju povređenih ili obolelih ptica za njihovu dobrobit je važnije da se spreče dalje
povrede i omogući oporavak od bolesti nego da se zadovolji njihova potreba za kretanjem. U
slučajevima kada je potrebno da se pticama privremeno ograniči kretanje one mogu da se drže
u kutijama.
Prilikom držanja ptica koje su iscrpljene, bolesne ili povređene treba na najmanju moguću
meru da se smanji kontakt sa čovekom, sa ciljem njihovog oporavka i vraćanja u prirodu.
U koloni "broj ptica" dat je raspon od jedne do najvećeg broja ptica koje mogu da se drže u
prostoru date veličine. Za veći broj ptica od onog navedenog u koloni "broj ptica", za svaku
sledeću pticu veličinu prostora treba povećati u skladu sa veličinama datim u koloni "Svaka
sledeća ptica".
NOJEVKE (STRUTHIONIFORMES)
Zaštitni prostor
Vrsta
Broj
ptica
Površina u (m2) i
visina ograde (m) Veličina po
ptici (m2)
Temp.°C
Svaka
sledeća ptica
(m2)
Posebni
zahtevi
Noj (Struthio
camelus)
1-3 250/1,8 6 >10 50
pesak za
kupanje
Nandu (Rhea
sp.)
1-2 200/1,2 4
ne treba
grejati
25
pesak za
kupanje
Emu
(Dromaius sp.)
1-2 200/1,2 4
ne treba
grejati
100
pesak za
kupanje
Kazuar
(Casuarius sp.)
1 200/1,8 6 >15 -
bazen sa
vodom
PTICE VODARICE
Pticama vodaricama mora da se obezbedi plitak bazen sa vodom, a za vrste ptica koje
pretežno borave u vodi u tabeli su date najmanje površine i dubine bazena. Ograda bazena
treba da bude niska kako bi ptice lako mogle da uđu u vodu. Tropskim vrstama ptica potrebno
je da se obezbedi unutrašnji bazen sa vodom.
VRSTA
Broj
ptica
Površina
otvorenog
prostora
(m2)
Svaka
sledeća
ptica
(m2)
Površina
zatvorenog
prostor po
ptici (m2)
Površina
bazena
(m2)
/dubina
vode (m)
Površina
bazena za
svaku
sledeću
pticu (m2)
Posebni
zahtevi
Pelikani
(Pelecanidae)
1-4 40 10 3 30/0,75 5
bazeni u
zatvorenom
prostoru
Pingvini
(Spheniscidae)
1-12 60 3 - 16/1,5 1 -
Kormorani
(Phalacrocorax
sp.)
1-6 10 1,5 - 10 1,25
prečke ili
grane
Rode (Ciconia
sp.)
1-2 30 6 1 bazen -
prečke ili
grane
Velike čaplje
(Ardea sp.)
1-6 30 3
1 tropske
vrste
bazen -
prečke ili
grane
Čaplje srednje
veličine (Ardea
sp.) i kašičari
(Platalea sp.)
1-6 20 2
0,5 tropske
vrste
bazen -
prečke ili
grane
Male čaplje
(Ixobrychus sp.)
1-2 6 - - bazen -
trska ili
grmlje
Male patke (do
50 cm)
1-2
8 (visina
2,5 m)
- zaklon 4/0,60-1* -
trska kućice
za
gneždenje
Velike patke
(iznad 50cm)
1-2
12 (visina
2,5 m)
- zaklon 6/0,60-1* - trska
Manje guske,
utve
1-2 60 - - bazen - niska trava
Labudovi i veće
guske
1-2 200 - - 100 - niska trava
*preporučena dubina bazena za patke plivarice je 0,6 m, a za patke ronilice 1 m.
FAZANI (PHASIANIDAE)
Fazani mogu da se drže u volijerama. Parovi treba da se drže odvojeno zbog izrazite
teritorijalnosti. Ptice uglavnom dobro podnose hladnoću i dovoljan im je negrejani zaštitni
prostor.
Vrsta
Broj
ptica
Spoljašnji prostor površina (m2) /visina
(m)
Zaštitni prostor površina (m2) /visina
(m)
Fazan 1-2 12/2 4/2
Paun 12 40/2 -
GRABLJIVICE I SOVE
Grabljivice i sove mogu da se drže u delimično zatvorenim volijerama koje pticama
omogućavaju skrivanje od pogleda. Delimično zatvorene volijere treba da pored zatvorenih
drvenih ili zidanih strana imaju i jednu ili više delimično otvorenih strana. U gornjem delu
volijere moraju da se obezbede prečke i prostori za sedenje, postavljeni tako da omogućavaju
i prostor za letenje. U potpuno žičane volijere ne smeju da se smeštaju okretne ptice, kratkih
krila i dugog repa, kao što je kobac i jastreb.
Tolerancija date vrste ptice na temperaturu date u tabeli označene su sa:
I - dobro podnosi niske temperature, potrebna zaštita od kiše i vetra (ne treba unutrašnji
prostor);
II - osetljive na jako niske temperature, potrebna negrejana prostorija ili mesto za spavanje;
III - ne podnosi niske temperature, potrebna topla prostorija zaštićena od promaje;
IV - jako osetljive na niske temperature, potrebna zagrejana prostorija sa temperaturom iznad
15°C.
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
VRSTA
Broj
ptica
Površina
(m2)
/širina (m)
/visina (m)
Površina
(m2)
/širina
(m)
/visina
(m)
Temp.°C
Svaka
sledeća
ptica
Posebni zahtevi
GRABLJIVICE (Falconiformes)
Lešinari
(Cathartes sp.,
Coragyps sp. i
Sarcorhamphus
sp.)
1 24/3/3 4/2/2 IV 10
Sarcorhamphus
papa osetljiv na
mraz
Andski kondor
(Vultur gryphus)
1 24/3/3 - I -
Orao ribar
(Pandion
haliaetus)
1 24/3/3 4/2/2 II 10
Osičar (Pernis
apivorus)
1 10,5/2/2,5 2/1/2 III 3
Bela lunja (Elanus
caeruleus)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 IV 3
Lunje (Milvus) 1 12/2/2,5 4/2/2 I 6
Milvus migrans I
i II*
Belorepani
(Haliaeetus sp.)
1 24/3/3 4/2/2
Haliaeetus
leucogaster I,
Haliaeetus vocifer
IV, ostali I
10
Kanje (Neophron
sp.) i lešinari
(Necrosyrtes sp. i
Gypohierax sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
Neophron sp. I, II i
III* ostali IV
6
Bradan (Gypaetus
barbatus)
1 24/3/3 - I 10
Supovi (Gyps sp.,
Aegyptus sp.,
Torgos sp.,
Trigonoceps sp. i
Sarcogyps)
1 24/3/3 4/2/2
Aegyptus sp. i Gyps
fulvus, Gyps
bengalensis I,
Torgos sp. i
Sarcogyps sp. IV,
ostali III
10
Zmijari (Circaetus
sp. i Spilornis sp.) i
Kratkorepi orao
(Terathopius
ecaudatus)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 6
Eje (Circus sp.) 1 12/2/2,5 4/2/2
Circus earuginosus
II, Circus cyaneus I
6
Eje (Polyboroides
sp.) i gabari
(Melierax sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 6
Jastreb gušteraš
(Kaupifalco
monogrammicus)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 IV 3
Jastreb (Accipiter
gentilis)
1 10,5/2/2,5 - I 6
Kobac (Accipiter
nisus)
1 7,5/2/2,5 - I 3
Mišar (Buteo
buteo i Buteo
jamaicensis)
10,5/2/2,5 2/1/2
Buteo buteo I,
Buteo jamaicensis I,
II*
3
Mišar (Buteo sp.) 1 12/2/2,5 4/2/2
Buteo lagopus,
Buteo regalis i
Buteo rufinus I,
Buteo polyosoma II,
Buteo rutofunus III
6
Harpije (Harpia
sp. i Morphnus sp.)
Veliki orao
(Polemaetus
bellicosus)
1 24/3/3 4/2/2 III 10
Filipinski orao
(Pithecophaga
jefferyi) Krunasti
orao
(Stephanoaetus
coronatus)
1 24/3/3 4/2/2 IV 10
Orlovi (Aquila sp.) 1 24/3/3 4/2/2
Aquila clanga I,
Aquila pomarina II,
Aquila verreauxi
III, ostali I
10
Savanski orao 1 18/3/2,5 4/2/2 I, II* 6
(Aquila rapax)
Prugasti orao
(Hieraaetus
fasciatus)
1 12/2/2,5 4/2/2 I, II* 6
Kukmasti orao
(Lophaetus
occipitalis)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 6
Karakare
(Phalcoboenus sp.
i Caracara sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
Phalcoboenus
australis I,
Phalcoboenus
megalopterus II
6
Karakare
(Milvago sp.)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 III 3
Sokolići
(Polihierax sp.)
1 5/2/2 1,5/1/2 IV 1
Sokolići
(Microhierax sp.)
1 2/1/2** 1/1/1 IV 1
Vetruške (Falco
sp.)
1 5/2/2 1,5/1/2
Falco tinnunculus I,
Falco vespertinus
III, Falco
sparverius II, III*
1
Mali sokolovi
(Falco sp.)
1 7,5/2/2,5 2/1/2
Falco subbuteo III,
Falco columbarius
I
3
za Falco
subbuteo
potrebna je
površina od 10.5
m2
Veliki sokolovi
(Falco sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
evropske i
severnoameričke
stanarice I, Falco
biarmicus I, II*,
Falco jugger II,
Falco eleonorae III,
Falco cherrug IIII*
6
Sove (Strigiformes)
Kukuvije (Tyto
sp.)
1 7,5/2/2,5 2/1/2
Tyto alba I, II*,
Tyto capensis IV
3
Tyto capensis
boravi na tlu i
potreban je
zaklon
Rečna kukuvija
(Phodilus badius)
1 5/2/2 1,5/1/2 IV 1
Ćuk (Otus sp.) 1 2/1/2** 1/1/1
Otus brucei, Otus
scops III, Otus
senegalensis I, Otus
choliba II, III*
1
Beloliki ćuk
(Ptilopsis leucotis)
1 5/2/2 1,5/1/2 III, IV* 1
Male ušare (Bubo
poensis, Bubo
africanus)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 IV 3
Srednje ušare
(Bubo nipalensis,
Bubo sumatranus)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 3
Velike ušare
(Bubo bubo, Bubo
virginianus)
1 18/3/2,5 4/2/2
Bubo b. bubo I,
Bubo b. omisus I,
Bubo b. ascalaphus
I, Bubo capensis III,
Bubo virginianus I,
II*, Bubo lacteus
III, IV*
3
Ušare (Ketupa sp.) 1 12/2/2,5 4/2/2 III 3
Bela sova (Nyctea
scandiaca)
1 18/3/2 I 3 Aktivna danju
Sova ribarica
(Scotopelia peli)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 3
Sove (Strix sp.) -
manje vrste, na
primerStrix aluco
1 7,5/2/2,5 2/1/1
Strix aluco i Strix
varia I, Strix
hylophila, Strix
woodfordi III
3
Sove (Strix sp.,
Surnia sp.,
Pulsatrix sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
Strix uralensis,
Surnia ulula I,
Pulsatrix
perspicilata I, Strix
leptogrammica III
3
Surnia ulula -
aktivna danju
Velika sova (Strix
nebulosa)
1 18/3/2,5 I 3
Ćukovi
(Glaucidium sp.) -
manje vrste
1 2/1/2** 1/1/1
Glaucidium
brasillanum IV,
Glaucidium
perlatum III, IV*
1
Ćukovi
(Glaucidium sp.) -
veće vrste
1 5 (2/2 1,5/1/2
Glaucidium
passerinum I,
Glaucidium
cuculoides IV
1
Patuljasti ćuk
(Micrathene
whitneyi)
1 2/1/2** 1/1/1 IV 1
Ćukovi (Athene
sp.)
1 5/2/2 1,5/1/2
Athene noctua I
Athene cunicularia
II, Athene brama
IV*
1
A. cunicularia /
omogućiti
kopanje u tlu
Ćukovi (Aegolius
sp.)
1 5/2/2 I 1
Novozelandski 1 7,5/2/2,5 I 3
ćuk (Ninox
novaeseelandiae)
Sove (Asio sp.) 1 7,5/2/2,5 2/1/2
Asio otus, Asio
flammeus I, Asio
clamator II, III*
Asio capensis III
3
A. flammeus, A
capensis borave
na tlu i trebaju
zaklon
* prilikom regulisanja temperature treba obratiti pažnju na regionalno poreklo ptice, obzirom
da mogu biti potrebne i druge vrednosti temperature od onih koje su date u tabeli.
** ako se isključivo drže u zagrejanim unutrašnjim smeštajnim prostorima: površina 2 m2,
širina 1 m, visina 1m (svaka sledeća životinja 1 m2 više)
GOLUBOVI (COLUMBIDAE)
Golubovi mogu da se drže u volijerama sa drugim vrstama ptica. Mnogi golubovi su izrazito
teritorijalni, pa parovi moraju da se drže odvojeno. Vrste koje podnose hladnoću mogu da se
drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni prostor.
Vrsta Broj ptica
Spoljašnji prostor
Površina (m2) /visina (m)
male vrste 1-2 2/2
srednje vrste 1-2 6/2
velike vrste 1-2 10/2
PAPAGAJI (Psittaciformes)
Papagaji mogu da se drže u volijerama ili kavezima. Kavezi treba da budu postavljeni na
visinu od najmanje 80 cm. U spoljašnjim volijerama mora da se obezbedi prostor za zaštitu od
loših vremenskih prilika, koji je sa svih strana zatvoren, osvetljen, visok najmanje koliko i
kavez ili volijera, sa otvorom za ulaz i izlaz. Temperatura u volijerama mora da bude
primerena vrsti papagaja. Samo u slučaju lošeg vremena i jakog mraza ptice treba tokom dana
držati u zaštitnom prostoru. Za vrste ptica koje moraju da se drže u temperiranim prostorima,
unutrašnje volijere moraju da budu istih dimenzija kao i spoljašnje.
Hranilice i pojilice tokom zime treba da budu postavljene u zaštitni prostor. Kavez, unutrašnje
volijere i zaštitni prostor moraju da budu pokriveni prostirkom i to peskom, piljevinom
neobrađenog drveta, drvenim granulama ili sličnim materijalom, koji mora da se čisti
najmanje jednom dnevno. Podloga spoljašnjih volijera može da bude prirodno tlo ili može da
se prekrije slojem šljunka, peska i slično.
Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da budu opremljeni sa najmanje dve drvene prečke
za sedenje koje su različite čvrstine. Između kaveza ili volijera potrebno je da se postavi
paravan za zaštitu od povreda ugrizom. Obzirom da se svi papagaji, osim opatica, gnezde u
dupljama potrebno je da se obezbede kućice za gneždenje, koje neki rodovi ptica (Aratinga,
Pyrrhura, Brotogeris, Bolbotrynchus) koriste za spavanje tokom čitave godine.
Optimalna temperatura prostora za svaku grupu je data u tabeli. Temperatura u zaštitnom
prostoru mora da bude najmanje 10°C, a za rodove Cyclopsitta, Deroptyus, Eclectus, Forpus,
Geoffroyus, Graydidascalus, Gypopsitta, Micropsitta, Pionites, Pionopsitta, Prioniturus,
Psittacella, Psittaculirostris, Psittinus, Psittrichas, Tanygnathus, Triclaria, Loriculus
najmanje 15°C. Za papagaje koji podnose hladnoću, kao što su Psittacula krameri, Psittacula
derbiana, Myopsitta monachus, Cyanoliseus patagonus i australijske papige, zaštitni prostor
mora biti takav da ne mrzne.
Za držanje papagaja uzetih iz prirode tokom prve dve godine potrebno je obezbediti veći
prostor i dovoljno mogućnosti za povlačenje, iz kog razloga površina kaveza i volijera mora
da bude najmanje 50% veća od one date u tabeli za pojedine grupe papagaja.
Za privremeno držanje papagaja (do tri meseca) površina kaveza i volijera može da bude 50%
manja od one navedene u tabeli.
Spoljašnji prostor Zaštitni prostor
VRSTA
Broj
ptica Dužina m/širina
m/visina m2
Svaki sledeći
par (m2)
Površina
m2/visina m
Svaki sledeći
par (m2)
Are (Arinae)
dužine do 40 cm 1-2 2/1/1,5 1 1/1,5 0,5
dužine 40-60 cm 1-2 3/1/2 1,5 1/1 0,5
dužine preko 60 cm 1-2 4/2/2 4 2/2 1
Ostali papagaji
dužine do 25 cm
(Neophema sp. i Forpus
sp.)
1-2 1/0,5/0,5 0,25 0,5/0,5 0,25
dužine 25 - 40 cm 1-2 2/1/1 1 1/1 0,5
dužine preko 40 cm 1-2 3/1/2 1,5 2/2 1
PTICE PEVAČICE (PASSERIFORMES)
Ptice pevačice mogu da se drže u kavezima ili spoljašnjim volijerama. Vrste ptica pevačica
koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni
prostor. Spoljašnje volijere moraju da budu delimično zasvođene i da imaju prostor za zaštitu
od loših vremenskih prilika (jako sunce, vetar, padavine). Visina volijere mora da bude
najmanje 1,7 m.
Pod mora da bude pokriven peskom, piljevinom, zemljom ili prikladnim materijalom, koji
mora da se redovno čisti. Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da imaju najmanje tri
prečke za sedenje, koje moraju da budu udaljene tako da ptice mogu leteti. Preporučuje se
korišćenje prirodnih grana.
Kavezi moraju da budu neprozirni sa tri strane, a volijere sa jedne strane. Okrugli kavezi ne
treba da se koriste. Kavezi treba da budu postavljeni na visini od najmanje 80 cm (izuzev za
vrste koje se gnezde na tlu, kao što je ševa).
Ako postoji međusobna podnošljivost, različite vrste ptica mogu da se drže u zajedničkoj
volijeri, pri čemu površina prostora mora da odgovara najvećoj ptici.
VRSTA Broj Spoljašnji prostor Zaštitni prostor Svaka Posebni zahtevi
ptica Površina (m2)/
širina (m)/
visina (m)
Površina
m2/broj
ptica
Temperatura °C
sledeća
1-2
ptice
Ševe (Alaudidae)
do 15 cm 1-2 1/0,5/0,5 25%
15-20 cm 1-2 1,2/0,8/0,5 25%
preko 20 cm 1-2 1,6/0,8/0,5
1/1 par,
zimi do
6 ptica
tropske vrste -
prostor koji ne
mrzne tropske
vrste > 10 25%
Tlo prekriveno
sa 4 cm zemlje
ili peska,
zaklon na tlu
Estrilde (Estrildidae), vrapci i pletilje (Ploceidae)
do 12 cm 1-2 0,8/0,4/0,4 1/20-30* 25%
12-20 cm 1-2 1,2/0,5/0,5 1/10-15* 25%
Estrilde -
potrebne su
korpe za
spavanje
preko 20 cm 1-2 1,6/0,5/0,5 1/5 ptica
Estrilde>15-20C,
pletilje i tropski
vrapci
>10C, evropske
vrste prostor koji
ne mrzne 25%
Za dugorepe
pletilje visina
1,2 m
Zebe (Fringillidae), strnadice (Emberizidae), kardinali (Cardinalidae)
do 15 cm 1-2 0,8/0,4/0,4 1/10-20** 25%
15-20 cm 1-2 1,2/0,5/0,5 1/6-10* 25%
preko 20 cm 1-2 1,6/0,8/0,8 1/4 ptica
tropske vrste >
15C
strnadice prostor
koji ne mrzne 25%
Čvorci (Sturnidae)
Balijska
minja
(Leucopar
rothschildi)
1-2 2/2/2 2/2 ptice >10
drži se
po 1
par
Voda za
kupanje, kućice
za gneždenje
(Gracula
religiosa)
1-2 2/1/1,8
0,6/2
ptice
>10
Drozd (Timaliidae)
do 20 cm (na
pr. Leiothrix
sp.)
1-4 2/1/1,8
0,5/2
ptice
> 5°C
L. argentauris
>10°C
preko 20 cm
(na pr.
Garrulax
canorus)
1-2 2/1/1,8
0,6/2
ptice
> 5°C
* prilikom regulisanja temperature treba obratiti pažnju na regionalno poreklo ptice, obzirom
da mogu biti potrebne i druge vrednosti temperature koje nisu date u tabeli
** ako se isključivo drže u zagrejanim unutrašnjim volijerama: površina 2 m2, širina 1 m,
visina 1 m
GMIZAVCI (REPTILIA)
Vrsta Smeštaj
Minimalna
veličina
Uređenje
prostora za
Temperatura
°C
Voda i hrana
prostora po
jedinki
(dužina x
širina x
visina)
životinje
Zmije
(Serpentes)
terarijum
1 x 0,5
DT*
arborealne
zmije
moraju
imati
terarijum
visok
najmanje
0,5 DT*
za svaku
dodatnu
jedinku
prostor
proširiti za
20%
Grubi treset,
kora drveća,
meka
piljevina,
novinski
papir ili
komercijalna
podloga,
mesto za
sakrivanje
(što manjih
dimenzija
tako da se
zmija jedva
uvuče).
Arborealne
zmije
moraju imati
terarijum sa
granama od
kojih bar
jedna mora
biti u
vodoravnom
položaju. Ne
preporučuje
se terarijum
sa drvenom
ili
zemljanom
podlogom
zbog razvoja
parazita
25-30 °C
Grejač se
postavlja u
suprotnom
delu
terarijuma od
onog u kome
su mesta za
skrivanje i
može
zauzimati
najviše 1/3
površine
terarijuma.
Za grejanje se
ne
preporučuju
tzv "tople
strehe"
Voda mora
biti uvek
prisutna, a
neke vrste je
potrebno
prskati jer
vodu piju iz
ljuskica na
telu. Posuda
sa vodom
mora biti
dovoljno
velika da
sklupčana
zmija može u
nju leći.
Mesojedi.
Gušteri
(Sauria)
terarijum
4 x 3 x
3DT*
za
arborealne
guštere
visina
3,5DT*
za svaku
dodatnu
jedinku
prostor
Grubi treset,
kora drveća,
krupni
šljunak ili
komercijalna
podloga.
Neke vrste
koje se
ukopavaju
trebaju
visinu
28-35 °C
Grejač se
postavlja u
suprotnom
delu
terarijuma od
onog u kome
su mesta za
skrivanje i
može
zauzimati
Voda mora
biti uvek
prisutna.
Arborealne
vrste često ne
piju vodu iz
posuda pa je
terarijum
potrebno
prskati kako
bi pili vodu
proširiti za
15%
podloge
(pesak) 8-10
cm.
Terarijum
mora barem
delimično
vizuelno
oponašati
prirodno
okruženje.
Mora se
obezbediti
mesto za
skrivanje,
koje je što
manje.
Arborealni
gušteri
moraju imati
terarijum sa
granama od
kojih bar
jedna mora
biti u
vodoravnom
položaju i
ispod
reflektorske
sijalice ili
UV
fluorescentn
e cevi kako
bi se
životinja
mogla
sunčati.
Ne
preporučuje
se terarijum
sa drvenom
ili
zemljanom
podlogom
zbog razvoja
parazita.
najviše 1/3
površine
terarijuma.
Za grejanje se
ne
preporučuju
tzv "tople
strehe"
Gušteri koji
se sunčaju
moraju pored
reflektorske
sijalice (kao
izvor toplote)
imati i
posebnu
fluorescentnu
cev koja
emituje UV
zračenje
određene
talasne
dužine.
nakupljenu na
granama i
slično.
Biljojedi i
mesojedi -
ishranu treba
prilagoditi
svakoj vrsti.
Potrebno je
paziti da
gušteri
biljojedi u
svojoj ishrani
dobijaju
dovoljno
vitamina i
materija
neophodnih za
održavanje
fizioloških
funkcija.
Vrste
guštera sa
posebnim
potrebam
a
Zelena iguana
(Iguana iguana)
terarijum 4 x 3 x
5DT* III
5 x 3 x
4DT*
Supstrat
mora biti
delimično
navlažen,
potrebno
28-30 °C
često
prskanje 1/3
površine
terarijuma
mora
zauzimati
posuda sa
vodom.
Grane za
penjanje od
kojih bar
jedna mora
biti u
vodoravnom
položaju i
ispod
reflektorsko
g izvora
toplote, U
terarijumu
mora
postojati UV
fluorescentn
a cev.
Kameleoni
(Chamaleonidae
)
terarijum
4 x 4 x
4,5DT* za
vrste koje
žive na
zemlji 4 x
2,5 x 4
DT* za
arborealne
vrste za
jedan par
prostor se
mora
prošiti za
20%
Grane za
penjanje
arborealnim
vrstama
Skloništa za
skrivanje
suvozemnim
vrstama
Pojedinačno
držanje
odraslih
kameleona
radi
smanjenja
stresa.
20-30 °C za
većinu vrsta,
> 24 °C za
planinske
vrste oko 20
°C za noćne
vrste koje
preko dana
moraju imati
uključenu
reflektorsku
sijalicu
Varani
(Varanidae)
terarijum
5 x 3 x 4
DT*
5 x 2 x 4
DT*
4 x 2 x 5
DT*
5 x 2 x 2
DT*
Krupni
šljunak, kora
drveta,
komercijalni
supstrat.
Grane za
penjanje
arborealnim
vrstama.
30-34°C
ispod
reflektorke
sijalice 45°C.
Krokodil, aligator, veliki vodena Vodena voda 25-27 Mesojedi.
kajman (Crocodilia) terarijum površina od
2,5 m2 po
jedinici,
dubina oko
40 cm,
kopneni
deo
(sunčalište)
.
za svaku
dodatnu
jedinku
proširiti
terarijum i
to vodenu
površinu za
20% i
kopnenu
površinu za
10%
površina od
2,5 m2 po
jedinici,
dubina oko
40 cm,
kopneni deo
(sunčalište)
od betona ili
prekriven
plastičnom
masom,
krupnim
tresetom ili
korom
drveta
°C
vazduh 25-30
°C
ispod
reflektorske
sijalice 35 °C
Kajmani se
hrane ribom,
miševima i
drugim malim
glodarima.
Kopnene kornjače
(Testudinidae)
terarijum
ili
ograđene
u prirodi
5 x 4 x 3
DO*
Drže se u
zajednicama
.
Terarijum sa
plastičnom
podlogom,
šljunkom,
mešavinom
treseta i
zemlje.
Skrivalište
mora biti
toliko veliko
da se u
njemu može
istovremeno
sakriti više
životinja.
Spoljašnji
prostor mora
biti dobro
ograđen jer
kornjače
dobro
kopaju pa
mogu
prokopati
prolaz ispod
ograde.
Podloga
27-30 °C
ispod
reflektorske
sijalice 35°C
Ako se drže
napolju deo
smeštajnog
prostora treba
da je na
suncu, a drugi
deo u hladu,
kako bi se
životinje
mogle zaštititi
od sunca
Biljojedi.
Raznovrsna
hrana sa
vitaminskim
dodacima
Mladima
povremeno
davati
kalcijum.
zemljana ili
travnata sa
skrivalištima
na više
mesta po
mogućnosti
u hladovini.
Vodene kornjače
(Emydidae)
spoljašnj
i bazen
ili
terarijum
5 x 4 x 3
DO*
Drže se u
zajednicama
.
Bar jedan
suvi deo na
koji se mogu
popeti i
sunčati.
Ograda
spoljašnjeg
bazena mora
biti takva da
se životinja
može lako
popeti.
Vodene
kornjače ne
moraju imati
skrivališta.
Neke se
ukopavaju u
mulj, pa na
dnu treba
staviti deblji
sloj peska.
Mlade vodene
kornjače treba
da imaju vodu
od najmanje
22°C,
poželjno 26
°C.
Voda se može
grejati i
akvarijumski
m grejačima
Mogu da se
hrane
komercijalno
m hranom.
Vrsta
Dužina
i širina
oklopa
Smeštaj
Minimalna
veličina
prostora po
jedinki
(površ m2/
širina m/
visina m2)
Uređenje prostora
Temperatura
°C
Voda i
hrana
10 x 10 0,1/0,4/0,3
20 x 20 0,5/0,8/0,5
30 x 30 1/1,2/0,7
40 x 35 1,7/1,5/0,7
50 x 40 2,2/1,7/0,9
Morske
kornjače
(Chelonidae)
60 x 50
Bazen
3,5/2/0,9
Karakteristike vode
salinitet 20-35%
pH 7,5-8,5
koncentracija hlora
1,0-1,5 ppm
karakteristike bazena
dužina oklopa 10-
Voda 20-30
°C
Čista,
sveža ili
smrznuta.
70 x 60 6/2,5/1,2
80 i
više
x
70 i
više
7,5/3/1,2
70cm: za svaku
dodatnu jedinku
povećati za 50%
dužina oklopa 70-
90cm: za svaku
dodatnu jedinku
povećati za 100%
unutrašnja površina
bazena ne sme biti
pokrivena otrovnim
materijama.
U bazenu se ne smeju
nalaziti predmeti koje
životinja može da
proguta, da se zaplete
o njih ili zaglavi u
njima.
Bazeni moraju biti
dodatno osvetljeni (do
16 sati dnevno) ali se
deo bazena mora
osenčiti kako bi se
životinja mogla sakriti
u slučaju prejakog
prirodnog ili veštačkog
osvetljenja.
DT* dužina tela
DO** dužina oklopa
VODOZEMCI (AMPHIBIA)
VRSTE PROSTOR UREĐENJE PROSTORA
Bezrepi (Anura)
Kandžaste žabe (Pipidae sp.) akvarijum
- mali komadi kopna koji plutaju
- veličina posude 1l vode na 1
cm dužine životinje
- najveća dubina vode 15-50 cm
Prave žabe (Ranidae sp.), mukači
(Discoglossidae sp.)
akvaterarijum
- odgovarajući odnos vodenog i
kopnenog dela akvaterarijuma
- održavanje kvaliteta vode,
svakodnevno filtriranje i izmena
vode
Krastače (Bufonidae sp.), češnjače
(Pelobatidae sp.) i rodovi (Leptodactylidae) i
(Dendrobatidae)
terarijum
- posudice sa vodom
- odgovarajući supstrat (treset ili
suvo lišće koje se mora
navlažiti)
- prostor za skrivanje
Arborealne žabe (Hylidae sp.) - gatalinke
(Rhacophoridae sp. i Microhyllidae sp.)
terarijum
- visok terarijum
- posudice sa vodom
- odgovarajući supstrat (treset ili
suvo lišće koje se mora
navlažiti)
- mogućnost penjanja (grane,
kamenje)
Repasti vodozemci (Caudata)
Daždevnjaci (Salamandridae) terarijum
- posudice sa vodom
- odgovarajući supstrat (treset ili
suvo lišće)
- zasađene biljke
- prostor za skrivanje
Tritoni/mrmoljci (Triturus sp.) akvaterarijum
- odgovarajući odnos vodenog i
kopnenog dela
- održavanje kvaliteta vode,
svakodnevno filtriranje i izmena
vode
- zasađene biljke
- prostor za skrivanje
Prilog II
DIVLJE ŽIVOTINJE KOJE SE MOGU DRŽATI U POSEBNIM OBLICIMA
ZATOČENIŠTVA
Tip Chordata Hordata
Podtip Vertebrata Kičmenjaci
Klasa Mammalia Sisari
Red Dasyuromorphia
Porodica Dasyuridae: Sarcophilus laniarius Tasmanijski đavo
Red Diprotodontia
Porodica
Macropodidae: Macropus antilopinus,
Macropusfuliginosus, Macropus giganteus, Macropus
robustus i Macropus rufus
Veliki kenguri
Red Chiroptera Slepi miševi
Porodica
Phyllostomidae: Desmodus rotundus, Diphylla
ecaudata i Diaemus youngi
Ljiljci - vampiri
Red Primates Primati
Porodica Atelidae: Sve vrste Pauk-majmuni
Porodica Cebidae: Sve vrste Majmuni Novog sveta
Porodica Cercopithecidae: Sve vrste Majmuni Starog sveta
Porodica Hominidae: Sve vrste Čovekoliki majmuni
Porodica Hylobatidae: Sve vrste Giboni
Porodica Indriidae: Sve vrste Lemuri
Porodica Lemuridae: Sve vrste Veliki lemuri
Porodica Daubentoniidae Aj-aj
Porodica Lorisidae: Sve vrste Lori
Porodica Tarsiidae: Sve vrste Tarzijusi ili aveti
Red Cingulata
Porodica Dasypodidae: Priodontes maximus Džinovski armadilo
Red Pilosa Krezubice
Porodica Myrmecophagidae: Myrmecophaga tridactyla Džinovski mravojed
Porodica Bradypodidae: Sve vrste Troprsti lenjivci
Porodica Megalonychidae: Sve vrste Dvoprsti lenjivci
Red Carnivora Zveri
Porodica
Canidae: Sve vrste uključujući i podvrstu Canis lupus
dingo, izuzev rodova, Cerdocyon, Otocyon,
Pseudalopex, Urocyon Vulpes i Nyctereutes i vrste
Canis lupus familiaris
Psi i njihovi srodnici (osim
navedenih izuzetaka i
domaćih pasa)
Porodica
Felidae: Sve vrste osim, Otocolobus manul, Oncifelis
geoffroyi, Felis margarita, Felis silvestris i Felis
silvestris catus
Sve vrste mačaka (osim
navedenih izuzetaka i
domaće mačke)
Porodica Hyaenidae: Sve vrste Hijene
Porodica
Mustelidae: Sve vrste rodova Amblonyx, Arctonyx,
Aonyx, Enhydra, Lontra, Melogale, Mydaus,
Pteronura, Taxidea Lutra, Eira, Gulo, Mellivora, kao i
vrsta Martes pennanti
Kunolike zveri
Porodica Ursidae: Sve vrste Medvedi
Porodica Ailuridae Crvena (mala) panda
Porodica Procyonidae: Sve vrste Rakuni, koati, kinkađu
Porodica Viverridae: Sve vrste rodova Civettictis i Viverra Cibetke
Porodica
Eupleridae: Sve vrste rodova Cryptoprocta, Eupleres i
Fossa
Fosa, falanuk i
madagaskarska cibetka
Porodica Odobenidae: Sve vrste Morževi
Porodica Otariidae: Sve vrste Morski lavovi
Porodica Phocidae: Sve vrste Foke
Red Cetacea: Sve vrste Kitovi i delfini
Red Proboscidea Surlaši
Porodica Elephantidae: Sve vrste Slonovi
Red Tubulidentata Cevozupke
Porodica Orycteropodidae: Orycteropus afer Ardvark
Red Perissodactyla Kopitari
Porodica Rhinocerotidae: Sve vrste Nosorozi
Porodica Tapiridae: Sve vrste Tapiri
Red Artiodactyla Papkari
Porodica
Bovidae: Sve vrste osim pripitomljenih oblika rodova
Bos, Bubalus, Capra i Ovis
Antilope, bizoni, bivoli,
gazele, koze i ovce (domaće
govedo, indijski bivol,
domaća koza i ovce su
izuzeti)
Porodica Camelidae: Sve vrste roda Camelus Kamile
Porodica
Cervidae: Sve vrste roda Alces i Rangifer, osim
pripitomljenih formi vrste Rangifer tarandus
Losovi i irvasi
Porodica Giraffidae: Sve vrste Žirafe i okapi
Porodica Hippopotamidae: Sve vrste Nilski konji
Klasa AVES PTICE
Red Struthioniformes
Porodica Casuariidae: Sve vrste Kazuari
Red Accipitriformes
Porodica Cathartidae
Dnevne grabljivice Novog
sveta
Sve vrste rodova Vultur i Gymnogyps
Andski kondor i
Kalifornijski kondor
Klasa REPTILIA GMIZAVCI
Red Crocodylia Krokodili
Porodica Alligatoridae: Sve vrste Aligatori i kajmani
Porodica Crocodylidae: Sve vrste Krokodili, lažni gavijali
Porodica Gavialidae: Sve vrste Gavijali
Red Squamata Gušteri i zmije
Porodica Atractaspididae: Sve vrste roda Atractaspis
Porodica
Colubridae: Sve vrste roda Clelia, Malpolon,
Thelotornis i Telescopus, Boiga dendrophila,
Dispholidus typus, Rhabdophis subminiatus,
Rhabdophis tigrinus, Elapomorphus lemniscatus,
Philodryas olfersii, Tachymenis peruvianai i Xenodon
severus
Smukovi
Porodica Elapidae: Sve vrste Kobre, mambe, kraitovi
Porodica Hydrophiidae: Sve vrste Morske zmije
Porodica Viperidae: Sve vrste Ljutice
Porodica Crotalidae: Sve vrste Zvečarke
Porodica
Boidae: Sve vrste kod kojih primerci dostižu dužinu od
preko 3 metra
Boe i udavi
Porodica
Pythonidae: Sve vrste kod kojih primerci dostižu
dužinu od preko 3 metra
Pitoni
Porodica Varanidae: Sve vrste Varani
Porodica Helodermatidae: Sve vrste Gila
Red Testudines Kornjače
Porodica Chelydridae: Chelydra serpentina, Macrochelys
temminickii
Porodica Cheloniidae: Sve vrste Morske kornjače
Porodica Dermochelyidae: Dermochelys coriacea Kožata morska kornjača
Klasa AMPHIBIA Vodozemci
Red Anura Žabe
Porodica Dendrobatidae: Sve vrste Otrovne žabe
Porodica Mantellidae: Sve vrste Otrovne žabe
Klasa CHONDRICHTHYES
Ribe sa hrskavičavim
skeletom
Sve vrste iz porodica: Hexanchidae, Odontaspididae,
Lamnidae, Orectolobidae, Carcharhinidae,
Alopiidae, Sphyrnidae, Potamotrygonidae i
Torpedinidae
Ajkule i raže
Potklasa ACTINOPTERYGII Zrakoperke
Red Anguilliformes Jegulje
Porodica Muraenidae: Sve vrste Morune
Red Gymnotiformes
Porodica Gymnotidae: Sve vrste roda Electrophorus Električna jegulja
Red Batrachoidiformes
Porodica Batrachoididae: Sve vrste roda Thalassophryne
Red Scorpaeniformes
Porodica Synanceiidae: Sve vrste
Porodica Scorpaenidae: Sve vrste
Red Perciformes
Porodica Uranoscopidae: Sve vrste
INVERTEBRATA Beskičmenjaci
Tip Mollusca Mekušci
Klasa Cephalopoda Glavonošci
Red Octopoda Hobotnice
Porodica Octopodidae: Sve vrste roda Hapalochlaena
Klasa Gastropoda Puževi
Porodica Conidae: Sve vrste
Tip Arthropoda Zglavkari
Klasa Arachnida Pauci i skorpije
Red Araneae Pauci
Porodica Lycosidae: Vrste roda Lycosa
Porodica Ctenidae: Vrste roda Phoneutria
Porodica Hexathelidae: Vrste roda Atrax
Porodica Sicariidae: Vrste roda Loxosceles
Porodica Theridiidae: Vrste roda Latrodectus
Red Scorpiones Skorpije
Porodica Buthidae: Sve vrste
Porodica Hemiscorpiidae: Hemiscorpius lepturus
NAPOMENA:
U posebnim slučajevima dozvoljeno je držanje datih vrsta u uzgojnim operacijama kada se
primenjuje program razmnožavanja i istraživanje primeraka u zatočeništu za potrebe
reintrodukcije i očuvanje vrsta u prirodi, odobren od strane Ministarstva.
Držanje hibrida vrsta divljih životinja, kojima jedan od roditelja pripada vrsti navedenoj u
ovom prilogu, dozvoljeno je samo u zoološkim vrtovima i prihvatilištima koji poseduju
dozvolu Ministarstva.
Prilog III
EVIDENCIJA O OBELEŽAVANJU ŽIVOTINJA
PODACI O ŽIVOTINJI
Naučni naziv vrste
Narodni naziv vrste (u slučaju da ne postoji
narodni naziv, navesti engleski naziv)
Pol
c muški
c ženski
c neutvrđen
Obeležavanje životinje
c prvi put
c ponovno obeležavanje
Način obeležavanja
c zatvoreni nožni prsten
c mikročip
c ostalo (navesti)
Datum obeležavanja:
Fotografija:
Jedinstveni kod oznake*
(ovde zalepiti etiketu sa bar kodom mikročipa)
PODACI O VLASNIKU ŽIVOTINJE
Naziv / Ime i prezime
Adresa
Kontakt (telefon/e-pošta)
PODACI O OBELEŽIVAČU
Naziv službe / Ime i prezime obeleživača
Broj obeleživača
Adresa i kontakt (telefon/e-pošta)
_____________________________________
__
datum i mesto izdavanja
_____________________________________
__
potpis obeleživača
pečat
*ako je životinja obeležena mikročipom, u desno polje zalepiti etiketu sa bar kodom
mikročipa i jedinstvenim brojem oznake
Prilog IV
EVIDENCIJA DRŽANJA STROGO ZAŠTIĆENIH I ZAŠTIĆENIH VRSTA ŽIVOTINJA U
ZATOČENIŠTVU
PODACI O VLASNIKU ŽIVOTINJE
Naziv / Ime i prezime
Adresa
Telefon
PODACI O ŽIVOTINJI
Naučni naziv vrste
Narodni naziv vrste (ako ne postoji upisati
engleski naziv)
Pol životinje c muški
c ženski
c neutvrđen
Opis životinje (izgled, datum rođenja i
drugo)
Vrsta oznake c zatvoreni nožni prsten
c mikročip
c ostalo (navesti)
Jedinstveni kod oznake
Datum sticanja životinje
Način sticanja životinje
Poreklo životinje
Opis uslova za držanje i negu životinje
___________________________
datum
_______________________________________
potpis
Prilog V
EVIDENTIRANJE UGINUĆA, BEKSTVA, LIŠAVANJA ŽIVOTA, GUBITKA ILI
PROMENE VLASNIKA OBELEŽENE STROGO ZAŠTIĆENE ILI ZAŠTIĆENE
ŽIVOTINJE
PODACI O VLASNIKU ŽIVOTINJE
Naziv / Ime i prezime
Adresa
Kontakt (telefon/e-pošta)
PODACI O ŽIVOTINJI
Naučni naziv vrste
Narodni naziv vrste (u slučaju da ne ne postoji narodni naziv, navesti engleski naziv)
Životinja je:
c uginula
c pobegla
c lišena života
c izgubljena
c promenila vlasnika
c ostalo (navesti)
Vrsta oznake
c mikročip
c zatvoreni nožni prsten
c drugo (navesti)
Kod oznake
Datum uginuća, bega, usmrćivanja, gubitka
ili promene vlasnika životinje
U slučaju promene vlasništva - podaci o
novom vlasniku (ime, prezime, adresa i
kontakt telefon)
U slučaju uginuća ili usmrćenja životinje,
planirano dalje postupanje:
c prepariranje
c ustupanje leša naučnoj ustanovi
c uništavanje leša
c ostalo (navesti)
___________________________
datum
_______________________________________
potpis

U ovom pravilniku odmah sam primetio jedan za mnoge veoma važan stav. Odnosi se na obeležavanje:
7) primerke zaštićenih životinja koje se već drže u zatočeništvu a obeleženi su zatvorenim nožnim prstenom...
To znači da su ptice koje su prstenovane zatvorenim nožnim prstenom od današnjeg dana suštinski legalne. Doduše ne još i formalno, jer je potrebno popuniti predviđene obrasce koji se dostavljaju Ministarstvu radi formiranja baze podataka.
Trud ljudi koji se bavio odgojem faune evrope najzad je priznat. Isplatilo se pariti i odgajati Štigliće i ostale ptice pevačice.
Čestitam SVIM odgajivačima faune evrope čije su prstenovane ptice od danas postale legalne.
U primedbama i sugestijama na pravilnik udruženje PPFE je dostavilo Ministarstvu naš predlog da se ptice koje su izležene i prstenovane zatvorenim prstenom smatraju propisno obeleženim. Zahvaljujem se ljudima u ministarstvu koji su imali razumevanje za takav naš stav.

Pošto se vidim pojedini članovi foruma upuštaju u tumačenje ovog normativa - pravilnika, a neznam da li su uopšte kompetentni da to čine i da možda i dobronamerno navedu ponekog odgajivača da u ovom trenutku pogrešno postupi POZIVAM te tumače ove odluke da zarad istine (jer se i predstavljaju kao jedni od kreatora iste) konkretno i precizno nevedu šta jedan ljubitelj faune u ovom datom momentu treba da učini ukoliko kod kuće ima npr. 5 štiglića, a da njegovo postupanje i činjenje bude u skladu sa odukom na koju se pozivaju i naravno sa Zakonom na kome je utemeljena odluka.
Molim nadri pravnike i savetodavce koji se upuštaju u tumačenje pravilnika da se suzdrže euforičnih komentara i da puste da se ova odluka protumači od NAS, ljudi koji smo u struci, da na najbolji i najdobronamerniji način uputimo kolege - zaljubljenike u ptice i u njihovu pesmu, kako da se ponašaju u budućem periodu.

Ova gospođa je danas postala legalna.
Petogodišnja ženka slavuja, stara dama koja još uvek dobro izgleda za svoje godine.

Kako su sad odjednom alkice koje imate postale "legalne" a do juce nisu bile?
Steta sto su nam kanarinci i dalje nelegalni !
Ajde Igore razlozi ovaj pravilnik i kazi nam koji su dalji potezi nas odgajivaca koji imamo alkirane i koji imamo nealkirane primerke strogo zasticenih vrsta i u kom roku to trebamo raditi ?! Primecujem da ne postoje konkretne dimezije prstenova za odredjenu vrstu a pouzdano znam da se neke velicine uz malo magije mogu bez problema navuci na nogu ptica, pa mislim da u tom delu moze doci do zloupotrebe. Takodje pitanje za tebe , koliko stiglica se mogu drzati u volijeri dimenzije 2x1x1 vxsxd po ovom pravilniku tj prilogu ! Pozdrav

Tako je druže, to su konkretna pitanja koja traže i konkretne odgovore. Upravo ja o tome i pričam da treba malo strpljenja i struke, pustite Nas par dana da na pravi način protumačimo odluku i onda ćemo svi biti načisto, i koja su nam PRAVA i koje su nam OBAVEZE.
Ja pišem o toj temi a Mića se divi svojoj ptici od 5 godina

Re: Mica

Čestitam SVIM odgajivačima faune evrope čije su prstenovane ptice od danas postale legalne.
U primedbama i sugestijama na pravilnik udruženje PPFE je dostavilo Ministarstvu naš predlog da se ptice koje su izležene i prstenovane zatvorenim prstenom smatraju propisno obeleženim. Zahvaljujem se ljudima u ministarstvu koji su imali razumevanje za takav naš stav.


Molim te Mico obrazloži ovaj post. ali molim te bez licitiranja i nekih uopštenih komentara!

mića ::

U ovom pravilniku odmah sam primetio jedan za mnoge veoma važan stav. Odnosi se na obeležavanje:
7) primerke zaštićenih životinja koje se već drže u zatočeništvu a obeleženi su zatvorenim nožnim prstenom...
To znači da su ptice koje su prstenovane zatvorenim nožnim prstenom od današnjeg dana suštinski legalne. Doduše ne još i formalno, jer je potrebno popuniti predviđene obrasce koji se dostavljaju Ministarstvu radi formiranja baze podataka.
Trud ljudi koji se bavio odgojem faune evrope najzad je priznat. Isplatilo se pariti i odgajati Štigliće i ostale ptice pevačice.
Čestitam SVIM odgajivačima faune evrope čije su prstenovane ptice od danas postale legalne.
U primedbama i sugestijama na pravilnik udruženje PPFE je dostavilo Ministarstvu naš predlog da se ptice koje su izležene i prstenovane zatvorenim prstenom smatraju propisno obeleženim. Zahvaljujem se ljudima u ministarstvu koji su imali razumevanje za takav naš stav.

Legalne su i ptice koje nemaju prsten samo što se ove sa prstenom neće naknadno obeležavati. za to smo se valjda i borili

Jigore, kasno je da se nešto tumači kad je već napravljeno i završeno, bio je potreban rad i napor da se stigne do ovde dokle se došlo, iskreno nisam u potpunosti zadovoljan verzijom ovog pravilnikom koja je usvojena iz razloga jer je puno stvari ostalo nedorečeno i jer postoji mnogo "RUPA" u istom ali bitne stvari su rečene i što je najbitnije ostavljena je mogućnost svakom ko želi da bude legalan da to i ostvari. Doduše rokovi su jako kratki tako da će mnogi biti uskkraćeni za to pravo ali šta je tu je.

Voleo bi da čujem tvoj komentar na ovaj pravilnik kako tebi kao pravniku sve ovo izgleda.

Zokbok988 ::

Kako su sad odjednom alkice koje imate postale "legalne" a do juce nisu bile?
Steta sto su nam kanarinci i dalje nelegalni !
Ajde Igore razlozi ovaj pravilnik i kazi nam koji su dalji potezi nas odgajivaca koji imamo alkirane i koji imamo nealkirane primerke strogo zasticenih vrsta i u kom roku to trebamo raditi ?! Primecujem da ne postoje konkretne dimezije prstenova za odredjenu vrstu a pouzdano znam da se neke velicine uz malo magije mogu bez problema navuci na nogu ptica, pa mislim da u tom delu moze doci do zloupotrebe. Takodje pitanje za tebe , koliko stiglica se mogu drzati u volijeri dimenzije 2x1x1 vxsxd po ovom pravilniku tj prilogu ! Pozdrav

Sa zadovoljstvom ću ti odgovoriti na to pitanje. Udruženje PPFE se izborilo da se priznaju sve alke kojima su ptice bile obeležene u Srbiji od strane odgajivača što prvom verzijom pravilnika nije bilo obuhvaćeno. Na ovoj temi imaš i prvu i drugu i konačnu verziju kao i naše reakcije pa možeš da uporedjuješ do mile volje. Ako si primetio pravilnikom nisu precizirane niti alkice SOF-a niti alkice PPFE već sve alkice kojima su ptice obeležene a koje su u skladu sa onim što propisuje pravilnik.
Mi od samog starta imamo LEGALNE alkice jer su nabavljene na LEGALAN način i prijavljene nadležnim institucijama, sa druge strane njihove oznake se U POTPUNOSTI poklapaju sa kodom koji propisuje PRAVILNIK ITD ITD

Što se kanarinaca i ostalih ptica tiče i tu se borimo nekoliko meseci unazad da i oni postanu legalni ali otom potom