Legalizacija uzgoja ptica faune evrope u Srbiji

Bravo Mico ovo je previ primer kako se treba ophoditi prema ovim prelepim pticama pozdrav iz Kragujevca

mića ::

Poboljsanje rasnog sastava stiglica.
2006-te godine u prolece pustio sam prvi put dva muzjaka i jednu zenku iz volijera. teskom mukom sa se ,,odrekao,, tih stiglica. svi su bili krupni cistih jasnih boja. jednom recju dopadljive ptice. godinu dana ranije kupljeni su od prodavca stiglica na buvljaku. bili su u veoma jadnom stanju. prljavi polomljenog perja repova i krila. u kavezu su bili sa jos desetak ptica. secam se da sam ih platio 300 dinara. cela godina je trebala da prodje da se te ptice oporave i da lice na stiglice. naredne godine oslobodio sam 5 stiglica 4 muzjaka i jednu zenku. preprosle i prosle godine oslobodio sam, uvek u prolece jos 9 ptica. sto je ukupno 17 stiglica. vecinom muzjaka. sve ptice su kupljene ili dobijene od trgovaca stiglicima. sve su bile u jako losem opstem stanju. kupovina takvih stiglica, bila mi je ciljna grupa. iskreno, bili su i jeftiniji pri kupovini. kada su se oporavili i izmenjali perje, od zaba krastaca postalu su princevi i princeze. najlepse primerke odabirao sam i pustao nekoliko godina. jako volim te ptice i verujte, nije mi bilo nimalo lako da ih pustim iz volijere. radio sam u korist stiglica. trud i odricanje su se isplatili. parenjem stiglica koje sam donosio sa raznih strana, sa autohtinim stiglicima, izlegle su se u mom okruzenju, veoma lepe, kvalitetne ptice. ojacan je i popravljen, ukrstanjem naslednog materijala, genski sastav stiglica u mom okruzenju. fotogafije koje sam postavio na forumu to najbolje potvrdjuju. uzivam ovih dana slikajici, snimajuci i posmatrajuci stiglice koji dolaze na hraniliste. medju gostima je nekoliko vrhunskih primeraka stiglica. dobri poznavaoci stiglica su to verovatno uocili. nadam se da u tome ima i moje zasluge. da su te, takozvane plus varijante, nastale kombinacijom gena.
decenijama se stiglici love na ovim prostorima a i sire. pri tome lovci zadrzavaju najlepse i najkvalitenije primerke. genski kvaliteti primerci zbog ZABRANE UZGAJANJA STIGLICA kao ugrozene vrste, nisu se reprodukovali. posle odredjenog perioda ugibali su, tako da je najkvalitetniji genski material izgubljen. to je primer kako LOS zakon moze napraviti veliku stetu.
u sto skorijem roku mora se legalizovatu odgajanje stiglica kako bi sa bar delimicno popravila steta nastala losim zakonom. zakon nije zaustavio i suzbio lov stiglica, ali je sprecio njihovu reprodukciju u zarobljenistvu, jer je lakse, manje komplikovano uhvatiti pticu, nego pariti je i dobijati potomke od nje.
legalizacijom stiglica koji se nalaze kod ljubitelja ovih ptica i skidanjem zabrane da se oni cuvaju i razmnozavaju u ropstvu, spasice se i sacuvati veoma kvalitetan genetski material, koji se trenurno nalazi kod mnogobrojnih ljubitelja ovih ptica.
da sam zakonodavac i da imam moc koju nemam, doneo bi zakon po kome su registrovani odgaivaci stiglica u OBAVEZI da minimalno 1/5 izlezenih stiglica(svake godine) puste u prirodu. sta je to na 5 izelzenih stiglica odreci se jednog i pustiti ga u prirodu. malo za odgaivaca i mnogo za stiglice i obogacivanje genskog materijala stiglica u okruzenju. cak i da se takav zakon ne donese, visoko svesni lubitelji stiglica ce to ciniti i bez zakonske obaveze.


zenka pustena iz volijera 2008. markirana plasticnim otvorenim prstenom. cesto posecuje hraniliste tokom godine. nadam se da je izlegala mladunce u prirodi koji sada dolaze sa njom.

dva lepa muzjaka

zbog velikog interesovanja gostiju za zimsi turizam kapacitet hranislista je povecan.

kako je ovo pstignuto?sta je sa vrabcima i sjenicama ili je to okidac na fot.aparatu pogodio pravi trenutak?u svakom slucaju je predivno

vrapce i senice nisam kupovao i pustao u okruzenju.
za vrapce imam posebno hraniliste udaljeno od volijere i stiglica. ipak po neka senica i vrabac dolete na hranilustu sa stiglicima. ne smetata.
p o z d r a v

ZAKON O ZASTITI PRIRODE
podzakonski akt:
USLOVI ZA DRZANJE DIVLJIH ZIVOTINJA
ovo je vazeci zakon o problemima kiji nas ljubitelje i odgavivace PPFE zanima.

Члан 87.
Поједини примерци строго заштићених и заштићених дивљих врста могу
се држати у заточеништву ради сопствених потреба или приказивања јавности
у зоолошким вртовима, акваријумима, тераријумима или сличним просторима,
узгајати, продавати и куповати, под условом да власник има доказ о пореклу, и
да се ради о:
1) примерцима који су законито увезени;
2) примерцима који су законито стечени пре него што је врста законом
заштићена;
- 42 -
3) примерцима одгајеним у за то регистрованим фармама,
плантажама, центрима за размножавање;
4) примерцима за које власник има други доказ о законитом стицању,
односно пореклу примерака.
Под доказом о пореклу из става 1. овог члана подразумева се потврда,
уверење, сертификат, увозна или извозна дозвола, и/или мишљење стручне
или научне организације о пореклу врста.
Дозвола за држање дивљих животиња
Члан 88.
Правно лице, предузетник и физичко лице које постане власник
заштићених дивљих животиња с намером њиховог држања у заточеништву
ради сопствених потреба или приказивања јавности у зоолошким вртовима,
акваријумима, тераријумима или сличним просторима, ради узгоја, продаје и
куповине, дужно је да у року од тридесет дана по стицању власништва над тим
животињама, поднесе захтев Министарству ради прибављања дозволе.
Правно лице, предузетник и физичко лице које намерава да држи
аутохтоне или алохтоне дивље животиње у заточеништву ради сопствених
потреба или приказивања јавности у зоолошким вртовима, акваријумима,
тераријумима или сличним просторима, ради узгоја, продаје и куповине, дужно
је да прибави дозволу Министарства.
Дозвола из ст. 1. и 2. овог члана издаје се у форми решења, ако
подносилац захтева докаже да су испуњени прописани услови из члана 86. и
87. овог закона.
KOMENTAR ZAKONA:
Vazeci zakon prakticno omogucava samo uvoz PPFE jer u Srbiji nije bilo i nema leglnih odgaivaca PPFE. od svih ljubitelja i odgaivaca PPFE 99% nema dokaz o poreklu PPFE, koje godinama, pa i decenijama cuva i odgaja. to je svima poznato,
zakon koji ne uvazava realnost je neprimenljiv. dobri zakoni, koje ce svako postovati i primenjivati, treba da sluze ljudima, (u ovom slucaju i pticama) i da im budu od koristi. losim zakonima sluze ljudi. samim tim ih najesce krse i ignorisu, bez obzira na kaznene odredbe koje zakon u vidu sankcija sadrzi. ako bi se postojeci zakon primenio, apsolutno, ne parveci izuzetke i ne izdvajajuci pojedince, to bi znacilo oslobadjanje velikog broja ptica, koje se kao zasticene vrste cuvaju i odgajaju kod velikog broja ljudi bez ikakvog dokaza o njihovom poreklu. za vecinu tih ptica cin pustanja u prirodu bio bi cin njihove egzekucuje. ogroman broj tih ptica ne bi u prirodnom okruzenju preziveo ni jedan dan. radi se ne o stotinama vec o hiljadama PPFE koje se po vazecem zakonu ilegalno cuvaju i uzgajaju. da bi se te ptice zastitile i da se ljudi koji ih godinama cuvaju i uzgajaju ne osecaju kriminalcima, jer to zaista i nisu, neophodno je hitno uraditi njihovu legalizacuju
to nije nepoznat postupak i vec je praktikovan u nekim drzavama. legalizacija bi podrazumevala popis svih PPFE kod svi koji ih poseduju, cuvaju uzgajaju ili ih drze samo kao kucne ljubimce. lagalizacija se mora primeniti kako na ppfe koje su prstenovane i kojih je manji broj,(za to se zalaze SOF) tako i na sve ostale neprstenovane ppfe koje vlasnici prijave.(to je stav udruzenja PPFE) o tome se vec raspravljalo kao o famoznom nultom stanju. tim postupkom ptice i njihovi vlasnici prestaju da budu van zakona. za vlasnike legalizovanih ptica pocinju da vaze svi postojeci zakoni koji tu oblast uredjuju. tek tada vlasnici mogu da podnesu zahtev odgovarajucem ministarstvu radi pribavljanja dozvole za cuvanje i uzgoj PPFE.

To je delimično tačno, član 87 počinje sa POJEDINI PRIMERCI . Da bi se bilo koji zakon sprovodio u praksi potrebno je da se donesu pravilnici na koji način će se odredjeni zakon primenjivati, od strane Ministrastva preduzeti su potrebni koraci u tom smeru te je donešen Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenih vrsta gde je preciziran uvoz izvoz i odgoj zaštićenih vrsta. Pošto isti praivlnik imate na forumu na temi o tome a verujem da ga je većina vas i pročitala upoznali ste se i sa činjenicom da ministrastvo treba da obeleži one ptice koje nisu obeležene odnosno da odredi način na koji će sve ptice biti obeležene tako da alka sama po sebi ništa ne znači ma kakva da je dok ministrastvo to ne precizira.

Dosta vas je verovatno bilo upoznato i sa činjenicom da se štiglići i drige ptice pevačice nisu nalazili na spisku zaštićenih vrsta Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti , to je rezultitalo donošenjem Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva pošto je i on postavljen na forumu svako koga interesuje može ga videti na temi Zakon i podzakonski akti.

Što se nas tiče bitno je da u saradnji sa Ministarstvom dostavimo potrebnu dokumentaciju i sprovodimo u delo sve potrebne aktivnosti u cilju legalizacije. Trenutno se radi na formiranju spiskova i obrade dokumentacije za ljude koji žele da budu legalni sa ciljem formiranja početnog odnosno nultog stanja kao prvog koraka.

svako ko je iskreni ljubitelj ptica pevacica pozdravice i podrzati zakon o legalizaciji njihovog cuvanja i uzgoja. jasno je da samo legalizacija izgoja i cuvanja ptica pevacica trajno stiti ove ptice od istrebljenja. u drzavama EU takav zakon je odavno donet sto je donelo dobrobit pticama i ljudima. zakoni koji ignorisu neke ljudske potrebe i zelje, izazivaju sasvim suprotan efekat od prvobitne namere. sta je u proslom veku doneo zakon o zabrani distribucije i konzumiranja alkohola u Americi? prohibicija, kako je zakon nazvan, imala je za posledicu enormno jacanje kriminala i enormno konzumiranje alkohola. ne moze se i ne same sve zabraniti. kada je predhodni zakon zabranio hvatanje ptica pevacica moro je da dozvoli njihovo uzgajnje i razmnozavanje u vestackim uslovima. najveci apsurd ranijeg zakona bio je zabrana hvatanja ptica pevacica, uz istovremenu zabranu njihovog uzgajanja i domestifikacije. posledice tog zakona znamo. osiromasenje i smanjivanje pticjeg fonda u Srbiji.
zakon koji je u proceduri o legalizaciji uzgoja ptica pevacica samo priznaje realnos i usaglasava se sa njom. u Srbiji ima ptica koje se odgajaju u vestackim uslovima , (popis tih ptica ce pokazati da je to veliki broj, vise hiljada primeraka) bilo da su one prstenovane ili ne, popisom i obelazavanjem tih ptica one dobijaju novu vrednos i pocinju da se razlikuju od primeraka iz prirode. ptica koja nije popisana, registrovana, i obelazena gubi svaku vrednost . posedovanje takve ptice je ralna opasnos za vlasnika jer nece moci da dokaze od kada je takva ptica kod njega. smatrace se da je uhvacema posle zakona o legalizaciji. vlasnk takve ptice snosice zakonske posledice jer nije u zakonskom roku prijavio posedeovanje zasticene vrste. od momenta popisa ptica kod ljudi koji ih poseduju i cuvaju , ptice pevacice u prirodi postaju trajno i stvarno zasticene. sto je osnovna namera i svrha zakona.

cika mico mene odusevljavaju tvoje ideje predlozi i uopste rad i druzenje sa pticama svaka cast i samo naprijed ali ja sad imam jedno ozbiljno i veliko pitanje za sve:u nasem okruzenju sigurno svi znamo bar 5 "ljubitelja" ptica a narocito stiglica koji svoje "ljubimce "cuvaju u krajnje ne humanim uslovima,imaju prepune volijere zenki stiglica sa kojima ne pokusavaju nista nego ptice samo came i propadaju,sta sa takvim daj boze da se zakon o lagalizaciji sprovede sto prije da se tome stane na kraj.pozdrav

Svako ko čuva ptice i voli ih sigurno neće to uraditi. Upravo je i to poenta da se odvoje trgovci od uzgajivača, kao što sam napisao u nekom od postova OBAVEZA SVAKOG NAŠEG ČLANA je da prijavi svako zapaženje koje ima na terenu a tiče se zaštite ptica, to se prevashodno odnosi na nezakonit lov i prodaju. Prijava nakon toga ide u ime udruženja tako da se ime prijavioca ne pojavljuje nigde. Zapažanje u vezi onih labudova je dobro prošlo, stigao je danas i zvaničan odgovor od Ministarstva čim nadjem skener postaviću na forum.

Imamo i dojave sa terena da je u toku 2009 i 2010 godine grupa ljudi na području Mladenovca i Kladova masovno izlovljavala ptice i prodavala ih po Srbiji. Ko ima saznanja o tome neka se javi privatnom porukom . Takodje ko ima saznanja za neka druga mesta u Srbiji ( konkretne stvari) poželjno je da to prenese Udruženju ukoliko želi.

Još od kad nije bilo nikakvih zakona o zaštitu ptica i životinja ljudi su vatali divlje ptice i životinje i čuvali ih kući, bilo to za hranu ili hobi. Posle drugog svetskog rata svakojaki zakoni zastupaju pa da to nesme više da se radi, ljudi se množe kao pacovi, seču šume, a ptice i životinje su počele da nestaju. Evropčani su posekli skoro svu šumu koja je nekada bila od severa do juga. Par puta sam putova sa avionom od Amsterdama do Beograda a i od Amsterdama do Rima i gledam dole samo njive, jedina šuma, samo nešto malo vidi se u Madarskoj.

Sada, u mnogim Evropskim zemljama kada ti zakoni zastupaju, oni ne efektiraju ptice koje su već po domaćinstvu, to znači da "od sada" nesme više da se vatju. Ja bogami nemam nikakvih problema sa time jer seljaci se po nekad bune da nemogu da sačuvaju njivu od ptica pa ih vataju i ubijaju kako znaju, a tu isto ima ljudi sa dozvolama koji smeju to da rade, kad i gde im zkon odobri a i da smeju da prodaju uvaćene ptice ako ima tržišta. To znači da većine ptica pevačica je uvek bilo i uvek će biti po domaćinstvu za ljude koji vole prirodu, ptice i životinje a to je veoma važno kao obrazovna svrha, bez toga ornitologi i zaštita nebi mogli da dokažu ništa ako vlada odobri da seče neku šumu ili da otvori rudnik u sred da kažemo Stare Planine pa da iskopaju celu planinu.

Oni nebi smeli nikako da zabrane čuvanje ptica a da regulišu jeste. Jer stvarno, (neko je rekao "ima nas svakakih) ptice nebi smele da se čuvaju u male prljave kaveze, a moralo bi da ima i zakon za voliere kako da se prave, velicina, koliko ptica po kvadrtnom metru itd itd.
A za to, razna udruženja ptica pevačica bi treblo da oduzmu odatle.
Ja bi hteo da dodam da ukrštavanje i mutcije ptica nikako nepomaže prirodi i zaštiti ptica i životinja ali to je opet za klubove udruženja ptica pevačica i njiva preferancija.

Sa UDRUŽENJE PTICE PEVAČICE FAUNE EVROPE

Milan ::

уторак, 16. март 2010.
Одузето осам јединки строго заштићених врста птица

Републичка инспекција за заштиту животне средине одузела је осам јединки строго заштићених врста птица. Након пријаве Удружења „Птице певачице фауне Европе", инспекција је извршила ванредни инспекцијски надзор продајне изложбе ситних животиња у Пожаревцу 14. марта.

Преглед је извршен у присуству стручног лица Завода за заштиту природе Србије и полицајаца. Приликом прегледа затечено је једно лице које је у пртљажнику аутомобила, у два кавеза држало шест јединки зелентарке и две јединке штиглића, које се налазе на листи строго заштићених врста. Птице су касније пуштене у природу.

Против лица ког ког су пронађене заштићене врсте птица ће бити поднета пријава према Закону о заштити природе.

Milane ja nemogu da shvatim koji je taj zakon da može da im odobri da oduzete ptice smeju da se pušte opet u prirodu. Divlje ptice, držane u kavez ili volieri više od par dana izgube taj osjećaj budnosti i neće proći ni dan pre nego što ih nešto neuhvati i pojede a drugo je svakojake zarazne bolest mogu se preneti divljim pticama.
Ako su ptice strogo zaštićene, nebi se trebale uništiti nego prva opcija bi bila predati ih licima koji imaju pravilnu dozvolu za čuvanje i odgoj tih ptica bilo to privatnicima ili zooloski vrt a to samo nakon pregleda veterinara. Tu nešto nije uredu, da oni mogu "samo tako" da ih pušte, izgleda da stučnjaci nisu baš stručnjaci nego rade kako ko.

Milan ::

Krivični Zakonik

http://www.zakoni.rs/krivicni-zakonik.pdf

čl. 276 st 4
Ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole odredjenu vrstu divljači za čiji lov je potrebna takva dozvola ili ko lovi na način i sredstvima kojima se divljač masovno uništava, kazniće se zatvorom do tri godine.

Znači u pitanju je presuda za nezakonit lov, ne za uzgoj ili držanje ptica pevačica.Istu prijavu možete da dobijete recimo ako u vreme mresta lovite ribu ( pogledajte sledeći član istog zakona ili ako uzmete ribu ispod dozvoljene mere ). Ako malo dublje pogledamo ovaj stav 4 akcenat je bačen na lov. mene interesuje koja je definicija lova odnosno šta je lov u stvari . Šta se smatra lovom?

KRIVIČNI ZAKONIK
Glava deseta
ZASTARELOST
Zastarelost krivičnog gonjenja
Član 103
Ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina;
2) dvadeset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko deset godina;
4) deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina;
5) pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine;
6) tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.
Tok i prekid zastarelosti krivičnog gonjenja
Član 104
(1) Zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila.
(2) Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili nastaviti.
(3) Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela.
(4) Zastarelost se prekida i kad učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivičnog delo.
(5) Svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.
(6) Zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.
Zastarelost izvršenja kazne
Član 105
Ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, izrečena kazna ne može se izvršiti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do četrdeset godina;
2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;
4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;
5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;
6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novčanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu, ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole.
Zastarelost izvršenja sporedne kazne i mere bezbednosti
Član 106
(1) Zastarelost izvršenja novčane kazne i oduzimanja vozačke dozvole ako su izrečene kao sporedne kazne nastaje kad protekne dve godine od dana pravnosnažnosti presude kojom su te kazne izrečene.
(2) Zastarelost izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, obaveznog lečenja narkomana, obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne pet godina od dana pravnosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene.
(3) Zastarelost izvršenja mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene.
Tok i prekid zastarelosti izvršenja kazne i mera bezbednosti
Član 107
(1) Zastarelost izvršenja kazne počinje od dana kad je presuda kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna, a ako je uslovna osuda opozvana - od dana kad je odluka o opozivanju postala pravnosnažna.
(2) Ako je aktom amnestije ili pomilovanja ili odlukom suda po vanrednom pravnom leku izrečena kazna smanjena, vreme potrebno za nastupanje zastarelosti određuje se prema novoj kazni, ali se tok zastarelosti računa od ranije pravnosnažne presude.
(3) Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti.
(4) Zastarelost se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne.
(5) Svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče.
(6) Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne.
(7) U slučaju nastupanja zastarelosti iz stava 6. ovog člana započeto izvršenje kazne obustavlja se.
( Odredbe st. 2. do 5. ovog člana shodno se primenjuju i na zastarelost izvršenja mere bezbednosti.
Nezastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja kazne
Član 108
Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela predviđena u čl. 370. do 375. ovog zakonika, kao ni za krivična dela za koja po ratifikovanim međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi

Nezakonit lov
Član 276 (Krivičnog Zakonika)
(1) Ko lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko neovlašćeno lovi na tuđem lovištu i ubije ili rani divljač ili je uhvati živu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno u odnosu na visoku divljač, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(4) Ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole određenu vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na način ili sredstvima kojima se divljač masovno uništava, kazniće se zatvorom do tri godine.
(5) Ulovljena divljač i sredstva za lov oduzeće se.

KRIVIČNI ZAKONIK
Glava deseta
ZASTARELOST
Zastarelost krivičnog gonjenja
Član 103
Ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina;
2) dvadeset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko deset godina;
4) deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina;
5) pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine;
6) tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.
Tok i prekid zastarelosti krivičnog gonjenja


Šta mislite o ovome ?

Prvo sto moramo shvatiti, da je domestifikacija proces. Za uspesnu domestifikaciju potrebno je vreme, koje je daleko duze nego sto traje jedan ljutski vek. Kada govorimo o domestifikaciji mislimo na proces prilavodjavanja jedne vrstre ili podvrste divljih pica ili zivotinja na domace uslove zivota. Pripitomljavanje je takodje proces ali se pre svega odnosi na jednu jedinku ili mali broj jedinki i tu je razlika izmedju pripitomljavanja i domestifikacije.
Pripitomiti jednu pticu nije problem, ako se krene u pripitomljavanje sa mladom jedinkom. Mozemo je nauciti cak i raznim vestinama i imati simpaticnog kucnog ljubimca. Ali to svakako nije domestifikacija koja se odnosi na prilagodjavanje domacim uslovima zivota cele vrste ili podvrste.
U proces domestifikacije, da bi se obavio uspesno, potrebno je da se ukljuci veliki broj ljudi kroz vise generacija. Odlican primer domestifikacije imamo u kanarincima. Proces domestifikacije kanarinaca trajao je nekoliko vekova, u domestifikaciji je ucestvovao veliki broj ljudi ljubitelja kanarinaca sirom sveta.
Rezultati su impresivni. U pogledu pesme, u pogledu boje kao i u pogledu prilagodjenosti kanarinca na zivot u zajednici sa covekom.
Ako postavimo za cilj domestifikaciju ptica pevavica koje zive na ovim prostorima moramo proci isti put kojim su prolazili ljubirelji kanarinaca. Precice ne postoje.
Domestifikacija ptica pevacica kod nas je na samom pocetku tako da mali broj odgajivaca cini u stvari pionirske korake.
Proces domestifikacije jedne vrste je uspesniji i brzi ako se ogojem te vrste bavi veliki broj ljudi. Sudeci po interesovanju nasih ljubitelja ptica, kod nas ce se najpre domestifikovati stiglici,
Legalizacija odgoja ptica pevacica je prvi i nezaobilazni korak ka domestifikaciji. Nas zaostatak u domestifikaciji (zbog dosadasnjeg apsurdnog i diskriminatorskog odnosa drzave prema ljubiteljma ptica pevacica) u odnosu na Evropu je veliki.
Ove godine je, moramo priznati, nacinjen veoma znacajan korak ka regulisanju te oblasti zivota ljudi i ptica i njihovog medjusobnog odnosa.
Da di zakon o legalizaciju odgoja ptica pevacica poceo da se primenjuje potrebni su podzakonski akti koji ce omoguciti prakticnu primenu zakona.
U toku ove godine ocekuje se njihovo objavljivanje u Sluzbenom glasniku cime proces domestifikacije dobija legitimitet i ljubitelji ptica pevacica mogu nesmetano da se posvete odgoji svojih ljubimaca.
Prvi koracu u domestifikaciji su najtezi. Sa svakom narednom generacijom izlezenih ptica u domacim uslovima problemi su sve manji a broj izlezenih mladunaca sve veci. Ne treba da vas obeshrabri veliki broj neplodnih jaja ili veliki gubitak mladunaca kada parite nedomestifikovane ptice. To je neizbezno. Vec u drugoj generaciji imacete vise plodnih jaja i vise prezivelih mladunaca. Ptice rodjene u vestackim uslovima vec su prilagodjene manje ili vise tim uslovima i njihova reprodukcija je uspesnija.
Svaka jedinka koja se rodila i odarasla u vestackim uslovima dragocen je primerak za dalju reprodukciju. Vise takvih jedinki predstgavlja vase maticno jato. Kada se u jednoj sezoni izlezi veci broj jedinki to predstavlja polaznu onovu za pocetak selekcije i koracanje ka postavljenom cilju.
U toku odgoja javice se zeljene i nezeljene osobine kod pojedinih jedinki. Naravno za maticno jato ostavljacete samo jedinke koje ispunjavaju ciljeve koje postavljte pred sobom kao odgajivac.
P O Z D R A V!

Postovanje,zeleo bi da se bavim uzgojom tigrica i jos neki vrsta papiga(jos nisam odlucio koji),ali me interesuje zakon,koliko kosta uclanjenje u neko drustvo i uopste sta mi je potrebno za to?Unapred hvala!

Ovim putem obaveštavam sve zainteresovane da je od većeras otvorena čat diskusija oko legalizacije i svih ostalih pitanja vezanih za ovu tematiku. Pošto je jako veliko interesovanje i mnoštvo pitanja, zamolio bih da što više vas uzme učešće.

Dovoljno je za početak da se učlaniš u naše Udruženje " Ptice pevačice faune Evrope" (PPFE) i da naručiš alkice za buduće piliće svog matičnog jata. Jako je bitno da navedeš koju vrstu papagaje bi gaio zbog veličine alkica. Uzgred, članarina za ovu godinu je samo 500din. Ako si zainteresovan imaš pristupnicu na našem forumu; skini je, popuni i sa potvrdom o uplaćenoj članarini pošalji na navedenu adresu u pristupnici. Na kućnu adresu će ti stići članska karta.

Jel se radi o legalizaciji odgajivacnice ? Ja imam 3 pari slavujara pa hocu da regisrujem odgajivacnicu. Da li je to moguce?

Normalno da je moguće , koliko sam ukapirao u pitanju su kanarinci slavujari, treba samo da podneseš zahtev veterinarskoj inpekciji da ti izda rešenje da ispunjavaš ulove nakon toga sa tim rešenjem prijavljuješ odgajivačnicu.

Ok, hvala na odgovoru.

kako je lep naš Ivan medenica na ovoj slici, interesantna funkcija

http://www.wild-serbia.com/news-orniss.html

U mnogim drzavama Evrope postoje asociacije –udruzenja koja se bave odgojem i cuvanjem samo jedne vrste faune evrope. Tako da postoje udruzenja ljubitelja i odgajivaca stiglica. Udruzenja odgajivaca zebe- finka. Udruzenja odgajivaca zimovke…
Udruzenja odgajivaca stiglica jedne drzave saradjuje sa istim takvim udruzenjima u drugim drzavana. Organizuju zajednicke izlozbe i takmicenja za odredjenu vrstu faune evrope ne samo u maticnoj drzavi vec i medjudrzavne izlozbe i takmicenja.
Nema razloga da Srbija bude negativan izuzetak. Svedoci smo da nekima smeta postojanje jednog i jedinog udruzenja ljubitelja faune evrope u Srbiji. Sta ce tek biti kada pocnu da se osnivaju uskospecificna udruzenja samo za jednu vrstu faune evrope kao u drugim drzavama, sto je samo pitanje vremena.
To sto SOF ne prihvata i ne priznaje nase udruzenje nije nas problem. To je problem SOF-a i ljudi koji su u njemu. Legalnost udruzenju Price pevacice faune evrope ne daje SOF niti oduzima SOF. Legalnost daje zakon(Ministarstvo za prostorno planiranje i zivotnu sredinu). Od koga je nase udruzenje trazilo i dobilo dozvolu za svoj rad. Ako je neko nelegalan trenutno to je SOF. Koji nije obnovio ,,licencu,, kod nadleznog ministarstva. Da bi SOF postao legalan po vazecim zakonima i propisima u najskorije vreme morace da portrazi dozvolu od pomenutog ministarstva.
Zasto bi nase udruzenje, koje je legalno, uopste trazilo da pristupi SOF-u koji je trenutno nelegalno udruzenje gradjana.
Kada dobiju dozvolu(SOF) od nadleznog ministarstva (da bi se to dogodilo morace da usklade svoj statut sa postojecim propisima) tada mozemo razgovarati o povezivanju i udruzivanju, ako je to u interesu naseg udruzenja. U koloko SOF to ne bude zeleo, lako ce mo naci saradnike i partnere u drugim, slicnim udruzenjima u Evropi.
Nadam se da ce ljudu u SOF-u shvatiti da je vreme monopola proslo, i da su sva udruzenja koja su oformljena po novom zakonu, koja imaju dozvolu za rad od Ministarstava prostornog planiranja i zivotne stredine, ravnopravna.

mića ::

U mnogim drzavama Evrope postoje asociacije –udruzenja koja se bave odgojem i cuvanjem samo jedne vrste faune evrope. Tako da postoje udruzenja ljubitelja i odgajivaca stiglica. Udruzenja odgajivaca zebe- finka. Udruzenja odgajivaca zimovke…
Udruzenja odgajivaca stiglica jedne drzave saradjuje sa istim takvim udruzenjima u drugim drzavana. Organizuju zajednicke izlozbe i takmicenja za odredjenu vrstu faune evrope ne samo u maticnoj drzavi vec i medjudrzavne izlozbe i takmicenja.
Nema razloga da Srbija bude negativan izuzetak. Svedoci smo da nekima smeta postojanje jednog i jedinog udruzenja ljubitelja faune evrope u Srbiji. Sta ce tek biti kada pocnu da se osnivaju uskospecificna udruzenja samo za jednu vrstu faune evrope kao u drugim drzavama, sto je samo pitanje vremena.
To sto SOF ne prihvata i ne priznaje nase udruzenje nije nas problem. To je problem SOF-a i ljudi koji su u njemu. Legalnost udruzenju Price pevacice faune evrope ne daje SOF niti oduzima SOF. Legalnost daje zakon(Ministarstvo za prostorno planiranje i zivotnu sredinu). Od koga je nase udruzenje trazilo i dobilo dozvolu za svoj rad. Ako je neko nelegalan trenutno to je SOF. Koji nije obnovio ,,licencu,, kod nadleznog ministarstva. Da bi SOF postao legalan po vazecim zakonima i propisima u najskorije vreme morace da portrazi dozvolu od pomenutog ministarstva.
Zasto bi nase udruzenje, koje je legalno, uopste trazilo da pristupi SOF-u koji je trenutno nelegalno udruzenje gradjana.
Kada dobiju dozvolu(SOF) od nadleznog ministarstva (da bi se to dogodilo morace da usklade svoj statut sa postojecim propisima) tada mozemo razgovarati o povezivanju i udruzivanju, ako je to u interesu naseg udruzenja. U koloko SOF to ne bude zeleo, lako ce mo naci saradnike i partnere u drugim, slicnim udruzenjima u Evropi.
Nadam se da ce ljudu u SOF-u shvatiti da je vreme monopola proslo, i da su sva udruzenja koja su oformljena po novom zakonu, koja imaju dozvolu za rad od Ministarstava prostornog planiranja i zivotne stredine, ravnopravna.

Mico svaka ti cast ti kad ga srocis to je sroceno. Apsolutno si u pravu i ovakav nacin pisanja je dobar put prevazilazenja nekih "balkanskih" manira koji nas odvajaju od ostalih. Iskreno se nadam da ce se neki ljudi uskoro osvestiti i krenuti da rade posao za koji su izabrani ili ce da prepuste da to rade ljudi koji imaju energije i entuzijazma da rade u opstem interesu a ne iskljucivo u licnom. Pozdrav

Kako vidim drage kolege vi u Srbiji ste dosta toga uradili o zastiti ptica. I ja vam cestitam na tome.
Mi u Bih, konkretno u RS dosta kasnimo. Koliko znam Pop je na proslom sastanku naseg udruzenja imao konkretne stvari vezane za ovu temu ali nije naisao na razumijevanje odnosno to nikoga nije ni interesovalo.
Zakon postoji ali se ne primjenjuje.

Sama ideja legalizacije odgoja ptica pevačica i mogićnost njene realizacije u skorijem roku, izazvala je burne reakcije negodovanja kod jednog broja ljudi, doduše ne velikog ali su oni bili najglasniji. Taj momenat bio je početak podele među ljudima odgajivačima i ljubiteljima ptica u Srbiji. Dokaz da se na ovim prostorima ništa ne može promeniti a da ne izazove sukobe i podele. Baz ikakvog argumenta, valjanog i razložnoznog jedan broj ljudi je legalizaciju odgoja ptica pevačica u Srbiji proglasio nepoželjnom.
Znam da se mnogi neće složiti sa mnom ali smatram da čuvanje prica pevačica u Srbiji ima tradiciju. Decenijama se kod nas čuvaju ptice pevačice a među njima najbrojniji su štiglići. Pojedinci su odgajali štigliće, naravno u ilegali i sa strahom zbog toga što je zakon zabranjivao cuvenje i odgoj ptica pevačica. Zakon je zabranjivao i hvatanje ptica pevačica ali je primena tog zakona i sankcionisanje lovokradica predstavljala pravu retkost. Lakoća hvatanja ptica pevačica, relativna bezbebnost takvog čina s jedne strane i teškoća odgajanja, opredelila je većinu ljubitlja ptica da ih uzimaju iz prirode ili kupuju na ilegalnim berzama. Ilegalne berze pticama pevačicama su nesmetano funkcionisale decenijama. Nije bilo pijace u Srbiji ili buvljaka na kojima bar jedna osoba nije javno pored ostalih ptica prodavala i ptice pevačice. Sta više ptice pevačice su se prodavale na berzamu u okviru godišnjih izložbi ptica. Javno, bez ikakve opasnosti brojni trgovci-lovokradice prodavali su ptice pevačice u sklopu bezi za vreme izložbi. Ilegalni biznis je cvetao. Do ptica pevačica se dolazilo za male pare. Što bi se pod tim uslovima neko mučio da ih odgaja? U tom haosu svi su manje ili više profitirali sem ptica, naravno. Takvo stanje slabilo je ptičiji fond u prirodi u smislu kvalitata i brojnosti populacije ptica pevačica. Najkvalitetniji primeci su se izlovljavali i prodavali. Kupci nisu imali interas da ih reprodukuju, tako da su najkvalitetnije ptice ostajale bez potomaka.
Razumljivo je što su najveće negodovanje povodom pokretanja procesa legalizacije odgoja ptica pevačica ispoljili ljudi koji se bave nelegalnom trgovinom ptica. Legalizacija odgoja ukida nelegalnu trgovinu pticama.
Ne smemo dozvoliti da o sudbini ptičarstva u Srbiji odlučuju osobe koje svoj lični interes stavljaju iznad interesa većine. Oni su dezinformacijama koje su namerno plasirali napravili konfuziju među ljubiteljima ptica i u velikoj meri uticali na rasplamsavanje sukoba .
Znam da je jedan broj ljudi ilegalnom trgovinom pticama dopunjavao svoj kućni budžet. Pojedini su izdrzavali svoju porodicu takvim ,,poslom,, jer drugi nisu imali. Naravno to ne opravdava čin, ali sa moralnog aspekra možemo imati razumevanje.
Legalizacija odgoja pruža šansu i takvim osobama jer daje svima mogućnost da ne kradu ptice iz prirode. Neka ih odgajaju. Od uloženog truda zavisiće i rezultati. Kada imaju papire da su ptice iz vlastitog odgoja onda ni trgovina takvim pticama neće biti nelegalna.

mića ::

Znam da je jedan broj ljudi ilegalnom trgovinom pticama dopunjavao svoj kućni budžet. Pojedini su izdrzavali svoju porodicu takvim ,,poslom,, jer drugi nisu imali. Naravno to ne opravdava čin, ali sa moralnog aspekra možemo imati razumevanje.
Legalizacija odgoja pruža šansu i takvim osobama jer daje svima mogućnost da ne kradu ptice iz prirode. Neka ih odgajaju. Od uloženog truda zavisiće i rezultati. Kada imaju papire da su ptice iz vlastitog odgoja onda ni trgovina takvim pticama neće biti nelegalna.

Ja nebi reko da bi neko sa 10-20 parova Stiglica zaradio mnogo da bi mogo da izhrani svoju familiju osim da ima svoju farmu ptica sa stotinu parova raznih vrsta kao sto se radi po Evropi, Americi i svetu! Ja mislim da vec ima farme Fazana, Prepelicapo i Jarebica po Srbiji za snabdevanje restoranta i hotela a i za izvoz, ali te ptice se izgajaju artificalno u inkubatorima kao sto se radi i sa papagajima a i nekim mekokljuncima.