Parenje i uzgoj štiglića

mića ::

Dalibore, bićeš Ti veeeeliki i poznat odgajivač Štiglića.
Biće mi žao ako se Zorane naljutiš zbog mog predhodnog posta. Odgledao sam klip koji si postavio. Oduševio se svim ostalim što sam video i rastužio kada sam video one predivne ptice u malim kavezima.
Postoji u mnogim delovima Balkana i ne samo Balkana tradicija čuvanja ptica pevačica u malim kavezima. Tradiciju treba poštovati. Ali ako ništa ne bi menjali i ako bi sve ostalo na tradiciji ne bi bilo napretka ni prosperiteta. Postoje tradicije koje su se dokazale i pokazale kao vanvremenske vrednosti. Kao takve, njih treba i poštovati i primenjivati, jer su se dokazale kao trajne vrednosti. Postoje tradicije koje treba menjati. Na mesto njih treba stvoriti nove vrednosti koje će vremenom postati tradicionalne. Nove vrednosti ne mogu biti suprotne humanosti i etici.
Neka tradicionalna ponašanja prema ostalim živim bićima moramo promeniti. Te promene će biti od obostrane koristi. Ne smemo dozvoliti da ni jedno živo biće na planeti pati a pogotovu mi ne smemo biti uzrok toj patnji.
Svaki živi stvor zarobljen u malom prostoru je nesrećan živi stvor. Pa tako i Štiglić. Čovek koji tvrdi da životinje nemaju osećanja je definitivno bezosećajna osoba. Senzibilitet je važna odlika i merilo čovečnosti.

Neću se naljutiti zbog ovog,jer cijela Dalmacija i Bosna i Hercegovina drže grdeline pjesme u malim ćibama.Samo mislim da se vi tješite,ako ga stavite u kavez 80X40X40 i mislite da je sretniji nego u malim ćibama.Kod mene su u ovim malim ćibama(kavezima) od osmog mjeseca pa do januara (naravno koji ostanu do tad kod mene,ako prođu sa pjesmom),a ostatak godine su u volijerama.To se može vidjeti na mojim video klipovima .
Kad bi gledali sa moralne strane,ja sam prvi zato da ih sve pustimo u prirodu ,da imaju potpunu slobodu.
Isto tako želim da napomenem,puno bitnije je kako ih se drži ,nego u kolikom prostoru.Kod mene im je svakodnevno dostupno kupanje,hrana im je Švedski stol ,zelen imaju bar 3-4 puta tjedno ,jabuka im je 2 puta tjedno,čisto im je ,suho im je,redovno se iznose na sunčanje,pa šta im fali .

zoranV ::

mića ::

Dalibore, bićeš Ti veeeeliki i poznat odgajivač Štiglića.
Biće mi žao ako se Zorane naljutiš zbog mog predhodnog posta. Odgledao sam klip koji si postavio. Oduševio se svim ostalim što sam video i rastužio kada sam video one predivne ptice u malim kavezima.
Postoji u mnogim delovima Balkana i ne samo Balkana tradicija čuvanja ptica pevačica u malim kavezima. Tradiciju treba poštovati. Ali ako ništa ne bi menjali i ako bi sve ostalo na tradiciji ne bi bilo napretka ni prosperiteta. Postoje tradicije koje su se dokazale i pokazale kao vanvremenske vrednosti. Kao takve, njih treba i poštovati i primenjivati, jer su se dokazale kao trajne vrednosti. Postoje tradicije koje treba menjati. Na mesto njih treba stvoriti nove vrednosti koje će vremenom postati tradicionalne. Nove vrednosti ne mogu biti suprotne humanosti i etici.
Neka tradicionalna ponašanja prema ostalim živim bićima moramo promeniti. Te promene će biti od obostrane koristi. Ne smemo dozvoliti da ni jedno živo biće na planeti pati a pogotovu mi ne smemo biti uzrok toj patnji.
Svaki živi stvor zarobljen u malom prostoru je nesrećan živi stvor. Pa tako i Štiglić. Čovek koji tvrdi da životinje nemaju osećanja je definitivno bezosećajna osoba. Senzibilitet je važna odlika i merilo čovečnosti.

Neću se naljutiti zbog ovog,jer cijela Dalmacija i Bosna i Hercegovina drže grdeline pjesme u malim ćibama.Samo mislim da se vi tješite,ako ga stavite u kavez 80X40X40 i mislite da je sretniji nego u malim ćibama.Kod mene su u ovim malim ćibama(kavezima) od osmog mjeseca pa do januara (naravno koji ostanu do tad kod mene,ako prođu sa pjesmom),a ostatak godine su u volijerama.To se može vidjeti na mojim video klipovima .
Kad bi gledali sa moralne strane,ja sam prvi zato da ih sve pustimo u prirodu ,da imaju potpunu slobodu.
Isto tako želim da napomenem,puno bitnije je kako ih se drži ,nego u kolikom prostoru.Kod mene im je svakodnevno dostupno kupanje,hrana im je Švedski stol ,zelen imaju bar 3-4 puta tjedno ,jabuka im je 2 puta tjedno,čisto im je ,suho im je,redovno se iznose na sunčanje,pa šta im fali .

Mada filozofija nije moja najača vrlina uzeču si za pravo da ja kao početnik uđem između Vas dokazanih majstora ptičarstva i dam svoje mišljenje:
Ako, citiram: "Senzibilitet je važna odlika i merilo čovečnosti" onda svi mi ljudi moramo se odreči od odgoja, lova i sve ostalo šta civilizirani homo ubražnjava, radi i eksperimentira sa sve vrste životinja.
Visoki stepen razvoja kod čoveka doprineo je da vlada sa našom planetom.

Što se tiče do veličine kafeza gde smeštamo ptice ja se slažem da to treba biti što veči, hranu treba obezbediti što je moguče više iz prirode a što je moguče manje davati pticama sintetičkih vitamina i hrana nabijena sa puno hemikalija.

Od onoga što sam mogao saznati skolovanje ptica u malim kafezima je ispitana stvar više od preko 100 godina.
Ovo se odnosi za vrste zebe, dok za ostale ptice pevačice ne važe iste proporcije.

Tradicuja je dobra osobina ali ako je neko izmislio "toplu vodu" netreba se truditi da se to dokazuje, znači svi mi se stremimo ka novih saznanja i uspeha u svakoj oblasti.
Tako je i u ptičarenju, svako mora da savladava "korak po korak" i da postiže uspehe.

Kod Vas dokazanih majstora vidi se visoki nivo preko Vaših klipova i fotografije koje postavljate po forumima.

Valjda čemo i mi početnici da uspemo kao i Vi, normalno ako nam prenosite Vaše znanje i iskustvo.

Pozdravljam

Uvijek sam spreman prenositi iskustvo na mlađe i na početnike.Kod mene nema tajni u ovom hobiju.Na grdeline (štigliće) držim iz ljubavi i trudim im dati maximalno koliko je moguće da budu sretni u zatočeništvu.Ali ,zamislite da ih držim,sad dok ih školujem u kavezima 100X50x40 i da ih imam 20 komada ,pa da ih moram svaki drugi dan iznijeti na sunce,da se osunčaju,morao bi zaposliti 2 fizička radnika da to nosaju .
Ja idem na to da stvorim svoje matično jato pjevača,tako da će se pariti i živjeti u volijerama ,pa neće biti problema.Sve dok to ne dobijem(nadam se idućih 2-3 godine),moram se ovako mučiti i prebacivati.
Moje ženke grdelina su u volijerama( 6 komda) i 3 grdelina (koji pare kanarinke,radi baštardiranja),kao i desetak kanarinki ,dok su baštardi u parilicama i spremaju se za izložbu.
Ovi u stalaži kreću sa školovanjem i od 15.10 kreće selekcija.Oni koji ne budu zadovoljavali sa pjesmom,otpadaju( idu na poklon ili idu u prirodu )
Tako da će na kraju ,od njih 15 ,ostati tek 3-4 komada,koji u januaru idu u pripremu za parenje i uživanje.

P.S. U predhodnom postu,kad sam nabrajao šta sve dobivaju moje ptice,zaboravio sam napomenuti da imaju i sexa na izobilje

zoranV ::

Uvijek sam spreman prenositi iskustvo na mlađe i na početnike.Kod mene nema tajni u ovom hobiju.Na grdeline (štigliće) držim iz ljubavi i trudim im dati maximalno koliko je moguće da budu sretni u zatočeništvu.Ali ,zamislite da ih držim,sad dok ih školujem u kavezima 100X50x40 i da ih imam 20 komada ,pa da ih moram svaki drugi dan iznijeti na sunce,da se osunčaju,morao bi zaposliti 2 fizička radnika da to nosaju .
Ja idem na to da stvorim svoje matično jato pjevača,tako da će se pariti i živjeti u volijerama ,pa neće biti problema.Sve dok to ne dobijem(nadam se idućih 2-3 godine),moram se ovako mučiti i prebacivati.
Moje ženke grdelina su u volijerama( 6 komda) i 3 grdelina (koji pare kanarinke,radi baštardiranja),kao i desetak kanarinki ,dok su baštardi u parilicama i spremaju se za izložbu.
Ovi u stalaži kreću sa školovanjem i od 15.10 kreće selekcija.Oni koji ne budu zadovoljavali sa pjesmom,otpadaju( idu na poklon ili idu u prirodu )
Tako da će na kraju ,od njih 15 ,ostati tek 3-4 komada,koji u januaru idu u pripremu za parenje i uživanje.

P.S. U predhodnom postu,kad sam nabrajao šta sve dobivaju moje ptice,zaboravio sam napomenuti da imaju i sexa na izobilje

Nisam ni očekivao da ćeš se složiti samnom. Normalno je da čovek opravdava ono što čini i pred sobom i pred drugima. Ti si jedan od najboljih odgajivača Štiglića na ovim prostorima. To ne znači da je sve što činiš ispravno i da nema mesta kritici. Moja opaska nje ni lična ni zlonamerna. Naprotiv. Principijelna je i dobronamerna. Svako u svom radu sa pticama negde greši. I ima stvari sa kojima se drugi ne slažu ili koje mogu zameriti. U mom radu sa pricama postoji spisak, koji sam napisao da dih sebe podsetio šta trebam da popravim i promenim. Nije dug. Ali je spisak. Ništa nije dovoljno dobro da ne može biti bolje.
Ni Ti, niti bilo ko drugi, ne može me ubediti da ptica u malom kavezu nije u velikom stresu i patnji. Bilo da je jedan dan, mesec, više meseci ili godina u njemu. Kroz svoj staž ptičara nailazio sam na primere gde Štiglić (najčešće mužjak) veliki deo života provede u malom kavezu iz koga ga ponosni vlasnik osloboti pošto ptica ugine. Nedopustivo. Što se sexa kod Štiglića tiče. Najviše sexa imaju mužjaci u malim kavezima. Naje.ali su.
Dok je u drugim državama držanje ptica pevačica faune evrope u malim kavezima prepušteno savesti ptičara u Srbije je to pitanje zakona. Postoji pravilinik o prostornom smeštaju ptica koji mora poštovati savako ko želi legalno da ih čuva i odgaja. Ljubitelji ptica koji su prijavili svoje ptice radi legalizacije u obavezi su da poštuju zakonske odredbe o veličini kaveza u kome se mogu ptice držati. Samo u nekoliko situacija koje su zakonom precizirane, ptice mogu kratko vreme provesti u kavezu manjih dimenzija nego što je propisano. Zakon nam ne dopušta da ih držimo u malim kavezima radi treninga-učenja pesme. Hteli to ili ne, prinuđeni smo da napustimo srednjovekovne metode treniranja Štiglića. Moramo pronaći nove načine, metode kako bi postigli postavljeni željeni cilj što se pesme tiče. To je zadatak koji novo vreme postavla svim ljubiteljima štiglićeve pesme. Noročito pred mladim ljubiteljima pesme štiglića, koji će sigurno naći zadovoljavajuće rešenje.
Dve godine razrađujem metodu učenja Štiglića pesmi koja je sasvim suprotna od tradiconale metode. Vreme je kratko da bi se izvukli validni zaključci. Ne izgubim li trku sa vremenom (što se realno može dogoditi s obzirom na moje godine) opisaću metodu rada na forumu kada/ako bude dala zadovoljavajuće rezultate.

Od ovog sa slike se neces naslusati pesme, tj od ove.
Mico, postojci zakon i pravilnik su nedoreceni. Ja postavih pitanje koje mere i dimenzie su za 1 i 2 ptice, pa jos nisam dobio odgovor. A ako dodamo po 25% dodatnog prostora za svaku dodatnu pticu, ja garantujem da Vasi smestajni kapaciteti ne zadovoljavaju pravilnik u koji se uzdate. Da li ste mozda racunali?

Mića,slažem se ja sa tobom,vjeruj mi da sam sretan kad su mi ptice u volijerama ili parilicama,ali....



Svaka ptica u kavezu je ptica u zatočeništvu i niti jedna nije sretna u zatvoru,ma kako on velik,ili malen bio.Ja držim ptice iz ljubavi i samo iz ljubavi,vjeruj mi,ali se neke stvari moraju odraditi i to je tako.U predhodnom tekstu sam to pokušao objasniti.Meni je u štiglića bitna pjesma,a izgled manje -više mi nije bitan.Kad napravim matično jato sa svojom pjesmom,neće biti potrebe da budu u malim kavezima više od mjesec dana,dok se ne preslušaju.Vidio si uzgajivače malinoa,i oni drže kanarince u malim kavezima,to je za njih normalno ili?


Ja sam ovu godinu izlegao 60-ak baštara i 20-ak štiglića i svi su mi živi i zdravi i u top kondiciji,a to je zato što mi svi mladi od mjesec dana idu u volijere i tu budu do kraja osmog mjeseca.Maksimalno dobivaju hranu iz prirode,i tu su i obavezni crvi brašnari,naravno svježi.Tako da ja mislim da im sad mali kavezi dođu dobro da se malo smire i srede. Evo danas je jedan izdvojen iz škole ,tako da će do kraja desetog mjeseca ih ostati oko 4-5 komada ,a ostali će biti u volijerama,dok ne dobiju novog vlasnika ili u proljeće odu u prirodu.
Nekad razmišljam o pticama u prirodi i u zatočeništvu.Pa čak mislim da bi ponekad trebali biti sretni što su u kavezima,kad je vani -20 i kad im snijeg okuje hranu i vodu .Sve u svemu,slažem se sa tobom u dosta toga i drago mi je čitati tvoje postove,jer mladi ptiičari i početnici imaju šta naučiti iz tih te tvojih tekstova.Čak ti mogu reći da se sa tobom slažem i najviše od svih uzgajivača ,a u kontaktu sam sa dosta njih ,što preko telefona i poznanstva osobnog ,kao i preko foruma koje pratim,a pratim aktivno tri foruma o pticama pjevicama.Samo nastavi tako i želim ti sreću u daljnjem uzgoju ,kao i svim drugim članovima foruma

Evo našao sam jedan video isječak od 26.02 ove godine,pa pogledajte kako to izgleda kod mene,a usput ćete vidjeti da su u stalaži ostala samo još 2 komada u malim kavezima,koji su čekali red na parenje .



https://www.youtube.com/watch?v=3yFUJA5HVQ4

A evo snimka od 29.01.2011 tu možete čuti u kojim dimenzijama su grdelini


https://www.youtube.com/watch?v=Q3bsoEs9Bc0

Evo još jedan video od 26.01.2011


https://www.youtube.com/watch?v=ziRUF835ZjE

Zokbok988 ::

Od ovog sa slike se neces naslusati pesme, tj od ove.
Mico, postojci zakon i pravilnik su nedoreceni. Ja postavih pitanje koje mere i dimenzie su za 1 i 2 ptice, pa jos nisam dobio odgovor. A ako dodamo po 25% dodatnog prostora za svaku dodatnu pticu, ja garantujem da Vasi smestajni kapaciteti ne zadovoljavaju pravilnik u koji se uzdate. Da li ste mozda racunali?

Na slici je mladunac od ove godine još nezrele maske. Trenutno više liči na ženku a ponaša se kao mužjak. Po čitav dan nešto pevuši i mrmlja. Inače imam mužjake koji liče na ženke ali i ženke koje liče na mužjake. Teško je ponekad pol odrediti na distanci. Procenu pola treba raditi iz ruke.
Matematika mi nije jaka strana. Nema šta da računam. Očigledno je da imam višak ptica i manjak prostora. To je bilo još prošle godine. Situacija ove godine je još nepovoljnija u odnosu na prostor:ptice. Ono što je bitno prenaseljenos se nije odrazila loše na zdravlje ptica niti na reprodukciju. Ja sam u tome nastradao. Teško je nahraniti tolika gladna usta. I pored svega smrtnost među mladima je bila zanemarljiva (4). To je na blizu 80 izleženih mladunca različitih vrsta zaista neznatan gubitak. Početkom novembra ili krajem oktobra (videću) obavljam redovni jednogodišnji popis ptica. Posle popisa smanjujem broj ptica koliko god je moguće.Tako da se nadam da ću se ubrzo uklopiti u zakonske okvire što se prostora tiče. Sledeće godine ne planiram masovan odgoj Štiglića. Dvadesetak mladunca a možda i manje.

zoranV ::

Evo još jedan video od 26.01.2011


https://www.youtube.com/watch?v=ziRUF835ZjE

OZBILJAN RAD DAJE OZBILJNE REZULTATE. Uslovi su vrhunski. Ptice negovane lepe i zdrave. Sve ovo je za respekt. U svemu ovome što se na klipovima vidi možeš biti uzor ostalim ptičarima.
A ono što mi se nije dopalo to sam predhodno napisao.

Sve 5. Ni meni ono nije drago,ali ponavljam ,neka žrtva mora postojati ,da bi se došlo do uspjeha.

evo jedan u malom kavezu

https://www.youtube.com/watch?v=v1Tj6eX-V_U&feature=related

Pa nisam hteo da se umesam u ovu temu, ali sto bi profesori rekli "povuklo me gradivo".
Naime, kada govorimo o domestifikaciji nedvosmisleno mislimo na pripitomljavanje divljih ptica i naš uticaj na njih da svoje ponašanje dovedu do granice mogućeg kao ponašanju u prirodi. Tu mislim na njihovo kretanje po zatvorenom prostoru (da ne udara u žice kaveza), pa dalje na uzimanje hrane, pa korak dalje da peva u zatvorenom prostoru i na kraju faza reprodukcije tj. razmnožavanje. Uz svo uvažavanje prethodnih učesnika u ovoj temi o emociji ptica je apsurdno govoriti. Veliki problem imamo prepoznati emocije među nama ljudima a kamoli pticama. Ptica kroz svoje ponašanje pokazuje stanje u kome se nalazi, tj fazu domestifikacije koju je dostigla a ne emocije. Da je pas čovekov najbolji prijatelj rekao je čovek a ne pas. Toliko o emocijama.
Što je prostor gde se štiglići pare manji, mislim na klasične parilice, tu je faza domestifikacije u višoj fazi. Ne kažem da je uzgoj u volijerama lak, ali sigurno lakši nego u parilici i naš je zapravo cilj da ih dovedemo u fazu kada će prostor biti podjednako dobar za parenje kako kanarinca tako štiglića ili tigrice. Kada se govori o velikim volijerama u kojima se uslovi približe prirodnim sa prirodnom florom, dešava se da sam odgajivač i ne vidi ptice do samog izlaska iz gnezda, a one su nakon toga u veoma sličnom stanju kao da su i uhvaćene u prirodi. Ne prenosi se sa kolena na koleno privikavanje životu u zatvorenom prostoru. Sličnos takve ptice i ptice uhvaćene iz prirode se moglo do skoro mislim na vreme kada su se ptice mogle hvatati i testirati.
Bio sam svedok da u jednom kavezu bila ptica koja je uhvaćena iz prirode, a u drugom ptica koja se izlegla u velikom ptičarniku (moga dede). Period privikavanja i adaptacije bio je isti. Isto vreme otrebno da obe ptice propevaju. Dok ptice izležene u parilicama su sasvim nešto drugo.
Nema potrebe da na ovom forumu budemo servilni jedni drugima i prećutkujemo ono što mislimo zarad ne znam ni čega, nego da menjamo iskustva i stičemo svoja.
Pozdrav!!!!!!!!

jigor ::

Uz svo uvažavanje prethodnih učesnika u ovoj temi o emociji ptica je apsurdno govoriti. Veliki problem imamo prepoznati emocije među nama ljudima a kamoli pticama. Ptica kroz svoje ponašanje pokazuje stanje u kome se nalazi, tj fazu domestifikacije koju je dostigla a ne emocije. Da je pas čovekov najbolji prijatelj rekao je čovek a ne pas. Toliko o emocijama.

Svaka životinja ima fizička i duhovna svojstva po kojima je prepoznatljiva. Spektar emocija kod životinja je bogat i raznovrstan. Najčešće emocije koje se uočavaju, sreću i prepoznaju kod Štiglića su:
STRAH, PANIKA, STREPNJA, TUGA, NEPRIJATELJSTVO, GNEV, LJUBOMORA, STRAST, ZADOVOLJSTVO, LJUBAV, SREĆA...
O svakoj od ovih emocija može se posebno govoriti. Kada se javlja? Kakva situacija izaziva određevu emociju? Kako se ispoljava? Koliko traje? Kako se odražava na fizičko stanje ptice?
To bi nas jako udaljilo od teme. Ako ima zainteresovanih Forumaša može se otvoriti posebna tema o emocijama kod Štiglića ili ptica pevačica uopšte.

[/quote]
Ako ima zainteresovanih Forumaša može se otvoriti posebna tema o emocijama kod Štiglića ili ptica pevačica uopšte.[/quote]


Veoma interesantna polemika, ja bi voleo da se otvori nova tema kako predlaze mica

jigor ::

Da je pas čovekov najbolji prijatelj rekao je čovek a ne pas. Toliko o emocijama.

Sjećam se jedne scene koja se desila unatrag 10-ak godina kad je prijatelj odlučio nabaviti štene pa smo krenuli put Mostara da ga preuzmemo. Došli smo kod uzgajatelja i gledali majku i njenu štenad kako se igraju sa velikim veseljem. Pravi pseći nestašluci. Kučići su bili samostalni i socijalizirani i dolazili su nama na koji zagrljaj i milovanje po glavi. Sve je bilo dobro dok nismo izabrali štene i stavili ga u kutiju pa na prednji sic i tako ga prevezli 30-ak kilometara doma. Cijelo vrijeme puta, maloprije razigrano štene, je preležalo na podu kutije sa suzama koje su padale preko njegove njuškice na papir kutije.

E sad se ja pitam da li su to emocije ili nešto drugo?

Možda bi bilo najbolje da su sve životinje flegme, ne znam!

Pozzz

Ma emocije su se samo provukle kroz temu, nismo o tome govorili nego o uzgoju stiglica u malim, vecim ili velikim prostorima i kako oni uticu na pticije ponasanje i tok domestifikacije.

Razradjujemo temu MANJI PROSTOR-VECA MUKA,VECI PROSTOR MANJA MUKA!
Pozdrav!

Evo da i ja napisem nesto po ovom pitanju. Nekoliko godina izvodim stiglice i svake godine im smanjujem parilicu, zna se sa kojim ciljem. Evo ove godine sam ih uspesno pario u parilici 60x50x30(DxVxS), ali mladi koji su sada u volijeru, su ipak divi. Moje mislenje je da treba jos mnogo, mnogo godina da bi se stiglic smirio kao kanarinac, a mozda svi mi to i ne docekamo na zalost. Divljina je njemu u krvi. Uzmimo primer i bastarde, iako im je mati kanarinka uvek poprime divljinu od oca. Ja bastarde izvodim isklucivo od stiglica izvedenih kod mene, ali i kod njih postoji ona divljina koju imaju bastardi dobiveni od stiglica uhvacenih u prirodi.
Pozdrav svima i evo neka slicica od mojih.
https://2img.net/r/ihimizer/img534/2820/dsci2325.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img4/5589/dsci2326f.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img190/9842/dsci2327.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img819/8531/dsci2328.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img703/6743/dsci2332.jpg

Ne znam zasto neki zive u zabludi da je sto manje prostor u kome su izlezeni stiglici znaci da ce ptice biti mirne. sto je bitnije mirnoca ptice nema veze sa stepenom domestifikacije, postoje kanarinci koji lome kaveze od divljine, a postoje i stiglici koji su mirni kao bubica ali nemaju nagon za parenjem. Ja sam video stiglice koji su odgojeni u malim kavezima duzine 40 cm, koji su bili divlji kao da su iz prirode doneseni. Nemojte gledati prostor u kome ih izvodite, gledajte da ih izvedete sto vise.

Ivica ::

Evo da i ja napisem nesto po ovom pitanju. Nekoliko godina izvodim stiglice i svake godine im smanjujem parilicu, zna se sa kojim ciljem. Evo ove godine sam ih uspesno pario u parilici 60x50x30(DxVxS), ali mladi koji su sada u volijeru, su ipak divi. Moje mislenje je da treba jos mnogo, mnogo godina da bi se stiglic smirio kao kanarinac, a mozda svi mi to i ne docekamo na zalost. Divljina je njemu u krvi. Uzmimo primer i bastarde, iako im je mati kanarinka uvek poprime divljinu od oca. Ja bastarde izvodim isklucivo od stiglica izvedenih kod mene, ali i kod njih postoji ona divljina koju imaju bastardi dobiveni od stiglica uhvacenih u prirodi.
Pozdrav svima i evo neka slicica od mojih.
https://2img.net/r/ihimizer/img534/2820/dsci2325.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img4/5589/dsci2326f.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img190/9842/dsci2327.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img819/8531/dsci2328.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img703/6743/dsci2332.jpg

Jako lepo jato. Čisti balkanci. B R A V O
Mladi su zdravi i napredni. Ovakvi prizori me obraduju. Obožavam mlade Štigliće. Kao deca su. Divlji i neposlušni.

mića ::

Jako lepo jato. Čisti balkanci. B R A V O
Mladi su zdravi i napredni. Ovakvi prizori me obraduju. Obožavam mlade Štigliće. Kao deca su. Divlji i neposlušni.

Hvala Mico. I ja isto tako dozivljavam stiglice. Bas kao deca. I zato i mislim da nema lepse pticice od mladog stiglica. Imaju u sebi nesto sto druge ptice nemaju.
Pozdrav!

Evo još koja slikica od mene!

Mama



Tata (na slikama je prikazana razlika u intenzitetu boje maske kada se mužjak nalazio u sezoni parenja i sad kad izlazi iz mitarenja)



Djeca



















Pozdrav svima.

Re: carduel
D I V N O
To više nisu deca već momci i devojke
Lepši od roditelja. Exterierno su CCB Štiglići. Inače moja omeiljena podvrsta. Krajem zime, pred sledeću sezonu parenja biće pravil lepotani.

PROBLEM IMUNITETA NAŠIH ŠTIGLIĆA

Razmišljao sam gde da postavim ovaj tekst. Odlučio sam da to bude u ovoj temi. Razlog je posećenost teme. Veliki broj ljubitelja Štiglića će temu videti i pročitati. Drugi razlog je u tome što je tema povezana sa problemima odgoja Štiglića na više načina.
Pisaću o problemu o kome mnogi odgajivači Štiglića nerado govore. Kada se takav problem javi, a javiće se sigurno, ili se već javljao i ponovo će se javljati, obgajivač Štiglića nerado o tome govori, smatrajući problem svojim neuspehom ili nepoznavanjem principa odgoja Štiglića. Pogotovu se problem ne iznosi u javnost. Pomoć se traži u vidu saveta od bliskih prijatelja ptičara ili od veterinara iz najbližeg okruženja. Nema ljubitelja Štiglića kod koga taj problem ne postoji kao stalan ili povremen.
Radi se o bolestima i gubicima usled obolevanja kod mladih i kod starih ptica. Svake godine, bolesti (u populaciji Štiglića koji se čuvaju i odgajaju u veštačkim uslovima) odnesu veliki broj ptica. Za sada lečenje pojedinih primeraka kao i preventivni tretman celog jata ne daju zadovoljavajuće rezultate.
Razlogi zbog kojih gubimo bitke u borbi sa bolestima kod Štiglića su mnogobrojni. Jedan je nemogućnost kauzalnog-uzročnog lečenja obolele ptice. Kada Štiglić pokaže prve znake bolesti, najčešće se primenjuju antimikrobni lekovi širokog spektra. Takvo lečenje u većem broju slučajeva završava pre ili posle gubitkom obolele ptice.
U našim uslovima mogućnost kauzalnog lečenja je mala. Da bi se ptica lečila na ispravan našin, mora se od obolele ptice uzeti materijal za bakteriološku analizu. Mora se tražiti uzročnik bolesti iz krvi, stolice, brisa ždrela, sekteta nosa ili očiju ptice. Procedura nije jednostavna. Dostupna je odgajivačima koji žive u velikim gradovima. Nije jeftina. Po pronalaženju uzročnika radi se antibiogram. Odnosno mora se ispitati na koji antimikrobni lek je uzročnik bolesti osetljiv. Kada se utvrdi osetljivost mikroorganizma, lečenje se sprovodi upotrebom adekvatnog antibiotika. Sam postupak zahteva oderđeno vreme. Često ptica ne doživi dan kada će otpočeti primena leka. Time je cela procedura bila uzaludna. Jedina korist (ograničenog dometa) može biti u tome što će odgajivač preventivno primeniti antimikrobni lek na celo jato. Lek za koji je utvrđeno da deluje na mikroorganizam koji je usmrtio prvoobolelu pticu. Time se sprečava oboljevanje i gubitak od te bolesti kod drugih Štiglića.
Jata naših Štiglića su opterećena raznovrsnim bakterijama, virusima, gljivicama i ostalim mikroorganizmima. Ovi napasnici su često pritajeni u jatu i samo vrebaju momenat kada će isled smanjene otpornosti ptica izazvati bolest. Povremeni tretman antimikrobnim lekom/lekovima širokog spektra delovanja je ograničenog dometa. I pored primene takvih lekova ne postoji nikakva garancija da Štiglići ne oboljevaju periodično u manjem ili većem obimu.
Moguće objašnjenje za toluko veliku prisutnost raznih mikroorganizama kod naših Štiglića je u tome što su Štiglići koje čuvamo u bliskom kontaktu sa Kanarincima. Ne poznajem ptičara koji sa Štiglićima paralelno ne čuva ili ne odgaja i Kanarince. U istom ili bliskom okruženju. Nije neophodno da bastardira, (Štiglić x Kanarinka) dovoljno je da su ptice u zajedničkom smeštaju pa da dođe do prelaska mikroorganizama sa Kanarinaca na Štigliće. Kanarinci su na veliki broj mikroorganizma tokom vekova domestifikacije stekli imunitet. Deo stečenog imuniteta prenose nesleđem na potomke. To ne znači da Kanarinci ne obolevaju. Bolesti se javljaju i u populaciji Kanarinaca. Smrtnost od infekcija prouzrokovanim mikrobima se takođe javlja kod Kanarinaca. Ali upoređujući gubitke među Kanarincima i Štiglićima od zaraznih bolesti, nailazimo na činjenicu da je populacija Štiglića daleko ugroženija od pulacije Kanarinaca.
Analogiju sa ovom pojavom možemo naći u istoriji ljudske civilizacije. Kada su beli kolonizatori (najčešće iz Evrope) porobljavali narode drugih kontinemata koristili su silu i tehniku svog oružja. Bez obzira kolika je ta sila oružija bila, daleko veći broj domorodačkog stanovništva stradao je od zaraznih bolesti koje je beli kolonizator sa sobom doneo, nego od oružija. Izvesno je da mnogi narodi Severne Amerike, Južne Amerike i Afrike nikada ne bi bili poraženi i porobljeni da beli kolonizatori nisu imali moćnog saveznika. Mnogobrojne mikroorganizme (na koje su oni manje ili više bili imuni) koji su desetkovali vojsku ali i domorodačko stanovništvo. Domoroci pomenutih kontinenata nikada pre toga nisu bili u kontaktu sa mnogim mikroorganizmima, tako da je njhov imuni sistem bio nespreman da se odupre najezdi virusa, bakterija, gliva... koje su doneli sa sobom beli vojnici. Bolesti izazvane mikroorganizmima belog kolonizatora zbog toga su za domorodačko stanovnižtvo bile najčešće fatalne. To je imalo za rezultat veliki broj obolelih i veliku smrtnos među obolelim domorocima.
Našim Štiglićima događa se nešto slično. Kontakt sa mikroorganizmima na koje nisu imuni, a koje su dobili od kanarinaca, kod njih prouzrokuje bolest sa velikim procentom uginuća. Proći će nekoliko decenija, možda i čitav vek dok se ne izgradi (selekcijom bilo spontanom ili uz pomoć čoveka) jak imuni sitem kod Štiglića koji će biti u stanju da se suprotstavi mikroorganizmima dobijenim od Kanarimaca.
Ima li smisla izolovati – odvojiti Štigliće od Kanarinaca? Niti ima smisla niti ima potrebe. Ono što se dogodilo do sada ima i pozitivnu i negativnu stranu. Štiglići će u procesu domestifikacije morati da prođu putem kojim si prošli Kanarnici, da se suoče sa istim problemima i da probleme, uz pomoć čoveka savladaju.
Vremenom će imuni sistem Štiglića ojačati i obolevanje i smrtnost će biti manja. Šta ljubitelji Štiglića u međuvremenu mogu učiniti za svoje ptice? Selekcija. Za matično jato nikada ne uzimati pticu koja je obolela i koju ste uzlečili. Ma koliko vam se ona dapada. Zbog pesme ili izgleda. Imajte u vidu da će na dobar broj svojih potomaka da prenosi slab imini odgovor na mikroorganizme. Da će potomci obolevati i u većem ili manjem broju ugibati. Da će te time, neprestano lečeći svoje ptice puniti kasu farmaceutskoj industriji. Da će te izgubiti puno vremena i živaca.
Ako se neka ptica u matičnom jatu razboli, odmah je izolujte. U koliko je izlečite ne vraćajte je u maticu. Mada ste je izlečili ona može biti izvor zaraze. Takozvani zdrav kliconoša. To je još jedan razlog da takvu pticu ne vratite među priplodne ptica ma koliko je voleli.
Kao selektor Štiglića, možete im oprostiti po neku grešku u pesmi ili neki eksterijerni nedostatak. Pogotovu ako trenutno bolje ptice nemate. Ali ne smete ispoljiti bolećivost i razimevanje ako ptica ima slab imunitet. Uvek treba imati u vidu da će tu osobinu prenositi na svoje potomke.
Prioritetni zadatak ovog vremena je formiranje matičnih jata Štiglića jakog imunog sistema. Jednostavnije rečeno, formiranje matičnih jata od ptica besprekornog zdravlja i otpornosi na mikroorganizme.
To nje lak posao. Zahteva vreme i strljenje. Zdravo matično jato Štiglića je osnovni preduslov za svaki drugi uspeh u njihovom odgoju.

[quote="mića"]Re: carduel
D I V N O
To više nisu deca već momci i devojke
Lepši od roditelja. Exterierno su CCB Štiglići. Inače moja omeiljena podvrsta. Krajem zime, pred sledeću sezonu parenja biće pravil lepotani.

Jeste Mića, ovo su CCB. Njih jedino i uzgajam.

Čitao sam ovaj tvoj tekst o problemu imuniteta kod štiglića i moram priznati da je besprijekorno napisan. Svaka čast! Samo tako nastavi i dalje.

Pored štiglića uzgajam i malino kanarince s kojima su štiglići u neposrednom kontaktu i za sada nisam primjetio nikakav razlog za uzbunu. U zadnje dvije godine koliko se druže nije bilo nekih gubitaka da bi mogao reći da su opasni za štigliće. Isto tako sam imao problema s mortalitetom mladih kanarinaca u periodu odvajanja od majke tako da mogu reći da su i kanarinci u toj dobi jako osjetljivi bez obzira na stoljeća privikavanja na svakojake mikroorganizme i ine uzročnike bolesti. Vjerujem da što se više druže da će se brže razvijati imuni sustav kod štiglića tako da će pojedine jedinke steći imunitet a koje će nam biti od izuzetne važnosti za daljnji uzgoj. Naravno ovakav pristup ima i negativnu stranu ali nažalost ne može se izbjeći. Pozzz