Parenje i uzgoj štiglića

U ovoj temi pišemo o odgoju Štiglića autohtonih podvrsta. Iskustva koje nekoliko odgajivača prezentuje na forumu odnose se na odgoj Štiglića nominalne podvrste i podvrste balkanika. Obe podvrste su u procesu domestifikacije.
To su činjenice koje se moraju imati u vidu, jer ne pišemo u temi o odgoju faune Evrope generalno.
Odgoj ovih podvrsta koje su u procesu domestiikacije ima svojih specifičnosti. Moj metod ogoja ne razlikuje se suštinski od načina odgoja koje primenjuje carduel. Nekoliko odgajivača Štiglića koji dele svoja iskustva na forumu u odgoju Štiglića su veoma slična. I rezultati odgoja koji proizilaze iz sličnog načina odgoja su slični. To je jako važno, jer vremenom, ono što su zbirna iskusta pojedinaca, postaje pravilo.
Pravila olakšavaju rad budućim odgajivaačima i omogućavaju postizanje dobrih rezultata za kraće vreme.
Svako neka radi sledeći svoju pamet a rezultsti će pokazati koliko je to bilo uspešno. Rezultati odgoja su reper, pokazatelj ispravnosti metodologije odgoja.
Kad god sam o nečemu pisao nastojao sam i slikom ili videom da potvrdim ono što je napisano.
Što se tiče zelenila tu pre svega spadaju: Zelena salata, mišja trava, spanać, zelje, blitva, mladi listovi rena, mladi listovi maslačka.
Ne da je zelenolo štetno po zdradlje ptica. Naprotiv. Zbog vitamina, minerala, oligoelemenata, vode, zelenilo jača imunitet ptica i jato čini zdravijim sa minimalnim procentom uginuća.
Podrazumeva se da je zelenilo čisto i sveže.
Svojim pticama dajem zelenilo svakodnevno u toku procesa reprodukcije i mitarenja. Brojnost kolonije Štiglića koja je iz godine u godinu sve veća potvrđuje ispravnost tog postupka.
Štiglići kao i druge ptice koje se veštački odgajaju podložni su crevnim infekcijama. To je razlog da se nekoliko puta u godini van reproduktivnog ciklusa celo jato preventivno tretira antimikrobnim lekovima širokog spektra.
Primenjuju se dva različita antimikrobna leka, 3-5 dana jedan, sa pauzom od 3-5 dana, zatim 3-5 dana drugi antimikrobni lek i odmah iza primene tih lekova treba dati 3-5 dana nekog antimikotika ( leka protiv gljivičnih bolesti)
Po primeni antimikotika daju se vodorastvorljivi multivitamini sa mineralima neodređeno vreme.
Celu proceduru preventivnog delovanja radi sprečavanja bolesti u jatu treba odraditi uz konsultaciju sa specijalistom peradarstva (ili bar veterinarom) ako je to moguće.
Ta procedura sprečava pojavu crevnih i drugih bolesti u jatu i mora se primenjivati iz godine u godinu.

gocke ::

sasaznas ::

gocke ::

Neznam citam ove postove i nesto mi zaista nije jasno. Sta spada pod zelenis, za vreme reprodukcije???
Davati salatu, krastavce itd za vreme odgoja mladih?! Budite iskreni i recite koji su gubitci mladih? Koliko ja znam niko u Evropi ko uzgaja stiglice ne daje zelenis,, pojavljuju se takozvana mokra gnezda i pomor mladih ptica. Svako ko drzi stiglice zna da stomak mladih ptica i crevna flora su jako osetljivi i da se ne daje nikakva vlazna hrana ili zelenis prvih 8-9 dana. A da mokra gnezda su inace bolest koja se u strucnom svetu nazina E.coli

Za maslacak svaka cast!!!! Zelenis ljudi koji pocinjete se baviti faunom ne dajte nikako..pustite sve te price.

e-col je bakterija od koje obolijevaju sve ptice a ne samo stiglici i nema veze sa zelenisem

Nisi tacno obavesten sasaznas!!

Da tacno. oboljevaju sve ptice. Uzrok je izrazito zelenis vlazna jajcana hrana i prljavstina u prvim danima zivota mladih...(tkz vlazna gnezda) Mladi dobivaju proliv, majka ne moze da ocisti gnezdo ptica oboljeva i crkava (vrlo brzo se zarazi citavo gnezdo).. Drugo je E.coli kod matorih ptica ovde pricamo o mladima. Sto se tice mene bavim se uzgojem ne samo majora vec uspesno odgajam i aniflane i planinske jurke i sve te ptice isto tretiramo.

da ti kazem gocke sve u cemu se pretjeruje moze biti stetno po zdravlje ptica jedan primjer jabuku ako dajes stalno ptice dobiju proliv itd. primjera je mnogo davati pticama po malozelenisa ne skodi a to su ti objasnili mnogo dobro carduel i mica

pa imam i ja ptice, i to veoma kvalitetne,, ali izgleda da je neznam o cemu pisem posto vidim ima suprotnika onoga sto sam ja napisao,, a sto najveci svetski uzgajivaci koriste u svom priplodu.. I recite mi koja antibiotika kao preventiva pa u Srbiji nema esb vec godinama.. Vi onda ako vam ne crkavaju mladi od 10 pari treba da izvedete preko 100 pileta..gde su te brojke.. ja inace imam samo 5 pari i sto izvedem izvedem ali i crkavaju mi mladi sto u gnezdu od e.coli, sto pred mitarenje od kokcidioze sto od atoxoplasmioze.. a dajem im mnogo vise od bilo koga ovde..

a evo i aniflani koji su poceli savijati gnezdo... Nek daje ko sta ali da ne valja ne valja..nisam ja da sudim.

ne bitno je podvrsta stiglica.. svakome stiglicu su potrebne iste stvari za uspesno izvodjenje.. Jedina razlika izmedju mutacije majora i balkanike je lepota ptice i cena.. sve ostalo je isto

gocke ::

ne bitno je podvrsta stiglica.. svakome stiglicu su potrebne iste stvari za uspesno izvodjenje.. Jedina razlika izmedju mutacije majora i balkanike je lepota ptice i cena.. sve ostalo je isto

Postoji još jedna bitna razlika:

Mutacija je greška u genima ptice koja se ispoljava na različite načine. Vidljive ili nevidljiva a ipak prisutne. Tipičan primer su mutiranje gena koji su odgovorni za boju perja. Ono što se u genima dogodilo vidi se na perju ptice koje je atipične boje za datu vrstu. Veoma često, čak toliko često da se može smatrati pravilom, kod ptica sa mutacijom dolazi do slabljenja imunog sistema. To ne znači da će svaka ptica sa mutacijom biti obavezno bolesna i da će obavezno uginuti od neke zarazne bolesti. Ali definitivno su primerci sa mutacijama ,,nežnijeg,, zdravlja od normala.
Priroda se trudi, da se mutacija boje perja, kao štetna pojava sa aspekta očuvanja vrste, ne prenosi na potomke. To je verovtan i logičan razlog slabijeg imuniteta Štiglića u mutaciji.
U praksi se to ogleda sa većim procentom oboljevanja i smrti kod mutacija nego kod normala.
U prirodi mutacije nastaju spontano pod uticajem raznih, najčešće udruženih faktora. Mutacije se izlegu od ptica normalnog perja. U jednom nasadu štiglića od 4-5 mladih samo jedno mlado se pojavi sa mutacijom boje perja. Braća i sestre su normali. Ta pojava se dogodi samo jednom u reproduktinom periodu para Štiglića. Promena mutacije se dogodi samo kod jenog od 50 parova u jednom staništu i dogodi se samo jednom u 5 godina.
Naravno sve ovo su samo spekulacije, puke pretpostavke.
Spontane mutacije boje perja kod ptica u prirodi su veoma retke. Nemoguće je reći koliko je potrebno vremena i koliko izleženih normala da bi se u jednom staništu Štiglića pojavila jedna mutacija perja. I najzad kada se ispili primarek mutiranog gena (ili kombinacije mutiranih gena) on je slabijeg imunog sistema nego normali, njegova braća i sestre u tom staništu.
Ako doživi (zbog slabe vitalnosti) da izleti iz roditeljskog doma, za mladunca mutiranog perja problemi iz dan u dan postaju sve veći. Sa sazrevanjem i prvom promenom perja razlika u izgledu između njega i normala je sve uočljivija. Tu razliku najbolje primećuju predatori. Među tim predatorima je i ČOVEK.
Najsrećnija je ona mutacija koju uhvati čovek. Jer sigurno neće pojesti svoj plen već će ga prodati. Mutacije Štiglića iz prirode su na crnom tržištu veoma skupe ptice. Bez obzira na cenu uvek nađu kupca. Kupci mutacija Štiglića sa ovih prostora najčešće su bili odgajivači uz Zapadne Evrope.
Ptice u mutaciji su švercovane sa Balkana i za velike novce prodavane na Zapadu.
Ptica u mutaciji perja je raritena bilo o kojoj mutaciji da se radi, ako je uzeta iz prirode. Već smo apsolvirali da je ptica mutiranog perja nežnog zdravlja bez obzir što je izležena od nesrodnih roditelja u prirodi. Štiglić promenjene boje perja, slabog imunitet, je baza za stabilizovanje genetičke greške koju nosi. Da bi se učvrstila genetička greška i sigurno prenosila na potomke mutirani Štiglić se pari u bliskom krvnom srodstvu. Ako je mužjak pari se sa ćerkom ako je Ženka pari se sa sinom. Braća koja pokazuju gensku grešku (i fenotimopom su mutacija - nosioci) pare se sa svojim sestrama. Otac se dalje pari sa svojom unukom. Ako je početni materijal za stabilizovanje mutacije bila ženka ona se pati sa svojim unukom. Zatim ide parenje sa praunucima sve do pojave vidljivih degeneracija kod potomaka ili do pojave neplodnosti jaja.
Linisko parenje u bliskom krvnom srodstvu dovdi do još slabijeg imuniteta kod potomaka. Dakle pošlo se od ptice nežnog zdravlja koje iz generacije u generaciju (zbog parenja u bliskom krvnom srodstvu) postaje sve nežnije.
I na kraju dolazimo do zaključka da su ptice mutiranog perja sa zdravstvenog aspekta, vitalnosti, opšte otpornosti organizma, sasvim raličite od Štiglića normala.
Normali izleženi od nesrodnih roditelja su jakog imunog sistema. Daleko ređe oboljevaju od Štiglića mutacije perja i daleko je manji procenat uginuća kako kod odraslih ptica toko i kod njihovih mladunaca.
Takođe nije nevažno naglasiti da u populaciji normala pojava hroničnog kliconoštva i latentno obolelih ptica je daleko manja nego u populaciji mutacije Štiglića.
Šriglići u mutaciji su ne retko izgledom zdrave ptice ali kliconoše. Odgajivač tek kroz povećano uginuće mladunaca shvati da su roditelji ,,zdrve,, kliconoše.
Čitave populacije Štiglića u mutacijama su latentno obolele ptice i samo je pitanje vremena kada će se bolest ispoljiti. Najbolji dokaz latentne bolesti i kliconoštva je povečan procenat ugibanja mladih Štiglića u jednom jatu.
Opdgajivači mutacija moraju da se pomire sa činjenicom da su njihove ptice slabije vitalnosti nego normali. Cena stabilizovanja mutacije/mutacija je plaćena kroz smanjenu vitalnost Štiglića i kroz povećanu smrtnost potomaka.

mića ::

...Normali izleženi od nesrodnih roditelja su jakog imunog sistema. Daleko ređe oboljevaju od Štiglića mutacije perja i daleko je manji procenat uginuća kako kod odraslih ptica toko i kod njihovih mladunaca.
Takođe nije nevažno naglasiti da u populaciji normala pojava hroničnog kliconoštva i latentno obolelih ptica je daleko manja nego u populaciji mutacije Štiglića.
Šriglići u mutaciji su ne retko izgledom zdrave ptice ali kliconoše. Odgajivač tek kroz povećano uginuće mladunaca shvati da su roditelji ,,zdrve,, kliconoše.
Čitave populacije Štiglića u mutacijama su latentno obolele ptice i samo je pitanje vremena kada će se bolest ispoljiti. Najbolji dokaz latentne bolesti i kliconoštva je povečan procenat ugibanja mladih Štiglića u jednom jatu.
Opdgajivači mutacija moraju da se pomire sa činjenicom da su njihove ptice slabije vitalnosti nego normali. Cena stabilizovanja mutacije/mutacija je plaćena kroz smanjenu vitalnost Štiglića i kroz povećanu smrtnost potomaka.

Čitam ovo izlaganje i slažem se s njim u potpunosti. Izdvojio sam ovaj dio samo da izreknem jednu misao u smislu kad bi "mutacije" uzgajao i tretirao kao svoje balkanike mislim da mi ne bi preživio ni roditeljski par a kamoli mladunci. Prošle godine sam uzgojio balkanike bez ikakvog kemijskog sredstva u bilo kojoj fazi uzgoja i slike tih mladunaca mogu se vidjeti ovdje na forumu. Ptice jakog imunološkog sustava prebrode sve ove krize a one koje su lošijeg imuniteta jednostavno ugibaju. Prirodna nema milosti iako čovjek pokušava da spasi što veći broj mladunaca. Kad tad taj postupak dođe na naplatu.

Nisam razumeo ispada da svi evropljni grese sto svojim pticama daju preventivu?A to da priroda dodje na naplatu...pa prosek im je minimum po 12 mladih stiglica od svake zenke u toku reprodukcije ili sezona nije uspesna...Sve te ptice iza sebe imaju sigurno dve decenije pa i vise godina reprodukcije u kavezu..a ovde se ptice izvode zadnjih par godina pa normalno je da te ptice budu koliko toliko jaceg imuno sistema...Kad se ptica debelo plati po par stotina ili hiljada evra ne prepusta se nista slucaju...Dal bi neko od Vas pticu koju debelo plati cuvao po tom sadasnjem sistemu...Kad ste zagovornici to da se antibiotici ne daju pa cime lecite ptice?A stiglic je poprirodi ptica najpodloznija bolestima nebitno dal je sa nasih prostora ili bilo koja mutacija...U okruzenju imam poveci broj odgajivaca stiglica koji prosle i godinu unazad nisu svojim pticama davali nista od preventive pa nisu imali po 12 mladih po gnezdu i imali su veliki broj uginuca u mitarenju a svojim pticama su obezbedili perfektne uslove,higijenu i raznovrsnu ishranu...kanarinaca ima u toliko ostvarenih mutacija pa nema razlike u njihovoj otpornosti prema bolestima tako da to ni kod stiglica nema neku bitnu ulogu...Vec jednstavno ljudi ne prepustaju nista slucaju...

kima ::

Nisam razumeo ispada da svi evropljni grese sto svojim pticama daju preventivu?A to da priroda dodje na naplatu...pa prosek im je minimum po 12 mladih stiglica od svake zenke u toku reprodukcije ili sezona nije uspesna...Sve te ptice iza sebe imaju sigurno dve decenije pa i vise godina reprodukcije u kavezu..a ovde se ptice izvode zadnjih par godina pa normalno je da te ptice budu koliko toliko jaceg imuno sistema...Kad se ptica debelo plati po par stotina ili hiljada evra ne prepusta se nista slucaju...Dal bi neko od Vas pticu koju debelo plati cuvao po tom sadasnjem sistemu...Kad ste zagovornici to da se antibiotici ne daju pa cime lecite ptice?A stiglic je poprirodi ptica najpodloznija bolestima nebitno dal je sa nasih prostora ili bilo koja mutacija...U okruzenju imam poveci broj odgajivaca stiglica koji prosle i godinu unazad nisu svojim pticama davali nista od preventive pa nisu imali po 12 mladih po gnezdu i imali su veliki broj uginuca u mitarenju a svojim pticama su obezbedili perfektne uslove,higijenu i raznovrsnu ishranu...kanarinaca ima u toliko ostvarenih mutacija pa nema razlike u njihovoj otpornosti prema bolestima tako da to ni kod stiglica nema neku bitnu ulogu...Vec jednstavno ljudi ne prepustaju nista slucaju...

Pozdrav Kima!

U uzgoj štiglića (i drugih ptica) ljudi ulaze zbog različitih motiva (od klasničnog hobija,..., do teške trgovine. Ovisno od tog, mislim da primjenjuju i različite metode u svom uzgoju. Nešto se ne sjećam da se negdje pomenulo u postovima da je preventiva pogrešna nego je navedeno da je neki ne primjenjuju u uzgoju. Sad ne znam da li jabučno sirće i soda bikarbona spadaju u "preventivu" kao ESB30%, Baycox i sl.!? Ako jeste onda sam krivu informaciju naveo na forumu.

Normalo, da se bavim uzgojem mutacija štiglića koji koštaju više stotina eurića onda bih imao mjesečnu pretplatu kod neke veterinarske intitucije koja bi vodila računa o mojim pticama. Ovako sa nekoliko parova mogu svake godine proizvesti dovoljan broj zdravih ptica s kojima ću nastaviti daljnji uzgoj.

Zanimljiv mi je taj broj (kod Europljana) od 12 mladih po jednoj ženki. Da li možeš navesti izvor tog saznanja? Imam stari par štiglića (već viđen na forumu) koji nažalost godišnje othrani od 9 - 11 mladih iz tri gnijezda bez ikakve preventive. U malino svijetu to je odličan broj mladih po jednom paru. Ove godine ću se malo više potruditi da dostignem europski prosjek po paru. Evo novog izazova za mene. A to da priroda dođe na naplatu i s preventivom i bez preventive je točno. Što kaže moj prijatelj, dugogodišnji uspješni uzgajivač FE: "Što ima crknut to će i crknut koliko god se mi trudili oko njih!". Slabe jedinke iako ne vrijede i nisu zanimljiv uzgojni materijal pa ne vidim ni svrhu njihova liječenja.

Mića je lijepo napisao u svom postu i ovo je odličan savjet svima nama jer ovako rade profesionalci bez obzira da li su kanarinci ili štiglići u pitanju:

Mića ::

Štiglići kao i druge ptice koje se veštački odgajaju podložni su crevnim infekcijama. To je razlog da se nekoliko puta u godini van reproduktivnog ciklusa celo jato preventivno tretira antimikrobnim lekovima širokog spektra.
Primenjuju se dva različita antimikrobna leka, 3-5 dana jedan, sa pauzom od 3-5 dana, zatim 3-5 dana drugi antimikrobni lek i odmah iza primene tih lekova treba dati 3-5 dana nekog antimikotika (leka protiv gljivičnih bolesti)
Po primeni antimikotika daju se vodorastvorljivi multivitamini sa mineralima neodređeno vreme.
Celu proceduru preventivnog delovanja radi sprečavanja bolesti u jatu treba odraditi uz konsultaciju sa specijalistom peradarstva (ili bar veterinarom) ako je to moguće.
Ta procedura sprečava pojavu crevnih i drugih bolesti u jatu i mora se primenjivati iz godine u godinu.

Čim primjetim u uzgoju da moja metoda ne daje rezultate prelazim na europski sustav uzgoja ptica. Do tada ništa ne mijenjam! Pozdrav

pricam pricu, trla baba lan.. To je to sto se pise ovde.. U evropi se drze i obicni stiglici, sto nominalna sto parva sto neke druga podvrsta.. Ima i normala majora duplo vecih i jacih ptica koji nisu u mutaciji pa se tretiraju isto. Vi imate svoj rad drzite se toga ako je uspesan, ali gde su ti toliki mladi.. Pa Mica ima 40 pari gde su ti mladi 40 para ljudi to je 300 pileta balkanike. Sa obzirom da se kaze kako je balkanika laksa za rad onda i vise od 300 pileta, posto vidim izvodi ih i u septembru, a svi uglavnom zavrsavaju sezonu u julu. Ne potcenjujem nikoga ali ovde se radilo o zelenisu a zelenis se ne daje pticama u reprodukciji, ni stiglanima ni kanarincima ni aniflanima ni cajzlama ni niti jednoj.. tek od 8 dana se åpocinje sa davanjem..

gocke ::

pricam pricu, trla baba lan.. To je to sto se pise ovde.. U evropi se drze i obicni stiglici, sto nominalna sto parva sto neke druga podvrsta.. Ima i normala majora duplo vecih i jacih ptica koji nisu u mutaciji pa se tretiraju isto. Vi imate svoj rad drzite se toga ako je uspesan, ali gde su ti toliki mladi.. Pa Mica ima 40 pari gde su ti mladi 40 para ljudi to je 300 pileta balkanike. Sa obzirom da se kaze kako je balkanika laksa za rad onda i vise od 300 pileta, posto vidim izvodi ih i u septembru, a svi uglavnom zavrsavaju sezonu u julu. Ne potcenjujem nikoga ali ovde se radilo o zelenisu a zelenis se ne daje pticama u reprodukciji, ni stiglanima ni kanarincima ni aniflanima ni cajzlama ni niti jednoj.. tek od 8 dana se åpocinje sa davanjem..

gocke malo smo razmjenjivali misljenje i normalmo je da svako brani svoj sistem rada ,ne ulazim kako rade u evropi jer nisam imao priliku da posjetim nekog ozbiljnog odgajivaca stiglica ,malo smo se udaljili od prvobitne temei i samo ovo da kazem treba postovti i micu i garduela jer su veoma dobri odgajivaci a vidim i ti si ozbiljan odgajivac i postujem i tvoje misljenje
pozdrav od Sase

[Da li možeš navesti izvor tog saznanja?
Naravno da mogu da ti navedem izvore ne znam dal ce ti imena nesto znaciti poput Jozef Walcirius...Freddy...Vanhove Marc...Naravno nisam procitao na internetu vec saznao iz razgovora tokom poseta tim ljudima...

[qu[/quote] Sasa ja postujem svakog. Kada sam napisao zelenis ne vaöja, to ja nisam napisao cisto onako vec iz svog iskustva. Onda se neko nadje prozvanim i pocne pisati o mutacijama itd. A te iste nikad nije ni video a prica o uzgoju istih i njihovoj otpornosti. Pa zelenis se ne daje ni kanarincima, a jako su otporni. Drugi navodi jabukovo sirce.. Od kad ga daje.. Ja to iso sirce dakem svojim pticama vec 20 god.. I ono je preventiva za megabakteriju i pogodno za crevnu floru.. Za e.cioli nema uticaja.. E to je nasa boljka uvek i u svemu smo najbolji.. Ja ptice izvodim preko 23 godine, dok su mnogi jos uvek jurili po polju ja sam ih imao lezene.. I kad napisem da ne vaöja ne savetujem nikoga niti pametujem, vec pisem ono sto bi ti vrsni odgajivaci vec trebalo znnati, a posto neznaju evo naucili su.. Ili ce prihvatiti ili ce i dalje voziti svpj sistem neka odluce sami.. Zamisli te price, meni ptice ne crkavaju, a izvode ih i u oktobru,, gde su te brojke..te stotine möadih iz godine u godinu..

kima ::

[Da li možeš navesti izvor tog saznanja?
Naravno da mogu da ti navedem izvore ne znam dal ce ti imena nesto znaciti poput Jozef Walcirius...Freddy...Vanhove Marc...Naravno nisam procitao na internetu vec saznao iz razgovora tokom poseta tim ljudima...

Hvala Kima. Velika je sreća kad se može učiti od velikih uzgajivača kojima je to rutina. Europa je svjetlosnim godinama udaljena po kvaliteti i uzgoju štiglića u odnosu na Balkan. Mi pravimo prve korake ali treba ustrajati.

gocke ::

Sasa ja postujem svakog. Kada sam napisao zelenis ne vaöja, to ja nisam napisao cisto onako vec iz svog iskustva. Onda se neko nadje prozvanim i pocne pisati o mutacijama itd. A te iste nikad nije ni video a prica o uzgoju istih i njihovoj otpornosti. Pa zelenis se ne daje ni kanarincima, a jako su otporni. Drugi navodi jabukovo sirce.. Od kad ga daje.. Ja to iso sirce dakem svojim pticama vec 20 god.. I ono je preventiva za megabakteriju i pogodno za crevnu floru.. Za e.cioli nema uticaja.. E to je nasa boljka uvek i u svemu smo najbolji.. Ja ptice izvodim preko 23 godine, dok su mnogi jos uvek jurili po polju ja sam ih imao lezene.. I kad napisem da ne vaöja ne savetujem nikoga niti pametujem, vec pisem ono sto bi ti vrsni odgajivaci vec trebalo znnati, a posto neznaju evo naucili su.. Ili ce prihvatiti ili ce i dalje voziti svpj sistem neka odluce sami.. Zamisli te price, meni ptice ne crkavaju, a izvode ih i u oktobru,, gde su te brojke..te stotine möadih iz godine u godinu..

Lijepo je kad možemo ovako konstruktivno razgovarati o hobiju kojim se bavimo. Forum upravo i služi tome da se razmijenjuju iskustva preko njega. Na taj način pomažemo jedni drugima i zajedno napredujemo. Kao što ljudi kažu: "Svatko je po nečemu poseban i od svakog ću ponešto naučiti". Naravno ovo pravilo vrijedi i na forumu pod uvjetom da članovi foruma pišu svoja iskustva, iskustva drugih "velikih uzgajivača" ili negdje već napisano po sustavu copy > paste.

Kao što možemo i sami vidjeti najaktivniji član foruma na temu uzgoj štiglića je Mića koji je do sada napisao bezbroj postova na tu temu. Pratim Mićine postove i nisam primjetio ni jednog trenutka tu "prepotentnost" kao najvećeg uzgajivača štiglića na prostorima ex Yu. U svojim postovima je podijelio svoje stečeno i naučeno iskustvo sa svima nama. Ima se tu šta za vidjeti a i naučiti. Pažljivo je kroz svoje postove opisao život štiglića kroz cijelu godinu. Zanimljivost je tu veća što uvijek iznenadi s nekom temom koja je svima nama promakla a mnogi nisu nikad ni razmišljali o tome.

Isto tako i sam se trudim da svoja zapažanja iz uzgoja napišem na forumu. Nikad nisam libio da nešto karikiram s tim. Na fotografijama se mogu vidjeti i moji uspjesi i moji neuspjesi. Meni je osobno zadovoljstvo ako moji postovi mogu ili su već pomogli nekome u uzgoju štiglića.

Naravno i od kolege Gorana sam dosta toga naučio. Uspio sam pročitati sve njegove postove i stvorio sam sliku kako uzgajivači u Europi pristupaju uzgoju ptica. Isto tako, iz postova je vidljivo da je kolega Goran vrsni poznavatelj bolesti kod ptica i preparata za njihovo liječenje. Osobno su me dojmila dva njegova posta i od tog trenutka moram priznati da sam zabrinut za sudbinu svoga jata.

gocke ::

Ovde su klasican primer mutacije svih pevacica koje su godinama toliko oslabile i stanjene da jednostavno njihovo drzanje i dalje razmnozavanje je nemoguce bez preparata i medicine. Iskren da budem svojim pticama dajem vitamine svakim danom tokom cele godine (razlicite naravno) osim kada su pod medicinskim tretmanom ili medicinskim tretmanom radi prevencije. ESB radi prevencije 4 x godisnje i Baycox radi prevencije 4 x godisnje, tetraciklini od prvog do cetvrtog dana po izvodjenju mladih.

gocke ::

ja inace imam samo 5 pari i sto izvedem izvedem ali i crkavaju mi mladi sto u gnezdu od e.coli, sto pred mitarenje od kokcidioze sto od atoxoplasmioze.. a dajem im mnogo vise od bilo koga ovde..

Što ako mi imaju megabakteriju, e. coli, kokcidiozu, atoxoplasmiozu, salmonelozu, trixomonijazu!!! Dok nisam ovo pročitao mirno sam spavao ali od danas zbogom mirni snovi. Nekad ne valja puno toga znati!!!

Neke rečenice sam boldirao u Gockinom postu iz razloga što se ne slažem s njima a ne da izazovem burne reakcije kolege Gorana. Ovo je samo moje viđenje situacije a znam da je dobronamjerno s obje strane.

Ovu priliku koristim da zamolim kolegu Gorana da nam napiše koji post kako pristupa uzgoju štiglića, kako priprema ptice, smještaj, ishrana matičnih parova, ishrana mladih s obzirom na njihovu starost, odvajanje od roditelja, prevencija, mitarenje i sl.

Na kraju da zaključim smrtnost mladih štiglića je prisutna bez obzira da li radili preventivne tretmane ili ne. To se može vidjeti iz izlaganja kolega koji različito pristupaju problematici uzgoja. Na svima nama je da odaberemo put kojim ćemo ići. Pozdrav svima.

P.S. Na izložbi ptica prošle godine izlagao sam mlade štigliće pa mi se pojavio problem kod jednog mužjaka. Evo i slike tog problema:



Taj problem traje ima 5 mjeseci i manifestira se tako da svako malo ptica ima otečen stomak i otečena crijeva da bi u nekom periodu sve se smirilo i vratilo u normalu. Prilikom pregleda ptice stomak bi bio normalne tamno crvenkaste boje (kod zdrave balkanike ovako izgleda). Ptica normalno funkcionira u tom periodu, aktivna je, pjeva i sve ostalo. Tretirao sam je čajem od kamilice i plantalaks čajem protiv nadutosti ali još uvijek taj problem se pojavljuje. Da li netko zna o kojoj bolesti se radi?

Uspeh i neuspeh su prilično relativne kategorije. Uvek se procenjuju u nekim relacijama. Prema cilju koji odgajivač postavi mere se postignuti rezultati i procnjuje stepen uspeha. Za nekog je uspeh kada ogaji 5 Štiglića a za nekog je neuspeh kada odgaji 55.Uspeh se procenjuje ne samo na osnovu kvantiteta već i na osnovu kvaliteta. Sve će to zavisiti od ciljeva selekcije koje odgajivač postavi pred sobom i teži da ih postigne.Prema tome uspeh je ono što sam odgajivač proceni uspehom u odnosu na potavljene ciljeve. Neuspeh je nedovljan broj izleženih ptica u odnosu na postvljeni cilj i/ili nedovoljan kvalitet izleženih ptica.U prošloj reproduktivnoj sezoni pario sam 15 pari Štiglića. Uspeo sam da uparim 13 parova. Od uparenih parova, popisom na kraju godine evidentirano je odgajenih 46 Štiglića. Verovatno bi uspeh bio veći da broj parova nije bio baksuzan Da se radilo o uparenim dvogodmi trogodim ili četvorogodim parovima koji su se već legli, moglo bi se smatrati da su parovi delimično podbacili.Ali svih 13 uparnih parova su u momentu parenja sačinjavale jednogode ptice koje se naravno zbog toga što su mlade nikada ranije nisu legle.Ako se ima u vidu ta činjenica broj odgajenih mladunaca je relativno zadovoljavajuću. Po nekima je to možda neuspeh. Veoma rado bih video da neko predstavi svoje odgojne rezultate koji su bolji. Svake godine za maticu uzimam jednogode ptice. Prošle godine je matica 100% podmlađena. Ove godineu upariću 12-15 parova jednogodih ptica. Jednogodih ptica u matici biće oko 90% .Ovakav rad iz godine u godinu sa mladim pticama je planski. Postavio sam sebi za cilj da da odgajim Štigliće F15 generacije. Trenutno sam tek na polovini tog cilja. S obzirom na godine koje imam, prinuđen sam, da bi došao do F15 generacije Štiglića, da svake naredne godine parim prošlogodišnje ptice. Naravno da tako postavljen cilj ne može da rezultira i velikim brojem odjajenih mladunaca po paru. Zadovoljan sam kada par jednogodih Štiglića u sezoni odhrani 4 ptice. Postavio sam i tabelu matičnih parova sa brojem izleženih mladih prošle sezone. Sezona 2012/46

redni broj para	mužjak	ženka	mladi	broj mladih
I	RS.11.01.011.007	RS.11.01.011.035	8.9.48.56	4
II	003	040	15.16.17.18.57	5
III	034	006	30.60.90.	3
IV	009	023	40.41.42.43.58	5
V	018	027	21.23.25.27.54	5
VI	022	030	6.10.37.38.59	5
VII	002	015	31.32.35	3
VIII	020	038	5.26.51	3
IX	021	032	20.47	2
X	004	035	4.45.46	3
XI	008	031	50	1
XII	019	001	1.3.11.52.55	5
XIII	013	005	2.34	2

Tabelu uvek napravim radi svojih potreba evidencije, za svaku odgojnu sezonu posle popisa ptica.
Uredno vođenje adminisrtacije je važno u savremenom ptičarstvu. Tabelarni prikaz odgojne sezone iz godine u godinu, olakšava popunjavanje rodovnika i eliminiše mogućnost greške pri popunjavanju rodovnika. Ovakvu, ili sličnu tabelu preporučijem svim odgajivačima Štiglića.
Odgajivač mora biti iskren najpre prema sebi i zbog sebe. Na žalos u svojoj praksi ptičara mnogo toga sam čuo ili pročitao a malo toga video.
Priče ptičara su kao priče političara. Iz ličnog iskustva malo verujem i jednima i drugima.
,,Idem,, i na druge forume koji su dostupni i slobodni. Kako na domaće Balkanske tako i Evropske forume. Puno je priča o odgoju Štiglića ali je malo slika i klipova. Nisam stekao utisak da se Štiglići legu kao miševi.
Major mutacije me ne zanimaju i ne bih dao jednog svog Štiglića za deset tih ptica. Ali isto tako onaj ko ih odgaja, ne bi dao ni jednu svoju mutaciju za deset mojih Štiglića.
Priznajem da su mutacije Štiglića lepe ali sam emotivno potpuno ravnodušan prema njima. Izuzetno je dobro da različiti ljudi preferiraju različite ,,stvari,,

I dan danas se sa područja Balkana švercuju Štiglići u zemlje EU. Nije mi jasno kuda završavju naše ,,neugledne,, ptice.
Postoje nedvosmisleni dokazi da su ptice pevačice sa balkana (Štiglići pa čak i Slavuji)završavale na trpezama Evropske begate ,,elite,,
Mnogo lepše mi mislimo o njima, nego što oni to zaslužuj i mnogo lošije oni misle onama, nego što to mi zaslužujemo.

Predrasuda ,,naprednih,, evropskih ptičara (ne svih) da se ptice razboljevaju od zelenila, ne da je smešna, već je glupa. Mlade i stare ptice ne obolevaju od zelenila, već od zaraza (bakterije, gljivice, virusi, mikoplazme...) O mikroorganizmima dosta znam, jer me profesija obavezuje da takvo znanje posedujem i sticajem te okolnosti, znam više od drugih ptičara i odgajivača.
Štiglićima u reprodukciji treba obezbediti što raznovrsniji jelovnik. Ptice će same, sledeći svoj nepogrešivi višemilenijumski instinkt, odabradi hranu koja je najbolja za njihove potomke.

vidite to sa mikoplasmom je druga bolest tkz crna tacka. Isto tako jedino se leci preventivno sa Tylan 3-4 nedelja pred poleganje jaja 2g na litar vode za pet dana. Ali to je drugo ovo sam napisao samo zato jer ste je Vi spomenuli. Ja svakom skidam kapu izveo 1, 2 5 ili 50 mladih. Mi uvek nadjemo neki razlog pa nam je uvek godina neuspesna sto zbog ovog sto zbog onog. Ja nisam doktor kao pojedini ovde i ne razumem se toliko u medicinu, ali sto se ptica tice i njihovih bolesti znam mnogo vise nego mnogi doktori. to se tice zelenisa, opet kazem ko zeli davace ga njegove ptice i on hrani sa cim god hoce, ali DA NE VALJA ne valja. Mlade ptice dobivaju cesto proliv i opet kazem tako mlade zarazene ptice ugibaju. Ta bolest se ne zove gljivicno oboljenje, nije mikoplasma vec E.Coli. To je cinjenica koju mozete naci na na forumima ili stranicama odgajivaca vec to mozete dobiti i potvrdjeno od najboljeg svetskog veterinara specijalizovanog za ptice DR Couttel iz Belgije. Pa ako on laze i ja lazem. Mislim da je diskusija dobra, i nadam se da nema uvredjenih, svako iznosi svoje cinjenice i iskustva. Ali da ne valja ne valja. Znate li da 95% odgajivaca ne daje semensku hranu prvih pet dana zivota mladih?? ( mislim na evropske odgajivace)

Gocke::

gocke ::

Znate li da 95% odgajivaca ne daje semensku hranu prvih pet dana zivota mladih?? ( mislim na evropske odgajivace)

Moje ptice imaju sjemensku hranu cijelo vrijeme uzgoja i nisam primjetio da se to negativno odrazilo u uzgoju. Da li ti daješ svojim pticama sjeme prvih 5 dana života mladih? Koje negativne stvari mogu da se dese u uzgoju?

Da li bi mogao na osnovu gornje slike ustvrditi o kakvoj bolesti se radi kod moje ptice?

Kima::

kima ::

Nisam razumeo ispada da svi evropljni grese sto svojim pticama daju preventivu?A to da priroda dodje na naplatu...pa prosek im je minimum po 12 mladih stiglica od svake zenke u toku reprodukcije ili sezona nije uspesna...Sve te ptice iza sebe imaju sigurno dve decenije pa i vise godina reprodukcije u kavezu..

carduel ::

Zanimljiv mi je taj broj (kod Europljana) od 12 mladih po jednoj ženki. Da li možeš navesti izvor tog saznanja? Imam stari par štiglića (već viđen na forumu) koji nažalost godišnje othrani od 9 - 11 mladih iz tri gnijezda bez ikakve preventive. U malino svijetu to je odličan broj mladih po jednom paru. Ove godine ću se malo više potruditi da dostignem europski prosjek po paru. Evo novog izazova za mene.

Ovdje sam htio dodati jednu sitnicu a to je da sam previdio jedan detalj u Kiminom postu a to je da ovaj minimalni prosjek od 12 mladi po paru daju ženke koje su domestificirane jer je iza njih 20 i više godina domestifikacije. Iza mojih ptica je nekoliko godina "pokušaja domestifikacije" pa daju neznatno manji broj mladih štiglića u toku uzgojne sezone. Mogu slobodno ustvrditi kada budem imao balkanike F10 generacije (znači 10 i više godina manje od navedenih domestificiranih europskih ženki) da ću imati minimalno 18 mladih po paru tako da ću oboriti ovaj Europski minimalni prosjek.

kima ::

[Da li možeš navesti izvor tog saznanja?
Naravno da mogu da ti navedem izvore ne znam dal ce ti imena nesto znaciti poput Jozef Walcirius...Freddy...Vanhove Marc...Naravno nisam procitao na internetu vec saznao iz razgovora tokom poseta tim ljudima...

http://www.freewebs.com/carduelis_vanhove/

Ovaj se tvoj nije baš proslavio s posjetama na svojoj internet stranici s obzirom koliko je poznat.

carduel ::

kima ::

[Da li možeš navesti izvor tog saznanja?
Naravno da mogu da ti navedem izvore ne znam dal ce ti imena nesto znaciti poput Jozef Walcirius...Freddy...Vanhove Marc...Naravno nisam procitao na internetu vec saznao iz razgovora tokom poseta tim ljudima...

http://www.freewebs.com/carduelis_vanhove/

Ovaj se tvoj nije baš proslavio s posjetama na svojoj internet stranici s obzirom koliko je poznat.

Ja svojim pticama ne dajem vise semensku hranu prvih 5 dana, jednostavno iz razloga sto sam time smanjio broj zarazenih mladih u gnezdu. Seme lose utice na crevnu floru u prvim danima jer je tesko varljivo, to je jedini razlog. Opet ne kazem da svi moraju da se pridrzavaju ovoga, svaki odgajivac vozi neki svoj tretman. Mnogi kuvaju seme pticama i takvog ga daju, Italijani kuvaju griz jaje i mleko i time hrane mlade prvih dana. Ja pak dajem samo jajcanu i crve.
Sto se tice ove tvoje ptice, pogledaj sam ako je boja jetre lila/crvenkasta i uvecana a cini mi se da jeste na slici verovatno je atoxoplasmiosis.. Ne mogu sigurno odrediti ovako na slici, ipak treba blizi kontakt sa pticom ne bi li se moglo reci nesto vise o njoj.

Sto se tice tog Marka dobar je veruj mi, a to opsirno vazi za sve pticare FE koji nastanjuju Limburg u Belgiji. Za njih vazi da imaju najbolje stiglice po kvalitetu. Taj isti Mark je znatno smanjio broj stiglica i opredelio se za tangare koje su mu trenutno prioritet. Tu u tom Limburgu su prvi put ponudjeni faeos stiglici za prodaju cena im je 8000 evra komad a ima ih doticni gospodin Oskar Dhull.

Veruj mi carduel sto ih vise budes domestificirao sve manje otporne ptice ce ti biti, iz godine u godinu. A domestifikacija znaci izvodjenje u kavezu a ne volijerama od po ko zna koliko kvadratnih metara. Sto kazu Italijani, lako je izvesti majora u volijeri budi majstor pa ih izvodi u kavezima, gde su sanse 50-50.

Evo primera sta kaze jedan od uspesnijih italijanskih odgajivaca. Prevedite sami nije tesko a poucno je.


I asked him, "How much greens do you feed to your birds?" He replied, "I do not feed too much greens to my birds. In my opinion overfeeding greens to any species of birds may cause intestinal problems, such as enteritis. Not all greens are good. I offer greens depending on the season and only in small amounts. As a green I also use vegetable marrow (i.e. core of zucchini). (My thought – I know as a fact that throughout Italy many breeders don't use greens at all).

. I never offer any greens to the feeding parents in the first week of life. I begin to feed a small amount of greens starting from the 8th or 9th day of hatching of the youngsters


Eto da me niko pogresno ne shvati i kaze da pametujem, ali da ne valja ne valja a to sam naveo mnogo puta a dobivao negativne odgovore nazad. To je ono sto ja kazem, poceli smo svi mi juce sa izvodjenjem stiglica a vec pametujemo i najbolji smo. Greska je to.

gocke ::

Sto kazu Italijani, lako je izvesti majora u volijeri budi majstor pa ih izvodi u kavezima, gde su sanse 50-50.

Hvala Gocke na informacijama, svaki detalj (saznanje) oko uzgoja je bitan. Ove godine krećem s kaveznim uzgojem balkanike pa ćemo da vidimo. Nadam se da će biti uspješno.