Parenje i uzgoj štiglića

Bravo Žako    , neka su ti živi i zdravi.

Pridruzujem se cestitkama.

u subotu polecemo,svih pet je zivo i zdravo za sada,zenka je pocela vec da tipuje mesto za 3.turu,mozda je malo rano ali sta cemo...ziveli

Uploaded with ImageShack.com
Uploaded with ImageShack.com

[img(800px,600px)]Uploaded with ImageShack.com[/img]

izvinjavam se na rezoluciji slike,ne mogu da promenim nisam ni video,samo ih preskocite

pilici starosti 13 i 12 dana,danas bi prvi trebalo da izlete


Uploaded with ImageShack.com
Uploaded with ImageShack.com

Re: bortes
Bravo, postao si odgajivač štiglića. Definitivno.
Ni žakoov uspeh nije za pocenjivanje. Evo zbog čega:

Početak odgoja štiglića vezan je za brojne probleme i nije jednostavan.  Nije realno da onaj ko počinje njihov odgoj  odmah u prvim godinama ostvaruje zadovoljavajuće rezultate.  Uspešan odgoj štiglića u prvim godinama rada sa njima je izuzetak. Pravilo je da  su početni rezultati skromni ali ipak veoma važni.
Svaka ptica izležena u veštačkim uslovima ima veliki značaj za samog odgajivača.  Predstavlja potvrdu odgajivaču da može da odgaja štigliće u uslovima sa kojima raspolaže.
Svaka naredna godina je  uglavnom uspešnija od predhodna a broj izleženih štiglića se povećava  iz godine u godinu.  
Da bi se postigli zadovoljavajući rezultati  koji se vide kroz veći broj ogajenih štiglića u sezoni potrebno je vreme od  4-5 godina.  Retko kraće od tog perioda a češće i koja godina više.
Strpljenje i upornost su  važne osobine kojima mora da raspolaže osoba ako želi da uspešno odgaja štigliće  autohtonih podvrsta.
Ne sme se zaboraviti da je odgoj autohtonih štiglića, rad sa divljim (nedomestifikivanim ) pticama,  što svakako taj rad čini težim i komlikovanijim od odgoja domestifikovanih ptica.


Treća tura-nasad obično se vremenski poklapa sa  krajem Jula i traje tokom Avgusta.  Priplodne ptice u tom periodu nisu više u top priplodnoj kondiciji.  Lagano počinje i mitarenje odraslih ptica. Ne nalegu se svi priplodni parovi treću put u sezoni.  
Broj maldih u gnezdu nije u trećoj turi nikada 5. Retko 4 a najčešće 3 pa i 2 mlaišana u gnezdu.  Vitalnost tih mladunaca je manja nego vitalnost njihove braće i sestara iz predhodna dva nasada.
Postoji verovanje da je u prirodi treći nasad  žrtvovan, namenjen grabljivicama, koje će  hvatajući  mladunce manje vitalnosti iz trećeg gnezda,  poštedeti mladunce prvog i drugog nasada, te će ovi u većem broju preživeti i dočekati sledeću reproduktivnu sezonu.

sudbina ovih pilica i dalje je neizvesna zbog visokih temperatura,iako je gnezdo u hladu jako tesko podnose vrucinu,danas sam pilice ostavio bez nadzora samo 2 sata i kad sam dosao da ih pogledam nasao sam jednog na podu volijere na suncu,uginulog,verovatno je pokusavao da izleti posto je najkrupniji i negde je omasio granu i eto ga na podu,jos jedan je nesto poceo da kunja i skuplja oci,videcemo sta ce biti ujutru,nesto je moralo krenuti po zlu bar sad posto je sve od pocetka islo lepo,fali malo i sportske srece izgleda...ziveli

bortes ::

sudbina ovih pilica i dalje je neizvesna zbog visokih temperatura,iako je gnezdo u hladu jako tesko podnose vrucinu,danas sam pilice ostavio bez nadzora samo 2 sata i kad sam dosao da ih pogledam nasao sam jednog na podu volijere na suncu,uginulog,verovatno je pokusavao da izleti posto je najkrupniji i negde je omasio granu i eto ga na podu,jos jedan je nesto poceo da kunja i skuplja oci,videcemo sta ce biti ujutru,nesto je moralo krenuti po zlu bar sad posto je sve od pocetka islo lepo,fali malo i sportske srece izgleda...ziveli

Ne gubi nadu Borko, glavu gore takve stvari se dešavaju. Vrućine su strašne i meni su dva malca
ranije izletela iz gnezda i takođe im je sudbina neizvesna.

Jedino masovnijim odgajanjem ovakve stvari manje bole i manje demorališu, ali samo guraj napred već si
se pokazao i dokazao a mlad si i vreme radi za tebe   .

kao sto sam i pretpostavio danas su svi izleteli iz gnezda,tacnije svi su popadali po podu,da nisam slucajno nazvao kuci da proverim do sad bi uveliko svi bili mrtvi tako da sam bio primoran da odem kuci i da ih ubacim sve u jednu parilicu zajedno sa zenkom i sve zajedno ih okacim u volijeri,spasao sam ih od sigurne smrti,bar za sada,nadam se da ce ih hraniti tu,bar jos 2-3 dana dok ne ojacaju sasvim,ziveli

bortes ::

kao sto sam i pretpostavio danas su svi izleteli iz gnezda,tacnije svi su popadali po podu,da nisam slucajno nazvao kuci da proverim do sad bi uveliko svi bili mrtvi tako da sam bio primoran da odem kuci i da ih ubacim sve u jednu parilicu zajedno sa zenkom i sve zajedno ih okacim u volijeri,spasao sam ih od sigurne smrti,bar za sada,nadam se da ce ih hraniti tu,bar jos 2-3 dana dok ne ojacaju sasvim,ziveli

Slična situacija je bila i kod mene, moji malci su izleteli rano i samo pukom srećom sam ih našao žive ali izgladnele. Majka ih više nije hranila pa
sam ih prebacio u kavez i othranjujem ih na špric. Nadam se još 2-3 dana i da će početi sami da jedu daću sve od sebe da ih sačuvam.

U prirodi, štiglići su monogamni  i verni  supružnici.  Mužjak i ženka brinu o podizanju potomstva ravnopravno. Uloge su donekle podeljene a donekle  iste.  Isključivo ženka pravi gnezdo.  Isključivo ženka leži na jajima.  Mužjak  hrani ženku svo vreme dok je u gnezdu na jajima ili mladuncima.  Kada se mladunci  bar delimično ,,obuku,,  ženka ustaje iz gnezda  i zajedno sa mužjakom hrani mališane.  Mladunce hrane oba roditelja  sve dok ne nauče samostalno da se hrane.  U koliko ženka ubrzo svije novo gnezdo i počne da nosi jaja, mužjak nastavlja da hrani mladunce sam, do njihovog osamostaljivanja u ishrani.  
To je tipično ponašanje  para štiglića u prirodi  koje  traje više desetina hiljada godina a možda i duže.
Nema odstupanja od tog ,,šablona,, jer  priroda ne trpi  izuzetke od ustaljenih pravila evolucijom stečenih.
U prirodi  nema mužjaka koji je loš otac.  Na veliku žalost ljubitelja štiglića koji pokušavaju da ih odgajaju,  loš otac  je  česta  pojava u procesu veštačkog odgoja štiglića.
Uz velike napore, ženka može kao samohrana majka da podigne potomke,  ali je to pojava koja se svrstava u izuzetke a ne u pravilo.
Mužjak koji samo oplodi ženku i zanemari sve ostale obaveze supružnika je loš otac.  Njegova deca  su često osuđena na  bednu sudbinu. Ranije ili kasnije okončaju svoj tek započeti život pre nego što uspeju da se samostalno brinu o sebi.
Ma koliko ženka bila posvećena mladuncima i brinula o njima u  veštačkim uslovima često ne uspe da  odhrani mladunce.  Krivica nije do ženke, već do mužjaka, koji je kao loš otac zanemario sve svoje obaveze prema potomstvu.  
Ne retko odgajivač mora da  odvoji mužjaka koji postaje agresivan prema ženki koja leži na jajima. Dalja sudbina  tog nasada i izleženih pilića postaje krjnje neizvesna.  Čak i kada ostane u kontaktu sa ženkom a ne hrani je dok leži u gnezdu,  ženka i nasad su u problemu. Ženka često mora da napusti gnezdo da bi se hranila, što ima za rezultat prekid inkubacije u jajima i ugibanje zametka.
Ako se ipak mladunci izlegu,  veliki je napor za ženku da ih sama odhranjuje. Mališanima treba  velika količina kvalitetne i raznovrsne hrane  koju ženka u veštačkim uslovima odgoja, bez pomoći mužjaka ne može da im obezbedi.
Šta može odgajivač da učini  da ne bi bio suočen sa  takvim problemima odgajajući štigliće  
U tekućoj sezoni na žalost ništa.  Može sa žaljenjem da zaključi da je mužjak koga je izabrao za matični par loš roditelj.  Hoće li se mužjak popraviti  u toku te sezone ili sledeće  Odgovor je negativan. Jednom loš otac, uvek loš otac.
Sledeće reproduktivne sezone odgajivač mora da  pari ženku koja je bila dobra majka, sa mužjakom koji će biti dobar supružnik i otac.  Nema načina da odgajivač unapred sazna  kako će se mužjak ophoditi prema svojoj budućoj porodici.  
Zbog toga je potrebno da odgojnu sezonu započne sa što je moguće većim brojem priplodnih parova.  Iz različitih razloga mnoge ptice će u toku sezone biti isključene iz priploda.  
Ako ima rezervne štigliće, da popune upražnjena mesta u matici,  to će povećati  izglede da  sezona na kraju bude uspešna, sa dovoljnim brojem izleženih i očuvanih mladih štiglića.
Duga ,,rezervna klupa,, (veći broj rezervnim mužjaka i ženki) povećava  izglede  na uspešnu sezonu odgoja.

drvetmed, što im točno daješ kroz špricu, gotovu jajčanu hranu ili miješaš nešto po svojem izboru?

žako ::

drvetmed, što im točno daješ kroz špricu, gotovu jajčanu hranu ili miješaš nešto po svojem izboru?

Žako, dajem isključivo gotovu hranu za ručno othranjivanje ptica.
Rastvorim je u vodi i dajem preko špica. Uzeo sam od kolega ptičara specijalnu iglu za špric koja na vrhu ima kuglicu sa dve rupice sa strane, tako da hranu aplikujem direktno u voljku bez opasnosti da povredim mališana.

Malci rastu kao iz vode, nisam oduševljen što je ovako ispalo ali je cilj jasan, po svaku cenu spasiti ova dva mališana.

drvetmed ::

žako ::

drvetmed, što im točno daješ kroz špricu, gotovu jajčanu hranu ili miješaš nešto po svojem izboru?

Žako, dajem isključivo gotovu hranu za ručno othranjivanje ptica.
Rastvorim je u vodi i dajem preko špica. Uzeo sam od kolega ptičara specijalnu iglu za špric koja na vrhu ima kuglicu sa dve rupice sa strane, tako da hranu aplikujem direktno u voljku bez opasnosti da povredim mališana.

Malci rastu kao iz vode, nisam oduševljen što je ovako ispalo ali je cilj jasan, po svaku cenu spasiti ova dva mališana.

Bio Ti oduševljen ili ne, shvatićeš sledeće godine koliko Ti znače ti mladunci. Biće  veoma bitni za dalji rad.  S obzirom da ih hraniš ručno, biće pitomi. Čim se osamostale u ishrani ophodi se prema njima kao prema pticama. Treba da shvate da ne pripadaju ljudskom rodu, da bi prihvatili ostale štigliće kao članove svoje zajednice.
Tada neće biti problema u parenju sa drugim štiglićima.




Sve ja manje gnezda sa jajima i mladuncima jer se sezona primiče kraju. Za sumiranje rezultata još je rano. Tek kada se izmitari i poslednji mladunac, odgajivač može da analizira šta je uradio ove sezone i da li ima mesta zadovoljstvu ili razočaranju.

za sad ide dobro




-------

https://pticefauneevrope.forumsc.net/viewtopic.forum?t=1958

-------

https://pticefauneevrope.forumsc.net/viewtopic.forum?t=1963

-------

https://pticefauneevrope.forumsc.net/viewtopic.forum?t=1963