Parenje i uzgoj štiglića

mića ::

Re: carduel
,,Zamolio bi nekog od uzgajivača, koji imaju iskustva u školovanju mladih cibukana iz rujna mjeseca, da mi kažu da li su ovi mladunci pogodniji materijal za učenje u odnosu na prva legla,,

,,Odgajivači,, sa ovih prostora hvataju mladunce u prirodi i uče ih pesmi. Štiglići se ne legu u ovom mesecu u prirodi, tako da su ti odgajivači uskraćeni za iskustvo koje očekuješ od njih.
Retko se događa i to u veštačkom odgoju da se mladunci izlegu u Septembru. Ovi Tvoji mladunci su važni iz drugog razloga. Predstavljaju dokaz da štiglići u veštačkom odgoju produžavaju reproduktivni ciklus što za domestifikaciju važna činjenica.

Najmlađe mališane u prirodi sam vidio sredinom 9 mjeseca što bi značilo da su izleženi oko 25. - 29. 8. Iz ovog se vidi da se štiglići u prirodi legu samim krajem 8 mjeseca. Razlika između mojih mladunaca, koje sam postavio zadnje na forum, i mladih u prirodi je tjedan dana. Mišljenja sam da ovo nije pravilo nego izuzetak isto kao što veoma mali broj uzgojenih parova štiglića za sada ima mlade u 9 mjesecu.

Na ovom stupnju domestifikacije, kada smo na malom F broju, to i nije neko produžavanje reproduktivnog ciklusa. Isto tako, ptice koje se cijelu godinu drže u volijerama, na prirodnom režimu, će sporije ili gotovo nikako pomicati ovaj ciklus. Jedino ptice kojima mi možemo u vještačkim uvjetima nametnuti novi režim će brže produžavati ovaj ciklus.

I pticama iz prirode kao i uzgojenim pticama se može manipulirati. Sve ovisi šta se ima za cilj sa tim postupkom.

carduel ::

Najmlađe mališane u prirodi sam vidio sredinom 9 mjeseca što bi značilo da su izleženi oko 25. - 29. 8. Iz ovog se vidi da se štiglići u prirodi legu samim krajem 8 mjeseca.

.

Nemoguce da ih nisi vidjeo pre 9 meseca u prirodu nisi valjda iz SIBIRA gde JE hladno ..inace stiglici u prirodu ih ima krajem 4-og i pocetak 5-og meseca

koce split ::

Pozdravljam prvo g.Sokoly iako ne poznam covika.Jednom sam na nekom forumu citao njegove postove u svezi ucenja - školovanja grdelina pjesme i odajem mu priznanje za neke ideje jer je bio u pravu.
Što se tice promjene letnih pera i repa kod mladih grdelina prvu godinu,pozdano znam da u prirodi mladi grdelin minja jedino sitna pera glave,prsiju i leđa a nikako velika letna pera i rep.To je priroda tako uredila jer mlada ptica nebi izdržala kompletnu izmjenu perja.U cibama,gajbama,letilicama itd. je totalno druga situacija,jer nema potrebe za napornim letenjem,bježanjem od neprijatelja i dalekim putovanjima u potrazi za hranom.Međutim,moji leženi grdelini ipak u pravilu ne minjaju letna pera i rep izuzev u ekstremnim situacijama kad zapnu ,zakasne sa modom pa na silu prominu  sva pera sa zakašnjenjem.Ali to je rijetko.Ako sve ide svojim tokom tada minjaju samo glavu,prsa i leđa,odnosno sve osim letnih pera i repa.
Bijele pjege na letnim perima i mene izluđuju vec godinama.U prirodi očak u pravilu sa pocetkom parenja gubi bijele pjege a vracaju mu se nakon parenja,odnosno nakon mitarenja.U kucnom uzgoju,te pjege ne gubi za vrime parenja ma koliko mu prehranom približili prirodne uslove.Ne znam razlog tomu,ali mislim da je to jednostavno PRIRODA -sunce,divljina,nagon i hrana koju mi ipak ne možemo približiti u kucnom uzgoju.

Konacno potvrda o onome sto sam pisao pre par dana. 

Ja imam kuci ovo cvece, posle cvetanja ostaju semenke ali te semenke nemaju jezgro iz vrlo prostog razloga jer je cvece danas hibridno i ono nema seme, tj ima seme ali nema jezgro u semenu vec samo ljuska. Da li ste proverili da li ivi cvece ima jezgro, kako vidim ptice uzimaju semenke i vrlo ih brzo bacaju. Nema poentu davatti prazne semenke, osim za vezbanje uslovnog refleksa da ptice jedu sta god im stavis na meniju.

Ovo "cveće" je poraslo upravo iz tih semenki koje sam ubrao prošle godine kad sam hranio ptice tako da je sigurno da ima jezgra. Interesantno je da sam u istom trenutku stavio pogače suncokreta. mešavinu semenske hrane i "cveće" ne mogu da se setim kako se zove .Eto gde su završile sve ptice.

Turski karanfil se zove.

Zokbok988 ::

Turski karanfil se zove.

Kadifa.

Ljubitelji štiglića nerado govore i pišu o  problemu uginuća svojih ljubimaca.  Verovatno je razlog tome što smatraju uginuće ptice/ptica svojim neuspehom i delom osećaju krivicu zbog gubitka.
U ptičarstvu  su gubici  neminovnost  i prisutni su kako kod neiskusnih odgajivača tako i kod najiskusnijih.
Najviše je gubitaka među starim štiglićima za vreme menjanja perja.  Mitarenje je,  ma koliko to bio prirodni proces, stanje produženog šoka za organizam ptice.  U relativno kratkom vremenskom periodu  ptica promeni celokupno pernato odelo.  To je stanje  koje jako iscrpljuje organizam ptice i slabi imunitet.  Ako štiglić ima u  sebi patogene mikroorganizme koji nisu pre mitarenja mogli da izazovu bolest, jer je imuni sistem ptice odolevao, padom imuniteta u mitarenju,  štetni mikrooganizmi će izazvati obolenje.
Preporučuje se u procesu mitarenja ptica ,,pokriti,, celo jato antibiotikom širokog spektra  nekoliko dana.  Posle pauze od  dve nedlje isti se postupak može ponoviti.   U toku mitarenja jata  preventivno se može davati antibiotik u tri navrata po nekoliko dana ali sa pauzama od  dve do tri nedelje između antibiotskih tretmana.
Time se štiti kolonija ptica od potencijalnih bakteriskih infekcija.  Ali se u potpunosti ne sprečava sporadično uginuće pojedinih primeraka.  Ne treba zaboraviti da bolesti kod štiglića izazivaju i virusi.  Protiv virusnih infekcija  još ne postoji   efikasno sredstvo lečenja. Sprečavanje viremije/viremija  u jatima štiglića za sada daje ograničene rezultate.  
Jačanjem imunig sistema ptica mogu se donekle smanjiti gubici od virusa.  Imuni sistem se podiže na viši nivo multivitaminskim preparatima, koje obavezno treba davati svim štiglićima za vreme mitarenja.  Najpodesniji su oni koji su vodorastvorljivi.  Više zelenila  jači imunitet:

To znači, da naročito u vreme mitarenja štiglića, zelena sveža hrana, koja je puna vitamina minerala i oligoelemenata, jača ospornost štiglića protiv virusa.
Higijena u celom ptičarniku, naročito u vreme mitarenja, mora biti podignuta na najviši mogući nivo.  Redovno čišćenje i dezinfekcija prostora u kome žive ptice smanjuje koncentraciju patogenih baktrija ali i virusa.  Hrana mora biti čista i uvek sveža. Uvek čista i sveža voda se podrazumeva sa multivitaminskim dodacima.
Sunce je najbolji ubica virusa.  Prostor u kome se čuvaju ptice treba da bude većim delom dana okupan direktnim prirodnim svetlom.  U vreme mitarenja ptice vole da se sunčaju. Zbog toga ptičarnik mora imati deo koji će biti direktno izložen svetlosti Sunca.  
Sve te mere mogu smanjiti uginuće štiglića na podnošljiv broj, ali ne mogu sprečiti sporadična uginuća ptica najslabijeg imuniteta.
U ovom mesecu izgubio sam dva mužjaka. Oba su dvogode ptice.  Bili su pri  kraju mitarenja što znači da im je imuni sistem bio prilično oslabljen. U oba slučaja uginuća su bila nagla, takoreći preko noći.
Ovakve gubitke smatram neizbežnim pa čak i normalnim.  Na ukupan broj ptica to je procentualno mali gubitak.  Pod uslovom da  nema novih neprijatnih iznenađenja.  Ako odgajivač u toku godine nema veće gubitke među starim štiglićima od 5%  treba da bude zadovoljan.

mića ::

Ako odgajivač u toku godine nema veće gubitke među starim štiglićima od 5%  treba da bude zadovoljan.

Ja sam imao neki dan veliki peh! Prošlogodišnji mužjak mi se zapleo za nit od zaštitne mreže i uginuo. Nisam stigao na vrijeme prekontrolirati ptice i zbog dehidracije je nastupilo uginuće. Ptice su mnogo znatiželjne i kače se sva moguća mjesta a to može biti pogubnu kao u ovom slučaju.

Al evo barem jedna optimistična slika iz uzgoja ove godine.



Pozzz

carduel ::

mića ::

Ako odgajivač u toku godine nema veće gubitke među starim štiglićima od 5%  treba da bude zadovoljan.

Ja sam imao neki dan veliki peh! Prošlogodišnji mužjak mi se zapleo za nit od zaštitne mreže i uginuo. Nisam stigao na vrijeme prekontrolirati ptice i zbog dehidracije je nastupilo uginuće. Ptice su mnogo znatiželjne i kače se sva moguća mjesta a to može biti pogubnu kao u ovom slučaju.

Pozzz

Nesrećni slučajevi u volijerima su nešto što niko ne želi, ali se događaju  skoro svake godine. Što je više ptica u ptičarniku takvih slučajeva je više. Ove godine sam izgubio na taj način jednu ženku i jednog mladunca. Štiglići nađu gde će se zakačiti bez obzira koliko se odgajivač trudio da sanira sva kritična mesta.


O značaju fotografije u reproduktivnom procesu štiglića već je pisano.  Po završetku reprodukcije štiglića značaj fotografije  nije ništa manji.  Ovo naročito važi kada se štiglići odgajaju u  volijerima i kada je način odgoja kolonijalnog a ne separatnog tipa.
Kako je nemoguće kontrolisati ptice hvatanjem  svake ptice pojedinačno,  fotografija pomaže pri proceni stanja jata u celini ali i pojedinačnih primeraka.
Dovoljno je jednom u 7 dana načiniti seriju fotografija  sa kojih se može utvrditi  opšte stanje zdravlja  i kondicije jata ali i svake pojedinačne ptice.
U procesu mitarenja prati se putem serije fotografija  pravilnost i brzina samog procesa.  Fotografije se arhiviraju  u kompjuteru  tako da se može  hronološki, kroz duži vremenski period  pratiti  stanje jata.  Promene i eventualni napredak u odgoju se kontrolišu  upoređivanjem  foto dogumetacije odgojnog procesa  za iste datume različitih godina.
Što su fotografije kvalitetnije, izvor informacija sa fotografija je značajniji.  Prosečnom foto opremom koja ne mora biti profesionalna, mogu se naslikati korektne fotografije.
Potrebno je samo malo truda i znanja.
Da bi ptice pozirale i bile mirne treba ih ,,prevariti,, tako što im se donese neka hrana iz prirode. Dok su štiglići zuauzetu oko hrane, odgajivač može da napavi čitavu seruju foitografija:

Značaj belančevina u ishrani štiglića je nesporan. Nema odgoja bez upotrebe belančenina. To je pravilo o kome se ne diskutuje. Ono o čemu se može diskutovati je poreklo belančevina koje odgajivači koriste u ishrani svojih ptica. Moraju li belančevine biti životinjskog porekla? Da li se štiglići mogu odgajati  na belančevinama biljnog porekla? Ako mogu, kakvi su rezultsti takvog odgoja? Postoje sporadični slučajevi gde su parovi štiglića odgojili mladunce bez belančevina poreklom od ,,životinja,,  Neophodne potrebe za belančevimama dobijali su pre svega iz hrane koja je uzeta iz prirode. To je raznovrsno poluzrelo semenje korova. U tom slučaju neophodno je priplodnim parovima omogućiti što veću količinu poluzrelog semenja korova u što svežijem stanju.  Za najveći broj odgajivača štiglića to je bukvalno nemoguća misija. Malo ko može, sate, provoditi po livadama, svakodnevno, ne bi li obezbedio dovoljno hrane iz prirode za svoje ptice.
Srećom to nije neophodno. Klijalo semenje u domaćoj radinosti sasvim dobro dopunjava i kompletira potrebu ptica za belančevinama.
Ne treba zaboraviti da u hrani koju odgajivač donosi iz prirode (poluzrelo semenje korova) uvek ima sićušnih živih stvorenja koja izvanredno obogaćuju kvalitet te hrane čineći je hranom prvog reda u ishrani štiglića. Dakle hrana doneta iz prirode je mešovita što se belančevina tiče. Jaja, lutke i larve raznoraznih biljnih vaši i drugih bubica su u stvari žive belančevine poreklom od insekata. Ovakav ,,miks,, čini  hranu iz prirode hranom broj jedan u ishrani štiglića. Klijalo semenje je po rangu važna dopuna takvoj hrani ali definitivno je na mestu broj dva.Treći izvor belančevina je poreklom iz kuvanog jajeta.
Čak i da odgajivač svoje ptice u reprodukciji hrani isključivo hranom iz prirode ona sadrži belančevine biljnog ali u određenoj meri i belančevine poreklom od insekata.
Takav način ishrane štiglića (hrana iz prirode, klijalo semenje, kuvano jaje) čini da ishrana štiglića lutkama i larvama brašnara nije neophodna. Ovo je važno pre svega za ljubitelje štiglića koji nisu u mogućnosti da odgajaju brašnare zbog nedostatka adekvstnih uslova.
Ko ima mogućnost odgoja ili kupovine brašnara dobro je da takvu mogućnost iskoristi i da ishranu svojih ptica obogati pre svega lutkama bršnara (belančevinasta bomba) i crvima. Ali prema mom iskustvu i saznanju brašnari nisu neophodna i nezamenljiva hrana u odgoju štiglića.
Ove sezone sve mladunce odgajio sam hraneći reproduktivne parove hranom koja nije sadržala ni larve ni lutke brašnara. Ne tvrdim da uspeh odgoja ne bi bio bolji, da sam koristio brašnare u ishrani svojih štiglića, ali i bez brašnara odgojni rezultati ove sezone su zadovoljavajući.

carduel ::

mića ::

Re: carduel
,,Zamolio bi nekog od uzgajivača, koji imaju iskustva u školovanju mladih cibukana iz rujna mjeseca, da mi kažu da li su ovi mladunci pogodniji materijal za učenje u odnosu na prva legla,,

,,Odgajivači,, sa ovih prostora hvataju mladunce u prirodi i uče ih pesmi. Štiglići se ne legu u ovom mesecu u prirodi, tako da su ti odgajivači uskraćeni za iskustvo koje očekuješ od njih.
Retko se događa i to u veštačkom odgoju da se mladunci izlegu u Septembru. Ovi Tvoji mladunci su važni iz drugog razloga. Predstavljaju dokaz da štiglići u veštačkom odgoju produžavaju reproduktivni ciklus što za domestifikaciju važna činjenica.

Najmlađe mališane u prirodi sam vidio sredinom 9 mjeseca što bi značilo da su izleženi oko 25. - 29. 8. Iz ovog se vidi da se štiglići u prirodi legu samim krajem 8 mjeseca. Razlika između mojih mladunaca, koje sam postavio zadnje na forum, i mladih u prirodi je tjedan dana. Mišljenja sam da ovo nije pravilo nego izuzetak isto kao što veoma mali broj uzgojenih parova štiglića za sada ima mlade u 9 mjesecu.

Na ovom stupnju domestifikacije, kada smo na malom F broju, to i nije neko produžavanje reproduktivnog ciklusa. Isto tako, ptice koje se cijelu godinu drže u volijerama, na prirodnom režimu, će sporije ili gotovo nikako pomicati ovaj ciklus. Jedino ptice kojima mi možemo u vještačkim uvjetima nametnuti novi režim će brže produžavati ovaj ciklus.

I pticama iz prirode kao i uzgojenim pticama se može manipulirati. Sve ovisi šta se ima za cilj sa tim postupkom.

Samo da korigiram svoj stari post jer su me ptice na to natjerale. Danas sam fotografirao 3 mlada štiglića koji su još uvijek u roditeljskoj pratnji, što znači da se još nisu osamostalili. Po dužini repova bi rekao da su mladunci starosti 30-ak dana. Po ovome se može zaključiti da su se izlegli u drugom dijelu 9 mjeseca. Ovu su za sada najmlađi "cibukani" koje sam vidio i uslikao u prirodi. Iako je rijetkost ali činjenica je da pojedini parovi (iz njima dobro znanih razloga) idu u reprodukciju i krajem septembra. Zanimljivo, zar ne!  

mića ::

Ali prema mom iskustvu i saznanju brašnari nisu neophodna i nezamenljiva hrana u odgoju štiglića.

100% provjereno!  

U F8 generaciji mladi štiglići su masovno menjali repna pera. Svi su menjali  bočna pera sa špilerima i to dva po dva simetrično. Manji broj mladunaca izmitario je kompletan rep:

Na početku sezone nekoliko odgajivača,  pokazalo je  slike sa nasadom  a kasnije i mladunce. Kako je sezona odmicala,  sve je manje bilo slika iz ovogodišnjeg odgoja štiglića i evo krajem sezone uopšte nema slika štiglića odgajenih ove godine.
Šta se dogodilo sa  vašim štiglićima    

 

Kao i  predhodnih sezona  slikom i tekstom,  prikazao sam kompletan reproduktivni proces svojih ptica.
 Rezultati ovogodišnjeg rada se vide. Štiglići su uglavnom pri kraju mitarenja  u dobroj kondiciji:

jako lepe ptice gosp.Mico,moji su hvala bogu zivi i zdravi,izmitarili su se i lepo utegli,istina broj prezivelih je prepolovljen iskljucivo mojom greskom,nemam vremana da ih slikam i postavim zbog nekih zdravstvenih problema u porodici retko sam i kuci,ali ipak kad uhvatim vremena pregledam temu ovako na blic..jos samo lepo da prezime i odlicno,zivi bili

poz,imao bih jedno pitanje pa ako neko ima volje da odgovori,situacija je ovakva,nocas mi je nesto udarilo u prozor i poplasilo ptice,jutros su sve dobro osim jedne zenke koja je bacila 3-4 letna pera i to ona najduza samo na jednom krilu,sad dodje onako nekako neizbalansirana u letu:lol: ,inace sve ptice pa i ona su se vec izmitarile,interesuje me sta se desava sad sa tim nedostatkom,hoce li te peruske izrasti ponovo sada ili ili tek na sledecem menjanju perja,ako hoce,koliko im dugo treba,ovo mi se nikada nije desilo,bar ne sa letnim perima tako da nikad nisam ni pratio tu pojavu i stvarno nemam predstavu sta ce dalje biti,izvinjavam se adminu sto pitanje nije u pravoj temi,hvala unapred,ziveli

Pera u repu i u krilima rastu cim opadnu, trebace im oko 3-4 nedelje da izrastu u punoj velicini. Sem sto je dozivela stres, nikakve druge poslediice nema. Moj savet, ako vidis da ima poteskoca sa letenjem, stavi je u manji kavez, daj neki vitamin da malo ublazis stres i instaliraj nocno svetlo ako ga vec nemas. Nemora da znaci da je nesto udarilo u prozor, moze i mali mis da prouzrokuje tako nesto, oni dostizu svuda.

Bortes,
Ne sekerijaj se pera na krilima stiglica ce opet porasti,ali za 40-42 dana.

hvala obojici na odgovoru,ipak je nesto opalilo u prozor,nasao sam trag krvi,inace to mi je u kuci gde zivim samo u nekoriscenoj sobi,nema miseva,valjda ce se dovesti u red,hvala jos jednom

Svakako je preporuka da imas nocno svetlo.Juce je bio zemljotres sa epicentrom u Kosovskoj Mitrovici, osetio se do Nisa kako sam obavesten, inace se desio preko dana. Inace zemljotres i manjih razmera ako se desi preko nici znaci puni kavezi perja, ovaj put je bio usred dana i imali smo srece.

Pitanje je kolika je ta volijera ako je preko 10 m2 onda nema problema.

Dimenzije su DXSXV 2mX1.5mX1.5m