Parenje i uzgoj štiglića

Re: Milan
O Zelentarkama postoji posebna tema. Šta više postoji i poseban post ,,Odgoj mladih zelendura,,  Ovim mališanima je mesto u tom postu a ne meso u postu o odgoju Štiglića.
Ne znam zbog čega si fotografije sa mladuncima zelentarke postavuo u postu o odgoju štiglića:?:  

Ima se, može se

Uzimanje mladih Štiglića iz njihovih gnezda is prirode je krađa.

Kod mene katastrofa,toliko sam se iznervirao da nemam reci kojima bi to mogao da opisem !!Pilici super napredovali gusice pune,jutros u 5h kada sam ih hranio bilo sve ok,sada dodjem da im dam jos hrane kad muzijak izbacio gnezdo napolje a pilici na podu mrtvi....Moja greska sto ga nisam odvojio ali super se ponasao,hranio zenku,nista nije dirao....Bas nemam srece!!!!

I kod mene je u četvrtak bilo sve ok. Dođem danas s posla i sva jaja polomljena, ženka lijepo stoji na prećki i baš ju briga. Ovo je isto da poludiš........treća tura i opet ništa. Mislim da tu ženku moram ustraniti do godine.

Juče nisam mogao da kontrolišem gnezdo a danas zatičem 4 jaja, ili je jedan dan preskočila pa nije snela jaje ili je snela samo 4. Videćemo sutra.

Cilj orgajanja Štiglića je domestifikacija. Domestifikacija je  prilagođavanje  divlje vrste potrebama čoveka.  Drugi aspekt domestifikacije je prilagođavanje divlje vrste, uslovima koje čovek može da joj  pruži kao domaćin.
Naglo, drastično menjanje uslova života divlje vrste , ubrzano prilagođavanje na veštačke uslove, stvoriće brojne probleme i domaćinu  (odgajivaču) i divljoj vrsti (Štiglić) koja se domestifikuje.
Pokušaj reprodukcije parova iz prirode,  u kavezima,  završava neuspešno u 90% slučajeva.
Većina Štiglića koji čine matične parove su ptice iz prirode.  To je razumljivo jer je domestifikacija na samom početku i jako malo je matičnih parova kod naših ljubitelja Štiglića koji su uz veštačkog odgoja.
Čovek je svaku vrstu koju je želeo da domestifikuje uzeo iz prirode, ni Štiglići ne mogu biti izuzetak. To je prvi korak ka domestifikaciji, ali bez narednog koraka  (reprodukcija ptica iz prirode u veštačkim uslovima) taj prvi korak postaje besmislen i štetan.
Cilj svkog ljubitelja štiglića je da od početnog matreijala (divljih štiglića) što ranije dobije potomke.  Taj prvi korak je najteži ali i najvažniji.  Jako mali broj  štiglića koji su uzeti iz prirode daće potomke ako se pare u kavezima.  Drastična promena životnih uslova (okruženje i prostor) je osnovni razlog za neuspešnu reprodukciju.
Ako divlji par izleži mlade,  preskočena je prva i najvažnija prepreka na putu ka domestifikaciji.
Parenjem F1 generacije da bi se dobila F2 gneracija je već nešto lakši posao.  Sa svakom novom generacijom štiglića izleženih u veštačkim uslovima odgajivač se polako približava cilju.
Taj cilj je uspešna i sigurna reprodukcija matičnih parova s dovoljnim brojem potomaka za selektivni rad. 
Pri pokušaju parenja divljih štiglića u kavezima  javljaju se  problemi vezani za promenu ponašanja  ptica koje su uzete za matične parove.
Karakter ptica koje se pare u kavezima (a potiču iz prirode) menja se pod uticajem prostora i okruženja u kome se nalaze.
Promene ponašanja jednako se javljaju i kod mužjaka i kod ženki približno sa istom učestalošću. Zbog razlike u polu i različite uloge u reprodukciji razlikuju se oblici poremećaja ponašanja.
 
Poremećaji ponašanja divljeg mužjaka štiglića u reproduktivnoj sezoni u kavezu:
 
 Divlji mužjak koji se pari u kavezu može biti potpune nezainteresovan za ženku. Ako se nezainteresovanost ponavlja u tri uzastopne sezone izuzetno je mala verovatnoća da će se taj mužjak ikada patiti u kavezu.
 
Mužjak je zainteresovan za parenje,  peva, ali ne pokazuje interesovanje za ženku sa kojom je u kavezu.
 
Mužjak se pari sa ženkom  delimično  ljubeći se sa ženkom ali ništa konkretnije od toga.
 
 
Mužjak  se upari sa ženkom  i oplodi ženku. Čim ženka počne da  pravi gnezdo mužjak ga rastura.
 
Mužjak  počne da uznemirava ženku koja leži na jajima terajući je iz gnezda.
 
Mužjak otera ženku iz gnezda  iz koga izbaci mladunce.
 
Mužjak se ponaša prema partnerki  kao u prirodi. Hrani je dok leži na jajima i/ili mladima. Neočekivano bez ikakvog vidljivog povada mužjak  otera ženku sa gnezda i uništivši jaja i/ili mlade.
 
 Poremećaji ponašanje  divlje ženke u reproduktivnom periodu u kavezu:
 
Ženka nije zainteresovana za parenje jedni ili više uzastopnih sezona.
 
Ženka nije zainteresovana za parenje i pokazuje manju ili veću netrpeljivost prema mužjaku.
 
Ženka  se pari sa mužjakom ali bez završnog  čina oplodnje.
 
Ženka se pari sa mužjakom, raznosi materijal po kavezu ali ne svija gnezdo.
 
Ženka napravi gnezdo u kome ne položi niti jedno jaje.
 
Ženka napravo gnezdo, a jaja polaže van gnezda po podu kaveza.
 
Ženka položi jaja u gnezdu, čak odleži neko vreme na njima i iznenada napusti nasad.
 
Ženka napusti tek izlegle mladunce i ne pokazuje interesovanje za potomke.
 
Ženka izleže mlade, brižna je prema njima nekoliko dana, a zatim ih iznenada izbaci iz gnezda.
 
To su najčešći poremećaji u ponašanji štiglića iz prirode koji se pare u kavezu.  Isti poremećaji ponašanja  javljaju se i kod štiglića koji su iz verštačkog odgoja  ali je njihova učestalos u toliko manja u koliko su štiglići iz  F generacije veće numerčke vrednosti.
Činjenica da se poremećaji ponašanja štiglića koji se pare u kavezu javljaju i kod primeraka izleženih u veštačkim uslovima nedvosmisleno ukazuje da je najveći krivac za nenormalno ponašanje ptica  prostor u kome se pare.
Mali prostor  stvara velike probleme  štiglićima u procesu reprodukcije. Menja tipično ponašanje ptica ka netipičnom i patološkom.
Jedini pravi lek,  dosta uspešan je parenje ptica u što većem prostoru.  U prostranim volijerima  poremećaj ponašanja štiglića u reproduktivnom periodu je retka pojava.
 
Moguća su manja odstupanja i  poremećaji u reproduktivnom cikljusu i kod parova koji se pare u volijeru. Ali su ta odstupanja manje značaja i sa manjim polsedica nego poremaćaji koji se javljaju kod parova u kavezima.
Par štiglića  u volijeru  kasnio je sa parenjem. Pošto je ženka svila gnezdo, prvo jaje se u njemu pojavilo juče, 11-og dana pošto je gnezdo napravljeno. To je neobično. Prvo jaje se pojavu u gnezdu po njegovom svijanju za 2-4 dana. Kako je jutros regularno položila drugo jaje,  dalji reproduktivni ciklus će verovatno  kod tog para ići bez problema:

RE:MIĆA ::
Mićo, Vi definitivno na ovom forumi ispisujete udžbenik za odgajivače štiglica.
Sve što napišete je čista esencija iskustva i znanja o štiglicima.
Nama bednim amaterima ste maksimalno olakšali put. Hvala još jednom.




Domstifikacija je proces koji zahteva masovnost na dva nivoa. Masovnos odgajivaća štiglića i masovnost odgajenih štiglića u veštačkim uslovima.
Da bi se ti uslovi ostvarili neophodna je edukacija  svih zainteresovanih za odgoj Štiglića. Jednak nivo znanja ili približno jednak. To je ono što je moguće postići. Otvorenošću i spremošću onih  koji više znaju da to znanje podele sa ostalima.
Uslovi pod kojima se odgajaju štiglići i dalje će se razlikovati a u vezi sa uslovima i ostvareni rezultati. Posvećenost,  predanost odgoju štiglića, uloženo vreme, trud, pa i materijalna sredstva takođe će se razlikovati i uticati na odgojne rezultatate. Ono što ne treba da se razlikuje to je znanje o odgoju Štiglića.
Svako ko odgaji jednog Štiglića uključio se u proces domestifikacije tih divnih ptica. Napravio je prvi, odlučujući kora.  Sledeće sezone će ih odgajiti  3,4,5...
Ako 100 ljubitelja štiglića odgaje po jednu pticu,  to je 100 ptica odgajenih u veštačkim uslovima više.  I proces kreće. Postaje nezaustvljiv i nepovratan.
Ti si se već uključio u taj proces. Veruj u sebe i uspećeš. Nikada ne nazivaj sebe bednim amaterom  jer to nisi.   Imaš volju, znanje, posvećenost i samo je pitanje vremena kada će kvantitet da da respektabilan kvalitet.

...idemo dalje... Jutros je ženka položila 3 jaje u kaveznom uzgoju. Pošto nisam mijenjao gnijezdo iskoristila je staro sa malim preinakama kao što je to i Mića naveo u jednom od prethodnih postova.





Mališan pomalo raste i ne primjećujem da je nešto posebno mirniji u odnosu na volijerno uzgojene mlade. Po meni je najvažnije da se što više vremena družimo s pticama a one će to nagraditi sa svojom povjerljivošću i smirenošću.



Mlada ženka je napravila drugo gnijezdo i položila je jutros 2 jaje. Primjećujem da nije još zalegla na njih nego stoji na nogama poviše njih i čuva ih. Povremeno napusti gnijezdo da bi nahranila svoja tri mališana koji već pomalo sami jedu pa ću ih uskoro i odvojiti u posebnu letjelicu i spremiti za školu.

Ovaj period mi se nikad nije sviđao u uzgoju pošto su temperature zadnjih nekoliko dana se približile brojci od 40 stupnjeva. I ženka u gnijezdu se hladi da bi mogla ovo izdržati.



Treći par pravi ponovno gnijezdo ali sa povećom pauzom pa ćemo da vidimo šta će da bude. U prvom gnijezdu je mužjak polupao sva jaja i ta tura je propala.

Četvrti par ove godine ne radi i isključio sam ga iz uzgoja za ovu godinu.

Za sada toliko! Pozzzz

Re: carduel

Ozbiljan odgajivač nema šta da krije,  100%  transparentno




 
O blagotvornom delovanju sunca  na  sveukupni život na Zemlji ne treba ni govoriti.  To nauče deca u obdaništu.
Kakav je uticaj Sunca na naše štigliće
Nema tačnih podataka ali iskustveno se sigurno može zaključiti da je Sunce veoma važno za reproduktivnu sposobnost štiglića i da je taj uticaj veoma povoljan.
Još davno, tada, malobrojni odgajivači štiglića su primetili da je  broj neoplođenih jaja kod štiglića koji se odgajaju  bez uticaja sunca (isključivo pod veštačkim svetlom)  značajno veći, nego kod štiglića koji određeno vreme u toku reproduktivnog ciklusa provode pod prirodnim svetlom Sunca.
Kroz vreme, ova opaska se pokazala tačnom i važećom i dan danas.
 Nema sumlje da direktna sunčeva svetlost povoljno utiče na kvalitet perja ptica, intenzitet boje  i kolučinu melanina u perju. Ptice  izložene Suncu, bar u nekom periodu dana, uveć će imati lepše i kvalitetnije perje od ptica koje su 24h izložene veštačkom svetlu.
Osunčane price su zdravije vitalnije i uopšte otpornije na bolesti. Manji je procenat uginuća kod Štiglića koji su pod prirodnom svetlošću.  Ta činjenica svakako indirektntno utiče na reproduktivnu sposobnost štiglića  u pozitivnom smislu.
Ali  Sunce ostvaruje i direktan uticaj na reproduktivnu sposobnost ptica i veći broj oplođenih jaja.
Preko čula vida  i hipofize, Sunce kontroliše rad polnih žlezda  kod oba pola štiglića.  Polne žlezde pod uticajem hormona hipofize pravilno funkcionišu, što se ispoljava manjim brojem neplodnih jaja nego kod ptica koje su po uticajem veštačkog svetla.
Plodnos jaja zavisi svakako od više povezanih i međusobno zavisnih fakrora. Sunce je samo jadan od njih, ali veoma važan faktor.
Ovo saznanje može opredeliti odgajivača, koji ima uslove, da svojim pticama omogući kontakt sa Suncem i time znatno popravi procenat oplođenih jaja kod matičnih parova.
Štiglići se rado sunčaju ako im je to omogućeno:

bortes ::

mića ::

Re: carduel

Ozbiljan odgajivač nema šta da krije,  100%  transparentno



poz,hteo bih da pitam zna li neko posle koliko dana obicno zenka krene sa ponovnim parenjem ako sam joj izvadio gnezdo sa plodnim jajima koja je muzjak polupao na 9om danu lezanja hvala

Vrlo brzo! Ovisi od ženke do ženke! Od 6 - 10 dana.

carduel ::

Mlada ženka je napravila drugo gnijezdo i položila je jutros 2 jaje. Primjećujem da nije još zalegla na njih nego stoji na nogama poviše njih i čuva ih. Povremeno napusti gnijezdo da bi nahranila svoja tri mališana koji već pomalo sami jedu pa ću ih uskoro i odvojiti u posebnu letjelicu i spremiti za školu.

Kao što sam i najavio u prethodnom postu, mlada ženka je snijela jutros 3 jaje. Ovaj put i nije neka izvedba gnijezda kao prošli put ali služi svrsi.



Evo i jedan video klip. Pošto mužjak ne želi aktivno sudjelovati u hranjenju mladih onda su oni prisiljeni da salijeću majku. Već pomalo i sami jedu ali se još nisu osamostalili. Svaki zalogaj od majke im je važan.

Po duzini repica rekao bih da imaju oko 30 dana, bez problema sam ptice odvajao sa 25 dana i bez problema sami jedu. Naravno ako nemas nekih planova sa pticama da sto duze ostanu sa roditeljima, manji je stres i za tebe i za mlade.
Pozdrav zivio

Zokbok988 ::

Po duzini repica rekao bih da imaju oko 30 dana, bez problema sam ptice odvajao sa 25 dana i bez problema sami jedu. Naravno ako nemas nekih planova sa pticama da sto duze ostanu sa roditeljima, manji je stres i za tebe i za mlade.
Pozdrav zivio

Taman 29 dan danas. Ostavljam mlade štigliće s roditeljima do 35 dana starosti ako ih planiram učiti. A ako ne, onda ostaju u volijeri čitavu godinu. Pozdrav i tebi.

Carduel, svaka čast , dokazao si se definitivno i u kaveznom razmnožavanju štiglica, skidam kapu majstore .

carduel ::

bortes ::

mića :: Re: carduel Ozbiljan odgajivač nema šta da krije,  100%  transparentno poz,hteo bih da pitam zna li neko posle koliko dana obicno zenka krene sa ponovnim parenjem ako sam joj izvadio gnezdo sa plodnim jajima koja je muzjak polupao na 9om danu lezanja hvala

hvala na odgovoru,nadas se da ce krenuti opet,muzjak je usiljen i dalje a i zenka je..cekam


bortes: SREĆNO ovog puta i Tebi i štiglićima. Tvoj problem naveo me je da napišem sledeći post:


 
 
Koliko će odgajivač imati priplodnih parova zavisi od mnogih faktora. Jedan od faktora  je  povezan sa  ciljem/ciljevima koje je  odgajivač postavio  kada je planirao broj parova štiglića u matici.
Ako je cilj odgajivača proizvodnja što većeg broja štiglića u sezoni,  rad mora da bazira na starijim iskusnijim pticama koje su u paru već nekoliko godina.
Dvogode, trogode, četvorogode, ptice koje su uparene  od  početka svoje polne zrelosti garantuje veći broj odgajenih madih štiglića u sezoni.
Čak i u tom slučaju, ako se želi masovnost odgoja, donja granica broja parove ne  treba da je manja od četiri  para u priplodu.
Rad sa mladim jednogodim pticama koje se prvi put pare radi dobijanja potomstva zahteva 10 priplodnih parova. To je donja granica priploda koji se oslanja na mlade ptice. Uvek treba imati na umu da ne postoji  stoprocentan uspeh u sparivanju mladih ptica.
Nije iznenađenje ako u pokušaju parenja mladih ptica odgajivač uspe da upari samo polovinu od planiranih parova. 
Zbog neiskustva, veći je broj neplodnih jaja kod mladih parova nego kod starih. Takođe je veći broj mladunaca koji iz raznih razloga uginu pre napuštanja gnezda. Ukratko produktivnost mladih rodiltelja je manja od  produktivnosti starijih roditelja koj su ,,radili,, predhodnih sezona.
Odgajivački rad sa jednim parom ili  sa dva para štiglića koji ranije nisu bili upareni je prilična avantura koja se obično završava razočaranjem odgajivača.  Princip što više parova to više mladih pokazuje se u praksi ispravnim.
Mlada  ženka je prilično kasnila sa prvim nasadom ove sezone.  Kako se jutros pojavilo i peto jaje u gnezdu, izgleda da će i ovaj par mladih jednogodih štiglića, ove godine, ipak imati potomke:

drvetmed ::

Carduel, svaka čast , dokazao si se definitivno i u kaveznom razmnožavanju štiglica, skidam kapu majstore .

Hvala kolega ali iskreno ovo mi je nepotrebna zajebancija.

Htio sam samo da se uvjerim da li je to nekakav izazov ili ne. To sam napravio čisto iz razloga ako me netko upita jesi li izvodio u kavezima da mogu reći da jesam i ništa drugo.

Volijerski uzgoj štiglića je zakon! Ne mislim da je to samo pustiti parove u volijeru i evo mladih ko u priči. Ne ide to baš tako! Što se tiče pristupa i logistike uzgajivača volijerski uzgoj mu dopušta veću slobodu.