Parenje i uzgoj štiglića

poz,evo jos koja slika,mladi su stari 18 dana,zdravi i zivahni,morao sam ih prebaciti u parilicu unutar volijere jer su rano izleteli i popadali po travi,na taj nacin sam izgubio 5og ptica koji je lezao u travi na suncu svega 2h i uginuo...da je sve islo kako treba verovatno bih ih ostavio sve u volijeri preko zime ili bar do pred niske temperature,planirao da ubacim ceslju koja je sad stigla,korovske biljke..pravu malu simulaciju prirode i porodice u njoj,ovako posto su mi vec usli u parilicu vise nece van,eventualno mozda ostavim jednu zenku sa ovim parom ne bi li se i ona parila na prolece,kad sam vec kod toga neka to bude pitanje,sta mislite o tome?da li je izvodljivo da se cerka pari sa ocem(ima li kakvih problema sto se tice pilica) i da li nije mali prostor 2mx2mx2m...kako bi se ponasali?ima li ko iskustva sa vise priplodnih ptica u bar pribliznim dimenzijama kaveza,hvala,ziveli
Uploaded with ImageShack.com
Uploaded with ImageShack.com
Uploaded with ImageShack.com
Uploaded with ImageShack.com

[quote="bortes"]poz,evo jos koja slika,mladi su stari 18 dana,zdravi i zivahni,morao sam ih prebaciti u parilicu unutar volijere jer su rano izleteli i popadali po travi,na taj nacin sam izgubio 5og ptica koji je lezao u travi na suncu svega 2h i uginuo...da je sve islo kako treba verovatno bih ih ostavio sve u volijeri preko zime ili bar do pred niske temperature,planirao da ubacim ceslju koja je sad stigla,korovske biljke..pravu malu simulaciju prirode i porodice u njoj,ovako posto su mi vec usli u parilicu vise nece van,eventualno mozda ostavim jednu zenku sa ovim parom ne bi li se i ona parila na prolece,kad sam vec kod toga neka to bude pitanje,sta mislite o tome?da li je izvodljivo da se cerka pari sa ocem(ima li kakvih problema sto se tice pilica) i da li nije mali prostor 2mx2mx2m...kako bi se ponasali?ima li ko iskustva sa vise priplodnih ptica u bar pribliznim dimenzijama kaveza,hvala,ziveli

Ti si već stekao određeno iskustvo u dgoju štiglića.  Uskoro će Tebe za savete pitati.  Postao si jedan od malobrojnih odgajivača štiglića.  Zapravo, do sada  je samo nekoliko  odgajivača  slikalo štigliće koje su odgajili ove sezone i prikazalo na forumu.  
Mladunci su zdravi i lepi.  Šteta što nisu alkirani. To je Tvoj propust koji ne treba više da ponioviš.  Sledeće godine planiraj da gnezda koje postavljaš  budu lako dostupna za  kontrolu i prstenovanje mladih.  
U prostoru koji si naveo lično ne bih pario više od jednog para.  To ne znači da nije moguće u tom prostoru  upariti dva para ptica, ali to nosi  sa sobom i određene rizike.
U ptičarstvu, parenje ptica u bliskom krvnom stodstvu primenjuje se vekovima.  Tako su dobijene mnoge mutacije  ptica.  U poslednjih nekoliko decenija metod parenja u bliskom krvnom srodstvu primenjuje se i u odgoju štiglića.
Parenje u bliskom krvnom srodstvu uvek se primenjuje sa jasnim, određenim ciljem i razlogom.
Najčešće kada se želu u genima potomaka učvrstiti neko svojstvo ptice nosioca određenog gena .

hvala na podrsci,nisam ni mislio dva para da ubacim,nego ovaj sad muzjak i dve zenke,muzjak mi je jako teritorijalan i tu bi bilo problema,probao sam pre da pustam jos jednog muzjaka,hoce da ubije,nego sam racunao na to da mi je zenka mirna pa aj da ubacim jos jednu,tu bi bio sad i rizik jer u slucaju da je ne pari gubim je u priplodu tu sezonu,ako je izvadim i ubacim u parilicu,mozda moze i da ugrozi parenje druge zenke,nesto se nosim mislju i da prepravim volijer i dupliram ga u dimenzijama...to su sve planovi i pretpostavke sta bi bilo kad bi bilo,valja sacekati prolece pa videti sta ce uopste i da prezivi..

Malci izletjeli iz gnijezda

žako ::

Malci izletjeli iz gnijezda

BRAVO.

,,ZRNO PO ZRNO POGAČA,,  

Mlaišani su lepi i zdravi ( po očima se vidi).  Vedar  zainteresovan i bistar pogled.



Post se može učiniti neaktuelni jer sezona odgoja ne počinje nego se završava.  Ali generalno loši odgojni rezultati  podstakli su me da još jednom  ukratko analiziram neke pojave koje sam primetio ove sezone.  Sada je već sigurno da će sezona podbaciti u odnosu na prošlu.  Slabji odgojni rezultati se delimičmo mogu pripisati   nepovoljnim klimatskim promenama.  Štiglići u veštačkom odgoju  su senzibilniji,  jače reaguju na  klimatske uslove nego štiglići u prirodi. Mada to na prvi pogled izgleda paradoksno, ipak je tako. O tome nekom drugo prilikom.
Ipak za slabiju reproduktivnu sezonu ne može se isključivo okriviti vreme, mada je imalo loš uticaj.

Odgoj štiglića treba  početi sa što većim brojem parova u što većem prostoru.  Osim toga treba se naoružati znanjem i velikim strpljenjem.  Potrebna su i odrerđena materijalna ulaganja koja će zavitisi od mogućnosti odgajivača ali i od sposobnoti  racionalizacije. Da sa što manje ulaganja ostvari maksimalno mogući rezultat.
Vreme koje odgajivač može da posveti štiglićima je bitan faktor uspeha. Što više vremena  posveti pticama biće  bolji rezultati.
Jednostavnije rečeno, više rada bolji rezultati.
Ko god da počinje odgoj štiglića treba realno da sagleda sa kojim mogućnostima raspolaže.
Koliko ptica je u mogućnosti da nabavi   Kojim prostorom raspolaže    Koliko može uložiti sredstava u opremanje prostora   Koliko vremena može posvetiti pticama naročito u reproduktivnom periodu    I koliko para može odvojiti iz kućnog budžeta za svoj hobi  
Hobi  treba uskladiti sa porodičnim i poslovnim obavezama. Jasno je da su porodica i posao na prvom mestu.  Ostatak resursa pripašće hobiju u ovom slučaju odgoju štiglića.
U prednosti je onaj ko  kreće u odgoj štiglića sa 10 priplodnih parova u odnosu na onog  ko počinje odgoj sa 5 priplodnih parova.  Mada ne treba zanemariti  poreklo i kvalitet priplodnih parova. Uvek su bolji priplodni parovi koji potiču iz veštačkog odgoja nego ptice uzete iz prirode.
Početak odgoja štiglića sa pticama koje su iz prirode je sizifov posao.  Uvek krajnje neizvestan sa najčešće slabim rezultatima.
Rezultati rada sa pricama  F5 generacije su dalko bolji nego rezultati rada sa pticama F1 generacije.  Što je sasvim razumljivo.  Ko što su rezultati rada  sa pticama F10 genracije bolji nego sa pticama F5 generacije.
Problem početnog priplodnog materijala je jedan od ključnih problema odgoja štiglića kod nas.
Malo je ptica iz veštačkog odgoja a još manje ptica iz dugogodišnjeg veštačkog odgoja. Naravno da će vremenom taj problem biti sve manji ali za sada predstavlja veliku smetnju boljim rezultatima odgoja štiglića.
Kada govorimo o prostoru za odgoj štiglića ne podrazumeva se samo  da to bude  što ptostraniji  ptičarnik ili volijer.  Ko ima ambiciju da mosovno ogaja štigliće mora imati  dosta prostora na raspolaganju. Uz sam ptičarnik, najbolje kao njegov sastavni deo, treba imati prostoriju za skladištenje i pripremanje hrane.  
Prostor za ,,logističku,, podršku odgoju štiglića  je ona prostorija u kojoj se  nalazi  sav propratni neophodni  materijal i predmeti koji se koriste  u  procesu odgoja štiglića. U toj prostoriji se čuva i priprema hrana. Odgajaju se brašnari.  Poželjno je da ima neki frižider ( može i polovni koji još uvek funkcioniše )  u kome se drži klijalo semenje. Kuvana jaja. Kao i druga lako kvarljiva hrana za štigliće. U pomočnoj prostoriji se skladišti i hrana koja se donese iz prirode.
Taj prostor treba da bude sa što manje nepotrebnog nameštaja, kako bi se lako čistio i održavao.
Par stolica i jedan stočić je savim dovoljan nameštaj za takvu prostoriju.
Ostalo sačinjavaju brojne police ( viseće ili običene ) gde se odlaže hrana, gnezda, pomoćni kavezi, materijal za gnezda i  ostalo.

Odgoj štiglića najbolje je prikazivati putem konkretnih primera.  Objektivnost prikazivanja  odgojnog procesa,  kroz praćenje svakog pojedinačnog para je  najboji način za donošeenje zaključaka.  
Pogrešni zaključci bazirani na osnovu subjektivnih procena,  mogu prouzrokovati  postavljanje celog odgojnog sistema  koji neće funkcionisati dovoljno dobro.
Ako je nešto dalo rezultate odgajivač mora biti siguran  iz kog razloga su rezultati dobri  kao što mora znati  šta je razlog lošim rezultatima ako su nezadovojavajući.
Analiza odgojnog procesa kroz  praćenje učinka svakog pojedinačnog para  znatno smanjuje  mogućnost  pogrešnog zaključivanja.

Ženka je u prvom nasadu položila  5 jajeta. Ispilila je i odhranila 4 mladunca.  Par je funkcionisao skladno, jer je ženka imala pomoć pri podizanju potomstva od mužjaka.  Zatim je položila u drugom nasadu 5 jajeta:
 Dva dana pre izleganja pilića izbacila je iz gnezda 3 jajeta. Ispilela su se 2 mladunca:

Izbačena jaja su bila ili neplodna ili su zameci usled velikih vrućina uginuli u njima zbog dehidracije.  Par će odhraniti oba  pileta.
Učinak tog para ove sezone biće 6 mladih.  To je zadovoljavajuće za par mladih štiglića kojima je ovo prva sezona reprodukcije.
S obzirom da iz godine u godinu parim  mlade prošlogodišnje ptice, zadovoljan sam  ako par u sezoni odgaji 5 mladih.
U koliko odgajivač  postavi sebi za cilj da u sezoni odgaji što veći broj štiglića,   izbegavaće parenje mladih štiglića.  Parovi će se satojadi od dvogodih trogodih ili četvorogodih ptica.
Za preporuku je i parenje starog mužjaka sa mladom ženkom ili mlade ženke sa  starim mužjakom.
Ako ima za cilj  da u svakoj narednoj sezoni  odgaji štigliće  F generacije  veće numeričke vrednosti od predhodne,   to će postići  parenjem mladih prošlogodišnjih ptica.  Da bi se svake godine udaljio od F1 genetacije, za generaciju više, moraće da pari mlade prošlogodišnje ptice.
Takav rad neće dati veliki broj mladih štiglića u tekućoj godini.  Ali će mladi imati  drugu vrstu kvaliteta u svom genotipu,  koji će imati za posledici promenu  vrste, do onog stepena kada se može smatrati da su ptice domestifikovane.  
Najbrži put  ka domestifikaciji štiglića je  da se svake godine i iz godine u godinu uvek pare price izležene u predhodnoj godini.

Time je ovogodišnji plan - predviđanje  ispunjen. Na početku sezone  predvideo sam  40-50  madih. To je na donjoj granici predviđenog, jer je poslednji prstenovani mališan 41. Nije moguće biti tačan u predviđanju.  Mada  se bavim odgojem štiglića skoro  10 godina  ne mogu još uvek da kažem da  je za mene njihov odgoj rutinska stvar.   Nepredviljljive stvari se događaju. Istina sa svakom godinom sve ređe  ali uvek ima  nekih iznenađenja.
Neka su prijatna neka nisu. To je normalno u svakom poslu i hobilju.  
U odgoju štiglića što se tiče smeštaja ptica, parenja i ishrane uglavnom je sve  jasno. Budem li saznao ili otkrio još neku ,,tajnu,,   pisaći o tome na forumu.
Bez opšteg znanja nema opšteg napretka.  Bez opšteg napretka, svaki pojedinačni uspeh  je trenutan  jer se gubi sa tokom vremena i nestaje.
Zbog toga je opšte znanje, jak pokretač opšteg napretka,  jer se ne gubi tokom vremena,  već se uvećava i razvija.
Iz tog razloga domestifikacija autohtonih štiglića je proces koji je moguć samo u uslovima masovnog odgoja  štiglića,  velikog broja odgajivača.
Da bi to bilo moguće, svi  oni koji se bave odgojem štiglića treba da znaju sve  što se tiče odgojnog procesa, a na ovom nivou saznanja se već može smatrati skupom pravila.

Ovogodišnja sezona odgoja nije završena ali je u poslednjoj  četvrtini.  Još ima po koje mlado u gnezdima. Novih nasada nema.  Ono što je karakteristika ovog peroida  je veliki broj madih u različitim fazama mitarenja. Od pilića koji su tek ispali iz gnezda i nisu započeli mitarenje do najstarijih, koji su se izmitarili i do 80%.
Stare ptice takođe počinju sa menjanjem perja.  Otpornost ptica na stresove i infekcije najslabija je u ovom periodu godine. Mitarenje prilično troši energiju kako maldih tako i starih štiglića.
Maksimalno kvalitetna, raznovrsna i sveža hrana,  pomoći će pticama da bez gubitaka prebrode ovaj period.
U prirodi se može naći dosta divlje salate i  vodopije.  To je hrana iz prirode koja treba da bude na meniju ptica svakodnevno u što većim količinama.
Od ostale hrane,  klijalo semenje koje mora da bude stalno dostupno pticama u vlažnom stanju. Kuvano rendano jaje. Zelenilo svake vrste. Krastavac. Minerali.  Vitaminizirnana voda.
Omogućiti pticama svakodnevno kupanje.
Ne plašti ptice u ovom periodu. Pogotovo ne hvatati ptice i svesti posete  stranih lica u blizini ptičarnika na najmanju meru.
Pojačati higijenu  čestim čišćenjem ptičarnika.  To je najslabija karika  odgojnog procesa  u mom radu.  Čistim ptičarnik jednom u 7 dana ali nekada i jednom sa 14 dana, što je nedovoljno.
Srećom takva nemarnost nije se odrazila na zdravlje ptica. Za sada u mladoj populaciji ptica samo jedan mlišan je uginuo. To je zanemarljiv gubitak u odnosu na ukupan broj mladih.

mico to bi trebalo malo cesce cistit,naravno da jeto izvodljivo kod kanarinaca, ali posto su upitanju stiglici (sezona parenja, nosenje jaja mladi itd.)to je po meni opravdano da se ptice ne bi previse uznemiravale ,a dobro znamo sta se desi kad se uznemiravaju

ZNANJE

Poznavanje  procesa odgoja  prvi  je od uslova.  Ko je bio zainteresovan za odgoj štiglića  imao je  mogućnosti  da pre svega na ovom forumu nauči  sve važne elemente odgojnog procesa.
Prema tome znanje o odgoju štiglića nije problem.  Mnoge bitne stvari odgojnog procesa ponavljane su nekoliko godina za redom.
Vreme će doneti i neka nova rešenja  ali  znanje o odgojnom procesu koje je sada  aktuelano savim je dovoljno  da se  uspešno odgajaju štiglići.


PROSTOR


I dok su u pogledu nivoa znanja  svi jednaki,  razlke  u veličini prostora za odgoj   prave razlike između  uspešnih i manje uspešnih odgajivača.  Više prostora,  bolji odgojni rezultati.  


MATERIJALNA ULAGANJA


Tu nema nikakve dileme.  Ko je spreman, ili je u mogućnosti da odvoji više novca za  odgoj,  imaće bolje rezultate.  Odgoj ptica,  uopšte, košta.  Tako i odgoj štiglića. Ako se žele  dobri rezultati, sa mnogo odgajenih štiglića u toku sezone to ima i određenu cenu, koja nije mala.


VREME


Što više vremena odgajivač posveti pticama time će i rezultsti odgoja biti boilji.  Najpre poslovne, ali i porodične obaveze su za mnoge ljubitelje štiglića i odgajivače limitirajući faktor.
I dok se nedostatak vremena zbog važnijih obaveza može smatrati opravdanim, deliti slobodno vreme između dva ili više hobija ne donosi rezultate.
Ako je neko  odgajivač štiglića i recimo, strastveni ribolovac,  nerealno je da očekuje  dobre odgojne rezultate u koliko u reproduktivnoj sezoni štigliča često odlazi na pecanje.


POSVEĆENOST


Ili predanost, ili uloženi trud.  Kako god nazvali  ovaj poslednji uslov,  neophodan je za  uspešan odgoj štiglića.  Vredan odgajivač je uspešan odgajivač.  Ko je  spreman da se odrekne  dužeg jutarnjeg spavanja radi štiglića, ili podnevnog odmora, imaće bolje rezultate.


REZULTATI:

Sezona se ne završava time što poslednji mladunci napuste gnezdo.  Reprodukcija je završena, ali se nastavlja ,,borba,, da svi mladunci  uspešno prebrode prvo mitarenje u životu.  Tek po izmeni perja i poslednjeg mladunca, odgajivač može da  ,,svede račun,, za tekuću odgojnu sezonu.
Ipak se neke analize mogu  uraditi.  Sedam matičnih parova  odgajilo je  41-og mladog štiglića.  Pokušaću da  to bude i konačna brojka. Da svi mladunci uspešno završe mitarenje.  Prosečam broj mladih po paru je 5.  Bilo je neplodnih jaja i  uginulih zametaka  ali nije bilo uginulih mladunaca u gnezdima.  Po izletanju iz gnezda  stradala su 2 mladunca. Jedno je uginulo zbog bolesti a jedno je stradalo nesrećnim slučjem.
Nisam slikao sva gnezda sa nasadom, ali većinu jesam.  Svako izleženo mladunče ,,bilo je,, na forumu najmanje dva puta.  Prvi put po izleganju a zatim po prstenovanju.
Takav vid transparentnosti  potreban je iz više razloga.  Jedan je popularizacija odgoja štiglića. Zatim edukacija,  jer  slike  uštede dosta vremena i dosta reči a puno pokazuju.  Dokumentacija.  Da bi se olakšalo vođenje administracije. Transparentnost odgojnog procesa kao  Dokaz o poreklu štiglića, što u  ovom vremenu svakojakih mešetarenja,  nije bez značaja.
Za  sastavljanje analitičke tabele,  koja će sadržeti sve bitne činjenice  ovogodišnje sezone odgoja štiglića još je rano. Tabela se  izrađuje po obavljenom popisu. To će biti početkom Novembra meseca.

mića ::

[center] Zatim edukacija,  jer  slike  uštede dosta vremena i dosta reči a puno pokazuju.

Kakva kontradiktornost...
Pa koliko se secam meni ste drzali lekciju da malo vise opisem uzgoj Zimovki, a sada ''SLIKE USTEDE DOSTA VREMENA I DOSTA RECI A PUNO POKAZUJU''....
Ocigledno da ste se izgubili u pisanju nepotrebno opsirnih tekstova...Tacno sam znao da ce te se ''sapleti'' kad-tad, u sopstvenim tekstovima... 

Normalno je da se štiglići legu 2x  u sezoni.  Treće leglo nije pravilo.  Štiglići u prirodi  standardno imaju dva legla.  Izuzetno, ako je godina povoljna  (rano toplo proleće, dovoljno kiše  u proleće i leto,  što će imati za posledicu obilje hrane-bujanje korova) dvogode trogode pa i četvorogode ptice legu se tri puta.  Teško je utvrditi   koji procenat parova se pod najpovoljnijim uslovima leži 3x godišnje, ali  je verovatno  da  procenat nije veći od  25%.  Životna energija  ili reproduktivni potencijal  podležu racionalizaciji.  Ravnomernost trošenja ženke kroz reproduktivni ciklus iz godine u godinu evolucijom je određen.
Verovatnoća trećeg legla u prirodi značajno raste ako prva dva legla unište predatori. Nagonski, ptice se bore da odgaje bar jedno leglo ptića u godini, tako da je treće leglo poslednji pokušaj reprodukcije u takvoj sezoni.
U uslovima veštačkog odgoja štiglića poznata je pojava  tri nasada u sezoni.  Koliko je ona česta kod parova koji se razmnožavaju u veštačkim uslovima     
Na žalost, nespremnost odgajivača  da  otvoreno i istinito  prikazuju  reproduktivni proces štiglića, ima za posledicu da su podaci o tome retki i nepouzdani.
Od samog početka bavljenja odgojem štiglića  nastojao sam da se parovi reprodukuju 2x u sezoni.  Dva solidna legla su sasvim dovoljna i nepotrebno je  iscrpljivati  ženke  trećim leglom.
To se može postići nešto kasnijim sparivanjem priplodnih parova tako da kalendarski ženke nemaju vremena za treće leglo.  Neplodnos jaja trećeg legla je procentualno najveća. Uginuće zametaka je takođe procentualno veće nego kod prva dva nasava. Mladunci trećeg legla su najmanje vitalne ptice.   Uginuće mladih u mitarenju je takođe veće, jer ih ,,zakače,, hladna jesenja jutra, dok su još u slabom ,,odelu,, Ženke se nepotrebno troše i izlažu riziku, naročito ako  počene mitarenje ženki u vreme trećeg nasada.
Sve su to razlozi zbog kojih odgajivač ne treba da ,,juri,, treče leglo kod svojih parova.  
U procesu odgoja štiglića, povremeno, ipak neke stvari izmaknu kontroli odgajivača:
Ovo je treće leglo jednog priplodnog para  pronađeno jutros pri kontroli ptičarnika.  Gnezda su u zatvorenom delu ptičarnika prilično visoko postavljena. Ako hoću da obavim kontrolu njihovog sadržaja moram da koristim merdevine.  To je razlog da ih ne pregledam često. Pregled tih gnezda obavim jednom u 7-8 dana.  Ovaj nasad me nije iznenadio. Dogodi se.   Ali znajući sve probleme sa kojima će se suočiti ženka i mladunci(zbog kasnog kalendarskog  naleganja) nije me ni obradovao.
Nadam se da ženka ipak ,,zna,, šta radi

Nije ni malo retka pojava  da pri pokušaju sparivanja  štiglića,  odgajivač ima probleme da upari parove koje je odredio.  Štiglići vole sami da  traže sebi par.  Često to nije u skladu sa zamislima odgajivača koji ima ideju kog mužjaka će pariti sa kojom ženkom.
Teškoće  sparivanja  baš odeđene ptice sa određenom, prisutne su iz sezone u sezonu svake godine  u mojoj praksi.
U većini slučajeva uspem da nametnem svoju volju i uparim  parove po predhodnoj zamisli.  Ali  se nikada nije dogodilo da sve parove uparim  kako sam zamislio.  
Taj problem  velikim delom  otklanja se  kolonijalnim načinom života štiglića.  Ako su  štiglići u zajednici od ,,malih nogu,, do polnog sazrevanja,  to će u velikoj meri olakšati njihovo sparivanje po želji odgajivača:
Sama činjenica da se ptice dobro poznaju među sobom, da su od  izleganja do sparivanja u  zajednici, olakšava psao odgajivaču  u procesu  odabira i prihvatanja odabranih partnera za par.
Nepoželjno je  odvajati mlade mužjake od mladih ženki  pošto se osamostale u ishrani. Jer će parenje  tih ptica koje do polne zrelosti nisu bile u zajenici ići daleko teže.
Svi štiglići jedne generacije  čuvaju se u istom prostoru.  I mužjaci i ženke.  Krajem Januara ili početkom  Februara odgajivač treba da odabere  5-10  mužjaka (zavisno od toga koliko parova namerava da stavi u maticu)  koje smatra najkvalitetnijim primercima i jednak broj ženki.   Odabrane mužjake i ženke treba da  spoji u  prostranoj volijeri.  Ako tako postupi,  većima ptica s
će se upariti po principu slobodnog izbora partnerta.  To je najednostavniji ali i najsigurniji način parenja štiglića.  Od recimo  10 parova  upariće se 7-8 ovim načinom.
Ako odgajivač  selektira  ptice po princimu:  Ovog mužjaka ću pariti sa ovom ženkom i odvoji svaki par posebno u parilici ili maloj volijeri,   nije iznenađenja ako se upari samo  1-2 para. Od 10 planiranih parova.

[quote="zoranV"]Mića,imate fine slike,kao i ptice,dosta teorija koje izlažete imaju smisla,ali ima stvari koje me malo iznenade.Ovo sa uparivanjem štiglića,možda je kod Vas bilo slučajeva,ali kod mene ne.Svaku godinu parim 4-5 parova ,to radim već sedmu godinu i do sad nisam imao tih problema.Isto tako mi je smješna izjava da se 20 ptica stavi u volijeru i da se pare i biraju partnere po svom izboru. A šta ako se upare brat i sestra? Hmmm... Ja držim štigliće radi pjesme i uparujem ono šta ja mislim da bi za mene bilo dobro. Po Vašoj teoriji na 4-5 parova ,ja bi upario maksimalno 1 ili nijedan par,hmmmm... Mislim da ovdje debelo griješite.Drago mi je čitati Vaše postove,gdje se često može pročitati jako interesantnih stvari,ali ova teorija ne pije vodu.Ne bi volio da sam pomislite da idem nešto protiv Vas,već samo želim da ljudi koji tek kreću sa uzgojem pomisle da je to naučna fantastika.Ponavljam,krenuo sam  ovu uzgojnu sezonu sa 5 parova ,od tog sam prijatelju poklonio dva već spremna para (dobio je 9 mladih ) ,a ostala moja tri para su mi dala 23 mlada štiglića.Mića,ovo je samo jedna moja konstatacija i ne bi želio da me pogrešno shvatite.
Još nešto da ne zaboravim,malo ste me i tu iznenadili kad ste rekli da spol mladih grdelina možemo odrediti,tek kad se primitare i srede? Vidite,divljim štiglićima je puno lakše odrediti spol,nego leženim u kavezima,ali bez obzira,to se može znati već sa nekih 23-24 dana,ne 100%,ali 90 % sigurno.Sa 2-3 mjeseca,taj procenat dolazi na 99% .Kad kažem sa 23 dana,da pojasnim,mladi muški štiglići sa 23 imaju na donjem djelu kljuna malo žutoga.Sa 3 mjeseca muški počimaju dobivati crne brkove iznad kljuna,a ženke ne.Isto tako i po krilima se može prepoznati.Da ne govorim,po stasu,po očima (u muškog su veće i okruglije oči),kao i po žutilu po prsima(kad se pođu oblačiti po prsima u muških izbija žuta boja,kad im puhnete u paperje).


P.S. Mića,ovdje sam vas malo ispravio,nadam se da se nećete naljutiti
Samo želim da mladi uzgajivači krenu kako treba .

Da potvrdim svoju priču,da ne bi ispalo da sam jedan od onih koji pametuju,evo par mojih video klipova od uzgojne sezone 2013 .Lijep pozdrav

Re: zoranV

Nije nikakav problem ni polemisati ni diskutovati o odgoju štiglića ili o bolo kojoj temi.  Neslaganja u mišljenjima su normalna.  Svaka kritika koja je bazirana na  činjenicama i koja se oslanja na argumente je konstruktivna kritika.  Na žalost  veliki broj kritika  nije utemeljen na činjenicama a voditi polemiku sa autorima tih kritika je čist gubitak vremena.
To je razlog da  ignogišem  neobjektivne kritike koje nemju utemeljenje u činjenicama.
Tebi ći odgovoriti iz pristojnosti,  a ne iz razloga što su uputio konstruktivne kritike  na moje postove.

U jednom od postava sam napisao:
,,Zapravo  sa formiranjem crvene make,  završava se prvo mitarenje mlade ptice.  Tada se i definitivno može utvrditi pol ptice,,

Ne samo u odgoju štiglića nego u ptičarstvu uopšte pol ptice se  definitivno određuje po završenom mitarenju kada počinje i polna zrelost ptice.
Normalno je da se pol ptice  utvrđuje  počekom polne zrelosti ptice kada su greške svedene na majmanju meru.  Nisam pisao o toma kada je najranije moguće utvrditi pol štiglića (i da li je moguće) već kada je procena pola  najvalidnija.
Dugogodišnjim radom mogu sa velikom tačnošću da odredim pol mladih štiglića u gnezdu  kao i  mladih štiglića u mitarenju. To rano određivanje pola, za mene nema nikakvog značaja. Jer ne odvajam mladunce mužjake od ženki sve do pune polne zrelosti.
Nije ni bilo reči o tome da li  se može ili ne utrditi pol mladih ptica i kada je to moguće najranije uraditi. Poenta je na definitivnom utvrđivanju pola, polno zrelih jedinki.
Iz kojih razloga si ti napisao: ,,malo ste me i tu iznenadili kad ste rekli da spol mladih grdelina možemo odrediti, tek kad se primitare i srede?,,  jer ja tako nisam napisao.
To je primer kada kritika nečega ili nekoga postaje sama sebi svrha  što niukom slučaju nije dobro.
O polu mladih štiglića imam i post sa slikama u odgovarajućoj temi  ali  izgleda da taj post nisi pogledao.

Svaki odgajivač štiglića  kroz odgojni proces stiče određno iskustvo.  Iskustva se razlikuju manje ili više, taman toliko, koliko se i  postavljeni ciljevi razlikuju.
Različiti ciljevi imaće za posledicu različite načine odgoja  koji će imati za rezultat različita iskustva.  Individalno iskustvo odgajivača ne može biti  pravilo.  Šta više i zbir malog broja ličnih iskustava (ma koliko bila dragocena)  ne mogu biti pravilo.  Pravila se formiraju na osnovu masovnih  pojava, izvlačenjem zajedničkog imenitalja iz tih (identičnih) pojava.
Primenjeno na odgoj štiglića, niti Tvoje niti moje iskustvo nemaju snagu  pravila ili zakonitosti.
 
Rad sa štiglićima je individualan i slojevit.  Neko se opredeljuje da odgaji što više mladih u sezoni i to je jedan i jedini cilj kome teži odgajajući štigliće.  To su odgajivači trgovci. Ljudi koji  žele da iz hobija profitiraju. To je njihovo pravo.
Neki odgajivači postave  selekcioni  cilj, jedan ili više ciljeva. Da bi ostvarili postavljeni cilj/ciljeve razvijaju odgovarajuću metodologiju odgoja.
Generalno odgoj štiglića možemo podeliti u dve grupe  na elementarni ili bazni i na  odgoj štiglića sa ciljem njihove domestifikacije.
Ako se odgajivač opredelio za  selekciju ptica na osnovu  pesme ili na osnovu eksteriera  bavi se baznim odgojem štiglića. Cilj takvog odgoja je da selekcijom iz godine u godinu dobija sve kavalitetnije ptice u odnodu na postavljeni  selekcioni cilj.  Takav rad sa štiglićima često će podrazumevari i parenje ptica u bližem ili daljem krvnom srodstvu.  To je razumno parenje da bi se neke odlike unapredile i fiksirale u naslednom materijalu.
Kada dođe do kavalitetnog para štiglića ( po njegovim vlastitim kriterijumima) odgajivač eksploatiše takav par godinama, sve do kraja  reproduktivne sposbnosti para, nastojeći da odgaji što veći broj mladih.
Ako odgajivač postavi sebi za cilj da radi na domestifikaciji nedomestifikovanih autohtonih štiglića,  odgojna metodologija je  specifična.  
Svake godine  menja se kompletan matični materijal  parenjem mladih ptica iz prethodne odgojne sezone.  Time se  u svakoj narednoj godini dobijaju štiglići koji su za korak dalje od svojih divljih predaka.  Posle 5 godina  rada imaće štigliće F5 generacije. Posle 10 godina štigliće F10 gneneracije...  Rad na domsetifikaciji  je bitno različit od  baznog odgoja štiglića  pre svega u odabiru priplodnih parova.  U elementarnom, baznom odgoju kvalitetni parovi se ne menjaju godinama dok se  radom na domestifikaciji štiglića priplodni parovi menjaju svake godine.
Dok je u  elmentarnom odgoju  parenje ptica u bliskom ili daljem krvnom srodstvu poželjno, dotle je u radu na domestifikaciji  štiglića takvo parenje apsolutno nepoželjno. Jer vraća gentski materijal ka početku, umesto da se od početnog  geneskog matereijala udaljava.
Ako odgajivač upari  par divljih štiglića i pri tom ima sreću da su uparene ptice dobri roditelji koji odgaje u proseku 10 mladih u sezoni,  odgajivač, kome nije cilj domestihikacija štiglića, radiće godinama sa tim parom. Prve godine imaće mladunce F1 generacije ali će od tog para i 5-te godine imati mladunce F1 generacije.
Ukupan broj štiglića raste iz godine u godinu ali domestifikacija stoji na F1 generaciji.
Moji ciljevi su popularizacija volijerskog odgoja štiglića i rad na domestifikaciji autohtonih štiglića.  Štigliće nikada nisam pario u kavezima,  niti ći. To je u suprotnosti sa mojim etičkim načelima.  Drugi važan cilj koji sam sebi postavio je animiranje što većeg broja odgajivača da se uključe u proces domestifikacije autohtonih štiglića.  Rad jednog ili rad nekolicine odgajivača na procesu domestifikacije neće dati rezultate. Samo masovan ogoj štiglića većeg broja odgajivača može proces domestifikacije učiniti bržim i izvesnim kroz određeni vremenski period.

,,Isto tako mi je smješna izjava da se 20 ptica stavi u volijeru i da se pare i biraju partnere po svom izboru. A šta ako se upare brat i sestra?,,

Ako sam te svojim predhodnim postom nasmejao to je dobro, jer je smeh zdrav.
Ali meni nije do smeha kada na početku reproduktivne sezone  moram da uparim u kratkom vremenu, veliki broj mladih, do tada neparenih ptica.
Ne postoji brži i racionalniji način parenja nego 10 izabranih  mladih mužjaka  spojiti u istoj volijeri sa 10 mladih ženki.
Pri tome strogo vodim računa da se ne radi o srodnim pticama (braća i sestre). Veliki broj odgajenih mladunaca u sezoni spasava me opsanosti parenja  braće sa setrama.  Parenje štiglića u srodstvu je  prava jeres za odgajivača koji se bavi domestifikacijom, jer vraća proces domestifikacije unazad.
Da postoji brži i bolji metod parenja mladih ptica rado bih ga primenio.
Rezultati takve odgojne metodologije su vidljivi već godinama i neću je menjati dok ne otkrijem ili ne saznam za neku bolju metodu masovnog brzog parenja mladih ptica.

Mića,hvala vam na odgovoru,sad mi je puno jasnije

Slažem se sa vama u dosta stvari.Možda sam samo preletio prošle postove,pa sam bio iznenađen vašim izjavama. Svaki vaš tekst ima svoje značenje,kao i vaša slika. Kao što sam već napisao,od vas se uvijek može nešto naučiti i poučno pročitati.
Kao što sam i naveo,nisam imao namjeru vas napadati,već samo sam želio da mi to malo pojasnite ,a vi ste to odradili temeljito.Svaka čast.
Ovo kad kažete da stavite u volijeru 10 parova(po deset jedinki koje nisu u srodstvu),mislim da je i to malo teže,to bi trebalo od dvadeset parova staviti po jedno mlado? Malo teže,tko danas može pariti 20 parova i da mu svi rade i da dobije mlade,da može sastavti nove parove,na vaš način u volijeri? Koliko tu treba prostora? Ali vjerovatno ima netko tko može i to

Ja držim štigliće za pjev i jako mi je bitno da uparujem ono šta meni odgovara,za sad sam na dobrom putu da dobijem ono šta želim.Tu treba malo vremena i minimalno bi trebala da se udruže 2-4 uzgajivača ,pa da se postigne željeni cilj.


Sve u svemu,svaka čast na slikama i pticama,rado bi se sa vama mjenjao za jedan par mladih    

Re: zoranV

Što je za kritiku, treba kritikovati. Što je za pohvalu, ne treba prećutati.

Pogledao sam klipove koje si postavio. Više puta.  Klipovi su veoma edukativan materijal o odgoju štiglića.

ZNANJE-nesporno

USLOVU- odlični

ULAGANJA- velika (vreme,trud, novac)

REZULTATI - vidljivi

Zaključak: Rad dgajivača zoranaV na odgoju štiglića može se oceniti  sa  NJVIŠOM MOGUĆOM OCENOM.

Mića,hvala ti najljepša no ovoj ocjeni.Da sam u školi ovakve ocjene dobivao,možda se sad ne bi bavio uzgojem štiglića .

Kao što sam i gore već napisao i vi imate od mene čestitku i pohvale za vaš rad i trud. Vi imate ocjenu više,jer bolje slikate . Ja imam problem sa slikanjem,lovim ih fotoaparatom po volijeri

Samo nastavite tako dalje,sa uzgojem,kao i sa pisanje tekstova    

Zorane uslolvi su ti savršeni, sviđaju mi se letilice sa pregradama, da li su u pitanju kupljeni kavezi ili je neka tvoja inovacija?

Milane ,kupljeni :

http://www.canariz.it/

http://www.canariz.it/gabbie_uccelli.html

Ovi mladunci će vrlo brzo da napuste gnezdo. Ono što je interesantno,  ženka još uvek čisti gnezdo i slaže materijal pletući ga po obodu gnezda. Ne znam sa kakvim ciljem to radi. To je neobično ponašanje sa kojim se prvi put sećem od kada odgajam štigliće