Zaštita životinja

ovako se rešavaju berze ptica i sprečava nelegalna trgovina u inostranstvu

https://www.youtube.com/watch?v=lmdWK9kfSL4&NR=1

preuzeto sa http://nezavisniaktivisti.bravejournal.com/entry/27745

Postovani, saljemo Vam ovaj mail i spremni smo istinitost navoda posvedociti i na sudu i na poligrafu, Smatramo da javnost ima pravo saznati za prljave igre oko neduznih zivotinja iz prirode Srbije kucnih ljubimaca, te o nehumanom svercu istih. S postovanjem Milkica Golenic, Branko Ziljak Petrovaradin
>> Branko Z. wrote:
Pocetkom 2008. godine negde u periodu mart-april, Gordan Kurbalija, Bele Njive 21, Novi Sad, dobio je dozvolu tj. resenje za legalizaciju farme sumskih kornjaca ( Testudo hermanni). Odgajivacnica se zove Zoo Tropiko, prijavljena je na adresi Karlovacki put BB. POMALO CUDI DOBIJANJE TAKVE DOZVOLE KADA SE ZNA DA JE TOM ISTOM GK ODUZETO DVA PRIMERKA VARANA EXSANTEMATIKUSA IZLOZENIH ZA PRODAJU NA MANIFESTACIJI " NOVOSADSKO PROLECE " U CENTRU SPENS, U MARTU 2008. GODINE. OVA DVA GUSTERA ODUZELI SU MU INSPEKTORI IZ BEOGRADA O CEMU POSTOJI I ZAPISNIK. VARANI SU BILI PROSVERCOVANI IZ MADJARSKE, BEZ CITESA I BILO KAKVE UVOZNE DOZVOLE. VEC OVAJ DETALJ UPUCUJE NA CINJENICU DA SE OVDE NE RADI O LJUBITELJU ZIVOTINJA KOLIKO DA SE RADI O SVERCERU VODJENOM PROFITOM PRI CEMU SE KRSE VAZECI ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE.
U novinskim tekstovima o toj tuznoj farmi zivotinja sami novinari objavljuju kako tu ima raznih gustera, zmija, paukova, feretki, glodara, boa konstriktor, pitona itd. Da li treba napomenuti da su sve ove zivotinje kao i mnoge druge prosvercovane iz Madjarske i da nemaju nikakve papire. Znamo li da se boa constrictor nalazi na CITESU? Znamo! Boe je prodao ljudima u Novom Sadu, za 100 evra primerak cca 1,5 m duzine ali sa povredjenim jednim okom, a drugi primerak prodat je za 200 evra. Obe ove zmije bile su prosvercovane iz Madjarske zasto imamo i svedoka.
Isti GK poseduje ako ih u medjuvremenu nije prodao i dva tigrasta pitona od kojih je jedan albino primerak. Sa jednim od tih pitona i slikan je za Blic dodatak, 28. o5. 2008. godine. Uz mail dodajem i taj snimak iz doticnih novina. Tekst je izasao pod naslovom " Gaji pitone u Petrovaradinu". Ceo tekst moze se procitati na internetu.
Na toj slici, na ramenu mu stoji zutocubasti kakadu, a mislim da je i ta vrsta ptica na CITESu pa buduci da ovaj primerak nema nikakve potrebne papire trebalo bi ga oduzeti i poslati kao uostalom i navedene zmije u zoo vrt Palic. Za ova dva pitona Kurbalija je preko veze dobio LAZNE potvrde o njihovom poreklu, gde stoji da su i albino i klasicni varijetet tigrastog pitona izlegnuti u zoo vrtu u Indjiji.
Lako je proveriti tacnost ovog navoda ukoliko se vodite duzinom zmija i datumom na potvrdi. Naravno, nas svedok pouzdano zna da je i datum na potvrdi lazan tj, da je naveden neki raniji datum.Sve ovo pomalo cudi jer se na ovakvo krsenje propisa moralo reagovati oduzimanjem svercovanih zivotinja, a ne ga nagraditi izdavanjem dozvole za uzgoj istih. Tako se doslo do lepog pokrica za sve nelegalne aktivnosti. Naravno, reptili, ukljucujuci iguane, boe, varane, loptaste pitone, crvenonoge meksicke tarantule, Pandinus imperator skorpione Kurbalija je redovno svercovao i u ranijem periodu, uglavnom ih menjavsi za nase sumske kornjace. kasnije cu navesti i imena i telefone njegovih madjarskih saradnika. Te godine, 2008. Kurbalija je od nadleznog ministarstva u Beogradu dobio i dozvolu za izlov 200 komada maticnih primeraka sumske kornjace u reonu Aleksinac - Prokuplje. U tkz lov polazi 29. 04. 2008. godine a vraca se 02. 05. 2008. godine. Sa sobom je doneo samo ulovljene i od krivolovaca iz Prokuplja otkupljene male kornjace od 3 do 12 cm cca 200 komada za sta takodje imamo svedoka.
Velike kornjace, njih oko 400 dovezao je kasnije kombijem a u dva navrata na farmu na Puckarosu dolazio je kamion "Tamic" i dovozio male i velikje kornjace. Male kornjace svercovao je u Madjarsku ili licno ili po soferima autobusa u za to postojecim bunkerima ili ih svercovao vozom. Velike, maticne kornjace odnosio je na ilegalnu farmu na lokaciji Banstol, na vrhu prve uzbrdice kada se starim putem za Beograd izadje iz Sr. Karlovaca pa dole sa desne strane odmah ispod puta. Plac je ogradjen i u vlasnistvu Dare Golenic.
Njegova bivsa supruga cesto je odlazila tamo po njegovom nalogu da ih hrani i obidje. Takodje i ja sam odveden od njegove strane na taj plac 18. 10. 2008. godine i video taj ogradjeni prostor te buduci da je bio suncan dan, pojavile su se tri bebe kornjaca a velike je tada vec odneo na farmu. Sam je pricao da ih je tu ilegalno drzao da bi se tu razmnozile.
Po izjavi svedoka, u periodu od marta-aprila 2008. godine prodao je poznatom kupcu iz Beograda 200 velikih, maticnih kornjaca.Po njegovom cenovniku kornjace su se prodavale kako sam kaze na veliko. na crnom trzistu po velicini oklopa i to : do 6 cm - po 10 evra, od 6 cm do 12 cm 12 evra, od 12 do 16 cm po 12 evra, od 16 do 20 cm po 15 evra, preko 20 cm po 15 evra..
U njegovom pasosu postoje mnogobrojni pecati na kojima se moze ocitati datum prelaska u Madjarsku. Za to je uglavnom koristio nedelju i termin odrzavanja berze malih zivotinja u madjarskom gradu Monoru. Tamo je putovao u pratnji izvesnog Balaca iz Apatina njegovim privatnim kolima ili je odlazio vozom koji iz Novog Sada polazi u 23 i 30h.
Tacno, jednom, ali samo jednom je prodao valjda tristotinjak malih kornjaca uz papire nekom kupcu u madjarskoj. sve ostalo je bio sverc preko nase i Madjarske granice. Neke kornjace je menjao u manjem broju sa madjarskim odgajivacima npr, kanadskih veverica, a veliki broj malih kornjaca od 3 do 5 cm prodavao je i u manjoj meri menjao za egzoticne vrste reptila i glodara uglavnom sa dvojicom trgovaca i
svercvera iz Madjarske. Evo njihovih podataka,prepisanih iz podsetnika samog Kurbalije.
1. Biro Jozef, vlasnik pet shopa " Leguan" u Budimpesti telefon u radnji 993612149529
U periodu od marta do pocetka novembra 2008. u vise navrata svercovao je kornjace od 3 do 12 cm za Madjarsku. Radilo se o nekoliko stotina malih kornjaca.Naravno, buduci da je u pitanju bio cisti sverc, kornjace su i mucene nepropisnim pakovanjem u malim, platnenim dzakcicima koji su na vrhu lepljeni sirokom lepljivom trakom.
Takvi dzakcici su pre prelaska granice ili vec u Novom Sadu skrivani u prtljaznike auta, ispod rezervnog tocka, ispod sedista, u vratima, na dnu putnih torbi ako su svercovane vozom. Ako su ih svercovali po njegovom nalogu soferi autobusa koji su vozili na relaciji Beograd - Novi Sad - Budimpesta, dzakcici su skrivani u bunkere ili u neki tajni prostor uz motor pa se tako jednom desilo da je u Budimpestu stigla cela svercovana posiljka kornjaca od cca 150 komada, ugusena, mrtva.
Ponekad je u ovom proslogodisnjem periodu kupac iz Beograda sa zenom dolazio na farmu gde je i kuca u kojoj je ziveo svercer Kurbalija, na adresi Karlovacki put BB, dogovarao se o broju i ceni potrebnih kornjaca za sverc, a Kurbalija ih je dan posle nosio na novosadsku zeleznicku stanicu da ih preda zeni doticnog svercera koja ih je tu isplacivala i produzavala vozom za Madjarsku.
O tome svemu svedoci i bivsa supruga Kurbalije, koja je prisustvovala ovim njihovim dogovorima, ali ne kao ucesnik, vec kao "prisilni" prisutni. Juna meseca 2008. godine u kucu na Puckarosu gde je i prljava farma, dolazi iz Apatina izvesni Balac i od Kurbalije uzima vise stotina kornjaca od 3 do 12 cm da bi ih prebacio do nekih nasih pogranicnih svercera koji su ih dalje prebacili u Madjarsku.O svemu ovome obavesticu i nadlezne organe u Madjarskoj.
Na berzu zivotinja u vec spomenutom Monoru, Kurbalija po ko zna koji put, ponovo odlazi u nedelju, 14. 09. 2008., putuje vozom iz Novog Sada i kao "veliki i posteni ljubitelj" prirode i zivotinja, ovoga puta nosi samo skromnih dvadesetak komada malih kornjaca te ih na berzi menja za tri albino muzjaka kanadsje prugaste veverice koje je posle prodao kupcima u Novom Sadu. Naravno, veverice su prosvercovane sa berze, nazad u Srbiju a prodate su bez izdatog racuna.
Ovo nije kraj nedozvoljenih radnji na tkz farmi za uzgoj sitnih zivotina i sumskih kornjaca.
Iako nije registrovan za prodaju na malo tj, privatnim licima vec samo zoo prodavnicama, Kurbalija redovno, bez izdavanja racuna prodaje razne vrste zivotinja koje je prosvercovao iz Madjarske pojedincima.
Takodje redovno prodaje i npr bele miseve kao hranu za zmije ljudima koji ih gaje u kuci, naravno, sve to bez izdavanja bilo kakvog racuna. Bez racuna prodaje pojedincima i kornjace po 1000,oo dinara. Prekrsaji se rade i prilikom trgovine sa novosadskim zoo prodavnicama, te prodavnicama u Somboru i Apatinu.
Evo kako.
Vlasnik zoo prodavnice preko racuna kupi od Kurbalije npr dve manje sumske kornjace po 1500,oo din, a na crno, za gotovinu kupi jos cetiri, pet kornjaca i prodaje ih u radnji pravdajuci ove kornjace na crno sa ove dve kupljene preko racuna. I za ovo imamo svedoka. Od kada su kornjace prebrojane i obelezene prodaje ih na crno po 1500,oo dinara, ali prodaje kornjace koje je sakrio i nisu markirane.
Nedozvoljenih radnji, sverca zivotinja itd ima jos i sve se moze potkrepiti svedocenjem ili cak i svedocenjem na poligrafu.
Skoro sva tkz matica ostalih zivotinja na tkz uzgojnoj farmi takodje je prosvercovana iz Madjarske bez ikakvih dozvola, bez veterinarskog pregleda i bez karantina. Radi se o velikom broju prosvercovanih vrsta i velikoj kolicini zivotinja.
Osim za navodnu maticu, svercovao je i veliki broj glodara za dalju prodaju. Osim pojedincima i vlasnicima zoo radnji prodavao ih je i coveku iz Beograda koji ih je dalje preprodavao po vasarima, berzama, pijacama. Naravno, uglavnom je prodavao za gotovinu i bez racuna.Neke od svercovanih zivotinja menjao je za suvu hranu za macke, koju je koristio u ishrani zivotinja na farmi, a menjao ih je sa izvesnim Tomasom iz Beograda koji je tu macju hranu donosio iz Subotice.
U periodu od januara 2008. godine, Kurbalija je prosvercovao iz Madjarske oko DVADESETAK kanadskih prugastih veverica, DESETAK patuljastih kunica, veci broj pacova, VISE DESETINA raznih vrsta miseva, degua, skocimiseva, VISE DESETINA ruskih i roborovski patuljastih hrcaka, DESETAK africkih patuljastih jezeva, DESETAK patuljastih puhova, SEST tvorova pa cak i JEDNO mladunce Americkog rakuna.

Meni licno a i postoji svedok koji je sve to video i spreman je da posvedoci, pricao je kako MORA " ovima iz Ministarstva u Beogradu" kada ide da nosi poklone. Postoji svedocenje da je Kurbalija izjavio da je po njegovoj tvrdnji, nosio na poklon u Ministarstvo nauka i zastite zivotne sredine Republike Srbije, navevsi imena dve osobe, a to su Marijana V. i Jelena, prezime nepoznato.Kurbalija je govorio a i poznato je da je nosio cokolade pakovane u ekskluzivna pakovanja drvenih kutija, praline, i po litru rakije. Naravno da je to bezazleni pokloncic zahvale, ali ga je sam Kurbalija predstavljao kao obavezu.
Zanimljivo je i na kakav podli nacin je predstavio svesrdnu pomoc oko legalizacije farme i dobijanja pratece dokumentacije od strane uvazenog gospodina, herpetologa dr. Rastka Ajdica iz Zavoda za zastitu prirodne sredine Republike Srbije. Svojoj bivsoj supruzi izjavio je da od njega naprosto MORA kupiti njegovu Ladu Nivu da bi mu uzvratio na ucinjenoj ljudskoij pomoci. Tu kupovinu Lade Nive nazvao je reketom. Potpuno isto je izjavio i meni, dana 05. 12. 2008. godine(petak). Dosao je kod mene u moj stan u Pertrovaradinu i izjavio da on ne bi sada kupovao spornu Ladu Nivu od gospodina Rastka , ali da je to svojevrstan reket i da to mora uraditi jer ocekuje dobiti iz Beograda jos CITESA i dozvola za izvoz kornjaca. Rekao je da je Lada Niva tamnocrvene boje, 2004. godiste, sa ugradjenim plinom. U subotu, 13. 12. 2008. godine gospodin Rastko mu je dovezao Ladu Nivu BG registracije, a tada mu je Kurbalija dao 3000 evra rekavsi da ce mu preostali dug od 1000 evra dati kada se realizuje izvoz njegovih kornjaca u Madjarsku. Tome je prisustvovala i gospodja Ljilja sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu i jos jedan meni nepoznat gospodin, izjavljuje tada prisutna Milkica G.
U periodu od 13 do 15. 11. 2008. godine vrseno je na farmi na Puckarosu prebrojavanje i markiranje kornjaca. To su radili. postovana gospoda Rastko A. dr. herpetolog iz Beograda, profesorka Ljiljana sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, asistentica postovana gospodjica Sonja sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu i inspektor za zastitu prirodne sredine Srbije, gospodja Lidija,ne znam tacno prezime.
Prebrojano je oko 1200 komada kornjaca. U vreme prebrojavanja na istom tom placu nalazio se i veci broj sakrivenih, nelegalnih kornjaca, njih vise stotina, kako maticnih, tako i malih beba otkupljenih od krivolovaca tokom te 2008. godine. Kornjace su bile sakrivene na dva mesta i to, manje kornjace bile su sakrivene u sahti na susednom placu gde zivi majka Kurbalije, a ostale, velike kornjace Kurbalija je sakrio iza porodicne kuce, uz ogradu komsijskog dvorista, da su gospoda iz komisija ili vec inspekcija samo zasli tu, mogli su ih lako videti.
Nakon prebrojavanja, sve maticne kornjace ukljucujuci i ove sakrivene zakopane su na prezimljavanje na farmi na Puckarosu, Sve bebe kornjaca i sve manje kornjace legalne i nelegalne nalaze se na adresi Bele Njive 21, Novi Sad, u podrumu tamosnje kuce. Naravno, cim pocne guzva koju ce nadamo se podici ove istinite tvrdnje, Kurbalija ce posakrivati sve sto moze i unistiti dokaze.
Ali to je jalov pokusaj da se cela prica samo zataska jer postoje svedoci, slike, telefoni, datumi u pasosu, zemljiste na ilegalnoj farmi na Banstolu uprljano izmetom mnogobrojnih kornjaca. postoje maticne svercovane zivotinje na toj tkz farmi koje su videli i snimili mnogi novinari. A naravno, u svako doba pozivamo doticnog Kurbaliju da i on a i grupa gradjana koja ovo tvrdi, daju iskaz na
poligrafu. Ko govori istinu nema se cega bojati. Tu su i ljudi koji su zbog znanja Engleskog i Madjarskog jezika razgovarali telefonom u Kurbalijino ime sa ljudima u Madjarskoj.
Dokaza ima, zato ove tvrdnje i potpisujemo punim imenom i prezimenom, a ne saljemo ih anonimno sa
neke netacne mail adrese. Znamo da ce ovo zatalasati redove svercera koji su naravno povezani, koji ce lazno svedociti jedan za drugoga.
Ocekujemo zato razlicite provokacije pa cak i pretnje jer je to na zalost sklonost takvih ljudi. Ali, ovoga puta je jednostavno dosta. Mora se uspostaviti red i zastititi zivi svet Srbije. Oni koji je kriminalno rasprodaju ne mogu tvrditi da je vole. I kriti se iza dozvola i papira, pakovati pokloncice i laznim osmesima ubedjivati nekoga u svoju kobajagi nevinost. Na slici,
objavljenoj u Blicu, Kurbalija je slikan sa pitonom kojeg je takodje prosvercovao iz Madjarske, a posle za njega nabavljao LAZNE papire iz privatnog zoo vrta.
Da dodam i to da je Kurbalija zbog neadekvatnog drzanja i hranjenja kornjaca imao dosta uginuca pa je uginule kornjace nadomestao kornjacama koje nisu markirane.Kako sam kaze Kurbalija, crknute zivotinje i njihov otpad, prljavu piljevinu koja sluzi kao prostirka pod glodarima, bacao je odmah ispod svog placa, na zemljanu padinu koja se spusta do same ceste koja tu prolazi ka Sremskim Karlovcima i dalje, preko Banstola ka Beogradu.Uginule patuljaste kunice, kako Kurbalija kaze, crknute, bacao je u papirnim dzakovima u gradske kontejnere.
Uginule tek okocene kunice, jednostavno je bacao kroz prozor male kucice gde je drzao odrasle primerke u nikakvim,mucnim uslovima.Bivsa supruga Milkica, koja je radila kao fizicki, iskoristeni radnik do pre mesec ipo dana na toj tkz farmi, svedoci i o tome da je zivotinje iz Madjarske svercovao u plasticnim cevima ciji su krajevi bili zatvoreni zicom, a i sam sam imao priliku to videti kada mi je sam Kurbalija to pokazivao.
Usled nehumanog prostora za sverc zivotinja, one su cesto stizale iz Madjarske ugusene ili smrznute.,
Takodje i nekog udruzenja za zastitru prirode Madjarske..Tuzno je, Tuzno je da ova istinita storija ne zanima previse nase medije, koje Kurbalija u jalovoj odbrani koristi za vlastitu, takodje laznu, privatnu pricu i na taj nacin,pokusava sve zataskati. Mnoge novosadske tv stanice u protekloj godini snimile su i njega i njegove svercovane zivotinje pa je i samo to dokaz.
Sa postovanjem, Milkica G. i Branko Z. -Zao mi je sto preko telefona nismo mogli dobiti mailove trzisne, finansijske, veterinarske i sanirarne inspekcije pa Vas molim ukoliko Vi mozete da im prosledite ovaj mail. Inace, materijal o ovom svercu prikupljam poslednje dve godine a snimao sam u julu 2008. god i emisiju o tome na terenima juzne Srbije-

Znanjem za očuvanje živog sveta
U Zavodu za zaštitu prirode Srbije održana je trodnevna trening radionica koja je okupila stručnjake uključene u izradu Crvenih lista iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije, s ciljem detaljnog upoznavanja sa izradom Crvene liste IUCN ugroženih vrsta, i primenom njenih kategorija i kriterijuma.

Ovu radionicu koju su organizovali Međunarodna unija za zaštitu prirode (u daljem tekstu IUCN), Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije i Zavod za zaštitu prirode Srbije u okviru projekta Dinarski luk, vodili su eksperti IUCN na međunarodnom i globalnom nivou.

Tokom intenzivnog trodnevnog rada, učesnici radionice su unapredili svoja znanja o Crvenoj listi ugroženih vrsta, uputili se u postupak obavljanja kvalitetne procene, i primene kategorije i kriterijuma Crvene liste, kao osnovnog sistema njene izrade.

Prof. dr Ivica Radović, državni sekretar Ministrstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije je, učestvujući u radu skupa, podsetio prisutne da u našoj zemlji postoji kontinuitet u primeni klasifikacije i kriterijuma Crvene liste IUCN, i istakao značaj sinergije znanja koju pružaju ovakve radionice. „Trodnevna radionica će pružiti učesnicima iz Srbije i regiona znanja neophodna za primenu kategorija i kriterijuma Crvene liste i na taj način podstaći proces izrade nacionalnih Crvenih lista“, istakao je Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije IUCN za jugoistočnu Evropu, tom prilikom.

Crvena lista IUCN predstavlja u svetu najpriznatiji i najobjektivniji spisak ugroženih vrsta sa prikazom statusa ugroženosti, kao i merama zaštite. U izradi liste koriste se jasni kriterijumi za procenu rizika od izumiranja vrsta, kao i za svrstavanje u jednu od osam kategorija ugroženosti. Crvene liste, čija sama boja ukazuje da predstavljaju alarmantno upozorenje, neposredno izražavaju stepen ugroženosti biološke raznovrsnosti i stopu nestajanja živog sveta na Planeti, koja se poslednjih decenija drastično povećava.

Shodno podacima Crvene liste IUCN, 1996. godine bilo je 10,533 ugroženih vrsta u svetu, a 2010 broj je dostigao 18,351 vrstu, ili 33 odsto od broja ukupno procenjenih vrsta. U Srbiji zauvek je iščezlo devet vrsta. Upravo održana radionica posvećena primeni kriterijuma i klasifikacije Crvene liste IUCN ujedno doprinosi efikasnijem radu na aktivnoj zaštiti ugroženih vrsta i očuvanju biološke raznovrsnosti ovog područja, kao značajnog dela evropske i svetske prirodne baštine.

www.iucnredlist.org

preuzeto sa http://www.natureprotection.org.rs

ПЕТАК, 11. МАРТ 2011.
Одузете заштићене врсте морских шкољки и пужева у Београду
Републички инспектори за заштиту животне средине одузели су заштићене врсте морских шкољки и пужева током ванредног инспекцијског надзора у радњи за продају накита у Београду. Инспекцијским надзором је утврђено да се у продајном објекту налазе цели примерци, али и њихови делови и деривати, пужева и шкољки који су заштићени CITES конвенцијом.

Поједини примерци били су изложени као експонати, док су други били стављени на продају. Утврђено је да је реч о врстама: Strombus Gigas (врста пужа), Tridacna sqamosa, Hippopus hippopus i Hippopus porcellanus (врсте шкољки). Наведене врсте се налазе на Apendixu II CITES конвенције и за њихов промет и трговину су потребне одговарајуће увозне и извозне CITES дозволе.

С обзиром да није постојала потребна документација, увозне и извозне CITES дозволе, републички инспектори су привремено одузели примерке заштићених врста до одлуке суда. Међу дериватима су се налазиле и лампе чија су постоља била израђена од делова шкољки.

Против починиоца ће бити поднета одговарајућа пријава.

Инспекцијски надзор је обављен у сарадњи са представницима Универзитета у Београду - Биолошког факултета, Института за зоологију, ванредним професором др Вером Николић и техничким сарадником Ненадом Лазаревићем.

preuzeto sa http://www.ekoplan.gov.rs/src/Oduzete-zasticene-vrste-morskih-skoljki-i-puzeva-u-Beogradu-1125-c29-content.htm

NEKA RAZMISLE ODGAJIVAČI PAPAGAJA.

Milan ::

KIŠA MRTVIH PTICA
Teorije zavere o mrtvim pticama u Arkanzasu


preuzeto sa http://www.blic.rs/Vesti/Svet/227566/Teorije-zavere-o-mrtvim-pticama-u-Arkanzasu


I.B. | 05. 01. 2011. - 22:37h | Foto: AP | Komentara: 29
LITL ROK - Posle kiše mrtvih ptica koje su zasule gradić Bibi u Arkanzasu, u SAD, u obližnjem Ozarku obala reke bila je poplavljena mrtvim ribama. Dok vladini stručnjaci ispituju primerke mrtvih kosova u Bibiju i grgeča u Ozarku, blogeri iznose najraznovrsnija objašnjenja zašto se ovo desilo.

U mnoštvu teorija zavere jesu tajni eksperimenti američke vlade, ekološki terorizam čija su meta prirodna bogatstva Arkanzasa, početak smaka sveta 2012, pa do toga da vanzemaljci izvode još jedan intergalaktički naučni eksperiment.


Sve je počelo kada su stanovnici Bibija, grada udaljenog 60-ak kilometara severoistočno od Litl Roka, čekali Novu godinu. Oko pola dvanaest uveče ptice su počele da padaju sa neba, u početku jedna ili dve, a posle i po deset odjednom. Sat vremena kasnije čak četiri hiljade ptica palo je na zemlju i prekrilo površinu od kilometar i po u inače mirnom gradu.

U međuvremenu, na 200 kilometara odatle, na površini reke Arkanzas pojavile su se mrtve ribe. Po reci se belasalo na hiljade grgeča, da bi do kraja nedelje bilo više od 100.000 mrtvih riba.

Ornitolog Karin Rou smatra da je novogodišnji vatromet najverovatniji uzrok stradanja ptica, a prvi laboratorijski testovi pokazali su da je uzrok smrti ptica trauma.

Pre par dana sedeo sam kući kad mi je sin skrenuo pažnju na prelepo crveno nebo, išarano tragovima aviona. Upitao me je da li su se ti avionu sudarili pa je toliko dima pošto su tragovi bili ukršteni. Prizor je bio prelep, poželeo sam da kupim fotoaparat baš zbog ovakvih situacija i lepota prirode. Danas imam ceo dan mučninu i glavobolju, ne pomažu lekovi, ima je dosta ljudi oko mene skoro svako sa kim sam pričao žali se na neke tegobe.
Malopre posle dužeg izležavanja, masaža i "lečenja" odem na FB gde mi pažnju privuče jedna fotografija, Obradovao sam se pošto je izgleda neko uslikao ono lepo nebo od pre neki dan. Onda vidim brdo komantara ispod, i krenem da čitam. Tek sad mi ništa nije jasno. Malo sam nakon toga istraživao i našao sam neki klip pa sam još više zbunjen. Setio sam se mrtvih ptica.........

link ka fotografijama na FB
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1670313486390&set=o.115112625166313&theater

ЧЕТВРТАК, 31. МАРТ 2011.
Одузето 45 строго заштићених врста птица из породице зеба
Републичка инспекција за заштиту животне средине у ванредном инспекцијском надзору на Аеродрому Никола Тесла у Београду одузела је 45 јединки строго заштићених врста птица из породице зеба од Миодрага Ј. држављанина Србије и Швајцарске.

Инспекција је утврдила да је Миодраг Ј. У ноћи између 27. и 28. марта 2011. покушао у свом аутомобилу да унесе у Швајцарску 49 јединки строго заштићених врста птица. Гранична ветеринарска инспекција је закључила да су четири јединке угинуле, као и да не постоји адекватна пратећа документација, о чему је обавестила надлежне органе.

Миодраг Ј. jе враћен у Београд, а птице су одузете и пренете у прихватилиште за животиње ЗОО врта Палић.

Против Миодрага Ј. биће поднета пријава.

http://www.ekoplan.gov.rs/src/Oduzeto-45-strogo-zasticenih-vrsta-ptica-iz-porodice-zeba-1151-c29-content.htm

Milan ::

ovako se rešavaju berze ptica i sprečava nelegalna trgovina u inostranstvu

https://www.youtube.com/watch?v=lmdWK9kfSL4&NR=1

Interesuje me samo dali znate koliko od ovih pustenih ptica je prezivelo ?

To je već diskutabilno pitanje, verovatno sve ako su hvatane mrežama i ako nisu držane u zatočeništvu.

Обука судија за прекршаје, тужилаца и инспектора за заштиту животне средине
У петак и суботу, 15-16. априла 2011. године, у Вршцу, започет је четврти циклус обуке „Подршка примени закона из области заштите животне средине", у организацији Сектора за контролу и надзор, Удружења прекршајних судија и ОЕБС-а.
Обука, која већ прелази у трајну сарадњу, намењена је прекршајним судијама, тужиоцима и инспекторима за заштиту животне средине на свим нивоима (републичком, покрајинском и локалном) и до октобра ове године биће одржано још 4 оваква тренинга, који ће обухватити целу Републику Србију.

Поред бржег процесуирања пријава инспектора и повећања казни за прекршиоце, затим унапређења рада инспекције, као резултат ових обука, припремљене су и објављене публикације које је с једне стране припремио Сектор за контролу и надзор, а са друге Удружење прекршајних судија, уз подршку ОЕБС-а.

izvor: http://www.ekoplan.gov.rs/src/Obuka-sudija-za-prekrsaje-tuzilaca-i-inspektora-za-zastitu-zivotne-sredine-1190-c29-content.htm

Hvala Bogu da se neko setio da malo edukuje i inspekcije i tužioce. Zaista je bilo krajnje vreme, jer stvarno većina njih nije imalo blage veze sa zakonima i onim šta treba i šta smeju da rade u konkretnim slučajevima ( a o vrstama ptica i da ne govorimo). Iskreno se nadam da će sada biti mnogo lakše i njima a vala i nama pored njih!

Европска унија са три милиона евра помогла јачање инспекције за заштиту животне средине кроз твининг пројекат
Уручењем четири возила за Републичку инспекцију за заштиту животне средине, купљеним из Инструмената предприступне помоћи (ИПА) Европске уније, јуче је представљен Твининг пројекат „Јачање инспекције за заштиту животне средине и релевантних заинтересованих страна у Републици Србији". Кроз пројекат је Министарство животне средине, рударства и просторног планирања добило три милиона евра за побољшање рада инспекције.

- За набавку најмодерније опреме издвојено је милион евра, док је остатак новца предвиђен за обуку, студијске посете, припрему правилника и побољшање инспекцијског надзора - рекао је министар Оливер Дулић.

Купљено је 26 возила за инспекцију на свим нивоима, у вредности од пола милиона евра, међу којима су и први чамац који ће добити рибарска инспекција и возило које ће инспектори у сектору заштите природе користити приликом одузимања животиња и биљака у нелегалном промету.

- Пројекат је наставак добре сарадње коју Србија има са Аустријом, ово је четврти твининг пројекат који се ради са Аустријанцима и који ће допринети убрзању усклађивања са законодавством и стандардима Еропске уније, јачању администрације надлежне за планирање, издавање дозвола, инспекцију. Последње две и по године Србија је успела готово у потпуности да усклади домаће са законодавством ЕУ у области заштите животне средине, усвојено је око 20 закона и 300 подзаконских аката. Сада је неопходно припремање институција да примењују те законе - истакао је министар Дулић и додао да ће захваљујући твининг пројекту инспекција бити оснажена.

Према његовим речима, Србија до сада није имала довољан број инспектора за надзор, као и да инспектори нису били добро опремљени и обучени да могу да примењују све усвојене стандарде. Кроз низ обука и семинара, инспекција, грађани и привреда ће научити која су њихова права и обавезе у области заштите животне средине. Министар Дулић је оценио да ће бити неопходна и ефикаснија сарадња инспекције, полиције, тужилаштва и судова, „јер једно од уских грла у примени прописа и даље представља неефикасност судства".

- Европска унија је у последњих десет година у област заштите животне средине у Србији уложила 500 милиона евра. Циљ новог твининг пројекта је да се побољша најсложенији део процеса заштите животне средине, а то је спровођење закона - указао је Дежер.

Он је навео да се више од 70 одсто грађана изјаснило како је заштита животне средине важна за њихов живот и будућност, као и да се више од 30 одсто законодавства ЕУ које Србија треба да усклади односи на област заштите животне средине.

За припрему прописа из области заштите животне средине кључно усклађивање законодавства са ЕУ, образовање најшире јавности, ефикасна контрола примене прописа, опремљеност инспекције и добар систем издавања дозвола - оценио је Дежер.

- Спровођење оваквог пројекта је веома важно. Аустрија подржава Србију у настојањима да учествује у пројектима регионалног развоја, животне средине, образовања и других пројеката за земље Југоисточне Европе - нагласио је амбасадор Аустрије у Србији Клеменс Која.

Пројекат финансира Европска унија са два милиона евра из Фонда за предприступну помоћ (ИПА), а спроводи се у партнерству Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије и Агенције за заштиту животне средине Републике Аустрије

Циљ пројекта је побољшање квалитета животне средине и здравља популације, кроз ефективно спровођење законске регулативе из области заштите животне средине, као и побољшање капацитета и ефективности инспекције за заштиту животне средине Републике Србије на републичком, покрајинском и локалном нивоу и сарадње са свим релевантним заинтересованим странама. Током пројекта посебна пажња биће посвећена индустријском загађењу, хемијским акцидентима, управљању отпадом, испуштању вода и угроженим врстама.

Пројекат ће допринети убрзању усклађивања закона и стандарда са законодавством ЕУ, јачању административних капацитета органа који су надлежни за планирање, издавање дозвола, инспекцију, мониторинг, јачању капацитета на локалном нивоу и унапређењу сарадње са заинтересованим странама.

Како би наведени циљеви били постигнути, планиран је низ активности, укључујући и припрему правилника, водича, инспекцијских планова и алата за инспекцију, различите специфичне заједничке тренинге и студијске посете. У том смислу, експерти из земаља чланица ЕУ (Аустрија, Ирска, Бугарска, Белгија, Финска, Шведска, Немачка, Румунија и Данска) биће ангажовани током трајања пројекта, а сарађиваће са представницима администрације и група заинтересованих страна из Србије.

За више детаља посетите веб страницу:

www.ekoplan.gov.rs/sei

БирдЛифе Партнери из 38 европских земаља окупили су се информације о незаконитом убиству и заробивши птица које се јављају у њиховим земљама. Откривајући резултати су представљени на Европској конференцији о Нелегално убијање птица у Ларнаки, Кипар (1).
Нелегална убијање и заробивши птица није ограничен само на медитеранске земље, супротно ономе што многи људи веровали. Срамно као што је то, један од основних закључака овог извештаја је да се нелегално убијање птица је широко распрострањена пракса да имају веома мали број земаља успео да заустави. У многим случајевима птица су убијени због економских разлога: зато што су виде корисника земљишта, као конкурент за ресурсе, или као извор прихода кроз нелегалне трговине. У другим случајевима птице су прогањани као трофеје, због непознавања закона или само 'забава'. Преко 80 строго заштићене врсте птица су пријављени као жртве свесног дивљих животиња криминала.
"Птице су пуцали, заробљени, ухваћени са мреже, залепљена за креч-штаповима, па чак и натопљен са смртним отрова да намами и убијају друге птице ... креативност оних који крше закон да убије птица ужасна!" Каже Борис Баров, Европска очување менаџер у Европи БирдЛифе, који је представио извештај, "Намерно убијање птица које су заштићене, на погрешним местима или за време ловостаја је неприхватљиво да се очување животне средине и да се одговорни ловаца слично. Очекујемо власти и грађана да се пријаве "нулте толеранције" за преступнике ".
Чињеница да Кипар домаћини ове конференције је изузетно важна прилика за власти на острву да покажу своју спремност да се позабави озбиљна, али још увек нерешеног проблема нелегалне преклапање и снимање птица селица која квари углед читавог Медитерана.
Више од 30 година од усвајања европског законодавства чији је циљ искорењивање прогон дивљих птица ситуација је далеко од решене. У извештају се залиха шокантан низ недозвољених средстава и мотивације иза ових дела. Тровање је међу највише забрињава јер је неселективно, тако да подједнако опасне за животиње и за људе.
"Употреба отрова је у порасту у многим земљама са експлицитним циљем да убије предатора и" заштиту "економских интереса. Строго је против закона да користе отрове у ову сврху. То није само опасан за људе, већ и угрожава најуспешнији очувања напоре ", Бориса Баров он.
Током конференције у Ларнаки, БирдЛифе конкретне препоруке за владе и цивилног друштва. Решења често захтевају културне осетљивости и разумевања људске димензије, али пуно спровођење закона је неопходан први корак овог процеса. Поред тога, владе треба да подесите ефикасне институције, као и да гарантује одговарајућа средства да омогући полиције, царине и судова да примењују закон. Владе и НВО треба тим и до побољшања наплате информација о дивљачи криминала да се развије заједнички схватање проблема. Коначно, земље Европске уније и њихових суседа треба да раде заједно како би се спречило злочин дивљих животиња да се извози. Уместо тога, заједничке напоре треба усредсредити на искорењивање.
БирдЛифе изразила спремност да ради са свим релевантним актерима да пронађу најбоља решења, и позива на европском лов заједнице (ФАЦЕ) да се озбиљно посвете решавању проблема нелегалних убијања.
Прочитајте овде преглед нелегалних убијања и заробивши птица у Европи, БирдЛифе Европи
Белешке
(1) Према БирдЛифе извештају, најургентнијих проблема које треба решити од стране Европске конференције су:
Повећана употреба отрова да убије предатора
На пример, за последњих 10 година шпанска влада је известила да најмање 2,355 Црвена и црна змајеве, 2.146 белоглавих супова, 638 Црни лешинари, 348 египатски Вултурес (глобално угрожене!), 114 Шпански Царске Орлови (глобално угрожене!), 40 Беардед Вултурес , 7 мрки медведи и 858 примерака других врста је отрован.
Нелегална преклапање и трговина заштићеним врстама
Трговина утиче на многе врсте, али принцип сврхе иза њега су многобројни: за потрошњу као локални посластице у Италији, Кипру, Шпанији и Француској, а за колекције живих кавезу птица, јаја или коже ретких врста, која је широко распрострањена. Заробивши птица на Кипру достигла 10 година врхунац у 2010, а према БирдЛифе Кипар података процењује 2,4 милиона птица су убијени сваке године.
Вруће тачке нелегалних активности на Западном Балкану
ЕУ Директива о птицама је делимично успешан у смањењу птица криминала у ЕУ, али забрињава последица је извоз проблем суседних земаља, као што су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија и Албанија, где је приоритет дивљих заштите и права јачање капацитета су много ниже. Кривично индустрије у вредности од 10 милиона евра годишње је основана тамо, према проценама БирдЛифе.
Читај фонетски
u originalu preuzeto sa :
http://www.birdlife.org/community/2011/07/birdlife-report-reveals-disturbing-facts-about-illegal-killing-of-birds-throughout-europe/

Dobar tekst. Je l ovo izvuceno kroz translator? [pretpostavljam]

[img]<script src='http://img26.imageshack.us/shareable/?i=imagescavsv2pn.jpg&p=tl' type='text/javascript'></script><noscript></noscript>[/img]

Ugroženi džinovi
Najkrupniji papagaji na svetu polako nestaju

Plavi makao papagaj

Rodu ara pripadaju najkrupniji predstavnici papagaja. Dužina njihovog tela, u zavisnosti od vrste, kreće se od 30 cm do jednog metra. Samo jedan papagaj – crni kakadu - može se uporediti sa krupnim vrstama ara i to po veličini kljuna. Međutim, po dimenzijama tela, veliki zumbulasti ara nema premca u svetu.
Staništa ovog roda papagaja su tropske džungle Centralne i Južne Amerike. Lako ih je razlikovati od drugih vrsta papagaja, ne samo po veličini i neuobičajeno živim bojama, već i po golim obrazima. Kljun takođe izdvaja are od svih ostalih vrsta papagaja. On je izrazito veliki, stisnut sa strane i vrhom upadljivo povijenim naniže. Kljun ara papagaja smatra se najsnažnijim u ptičijem carstvu.
Perje krupnih vrsta ara ukrašeno je jarkim i intenzivnim bojama, dok je kod većine sitnih vrsta ara perje jednobojno, neupadljivo sivo-plavo obojeno. Polni dimorfizam je nemoguće odrediti jer je spoljašnji izgled mužjaka i ženke istovetan, kao i izgled mladih. Samo kod nekih vrsta, mladi ptići se razlikuju od roditelja.
Are imaju izdužen oblik krila, zaoštren na krajevima. Rep je klinast, veoma dugačak i dekorativan. Are živopisnih boja, sa raširenim gigantskim krilima u letu i lepršavim repnim perima, pružaju očaravajuću sliku.

Ishrana

Kad je u pitanju ishrana ara, nema specifičnosti u odnosu na većinu drugih vrsta papagaja, Razlika se ogleda jedino u količini hrane. Dnevni obrok ovih papagaja čine različiti plodovi, semenke, sokovi zrelih plodova i orasi koje lome snažnim kljunom. Neke vrste, na primer veliki zumbulasti ara, hrani se puževima koji žive na palmama, a u potrazi za hranom ovi papagaji ponekad preleću ogromna prostranstva.
Dužina života ara u domaćim uslovima slična je životnom veku ljudi. Međutim, u prirodnim uslovima žive mnogo kraći.
Zbog prodornog glasa, krupne are nisu podesne za gajenje u domaćim uslovima. Ne pripadaju grupi talentovanih „govornika“, ali pojedine jedinke uspevaju da izgovore reč-dve.

Razmnožavanje

Mnogi veliki papagaji, posebno krupne are, retko se razmnožavaju u domaćim uslovima. Svako uspešno razmnožavanje bilo koje vrste krupnih ara smatra se velikim dostignućem svakog odgajivača-pojedinca, zooloških vrtova ili specijalizovanih odgajivačkih centara u svetu.
Poznato je nekoliko različitih klasifikacija papagaja roda ara. Po jednoj, u ovaj rod svrstano je 18 vrsta, a neke pripadaju drugim rodovima.
Sve are razvrstane su u četiri grupe: prva obuhvata 12 do 13 vrsta od kojih su najpoznatiji plavo-žuti, zelenokrili i crveni ara. Druga grupa predstavljena je samo vrstom poznatom kao plavočelni ili mali ara. U trećoj grupi su tri vrste, poznate kao zumbulaste are. Njima pripada i veliki zumbulasti ara, najkrupniji papagaj na svetu.
Četvrta grupa poznata je po samo jednoj vrsti – plavoj ari ili ari spiks.
Nažalost, mnoge vrste ara su prilično retke ptice, a neke su čak na granici isčezavanja. Osnovni razlozi smanjenja populacije ovih ptica su: intenzivno i nekontrolisano izlovljavanje radi prodaje kolekcionarima, kao i nelegalna prodaja živih ptica turistima i ljubiteljima. Veliki broj papagaja strada tokom nehumanih uslova transporta ili zbog stresa, nepravilne ishrane u prvim mesecima života u domaćim uslovima. Sledeći, ne manje važan razlog, jeste uništavanje tropskih šuma – prirodnih staništa većine papagaja roda ara. Domoroci love krupne papagaje radi ishrane, a njihovo dekorativno perje koriste za ukrašavanje odeće tokom svečanosti i religioznih obreda. Najzad, mnogi papagaji sleću na plantaže kukuruza i drugih biljnih kultura, a vlasnici polja prinuđeni su da ih love.

Ugroženost

Gotovo sve vrste ara, pogotovo krupne crvene are, najgajenije su vrste papagaja, pa su postali objekat mnogobrojnih lovokradica. Izlovljavanje „komercijalno unosnih“ ara u prirodi, uništavanje tropskih šuma – staništa većine ovih papagaja, dovelo je do njihovog bezobzirnog istrebljivanja. Alarmantno stanje ugroženosti celog roda ara potvrđuje i podatak da su sve vrste obuhvaćene Međunarodnom konvencijom o trgovini ugroženih vrsta flore i faune (poznata kao CITES). I pored toga sve veći broj ovih prelepih ptica dobija status ugroženih ili izumrlih vrsta.

Izumrli

Po postojećim podacima već sedam vrsta ara smatra se izumrlim, a još nekoliko vrsta i podvrsta nalazi se u evidenciji Crvene knjige PSPO.

Jata

U prirodi, are, kao i većina drugih papagaja, žive u jatima. Kad mladi ara kad dostigne polnu zrelost, bira dugogodišnjeg partnera. U vezi s tim, samo nekoliko vrsta, poput velikog zumbulastog are, žive u parovima.

Preuzeto sa sajta revije ZOV

Одузете две јединке заштићене врсте папагаја
Републичка инспекција за заштиту животне средине током ванредног инспекцијског надзора, на позив царинских службеника, у Царинској испостави железничке станице Београд у аутомобилу физичког лица пронашла је две јединке папагаја, без одговарајуће пратеће документације.

Инспекцијски надзор је обављен у сарадњи са орнитологом Природњачког музеја који је идентификовао врсте. Утврђено је да се ради о врстама које су заштићене CITES конвенцијом (Конвенција о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре). Једна јединка - какаду (Cacatua sulphurea sulphurea) се налази на додатку I CITES конвенције, а друга - патагонац (Cyanoliseus patagonus patagonus) се налази на додатку II поменуте конвенције. Јединке су увежене из Црне Горе без одговарајуће пратеће документације.

За промет поменутих врста, њихових делова и деривата, потребна је извозна CITES дозвола земље извознице и увозна CITES дозвола земље увознице. Републички инспектори су привремено одузели јединке и поднели хитан Захтев за покретање прекршајног поступка против починиоца, с обзиром да се ради о особи са сталним местом боравка у Великој Британији. Прекршајни суд је починиоцу изрекао новчану казну у износу од 25.000 динара и заштитну меру одузимања птица.

Републички инспектори су преузели птице и привремено их сместили у прихватилиште.

preuzeto sa sajta ministasrtva

Preuzeto sa http://www.ekoplan.gov.rs

ПЛАН РАДА СЕКТОРА ЗА КОНТРОЛУ И НАДЗОР ( ИНСПЕКЦИЈА ) - за период јануар-децембар 2011. године

Коришћење алохтоних
дивљих врста у складу са
ЦИТЕС и Бернском
конвенцијом
Редовни и ванредни инспекцијски надзори предузећа,
предузетника и физичких лица у складу са издатим
дозволама
током 2011 Смањење незаконитог увоза и
извоза врста са листа ЦИТЕС и
Бернске конвенције
Заштита и законито
коришћење строго
заштићених аутохтоних
дивљих врста
Редовни и ванредни инспекцијски надзори предузећа,
предузетника и физичких лица у складу са издатим
дозволама за држање строго заштићених врста
током 2011 Смањен број јединки строго
заштићених врста које се нелегално
држе у заточеништву

DRUŠTVO | SUBOTA 20.08.2011 | 10:51
Kazne za ubijanje životinja
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Ubijanje zaštićenih životinjskih vrsta u Srbiji kažnjava se visokim novčanim kaznama. Za leptira kupusara 10.000, bubamaru 15.000 a mrkog medveda milion dinara.




Zaštićeni: Mrki medved, bubamara, leptir kupusar
Kazna za ubijanje planinskog vrapca isnosi 20.000, a sove deset puta više - 200.000 dinara.

Do sada, na osnovu Pravilnika nije podneta ni jedna prijava, rekla je Tanjugu republicki inspektor za zastitu zivotne sredine Tatjana Babić, ali je precizirala da je republička inspekcija ranije reagovala na osnovu Zakona o zaštiti prirode iz 2009. godine.

Pravilnik o odštetnom cenovniku za strogo zaštićene i zaštićene vrste, koji je donet na osnovu Zakona o zaštiti prirode iz 2009. godine, pored pomenutih, propisuje kazne i za ubijanje ili uništavanje niza drugih životinjskih vrsta.

Predviđena je i kazna za ubijanje dabra u iznosi od 120.000 dinara, vidre od 250.000, vuka ili risa od 300.000 dinara, kao i različitih vrsta sokola i to od 80.000 do 400.000 dinara.

Sada, kada postoji pravilnik, istakao je direktor Specijalnog rezrevata prirode "Zasavica" Slobodan Simić, kažnjavanje odgovornih biće daleko lakše.

"Do sada smo imali velike probleme u utuživanju i dokazivanju visine štete, a ovaj pravilnik bi trebalo da reši te probleme. On je, ustvari, pomoć sudu i sudijama koje nisu uvek upoznate sa materijom da lakše odrede odgovarajuću kaznu", rekao je Simić Tanjugu.

On je dodao da nedostaju i posebni posteri na kojima bi bile istaknute sve zaštićene vrste, kao i kazne za njihovo uništavanje ili ubijanje.

"Taj poster bi trebalo da se istakne u svim mesnim zajednicama, a posebno u svim lovačkim društvima. Predlog smo izneli Ministarstvu zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja", istakao je Simić, dodajući da će na taj način ljudi znati koje se vrste ne smeju loviti ili ubijati, kao i koje su zaštićene, a koje strogo zaštićene vrste.

Govoreći o toj razlici, Babićeva je rekla Tanjugu da se "strogo zaštićene vrste ne mogu sakupljati, posedovati, ubijati, zlostavljati".

"Njima se ne može ni trgovati", dodala je Babićeva, objašnjavajući da se za razliku od strogo zaštićenih, neke vrste koje su samo zaštićene mogu uzimati iz prirode i koristiti u komercijalne svrhe, ali isključivo uz posebnu dozvolu Ministarstva zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

"Tu se, na primer, misli na sakupljanje puževa ili pijavica", objasnila je Babićeva.

Onaj ko nema dozvolu za sakupljanje puževa, treba da zna da je kazna za uništavanje ove vrste propisana na 2.100 dinara, dok, slično tome, kazna za uništavanje rečnih školjki iznosi 2.200 dinara.

УТОРАК, 30. АВГУСТ 2011.
Одузете јединке заштићених врста птица
Републичка инспекција за заштиту животне средине током ванредног инспекцијског надзора, по пријави граничног полицијског инспектора, у згради аеродрома „Никола Тесла" у Београду, у ручном пртљагу четворице италијанских држављана пронашла заштићене врсте птица, без одговарајуће пратеће документације.
Инспекцијски надзор је обављен у сарадњи са орнитологом Природњачког музеја који је идентификовао врсте. Убијене птице су одузете након детерминације коју је извршио орнитолог Природњачког музеја. Установљено је да се у ручном пртљагу налази 240 убијених јединки грлица и гугутки ( Streptopelia turtur i Streptopelia decaocta), од којих су неке биле обезглављене и очерупане, једна јединка патке крџе (Anas crecca), једна јединка домаћег голуба (Columba livia domestica ), једна јединка голуба гривнаша (Columba palumbus ) и једна јединка зеца (Lepus europaeus ). Јединке су биле без одговарајуће пратеће документације.

Међу заплењеним јединкама налазе се Законом о ловству заштићене дивље врсте птица за које је по Закону о заштити природе и Правилнику о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама, потребана извозна дозвола Министарства животне средине, рударства и просторног планирања. С обзиром да поменута лица нису поседовала одговарајућу пратећу документацију за лов и транспорт убијених птица као ни извозну дозволу Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, републички инспектор за заштиту животне средине извршио је привремерно одузимање тела убијених јединки птица.

preuzeto sa sajta ministarstva

USKORO PROVERA VLASNIKA ZAŠTIĆENIH DIVLJIH ŽIVOTINJA
(0) Petak, 1. Juli, 2011.| Autor: Agencija BETA


BEOGRAD - Kako pojedini građani Srbije kao ljubimce čuvaju zmije, kornjače, lavove i tigrove, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije najavilo je danas da će do sredine jula početi proveru vlasnika i držalaca strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta divljih životinja u zatočeništvu.

"Vlasnici i držaoci tih životinja, za koje nisu imali odgovarajuću dokumentaciju, mogli su tokom šest meseci, odnosno do 1. juna ove godine, da ih prijave, kako bi bile evidentirane", rekla je za agenciju Beta načelnica Odeljenja za zaštitu i korišćenje prirodnih dobara i resursa, sektora za kontrolu i nadzor Jasmina Jović. Prema njenim rečima, "u evidenciji je do sada upisano oko 10.000 jedinki raznih vrsta životinja, ali je obrada podataka u toku, tako da se još ne zna njihov tačan broj".

Kako je objasnila, u zavisnosti od vrste životinja i da li su zatečeni uslovi pogodni za njihovo držanje, Sektor za zastitu prirodnih resursa Ministarstva životne sredine će odlučiti da li će vlasnicima, odnosno držaocima životinja, dati dozvolu ili će im životinje biti oduzete. Na spisku zaštićenih i strogo zaštićenih životinja, koje je bilo potrebno da prijave vlasnici bez dokumentacije, nalazi se oko 3.400 vrsta. Jović je navela da među do sada prijavljenim vrstama ima najviše ptica, potom reptila, poput zmija, ali i lavova i tigrova.

"Jedna žena je prijavila 440 kornjača, dok je jedan čovek prijavio 70 zmija", kazala je ona. Istakla je da Srbija prvi put sprovodi evidentiranje divljih životinja u zatočeništvu, radi efikasnije kontrole prometa i trgovine ugroženim vrstama na teritoriji Srbije, a prema regulativi Evropske unije (EU).

Jović je kazala da vođenje evidencije o unutrašnjem prometu i trgovini strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta divljih životinja predstavlja obavezu Srbije u procesu pristupanja EU, ali i želju države da se te životinje drže u propisanim uslovima, a ljudi budu bezbedni.

Naglasila je da će svima koji se nisu prijavili, a utvrdi se da imaju divlje životinje bez propisne dokumentacije o njihovom sticanju, one biti oduzimane. Vlasnici će biti kažnjeni prema odredbama Zakona o zaštiti prirode za nezakonito držanje primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta divljih životinja.

"To znači da fizička lica mogu biti kažnjena sa 25.000 do 150.000 dinara, a pravna lica od 500.000 do dva miliona dinara", rekla je ona. Jović je precizirala da će neprijavljene životinje biti privremeno oduzimane, dodavši da će odluku o trajnom oduzimanju donositi sud. "Procedura je takva da će one nakon oduzimanja biti slate u prihvatiliste za oduzete zivotinje koje se nalazi u zoološkom vrtu na Paliću", kazala je ona i dodala da će, ukoliko tamo ne bude dovoljno mesta, Ministarstvo životne sredine možda sklopiti ugovor o prihvatilištu za takve životinje i sa nekim drugim zoo vrtovima ili pojedincima.

Objasnila je da, ukoliko sud odluči da se životinje bez dokumentacije trajno oduzmu zbog nelegalnog poseda, one postati vlasništvo države koja će, u slučaju da ima problema sa smeštajem i hranom, moći da ih pokloni, zameni. Postoji mogućnost i da se životinje smeste u neku drugu zemlju gde njihova dobrobit neće biti ugrožena.

Jović smatra da bi se problem nelegalnog držanja zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta divljih životinja u Srbiji mogao smanjiti i pojačanom carinskom kontrolom, ali i boljom obukom carinika. Kako je navela, inspektori Ministarstva životne sredine kontrolišu samo unutrašnjost zemlje, aii ne i granicu za koju su zaduženi pripadnici veterinarske inspekcije i carinici.

"Zbog toga je u pripremi priručnik za carinike koji izrađuje Ministarstvo životne sredine i koji bi trebalo da dobiju do kraja godine, kako bi u slučaju nedoumica oko prekograničnog prometa životinja, mogli da kontaktiraju nadležne inspektore", kazala je Jović.

Prema podacima Ministarstva životne sredine, od početka 2011. godine je izdato 10 izvoznih i 12 uvoznih CITES dozvola, kojima se kontroliše međunarodni promet zaštićenih vrsta. Najveći broj dozvola za izvoz iz Srbije se odnosio na medicinske pijavice, dok je najviše uvoznih dozvola bilo za uvoz derivata zaštićenih vrsta (pitona, krokodila...) koji se koriste u industriji obuće i odeće.

Jedan broj izdatih CITES dozvola se odnosi na uvoz ptica i razmene životinja koju su vršili registrovani zoološki vrtovi koji se nalaze na teritoriji Srbije. Izdato je i 49 uvoznih dozvola za divlje vrste životinja i njihovih derivata (lovni trofeji) koji nisu u režimu zaštite dodataka I i II CITES konvencije.

Najveći broj tih dozvola, njih 18, odnosi se na uvoz ptica sa afričkog kontinenta. U ovoj godini je do sada, na osnovu izdatih dozvola, u Srbiju legalno uvezeno 7.219 jedinki različitih vrsta ptica. Takođe, izdato je 14 dozvola za uvoz različitih vrsta akvarijumskih ribica, 12 dozvola za uvoz lovnih trofeja i pet dozvola za uvoz insekata koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.

Vesti: ministarstvo zivotne sredine, zaštićene životinje, provera vlasnika.

http://www.kurir-info.rs/m/vesti/drustvo/uskoro-provera-vlasnika-zasticenih-divljih-zivotinja-99104.php

http://www.zakon.co.rs/predlog-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-republickim-administrativnim-taksama.html


Član 61.

Tarifni broj 203. menja se i glasi:

„Tarifni broj 203.

Za dozvolu za uvoz, unos, iznos i izvoz zaštićenih vrsta divlje flore i faune u komercijalne svrhe (po vrsti)

6.000

Za dozvolu za uvoz, unos, iznos i izvoz zaštićenih vrsta divlje flore i faune u nekomercijalne svrhe

2.800

Za dozvolu za uvoz živih primeraka alohtonih vrsta divlje flore i faune koje nisu zaštićene

2.800

Za dozvolu za držanje zaštićenih vrsta divljih životinja (zoološki vrt)

10.000

Za dozvolu za držanje zaštićenih vrsta divljih životinja (za sopstvene potrebe)

2.800

Za dozvolu za uzgoj zaštićenih vrsta divlje flore i faune

2.800

Za dozvolu za rad prihvatilišta za divlje životinje

2.800

Za potvrdu za trgovinu koju nadležni organ izdaje vlasniku primerka

1.000

Za primerak koju nadležni organ izdaje vlasniku primerka

BUGARIN POKUŠAO DA PREŠVERCUJE VIŠE STOTINA PTICA
(1) Ponedeljak, 3. Oktobar, 2011.| Autor: Agencija BETA



BEOGRAD - Carinici su na prelazu Gradina sa Bugarskom sprečili krijumčarenje 354 ptice pronađene u gepeku vozila kojim je upravljao državljanin Bugarske, saopštila je Uprava carina.

Carinici su u nedelju pronašli kaveze sa zebama, tigricama, rozelama, kozicama, ninfama, dijamantskim grlicama i drugim pričijim vrstama koje su bile namenjene daljoj prodaji.

"Vrednost ptica će biti naknadno utvrđena i one su predate u dalju nadležnost veterinarskoj inspekciji, dok je protiv bugarskog državljanina pokrenut prekršaj pred nadležnim sudom", navodi se u saopštenju carine.

ŠVERCOVAO KOLIBRIJE U GAĆAMA
Jadne ptičice jedva preživele torturu
[img]<script src='http://img8.imageshack.us/shareable/?i=97928.jpg&p=tl' type='text/javascript'></script><noscript></noscript>[/img]
KAJEN - Uzvrteo se, pa ga provalili!
Jedan holandski putnik uhapšen je pošto je pokušao da prokrijumčari tuce živih kobrija, i to u svojim pantalonama! On je uhapšen na aerodromu u Kajenu, glavnom gradu Francuske Gvajane.

Svaka ptičica bila je umotana u platno, koje je potom bilo zalepljeno trakom. Putnici su, međutim, primetili da je Holanđanin bio previše nervozan i odmah obavestili policiju. Kad su mu skinuli gaće, imali su šta da vide!

O Bože kakvih sve ima na ovom svetu jbt, ovo bih ja odmah uz zid i metak u čelo... Nema mnogo šta da se priča....



Pozdrav!

Četvrtak, 6. Oktobar, 2011.| Autor: Novinske agencije

LJUBLJANA - Slovenački portar za ljubitelje zoofilije za veoma kratko vreme skupio je odmah 4.200 članova.
Na njemu su mnogi podelili svoje iskustvo.
"Kao i kod čoveka okus pseće sperme je nekakva mešavina metala, gorko-slatkog i slanog i zavisi od načina ishrane psa. Zanima me da li je neki muškarac probao seks sa kobilom? Ja sam, to je bilo prvo moje animal iskustvo! Tada kada se pari to nije problem, ali drugačije zna da udari, ali pre toga upozori da joj se to ne sviđa, rzanjem i pomeranjem, a kada se pari ima dignut rep i raširenu vaginu; ovo su samo neki odgovori i pitanja koja se postavljaju na takozvanom forumu ljubitelja zoofilije.

Ovaj portal piše da su na forumu ovakve teme svakodnevna pojava, a da je stotinjak samo aktivno. Na njemu se može naći praktično sve od slika, filmova, saveta, iskustava seksa sa životinjama, znači sve što treba poznavati za praktikovanje ovakvih patoloških aktivnosti.

Slovenske novice povodom otkrića ovog portala obratili su se za komentar društvu za zaštitu životinja koji su se pozvali na zakon o zaštiti životinja koji zabranjuje seksualno opštenje, stiskanje, natezanje, savijanje delova tela životinja, osim ako nisu u pitanju stručne aktivnosti, inače se sve ostalo podvodi pod mučenje životinja.

Slovenačka policija iznela je podatak da su ranije obrađivali primere zoofilije, da su samo u ovoj godini utvrdili 32 slučaja mučenja životinja, a slučaj treba dobro proučiti a kose sumnja na zoofiliju.
Odgovora na pitanje da li su ovakvi forumi i internet aktivnosti zabranjene, odgovora slovenske novice nisu dobile, ali je poznato da ovakvi forumi u Sloveniji niču kao pečurke posle kiše, kao i da je krajnje vreme da policija i zaštitinik prava životinja uzmu vremena i prouče ovu problematiku.

Vesti: slovenija, internet, životinje, zoofilija, seksualne aktivnosti