Mutacije štiglića

Ovo je jedna od najlepših mutacija koje sam imao prilike da vidim uživo. Ptica je izlegnuta u kavezu i šteta što sam uspeo da je slikam tek kada je uginula.

Ova ženka je sa belim perima po masci, vratu i ispod kljuna, to sam imao prilike da vidim i čuvam

A koja je ovo fora... crne tačke u vratu i to pravilno rasporedjene

Milan ::

A koja je ovo fora... crne tačke u vratu i to pravilno rasporedjene

nesto kao pege kog mladunca....

Milan ::

Ovo je jedna od najlepših mutacija koje sam imao prilike da vidim uživo. Ptica je izlegnuta u kavezu i šteta što sam uspeo da je slikam tek kada je uginula.

koja e pricinata za smrtta na ovaa ptica

pozdrav!!!

vlatko ::

Milan ::

Ovo je jedna od najlepših mutacija koje sam imao prilike da vidim uživo. Ptica je izlegnuta u kavezu i šteta što sam uspeo da je slikam tek kada je uginula.

koja e pricinata za smrtta na ovaa ptica

pozdrav!!!

to jest,to je bila tvoja ptica?

Ptica nije moja izlegao je jedan moj prijatelj pre sedam godina u kavezu od CC BAlkanica, imala je i jednog brata koji je imao neko belo pero po telu. Roditelji su bili obični nisu imali nikakva obeležja mutacije. Svo potomstvo joj je bilo normalno jer taj moj prijatelj nije želeo da je upari sa sinom i vrati liniju.
Ptica je uginula 2008. godineu 7. godini života na jajima a sa njom ništa nije odradjeno.

Milan ::

Ptica nije moja izlegao je jedan moj prijatelj pre sedam godina u kavezu od CC BAlkanica, imala je i jednog brata koji je imao neko belo pero po telu. Roditelji su bili obični nisu imali nikakva obeležja mutacije. Svo potomstvo joj je bilo normalno jer taj moj prijatelj nije želeo da je upari sa sinom i vrati liniju.
Ptica je uginula 2008. godineu 7. godini života na jajima a sa njom ništa nije odradjeno.

to je bas steta.....video sam kod nekog italijana takvu mutaciju....

7 godina da ni ste dobili nista od ova ptica i da umre na jaja,a izlezena u kafez? Pa to je katastrofa.
A sta sa njenih braca sestre?I og njih nista?

zna li neko koja je ovo ptica?iz porodice carduelis....

Бане ::

zna li neko koja je ovo ptica?iz porodice carduelis....

To ti je Carduelis carduelis paropanisi

Vlada Nish ::

Бане ::

zna li neko koja je ovo ptica?iz porodice carduelis....

To ti je Carduelis carduelis paropanisi

nije Vlado nasao sam sajt sa tom pticicom....pogledaj...
ima i pesma...
http://www.birdphotography.com/species/lago.html

ptica za koju pitas je carduelis lawrenciii (lorensov stiglic)...

DjordjeVet ::

ptica za koju pitas je carduelis lawrenciii (lorensov stiglic)...

da....nasao sam ga na internetu))))

Gde je pesma nisam uspeo da je pronadjem.

Milan ::

A koja je ovo fora... crne tačke u vratu i to pravilno rasporedjene

Danas sa na ženki koju sam dobio od prijatelja ( menjao za ćubaste zebice) video iste tačke na vratu, pet šest redova pravilnig tačaka. Do sada nikad nisam video takve začke na štigliću sad imam dve ženke sa istim tačkama. Moguće je da nisam obraćao pažnju. Da li je neko primetio nešto slično na svojim pticama?

Cesto sam vidjao te tacke na stiglicima, mislim da samo ranije nisi obracao paznju...

Pogotovo kod zenki, muzjak ima gotovo beli prsten, a kod zenki je cesto tackast.

italijanski sajt....pogledajte)))
http://xoomer.virgilio.it/aop/cartella_html/HTML/1.html

valja se videti i ovaj
https://www.youtube.com/watch?v=TPKO0uNprSk&feature=related

AHATNA MUTACIJA ŠTIGLIĆA


GENETSKI “IZVOR” ZA DRUGE MUTACIJE


Orginalno poreklo ahatne mutacije Štiglića je nepoznato, a prvi put pojava ove mutacije uočena je na jednoj ženci štiglića nominalne podvrste(carduelis carduelis) u Nemačkoj, a ubrzo potom su ahatne štigliće dobili i holandski odgajivači. Kod sibirske podvrste štiglića(carduelis carduelis major) ahatnu mutaciju fiksirao je prvi pre petnaestak godina odgajivač E. Maes.
Karakteristike ahatne mutacije kod štiglića
Ahatna mutacija kod štiglića atakuje na smedji feomelanin, eliminiše ga potpuno, a redukuje delimično i eumelanin. Zbog toga ledjni deo ahatnih štiglića postaje sivkasto srebrno smedj, grudni deo je vidno svetliji zbog nestanka smedjeg feomelanina, a crni delovi perja na masci, kaloti, krilima i repu su nešto svetliji nego kod štiglića divlje, normal boje. Crvena maska i žute lipohromne pruge na krilima su neizmenjene, te generalno gledano ahatni štiglić je ptica svetlijeg melaninskog crteža, ali jasnog kontrasta zbog nestanka smedje boje sa ledjnog i grudnog dela.
Po spektakularnosti ahatna mutacija nije u vrhu medju mnogobrojnim mutacijama štiglića, ali genetski gledano veoma je interesantna jer je pravi “izvor’ za neke druge novodobijene mutacije. Već je opisano ranije da ukrštanjem ahatnih sa sme|im štiglićima dolazi uz pomoć fenomena “crossing over” nasledjivanja do dobijanja atraktivne izabelne mutacije štiglića. Ukrštanjem pak ahatne sa lutino mutacijom 1998. godine dobiveni su prvi eumo štiglići (pisano je i o tome), koji su po lepoti jedna od najlepših, ostvarenih, mutacija kod štiglića.
Pored ovoga ahatna mutacija može se kombinovati sa nekim od ostalih mutacija, te već imamo ahat pastelne, ahat žute, ahat beloglave štigliće, koji imaju odlike obadve mutacije koje su uzete za ukrštanja.


Naslednost ahatne mutacije kod štiglića

Mužjak i ženka ahat daju 100% mladih ahatnih.

Mužjak normal/nosioc ahatne mutacije i ženka ahatna daju 25% mužjaka ahatnih, 25% mužjaka normala/nosioca ahat, 25% ženki ahatnih i 25% ženki normal.

Mužjak ahatni i ženka normal daju 50% mužjaka normala/nosioca ahat i 50% ženki ahatnih.

Mužjak normal i ženka ahatna daju 50% mužjaka normal/nosioca ahat i 50% ženki normal.

Mužjak normal/nosioc ahat i ženka normal daju 25% mužjaka normala, 25% mužjaka normala/nosioca ahat, 25% ženki normal i 25% ženki ahatnih.

ŽUTA MUTACIJA ŠTIGLIĆA - TIPIČAN PRIMER ZA
INTERMEDIJARNO NASLEDJIVANJE




Posmatrajući pravila nasledjivanja i razvoj mutacija štiglića može se reći da su sve mutacije očekivane osim bele crnooke(o njoj je pisano), a posebno žute koja je priča za sebe. Po svemu ona je misteriozna. Sve mutacije su nastale nekim razredjenjem boje koje je nasledno, dok kod žute mutacije potpuno neočekivano žuti lipohrom vrši, takoreći, invaziju na perje čitavog tela. Zanimljiv je i način nasledjivanja koji je jedinstven, jer je dominantan, ali ne u potpunom smislu, tačnije intermedijaran je, a takav oblik nasledjivanja boje nije baš čest slučaj kod ptica. Nastanak žute mutacije štiglića nije potpuno razjašnjen, a smatra se da je nastala spontano kod balkanske podvrste štiglića(carduelis carduelis balcanica) na prostoru bivše Jugoslavije kod ptica u prirodi. To su prvi iskoristili nemački odgajivači koji su ukrštajući te ptice mutaciju preneli i fiksirali na sibirsku podvrstu štiglića(carduelis carduelis major).
Žuti lipohrom koji se invazivno širi na gotovo svo perje, bili da je ono melaninsko ili lipohromno, daje žutoj mutaciji štiglića posebnost, efektan izgled i mogućnost da bude razvijena u poželjnoj formi boje. Uporedjujući je sa ostalim, uglavnom izbledelim, mutacijama štiglića može se zaključiti da žuta mutacija katkad ima iznenadjujući efekat. Maska štiglića žute mutacije nije potpuno crvena, kao kod normala, već je zbog nanaosa žutog lipohroma postala crveno narandžasta. Delovi vrata, obrazi koji su beli kod normala su lipohrom žuti, dok su bela pera na trtici, špilovi u repu, grudi, bokovi i trbuh beli sa u manjoj ili većoj meri primesom lipohrom žute boje, do potpuno žuti kod ptica sa izrazitijim efektom mutacije(dupli faktor). Svi delovi tela koji su crni kod ptica normal boje su presvučeni lipohrom žutim, tako da su braon zelenkasti do sivo crnkasti kod štiglića u žutoj mutaciji.
Razlika izme|u polova kod žute mutacije štiglića nije potpuno odsečna, ali je uočljiva. Maska kod mužjaka je veća, jače je boje i širi se u prostoru preko oka, ali to ne mora biti pravilo. Kljun mužjaka je nešto duži sa vrhom crno pepeljaste boje, dok je u ženke vrh kljuna nešto svetliji sivo crne boje. Svi crnkasti delovi prekriveni lipohrom žutim su tamniji kod mužjaka nego kod ženke, a to je posebno uočljivo na potiljačnom delu glave i na pokrivnim delovima ramena. Mužjak je krupnija ptica, veće glave i kljuna, gordijeg stava, što je uostalom i normalno za štigliće.
Žuta mutacija štiglića je u ekspanziji kod odgajivača u Italiji, a nešto manje u Belgiji, Holandiji i Francuskoj. Zbog dominantnosti i nevezanosti za pol u nasledjivanju teoretski se može preneti i na pastel, ahat, izabel, satine, smedju, beloglavu mutaciju štiglića što već prezentuju mnogi, ponajviše italijanski odgajivači.
Svi početni podatci o nasle|ivanju žute mutacije štiglića ukazivali su da se radi o dominantnom nasle|ivanju, nevezanom za pol, što je i pojašnjavalo njen opstanak i pojavu u prirodi. Pažljivim proučavanjem došlo se do zaključka da se radi stvarno o mutaciji koja je nepotpuno dominantna, odnosno poseduje takvo svojstvo da dominira nad normalom, ali ne u potpunosti. Takav tip nasledjivanja naziva se intermedijarni, nepotpuno dominantni ili parcijalno dominantni. Kod kanarinaca boje tipičan primer za ovakav način nasledjivanja se javlja pri ukrštanju lipohrom crvenih i žutih, kada svi mladi imaju boju koja je neka mešavina navedenih boja, odnosno narandžasta je. Pri parenju žutog mutiranog sa normalnim štiglićem dobiće se ptice koje će biti žute ali sa ne tako izrazitom žutom lipohrom bojom. Da bi pojasnio šemu nasledjivanja ptice uslovno nazvane “čisto žute” mutacije štiglića nazvaću sa dvostrukim faktorom za žuto i označiću ih u šemi sa 2FŽ(homozigotni žuti ŽŽ) i štigliće “bledje žute” boje označiću u šemi nasledjivanja sa jednostrukim faktorom za žuto 1FŽ(Ž+Žheterozigotni žuti dobijeni parenjem žutog Ž i normala Ž+, što govori o nekoj vrsti dominantne heterozigotne naslednosti). Homozigotni par gena (u našem slučaju ŽŽ), često nosi i letalani faktor za embrion, mada nije dokazano da to nosi mutacija, već i neki drugi letalni faktori. Dokazani primer za ovo je letalni faktor za 25% embriona koji se javlja pri parenju dva ćubasta kanarinca(ćubavost je dominantno nasledna i nevezana je za pol) ili dva dominantno bela(nemaćki beli) kanarinca kada obavezno kod embriona koji imaju homozigotni par gena dolazi do uginuća embriona u nekom stepenu razvoj, a i u ovom slučju to zadesi 25% embriona. Kod žute mutacije štiglića postoje ptice sa jasno jačom žutom bojom( dvostruki faktor za žuto 2FŽ ili homozigotni par gena ŽŽ), te to navodi da se letalni faktor ne javlja uvek kada ptice imaju homozigotni par gena koji definiše boju.
Šema nasledjivanja žute mutacije štiglića:

M žut 1FŽ X Ž žuta 1FŽ = 12,5% M žutih 2FŽ + 25% M žuta 1FŽ + 12,5% M normala + 12,5% Ž žutih 2FŽ + 25% Ž žutih 1FŽ + 12,5% Ž normalnih

M žut 1FŽ X Ž normal = 25% M normala + 25% M žutih 1FŽ + 25% Ž normalnih + 25% Ž žutih 1FŽ

M žut 2FŽ X Ž normal = 50% M žutih 1FŽ + 50% Ž žutih 1FŽ (ovo je tipično za intermedijarno nasledjivanje)

M žut 2FŽ X Ž žuta 1FŽ = 25% M žutih 2FŽ + 25% M žutih 1FŽ + 25% Ž žutih Ž 2FŽ + 25% Ž žutih 1FŽ

U šemi nije data kombinacija parenja M Ž 2FŽ X Ž žuta 2FŽ jer je moguće da takva kombinacija nosi stepen letalnog faktora, s tim da to nije napisano niti navedeno u materijalu koji sam koristio za pripremu ovog teksta. Posmatrajući zakone genetike i primenjujući matematičku kombinatoriku verovatnoća za letalni faktor embriona u predhodno navedenoj kombinaciji parenja je gotovo izvesna, ali to verovatno nije dokazano i objavljeno. Napominjem da je ovo samo moje mišljenje koje sam izveo uporedjenjem sa šemama nasle|ivanja gde se javlja letalni faktor sa parom homozigotnih gena koji nastaje parenjem dve ptice istovetnih dominantinih mutacija nevezanih za pol(recimo ćubavost ili dominantno bela boja kanarinaca).

SMEDJA I PASTELNA MUTACIJA ŠTIGLIĆA

Smedja mutacija


Pastel mutacija


“KLASIČNE” MUTACIJE ŠTIGLIĆA


Već duži period pišući prezentujem prelepe i mnogobrojne, uglavnom planskim odgojem selekcionisane, mutacije štiglića, ali možda pomalo i nekim naopakim redom. Prvo sam obradio one najatraktivnije, najorginalnije i najnovije, a zanemario sam one najstarije ostvarene mutacije koje najmanje odudaraju od ptica u normal, divljoj boji, a ja bih ih uslovno nazvao “klasičnim” mutacijama štiglića, a to su pastelna, smedja i ahatna( o njoj će biti pisano kasnije). Neke od njih, a ponajviše smedja i ahatna, su bile baza za dobijanje drugih mutacija kod štiglića, kao na primer za izabelnu mutaciju o kojoj je detaljno pisano.
SMEDJA MUTACIJA ŠTIGLIĆA
Nastala je i razvila se spontano u prirodi iako je polno vezana i recesivno nasledna, a uopšte nije retka ni danas kod recimo balkanske podvrste štiglića u prirodi. To je objašnjivo jer štiglići smedje mutacije nisu takoreći svetliji od ptica prirodne boje te samim tim nisu ni uočljiviji plen grabljivica u prirodi. U avikulturi smedja mutacija štiglića ustalila se od 1980. godine. Karakteristično za smedju mutaciju je da crni eumelanin prelazi u smedji feomelanin, te štiglić ove mutacije izgleda daleko toplije jer je po ledjima tamnije i lepše tamno braon obojen od normala, a delovi grudi su više posuti smedjim feomelaninom nego kod ptica divlje boje. Posebna zanimljivost je da smedji feomelanin atakuje i na neke delove perja koji su kod normala čisto lipohrom beli, te bele perle na krilima i repu poprimaju svetlo smedji posip, a nije retko da smedja boja biva razlivena i na delovima glave koji su uobičajeno beli. Maska je nesto manje intenzivno crvena posebno kod ženki kada je uporedimo sa pticama normal boje. Perje koje je uobičajeno crne boje kod štiglića ovde prelazi u nešto svetliju crno sivu boju, što je posebno vidljivo na kaloti glave.
Naslednost
Mužjak smedj i smedja ženka daju 100% smedje potomstvo.
Mužjak smedj i ženka u normal boji daju 50% mužjaka normala/nosioca smedje i 50% smedjih ženki.
Mužjak normal i sme|a ženka daju 50% mužjaka normala/nosica sme|e i 50% normal ženki.
Mužjak normal/nosioc smedje i ženka normal daju 25% mužjaka normala/nosica sme|e , 25% mužjaka normala, 25% ženki normal boje i 25% sme|ih ženki.
Mužjak normal/nosioc smedje i smedja ženka daju 25% smedjih mužjaka, 25% normala/nosioca smedje, 25% smedjih ženki i 25% ženki normal boje.
PASTELNA MUTACIJA ŠTIGLIĆA
je uočena veoma davno kod ptica u prirodi što je naravno izazvalo interes odgajivača ovih ptica te su je razvili, uočili zakone naslednosti i s pravom se smatra prvom ustaljenom mutacijom kod štiglića u avikulturi. Naslednost je polno vezana i recesivna, što je uobičajeno za sve vrste ptica koje se odgajaju kada se radi o pastelnoj mutaciji. Pastelnom mutacijom kod štiglića, kao uostalom i kod ostalih sorti ptica, dolazi do celokupne redukcije melanina, što daje mnogo svetliju, bledju pticu u poredjenju sa normal obojenom jedinkom. Znači da uobičajeno crno obojeno perje postaje svetlije, odnosno sivo crno, ono u braon boji je bledje, tako da nije redak slučaj da je razredjenje na pojedinim velikim krilnim i repnim perima toliko da imamo utisak da se radi o efektu sivih krila sa pukotinama u melaninu, a to nije baš poželjno za pastel mutaciju. Maska je bledje crvena nego kod normal ptica, a to je više izraženo kod ženki. Kljun, noge, nokti su svetliji nego u ptica divlje boje, što je i logično jer pastel efekat redukuje pigmente na čitavom telu. Mladi štiglići pastel mutacije odmah po dobijanju prvih pera razlikuju se od ptića normal boje jer su odmah vidno svetliji.
Naslednost

Pastel mužjak i pastel ženka daju 100% pastel mladunaca.
Mužjak normal/nosioc pastela i ženka pastel daju 25% mužjaka pastela, 25% mu`jaka normala/nosioca pastel, 25% ženki pastel i 25% normal ženki.
Mužjak pastelni i ženka normal daju 50% mu`jaka normal/nosioca pastel i 50% ženki pastelnih
Mužjak normal i ženka pastelna daju 50% mu`jaka normala/ nosioca pastel i 50% normal ženki
Mužjak normal/nosioc pastel i ženka normal daju 25% mužjaka normala/nosioca pastel, 25% mužjaka normal, 25% ženki pastelnih i 25% normal ženki.

ALBINO MUTACIJA ŠTIGLIĆA


BELI ŠTIGLIĆ


Albinizam je genska anomalija koja se javlja kod sisara , ptica, gmizavaca, a ona izaziva potpuno odsustvo pigmenta melanina jer se ovaj važan pigment zbog navedene anomalije ne sintetče.. Kod ptica odsustvo melanina koji inace daje boju perju, ocima, rožnatim delovima tela, izaziva da ptica bude bela, sa crvekastim očima koji tu boju dobijaju od krvi koja normalno protiče u dnu oka. Ova pojava se javlja i u prirodi kod divljih ptica, mada je to retko a i takve jedinke obično ne vide najsjajnije, uočljive su te stradaju od grabljivica vrlo brzo. Albinizam je inače mutacija koja je recesivno nasledna, nasledstvo nije vezano za pol, a albinski genom mora biti dvostruk da bi bio vidljiv jer ako je jednostruk jedinka je u normalnoj boji ali nosioc mutacije albino. Kod raznih vrsta ptica u odgoju pojava albinizma je odavno uočena i zbog planskog razmnožavanja proširena je kod gotovo svih gajenih sorti ptica.
Kod štiglića prve albino primerke odgojio je belgijski odgajivač Roland Raskin od ptica normal boje sibirske podvrste štiglića (carduelis carduelis major), a Belgijanci su i najzaslužniji za fiksiranje, te širenje ove mutacije kod štiglića, mada moram reći da je ona i sada jedna od najredjih i najskupocenijih mutacija štiglića. Potpuno odsustvo melanina daje štigliće bez imalo melanina te su ptice ove fascinantne mutacije zadržale samo lipohrom boje. Maska je potpuno crvena, mada nešto bledja nego kod normala, krilne pruge su ostale kao i kod uobicajenih ptica, intenzivno žute, a svo ostalo perje je blistavo belo. Kljun, noge i nokti su potpuno svetli, dakle depigmentisani potpuno. Oči su crvenkaste , što je uostalom karakteristično za sve albino jedinke. Prelep izgled albino štiglića, potpuna različitost od normala pa i ostalih mutacija čini da beli crvenooki štiglići-albino štiglići izazivaju zaista divljenje kod svih ljubitelja ovih evropskih zeba. Napominjem da ne treba mešati albino sa belim crnookim štiglićima, jer iako su i oni beli oči su im tamne, crvena maska je gotovo nestala, a kod njih je uočljivo pojačanje žutih krilnih pruga.

ŠEMA NASLEDJIVANJA:

Albino X Albino daju 100% Albino
Albino X Normal daju 100% Normala/nosioca albino mutacije
Albino X Normal/nosioc albino daju 50% Albino + 50% Noprmala/nosioca albino
Normal/nosioc albino X Normal/nosioc albino daju 25% Normala + 50% Normala/nosica albino + 25% Albino
Normal/nosioc albino X Normal daju 50% Normala + 50% Normala/nosioca albino