OSTALE PTICE

Ukoliko vise zna o pticama i pticarstvu zaljubljenik u ptice se lepse oseca.TETREB-nasa najveca sumska koka istovremeno je i najmalobrojniji stanovnik, prostranih nepristupacnih sumaU srbiji ga ima samo na par stanista i vrlo vrlo je redak.Zakon ga stiti od lova medjutim i pored toga te ptice ima sve manje.Mozda je jedan od razloga a kome doprinosi covek,promena zivotne sredine,izgradnja puteva,razvoj turizma i iznad svega savremeno gazdovanje suma.Tetreb je na sve to veoma osetljiv i nesposoban da se prilagodi promenama u zivotnom prostoru.Muzjak-petao-dostize tezinu do 5kg,a raspon krila do 1,3o metara.Koka je znatno manja.On je tamne boje a po ledjima i krilima prelazi u krku.Na korenu krila ima belu mrlju,nazvanu "prozorcic".Duga i jaka repna pera(do 20) su crne boje sa belim mrljama.U Evropi ga ima vise u Skandinaviji i Rusiji,gde ga cak love kao kod nas fazana.Interesantan podatak da se tetreb ne plasi psa tako da u sumi i ne polece sa drveta na lavez pasa.

U prolece,krajem marta tetrebi pocinju da se pare.Tada muzjaci propevaju od ljubavi,obicno pred zoru,dok brojni zivotinjski svet jos drema.Pevanje se sastoji iz strofa od kojih svaka traje do 10 sekundi.Strofa se zavrsava takozvanim glavniom udarom,koji najvise lici na udare zune kljunom u trulo drvo.Tada tetreb,inace plasljiva i oprezna ptica,u ljubavnom zanosu niti sta cuje niti vidi.Otuda i narodna izreka"gluv kao tetreb" ili "zaljubljen kao tetreb"Jutarnju pesmu muzjak pocinje na visokom starom drvetu,bukvi,jeli ili arisu,gde je i zanocio.Kasnije kqad svane on se spusta na zemlju medju koke i suparnike,da podeli megdan.Jedinstvena je tetrebova pesma i nezaboravna za covekovo uvo.Opisati tetrebovu pesmu nije lako.Meni pocetak najvise lici na dobovanje kisnih kapi po liscu pa se citava strofa uklapa u harmoniju prirodnih zvukova koji se stvaraju preko hiljade grla velicanstvenog pticjeg hora.Nazalost lovci koriste tetrebovo "ljubavno slepilo"da bi mu dosli glave......

Ne tako davno,osamdesetih godina proslog veka,na delu prostrane vojvodjanske ravnice zivela je divna ptica koje vise nema,noj naseg podneblja-velika droplja.Ta stepska ptica,mediteransko-evropsko-sibirskog rasprostranjenja jedna je od najugrozenijih pernatih divljaci.Razlog njenog nestajanja u Srbiji je jednostavan,nestale su i pustare i neobradjeno zemljiste u Vojvodini.,njeno glavno staniste.Tu se i gnezdila a u vecem broju je stizala od decembra do marta seleci se na jug na pomenute prostore.Velika droplja ne voli vlagu,kise joj ne prijaju i dovoljna joj je jutarnja rosa da ugasi zedj.Lutajuci po velikim prostranstvima postala je trkacica sa jakim nogama bez zadnjeg prsta nkao kod noja.

Bila je to za lov atraktivna divljac,koliko zbog velicine(muzjaci dostizu od 15-20 kg) zenka je nesto manja,toliko zbog izuzetne opreznosti,odlicnog vida i sluha.Jato droplji,na nepreglednim stepskim cistinama ne dozvoljava lovcu da im pridje ni na vise stotina metara.Medjutim,konja se ne plasi i na toj cinjenici se i zasnivao lukavi nacin lova na tu divljac.Konj 'sa sest nogu" kruzio bi oko jata,a kada bi prisao sasvim blizulovac koji se krio iza konja spustao bi se u travu.Cetvoronozac bi odlazio jato bi gledalo za njim a lovac pucao.Danasnja stanista droplje u Evropi su u Poljskoj delimicno Spaniji i Portugalu a najvise je ima u azijskim stepskim oblastima Kazahstanu,Kirgiziji i Tadzigistanu.

U istocnim predelima Afrike zive cvorci koji se odlikuju lepim izgledomRec je o sjajnom cvorku(Lamprotornis spiendidus),kraljevskom divotnom cvorku(Lamprotornis regius) i trobojnom sjajnom cvorku(Lamprotornis superbus)cija se velicina krece izmedju 21-35 cm.Dominiraju narandzasta i zuta boja,a karakterise je visok sjaj kao da ima lakirano perje.Ove ptice odlikuje izuzetno dug zivotni vek-u prirodi 10-15 godina a u volijerama i do 35 godina.Hrani se svim i svacim-od insekata,semenja i voca i povrca.Lako se gaji a nema ni problwema sa izvodjenjem mladih.Medjutim kao i druge ptice,voli visu temperaturu pa je bezuslovno treba obezbediti.Za odgoj ove vrste treba naciniti veci volijer a u vreme gnezdenja treba uneti komad natrulog supljeg drveta u kojem zenka najradije nosi jaja.Snese 3-4 komada iz kojih se za 13-14 dana ispile mladi.Najvise se gaje u Nemackoj u koju pristizu iz nacionalnih parkova Afrike a mogu se videti povremeno i kod nas na izlozbama u vecim gradovima.......

Lamprotornis splendidus trobojni i kreljevski cvorak

PATKE DUPLJASICE:u nasoj zemlji evidentiranio je - 35 vrsta pataka.Pripadaju redu plovusa(Anseriformes)i vezane su uglavnom za eko sisteme slatke vode.Medju njima interesantna je patka dupljasica(Bucephala clangula L.) koja je i dobila ime po gnezdenju u dupljama drve ca.Razlikuje se od ostalih vrsta pataka po boji pernate odece.Muzjak je sa crnom glavom,a sa obe strane kljuna,uz sam koren su bele okrugle povrsine.Ledjni region mu je crn a trbusni beo.Zenka je sa smedjom glavom i sivim ledjnim regionom.Gnezdo pravi u duplji drveta na visini i do 15 metara.U Evropi se gnezdi po stanistima sa srednjom julskom temperaturom do plus 10 stepeni na severu a na jugu cak do 23 stepena,Od novembra do druge polovine marta pojavljuje se kod nas kao zimovalica i skitnica.Pojedina jata odlecu na zimovanje u toplu Grcku.Redovno se vidja na vodenim povrsinama Vojvodine.U preletu na putu prema toplim krajebvima moze se videti skoro u svim delovima Srbije............

ORAO KRSTAS:pored ostalih orlova i orao krstas ili carski orao gnezdi se kod nas.Duzina tela mu je oko 80 cm a raspon krila od 180 do 220 centimetara.Tamno mrke je boje sa dve bele pege na ledjima.Glavna stanista su mu stepe i otvorene livade sa pojedinacnim drvecem.Ovaj orao se hrani najradije manjim sisarima hrccima i tekunicama a i vranama gusterima i lesinama.Ta velika ptica je vrlo je proredjena vrsta i kod nas i u svetu.Po najnovijim podacima u Srbiji sada zivi samo u Panonskoj niziji,prvenstveno Deliblatskoj pescari.Inace njegova prava stanista su stepe Jugoistocne Evrope i srednje Azije.Na Zapadu Evrope zivi izolovana spanska podvrsta orla krstasa na Pirinejskom poluostrvu.Gradi velika gnezda na usamljenom drvecu,na ivici stepe.Obicno u aprilu snese dva bela jajeta,sa ciglasto-crvenim sarama.Na jajima leze naizmenicno oba roditelja.ukupno 43 dana.Mladi su cucavci,bele boje,sa zutim kljunom.Ako se izlegu dva mladunca,obicno samo jedan ostaje ziv.U nedostatku dovokljne kolicine hrane jaci prezivi.Posle,6o dana mladunac dovoljno stasa da moze da izleti iz gnezda.A od tada potrebno mu je oko 5 godina da polno sazri.Od tog vremena luta i nema stalno mesto boravka..........

Patke dupljasice

Orao krstas

CARSKA SLJUKA;carsku sljuku mnogi znaju po imenu,ali nije veliki broj ljudi koji su je videli,pogotovo od kako je zasticena i ne lovi se vise.Najcesci susret sa njom svodi se na osluskivanje melanholicnog zova u kisne jesenje noci i zavrsava pitanjem;koja li je to ptica?Setite se,to je onaj dvoslozni zvizduk,otprilike kao "tlu-it",ciji je prvi deo malo otegnut a drugi visok i naglasen.Obicno se cuje na utrinama u blizini bara i to po losem i tmurnom vremenu,pa nije cudno sto je zovu i zlogodnica.Mnogo je teze odgovoriti zasto je zovu "carska" .Mozda zato sto je najveca medju sljukama,a mozda je njeno ime trag davne zabrane lova(za narod naravno)iz vremena neke carevine.Bilo kako bilo,ona jeste carskih dimenzija,duga je pola metra,teska oko kilogram,u rasponu krila jedan metar.To je dzin medju sljukama,mada je ustvari priblizno velika kao vrana.Gledana iz daleka,u ritu boje sasusene trave,uvek je prepoznatrljiva;to je krupna sljuka,na visokim nogama i sto je najkarakteristicnije,sa dugim,nanize povijenim kljunom.

Kroz nisku ritsku travu,ona polako koraca,kljucne sjedne ili druge strane svojim dugim kljunom,a onda se naglo ukruti i uspravi vrat;primetila vas i pazljivo prati nailazak.Nece vas pustiti blizu.Vec na veliko m odstojanju polece modulirajuci svoje zvizduke..Leti pravo bez naglih zaokreta,mirno ne mnogo brzo,ravnomernim ali hitrim zamasima zasiljenih i malo srpastih krila.U letu je jasno ocrtava napred ispruzen kljun,a narocito je vidljiv beli nadsrepak,cak i pri losem osvetljenju.Ta bela oznaka ima ulogu "pozicionog svetla" i sluzi pticama iz istog jata da lakse odrzavaju vizuelni kontakt u magli i u sumraku.Carske sljuke su dakle nepoverljive i poplasene,nece oklevati da nestanu sa vidika i potraze mirnije mesto.Za vreme seobe,se okupljaju u veca jata,ako staniste to dozvoljava,odnosno ako ima dovoljno hrane.Zadrzavaju se pored vode,na morskim obalama,pored bara i reka,na mocvarnim livadama,ali isto tako slecu i na obliznja obradjena polja,na suve parloge i utrine.Hrana im je raznovrsna;,mekusci,vodeni crvi i racici,gliste,insekti i larve,punoglavci i manje zabe,poneka ribica,ali i zrnevlje i bobice.U Evropi se najvise gnezdi u severnim zemljama,a prema jugu je ima sve manje.

Tokom proleca i ranog leta,u vreme gnezdenjanema kod nas carskih sljuka.Vidjaju se ponekad manja jata i grupe koje se ne gnezde vec lutaju po ritovima.Krajem juna pridruzuju im se rane jesenje selice sa severoistoka a seoba se pojacava tokom jula i avgusta.Manja jata ovih ptica ostaju i preko zime u Makedoniji i Grckoj.Prolecna seoba pocinje krajem februara i traje kroz mart i prve dane aprila.Broj carskih sljuka se iz godine u godinu smanjuje.Ne samo usled lova vec i zbog nestajanja mocvara i ritova,bez kojih ove ptice ne mogu da opstanu.Pored obicne carske sljuke(numenius arguata) kod nas se pojavljuju jos dve vrste;mala carska sljuka(numenius phaeopus)koja se gnezdi jos dalje na seceru a razlikuje se po tamnim trakama na temenu i "glasom" koji je titravi zvizduk(titjutjut jutuu) i sibirska carska sljuka(numenius tenuiros-tris)sa sasvim tqankim kljunom ,nalik umanjenoj verziji obicne carske sljuke.Ova poslednja je izuzetno retka(gnezdi se samo na dve male povrsine u srcu Sibira)i pojavljuje se na seobi a po glasu je slicna svojoj krupnijoj rodjaci.Sve tri vrste imaju slicne navike i zahteve tako da se mogu sresti zajedno.Pored ovih,u Evropi se povremeno pojavljuje i patuljasta carska sljuka iz dalekog Sibira i eskimska carska sljuka iz Kanade...

carska sljuka

mala carska sljuka

sibirska carska sljuka

PATKA MOSUS;Kod nas najcesce poznata kao"japanska patka" MOSUS(cairina moschata)nema nista gotovo sa japanom.Poreklom iz juznih delova Severne Amerike,srednje i juzne Amerike od Meksika do Urugvaja i Cilea.Najrasprostranjenija je u Brazilu i to u mocvarnim delovima reke Amazon i njenih pritoka.Ova vrsta je odomacena jos u pradavna vremena indijanaca,kako kod Inka tako i kod Maja.U Evropu su je doneli spanski osvajaci(konvistadori) negde nakon sto godina kako je Amerika otkrivena te je tada prvi prvi put opisuje Aldrovandi u svojim kniigama.Sve do prvog svetskog rata ova patka je,ipak,malo poznata za Evropljane i sluzila je za ukras.Korisnost ove vrste je otkrivenatek posle drugog svetskog rata kada se naglo siri po celom svetu.Originalna boja perja iz divljine je tamno crno sa metalnim odsjajem i nesto manje belih sara,ali to samo na krilu.Interesantno je da kod ove patke u pripitomljeno odomacenim jatima,kako rastu i stare,tako im se perje probeljuje i ne retko je da tamna patka posle sest godina starosti gotovo pobeli.Kod mosusnih pataka patak muzjak se razlikuje od zenke sa krupnijim telom a narocito po glavi gde oko kljuna do ociju,pa nesto i iza ociju obraslo golom kozom naaborano kao kod glave curke.Kada se muzjak malo uznemiri poduza pera na glavi mu se nakostrese i tihim duvanjem pomerajuci ravnomerno glavu napred i unazad njise.Boja ociju i kljuna je zuto-mrka.Zenka sama izvodi svoje mlade.Na gnezdu dosta dugo lezi tako da se mladi izvedu tek nakon 35-38 dana.Veoma je dobra u odgoju svojih mladih i zna da izvede po dva legla godisnje.Otpornost na razne bolesti,klimatske uslove,dobro konzumiranje hrane koju ne bira,veoma visoka nosivost i ukusno meso sve su to razlozi zbog koje ova patka osvaja ljubitelje peradarstva i odgajivace.Prosecna nosivost godisnje je od 70-100 komada jaja koja su tezine do 78 grama.Interesantno je da se ova patka kod othranjivanja mladih veoma brzo razvija-raste i to sa relativno malo zrnasto-brasnaste hrane,ali i sa mnogo zelenisa,mladi muzjaci ako su dobro odhranjeni u svojoj dvanaestoj nedelji dostizu i do 3,5 kilograma..

mosusna patka;

mosusna patka sa mladima

FALKCO PEREGRINE Najbrža ptica svijeta preko 300 km

Bee-eater ( Merops apiaster )

jel to pcelarica?
prelepa ptica.....

ja bih rekao neka vrsta vodomara

Бане ::

jel to pcelarica?
prelepa ptica.....

U pravu si Bane
Pčelarica -

Perje bastarda zutih kanarinki nije narocito zanimljivo obojeno.Interesantni su primerci dobijeni ukrstanjem sa crvenom ili mrkobakarnom(bronzanom)kanarinkom.Bastardi dobijeni takvim ukrstanjem imaju na grudima zlatastu boju,a pega na glavi je crvena ili ruzicastocrvena.sto takvim primercima daje veoma privlacan izgled.Sparuje se u kavezu-gnezdu ili u vecem kavezu a muzjaci juricice severne dobro se ponasaju za vreme ukrstanja.Neki muzjaci ucestvuju u hranjenju prica(poput muzjaka konopljarke).Postoji predpostavka da su muski bastardi plodni,tako da posle trece godine zivota mogu imati potomke.Najbolje je sve to proveriti u praksi jer ako se setimo bastardiranja kojom prilikom su dobijeni narandzasti,a narocito crveni kanarinci kada su za muzjake koriscene egzoticne vrste;muzjak crvene venecuelske ili crvene mozambicke zebe ukrsten sa narandzastom odnosno belom kanarinkom.