Povrće, voće, divlje semenke i ostalo za ishranu ptica

dajem jos neke biljke iz statusa korova kao i blitvu,spanac,zelje i sl ali da ne pretrpavam ovu rubriku,bitno je da je zelenis suv i cist ako se radi o korovu da je uzbran daleko od puta i zagadjenja...

Zika ::

Maslacak,osnovna i mozda ponajbolja travka za ptice,obavezno dajem preko cele godine,list,cvet,koren,bitno je da je biljka suva

Mislis da posle pranja biljka bude suva kad se daje, a ne da je biljka osusena.
Sada , vec oko 2 nedelje, nigde nisam naso cvet maslacka, cak ni zatvorene i polu zatvorene caure.
Posto im je zavrsen ovaj prvi ciklus cvetanja, tako da dajem samo listove, citao sam da se ovaj problem resava sa zamrzavanjem cvetova i kasnijim odmrzavanjem po potrebi, ali ja nisam pristalica toga !!!

potpuno se slazem sa tvojim tekstom,isto mislimo.
Pozdrav Bogdanik...

Nije ono Palamida (palamida je ono što mi zovemo OST) ova biljka koju sam uslikao ima duplo veče cvetove od palamide i svaki cvet je na posebnoj grani to se vidi iz slike, danas sam ulikao OST pa ču i to da postavim jedva sam našao jedan cvet....

cirsium arvense

cirsium arvense

Slikao sam OST ili palamidu, jedva sam pronašao jedan cvet pošto biljka još nije počela da cveta. Na nju de love mladi u avagustu tek.

Razlikuje se po mnogo čemu od onog trnja gore, ima bujne listove, nekoliko cvetova idu na jednoj grani, tek sad počinje da cveta, znači kasnije dospeva. Žika je verovatno u pravu trebalo bi da je ono cirsium arvense.

Milane nisi u pravu, ovo na slikama kod Cika Zike jeste palamida, a ta tvoja biljka, tacno je da i nju jedu stiglice ,znam na koju biljku mislis . Vrlo su slicne , mozda su i podvrste ali pod ovim latinskim imenom i to sto ja znam za palamidu je ovo http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.missouriplants.com/Pinkalt/Cirsium_arvense_plant.jpg&imgrefurl=http://www.missouriplants.com/Pinkalt/Cirsium_arvense_page.html&h=650&w=493&sz=59&tbnid=ERm76ohZk4mwIM:&tbnh=137&tbnw=104&prev=/images%3Fq%3Dcirsium%2Barvense&hl=sr&usg=__JYkC9WqzfXsuIQj39aJwzbWKWPI=&ei=AWQ5Sqpkh8WyBvzqkdgG&sa=X&oi=image_result&resnum=5&ct=image

Ma ima i treća ista kao ova na mojoj slici samo sa većim cvetovima, nisam video da nju jedu Štiglići.

Nisam se usudjivala da dam kanarincima nesto drugo osim blitve , jabuke i jajeta, Sta bih od povrca i voca jos smela da ima dajem? Bojim se da im necim ne naskodim.

Na ovoj strani foruma iznad tvog posta su slike i kometari o biljkama koje treba davati svim pticama pa i kanarincima.Bitno je da su divlje biljke ciste,uzbrane dalje od prometnih puteva i nikako da su vlazne ili posle kise ili posle pranja,davati suve...

Možes da daš šargarepu, papriku poslebno vole a najbitniji je maslačak.

Naravno crvenu slatku papriku(zbog karotina) a od dzinke bi sve ptice odmah propevale i proplakale!!!!

Kažu da nije bitno i da ptice nemaju osećaj za ljuto.

I ja sam cuo da im ne smeta ljuto , ali me sve strah da probam.

Kanarinac nema osecaj za ljuto tj. receptore za ljutinu i ne smeta im kada unose i najljucu ljutu parpiku... Ja sam to licno proverio iz radoznalosti i nista se nije desilo..............Pozdrav

I nemaju osecaj za ljuto,po literaturi,sve su mudri i vredni ljudi proverili i ispitali.Ali nije u tome poenta ovog mog posta odnosno recenice,vec rec "dzinka".To je izraz juga Srbije za ljutu papricicu,setio sam se tog izraza i ubacio ga da bi post provejavao saljivim tonom!!!Inace moj savet je da ne testirate ptice na ljuto,ja cak svaku papriku koja je spremljena za obrok ptica ,osobno proverim na ljuto.....

Cika Ziko ja zanm sta je dzinka ili otrov paprika i znam sta ste vi hteli da na pisete i na koji nacin , ja sam onaj post napisao jel su neki stavili post dal je istina da one ne osecaju ljuto , ako neko ne zna ili nagadja sto mu ne bi reko malo i sa strucne strane da ne bi bio u nedoumici........... Ja vas nacin pisanja postujem , svidja mi se i podrzavam da je vise takvih kao sto ste vi ovo ne bi bila Srbija vec neka druga zemlja........ Pozdrav

PREKO LETI OBAVEZNO DAJEM SAMO RUČKE SA SEMENOM OD BLAGE I LJUTE PAPRIKE JER TO PTICE NAJVIŠE I VOLE.
POGOTOVO KADA IZAĐE KURTOVSKA KAPIJA ONA JE PUNA KAROTENA I ODLIČNO DELUJE KOD CRVENE KANARINCE.

PRAKTICAN SAVET;ne malo puta dogodi se da pticu iznenadimo i preplasimo bas u momentu kada ljusti seme.U tom momentu se moze dogoditi da ptica proguta na pola oljusteno seme ili cak samu ljusku koja se skoro obavezno zaglavi u grkljanu.Ptica par puta zakaslje i ako uspe da izbaci ljusku-sve je u redu.U suprotnom,postoji opasnost,da se ljuska uvuce jos dublje u dusnik i pticu ugusi.Ako se to ne dogodi u roku od par minuta ptica pocne otezano pistajuce disati sto znaci da je ljuska ostala zaglavljena,a nju moze u najboljem slucaju izvaditi samo vweterinar............

OST

Carduus crispus

Carduus acanthoides

Carduus benedictus

KOPRIVA




Kopriva (lat. Urtica dioica) je vrsta samonikle jestive biljke roda Urtica koja raste na zapuštenim mestima kao korov. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Sjevernoj Americi. Ima velik koren. Stabljika doseže visinu do 150 cm, a listovi du dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od proljeća do jeseni, a za vrijeme zime ostaje u zemlji.
Koprivu su stari Grci koristili za masažu protiv reumatskih bolova. Kopriva poboljšava rad probavnog sustava. Sadrži kalcijum, kalijum, gvoždje, fosfor, vitamine C i A i organske kiseline. Takođe, u koprivi se nalaze i flavonoidi koji dobro deluju na rad organizma. Ekstrakt korena ima mnogo gvoždja, koristi se protiv opadanja kose i pozitivno utiče na krv. Od koprive se često priprema čaj i sok te koristi se često u kuhinji. Deluje kao diuretik i antihemoragik. Bez obzira na lekovita svojstva, kopriva se ne konzumira seža jer ponekad mogu nastupiti problemi sa probavnim sustavom i crvenilo kože. Osim što štiti od bolesti, kopriva može suzbiti lisne uši koje su veliki nametnik voću. Koprive se često koriste kao hrana zečevima i svinjama. Koren koprive se koristi za dobivanje žute boje. Kopriva se često koriste i u tekstilnoj industriji, a njezina vlakna su jako hrapava. Od koprive se koristi i u prehrambenoj industriji, npr. u proizvodnji sira , te začinjene varijante sira. Kopriva može poslužiti za pripremanje raznih jela, a u sjevernoj Evropi često jedu supu od koprive.
Za ptice koristimo mlado lisce od maja do oktobra, lisce se popari sa vrelom vodomi kad se ohladi sitno isecka i pomesa sa jajcanom i proklijalom hranom se rako daje.U jesen kada koprive precvetaju i seme uzri daje se u volijerama tako sto se okaci da visi i ptice slecu i kljucaju seme.

Crni pelen ili u narodu gorka trava
(artemisia vulgaris)



Naš naziv za ovu biljku je crni pelen. Prirodno stanište Artemisia vulgaris L. je centralna Evropa, Azija, severna Afrika, ali je takođe prisutna u Severnoj Americi gde predstavlja invazivni korov. Ona je višegodišnja biljka, visine 50-150 (200)cm sa granatim rizomom. Ima uspravno, poludrvenasto, u gornjem delu vunasto maljavo stablo. Listovi rozete su sa kratkim drškama, ostali sedeći ili skoro sa uvastom osnovom. Listovi u donjem delu stabla su dvostruko perasto deljeni, a u srednjem i gornjem delu jednostavno perasto deljeni. Sa gornje strane listovi su zelene boje, goli, a sa donje belo-pustenasto dlakavi. Ima mnogobrojne glavice sa kratkim drškama, koje su sakupljene u metličaste cvasti. Listići involukruma slabo vunasto dlakavi. Cvetovi ove biljke su skupljeni u duge, guste grozdaste cvasti, koje su smeđežute boje. Cvetaju od jula do septembra. Plod je ahenija po obliku cilindrična. Jedna biljka može da da 700 000 semena. Seme biljke klija u jesen. Seme se uglavnom prenosi vetrom zbog svoje lakoće. Zrela semena odmah klijaju, međutim ta klijavost traje dosta kratko. Razmnožavanje je pretežno semenom, ali može da bude i vegetativno.
Uglavnom raste na umereno vlažnim staništima sa relativo bogatim sadržajem biogenih materija, naročito jedinjenjima azota.
Raste pored puteva, pruga, oko naselja, u njivama, na livadama, požarištima i progalama šuma. Opšte rasprostranjena u Srbiji.
Zbog neprijatnog mirisa, stoka izbegava ovu biljku. Trudne žene ne bi trebalo da ga koriste u velikim količinama, zato što sadrži toksične materije. Polen izaziva alergije. Vrsta je malo korišćena zbog svoje toksičnosti, ali postoje brojni podaci njenog korišćenja u hrani, biljnoj medicini i kao duvanske biljke. Prenosnik je nekih bolesti i štetočina.
Gorka trava zri od jula do septembra i puna je sa eterisna ulja. U volijerama se okacinje cela biljka tako da je ptice same kljucaju a daje se u poluzrelom i zrelom obliku.Posto je puna uljima jedu je i papagaji.