Parenje i uzgoj štiglića

stvarno svaka cast mici i diskusu na uspehu!.... a sto kaze steva enciklopedija da se napravi!!

Pogledajte ovaj snimak. Svaka čast!!!

samo je jedna mama

Savršenstvo. Ja mislim da je ovo san svakog odgaivača.

Ja mislim da je ovaj "brkica", neki Diskusov rodjak!

Rucno othranjeni stiglici u odnosu na prirodno odhranjene imaju samo jednu prednost. Pitomiji su. Sve ostalo je nedostatak ovakvog nacina odhranjivanja mladunaca. Sa retkim izuzezima, rucno othranjeni stiglici su slabi roditelji. Cesto kao polno zrele ptice, pokazuju razlicite oblike poremecenog ponasanja. Tesko se pare sa svojom vrstom. Muzjacu uznemiravaju zenku u gnezdu. Ne hrane zenku dok lezi na jajima. Zenke rucno othranjene kao mlade polazu jaja van gnezda. Napustaju jaja na kojima su neko vreme lezale. Iznenada prestaju da hrane mladunce. Ukratko bez obzira sto su jako pitomi u svim drugim aspektima, ponasaju se kao divlje jedinke, nedovoljno adaptirane na vestacke uslove. To su samo neki od poremecaja ponasanja kod rucno othranjenih stiglica. Zbog tih razloga, takav nacin uzgoja stiglica nije za preporuku.
Za formiranje zdravog, snaznog maticnog jata stiglica, koje ce davati veliko broj kvalitetnih mladunaca, prirodna reprodukcija stiglica je zakon. Naravno da prirodna reprodukcija podrazumeva obrazac parenja izleganja i othranjivanja mladunaca od para stiglica kao u prirodi, bez velikog uplitanja odgajivaca. Uloga odgajivaca je da priplodnim parovima omoguci sto prirodnije uslove smestaja i ishrane. Dobri, kvaliteni parovi odradice sve ostalo.
Diskus je bio prinudjen da svoje mladunce prebaci na rucno hranjenje jer ih je majka napustila. Jedino to moze biti razlog da se sa prirodnog predje na vestacko podizanje mladunaca. Tada je to za pohvalu. Borba za ocuvanje zivota svakog mladunca.
Rucno odhranjivanje mladunaca je velika obaveza i odgovornost. Ako se rucno odhranjuje veliki broj mladunaca, obaveza je tolika da odgajivac ne moze raditi nista drugo. U proseku, mladunci se rucno hrane na svakih 45 minuta. Uvek svezom hranom. Nema opravdanja rasturiti normalnu porodicu stiglica. Odvojiti mladunce od roditelja koji ih dobro hrane i prebaciti mladunce na rucno hranjenje. Sem u koliko se zeli dobijanje toliko pitomih ptica koje ce se koristiti za dresuru i ucenju razlicitih vestina radi ptikazivanja u cirkusu.
Razliciti su ciljevi odgoja stiglica. Neko ih odgaja primarno radi pesme. Neko radi izgleda-eksterijer. Nako radi mutacija. Ja ih odgajam najvise zbog njihovih osobina. Pre svega predivnog porodicnog odnosa koji vlada izmedju muzjaka i zenke. Odusevljava me kada muzjak hrani zenku dok ona lezi u gnezdi. Za mene je izuzetno zadovoljsto posmatranje ovakvih prizora:

mića ::

Rucno othranjeni stiglici u odnosu na prirodno odhranjene imaju samo jednu prednost. Pitomiji su. Sve ostalo je nedostatak ovakvog nacina odhranjivanja mladunaca.

U potpunosti se slazem sa Vasom teorijom "Rucno hranjeni stiglici"!

Javno mogu da kazem da do sada nisam upoznao osobu koja je privrzenija pticama od naseg kolege Diskusa. Covek je pravi Ornitolog i LEGENDA pticarstva. Veliki pozdrav za Diskusa

diskus ::

.

....slazem se sa micom, rucno hranjena ptica je samo za ljubimca. ali mico,zar 45 min.nije veliki vremenski razmak za ovako male ptice? cini mi se da bi trebalo cesce ali po manje davati....

robin ::

....slazem se sa micom, rucno hranjena ptica je samo za ljubimca. ali mico,zar 45 min.nije veliki vremenski razmak za ovako male ptice? cini mi se da bi trebalo cesce ali po manje davati....

Zavisi od starosti mladunaca. Sto su mladji intervali hranjenja su kraci a sto su stariji intervali hranjenja su duzi. Zbog toga sam napisao prosecno 45 min.
Ponekad se slatko nasmejem posmatrajuci decu stiglice. Cesto prerano napuste gnezdo precenivsi svoju snagu i letacke sposobnosti. Tako da ovakve i slicne scene nisu retkost.
Neodoljivo me podsecaju na decu koja uce da hodaju.

Ovaj post je mogao biti u temi o volijerima i smestaju ptica. Takodje je mogao biti u temi o prirodnoj ishrani stiglica. Moze se nazvati kratka prica o tuji.

Tuja je dekotadivno drvo koje ulepsava volijere. Ipak to je najskromnija uloga ovog cetinara. Tuja je odlicno drvo za gnezdo stiglica i ptice ga rado koriste. Paraziti i razni perojedi nerado borave na tuji tako da su mladunci koji su u gnezdu tuje prilicno zasticeni od tih napasnika.

Tuju, narocito mlade ptice koriste i kao dopunu u ishrani.

Za dobar zalogaj vredi se pomuciti.

Iz tih razloga Tuja je volijersko drvo prvog reda, ima primat u odnosu na sve ostale cetinare.

Da li tuja može da uspeva u volijeri koja je u zatvorenoj prostoriji sa redovnim provetravanjem, zalivanjem i dovoljno dnevne svetlosti?

SAŠA ::

Da li tuja može da uspeva u volijeri koja je u zatvorenoj prostoriji sa redovnim provetravanjem, zalivanjem i dovoljno dnevne svetlosti?

Tuja je prilicno zilavo drvo. Mislim da bi opstala i u takvim uslovima. Bar jednu sezonu odgoja stiglica sto je sasvim dovoljno. Treba je zasaditi kasno u jesen u vecoj saksiji. Nema potrebe da bude vislja od 120 cm. Takve tuje visine 100-120 cm prodaju se za 10 evra. Ima ih razlicitih vrsta. Uvek kupujem one koje imaju dosta ,,plodava,, na sebi. Tuja je potrosni materijal u volijeri. Desi se da se poneka i osusi jer je stiglici suvise maltretiraju. Ja imam mali rasadnik rezervnih tuja. Kad god se neka osusi zamenim je novom iz rasadnika. Mada imam tuje koje su vec 5 godina u volijeru. Mislim da na tujama, narocito u maldim izdancima ima nekih materija koje su stiglicima vazne.
Moj rasadnik:

Hvala na odgovoru. Probaću pa šta Bog da.

...nisam siguran dali sve tuje mogu da se sisaju(orezuju),ali ima onih vrsta od kojih se pravi ziva ograda,one bi bile dobre za voljeru u kojoj bi mogla da se posadi. onda moze da se sisa i pretvori u patuljasto drvo,ja sam ove godine posadio 2 u voljeru,a ima i patuljastih vrsta ali one su pak mozda jako male. po meni,mnoge vrste cetinara su pogodne za ove stvari ali tuja je definitivno najzilavija.veliki pozdrav svima...

Nekoliko slika iz zivota mladih stiglica:

Predivno. Ja ni u prirodi nisam video bolje negovanije i lepše mlade!

SAŠA ::

Predivno. Ja ni u prirodi nisam video bolje negovanije i lepše mlade!

Ovakvi prizori, uskoro, mozda vec sledece godine nece biti retkost. U Srbiji ima mladih, ambicioznih ljubitelja stiglica kojima su ovakve slike veliki izazov. Za uspesan uzgoj stiglica potrebno je znanje, trud, ulaganje-materijalno i intuicia za takvu vrstu hobija.
Znanje je zahvaljujuci netu i ljudima koji su svoje znanje i iskustvo nesebicno delili sa drugima, svima dostupno. Gotovo da nema vise nikakvih tajni oko uzgoja stiglica. U uzgoju stiglica trud-rad ima ucesca 80%. Ulaganja, u materijalnom smislu 15%. I talenat, nazovimo to tako, neka vrsta intuicie za tu vrstu hobija 5%. Uspeh u uzgoju ce biti najvise uslovljen kolicinom ulozenog napora-rada-truda. Prema tome, jasno je da svako ko se trudi moze biti uspesan odgajivac stiglica.
Dobro je da se u Srbiji formira veci broj maticnih jata stiglica. Kasnijim parenjem ptica razlicitih maticnih jata moze se postici fantastican uspeh. Parenjem stiglica iz razlicitih maticnih jata ptice postaju vitalnije. To se ogleda kroz izgled, pesmu takvih ptica i zdravlje.
Dakle dugorocni cilj odgoja stiglica u Srbiji treba da bude formiranje sto veceg broja maticnih jata i kasnije njihovo medjusobno ukrstanje.
Po meni, specijalizacija je takodje vazna za odgoj stiglica u Srbiji. Specijalizacija podrazumeva da se pojedini manji ili veci broj odgaivaca opredeli za odredjenu vrstu rada sa stiglicima. Da pojasnim. Potrebno je da se odredjeni broj odgaivaca opredeli za uzgoj stiglica u cistoj krvi. To bi znacilo na primer da neki odgaivaci rade na formiranju maticnih jata CC BALCANICA. Pojedini da rade na fotmiranju jata CC CARDUELIS. Zavisi od sklonosti i zelje odgaivaci. Pojedini se mogu opredeliti za formiranje maticnih jata stiglica pesme. U tom slucaju ce pesma biti dominantna osobina a eksterijer takvih ptic a ce biti sekundaran. Pojedini odgaivaci se mogu opredeliti za formiranje maticnih jata stiglica gde ce primaran biti eksterier a pesma sekundarna. Postoji mogucnost formiranja maticnih jata mutacija stiglica u okviru jedne ili druge podvrste stiglica (cc balcanica ili cc carduelis)
Moze se primetiti da prioritet dajem nasim stiglicima. A ne CC MAJORU ili nekoj drugoj podvrsti. Smatram da nase autohtone podvrste stiglica imaju kvalitet koji treba ucvrstiti u uzgoju i unaprediti.
Dakle, sadasnje i buduce generacije odgaivaca stiglica u Srbiji ceka veliki posao.
A sad svi na svoja radna mesta
P o z d r a v

Tako je Mićo, prevaziđen je više u svemu onaj model "znam ja kako ali neću da kažem" pa tako i uzgoj štiglića treba biti što transparentniji i da konkurencija bude zasnovana na upornosti, pažnji, onoj intuiciji što je u sebi nosimo a ne da se mladi odgajivači puste da lutaju po 5-6 godina i na kraju saznaju ono što su mogli odmah. To je gubitak za sve - i za ptice i za odgajivače, a saradnja za uzgojem da li eksterijera da li pesme ili mutacije je neophodna.
Pozdrav!

Svaka vam je na mestu baš kao u Njegoša. Šalu na stranu, potpuno se slažem sa oboicom i mnogo mi se dopada onaj Mićin predlog oko selektivnog uzgoja štiglića. Verujte da UO udruženja PPFE neumorno radi na popularizaciji odgoja ovih divnih ptica. Nadamo se iskreno da će rezultati tog Sizifofskog rada uskoro biti vidljivi i za sve naše članove a i za širu javnost. Začepićemo usta jednom za svagda svim onim skepticima i svima onima koji od početka govore da je nemoguće legalno i sa uspehom gaiti ove ptice.

Jedan od ,,kriticnih,, perioda u zivotu stiglica je osamostaljivanje mladunaca u ishrani. To nikada nece biti problem ako su mladi stiglici koji pokusavaju samostalno da se hrane u ,,koloniji ,, sa starijim stiglicima.

Hrana koju jedu mladi u osamostaljivanju je skoro identicna onoj kojom su ih hranili roditelji. To se moze videti na slikama i video klipu.

Malduncima je jos uvek potredbo kuvano jaje kao izvor belancevina i holesterola. U ovom periodu njihovog zivota klijalo seme ima veluku vaznost u ushrani kao bioloski vrlo potentna hrana.

Smatram da je pravilan rast, razvoj mlade ptice i dobro zdravlje jedino moguc ako u ishrani ima i poluzrelo semenje raznih korovskih biljaka. Koristi se semenje sezonskih korova koje je dostupno u tom periodu stiglicima i u prirovi. Semenje mora da je sveze i da je sa biljaka koje su obrane istog dana ili dan ranije.

Mali broj ljubitelja stiglica mize svojim pticama da obezbedi takav nacin ishrane. Najcesce zbog nedostatka vremena i/ili nedostatka odgovarajucih prostornih mogucnosti.
Odgoj stiglica je slozen i odgovoran ,,posao,,. Uspeh je direktno srazmeran ulozenom trudu i vremenu posvecenom pticama.
Ko nema uslova i vremena da stiglicaima obezbedi sve ono sto imaju u prirodi ili bar veliki deo toga, bolje da se ne bavi odgojem stiglica. Ima ptica koje su manje zahteve u pogledu prostora i ishrane a mogu odajivacu takodje pruziti odredjenu satisfakciju.

Izgleda da su svi sa foruma sem mene, otisli na godisnji odmor
Posao i hobi mi ne dozvoljavaju da otputujem.
Mada je mladim stiglicima poluzrelo semenje sezonskih korova jos uvek omiljena hrana treba ih polako uciti da jedu raznovrsno suvo semenje.

Osnov mesavine suvog zrnevlja cini klasicna mesavina za kanarince(50%) sa dodatkom jednakih kolicina semena uljane repice, suncokreta i lanenog semena. Pre nego sto pocnem da im dajem suvo semenje da bi se lakse privikli, nekoliko dana suvo semenje meljem u masinici za mlevenje kafe. Semenje treba da je krupno mleveno, tek da se skine ovojnica semenja. Mozda je to nepotrebno ali imam utisak da lakse posle takvog postupka prihvataju celo semenje.

Mladunci tog uzrasta sve manje pokazuju interesovanje za klijalim semenjem. Greska je ne nastaviti sa davanjem klijalog semenja sve dok se mladunci potpuno ne izmitare.

Izgled mladunca je pokazatelj koliko je takav pristup u ishrani ispravam. Pravilno hranjeni mladunci su zivahni i radoznali.

Mico kazimi ako ova biljka sa plavkastim cvetom nije gologuza ,koja je i ako imas sliku cele biljke.

pozdrav od jevca

Jevca to jeste gologuza ili kako je jos zovu vodopija ,cikorija...stiglici ali i ostale ptice su lude za ovom biljkom

Rasko ::

Jevca to jeste gologuza ili kako je jos zovu vodopija ,cikorija...stiglici ali i ostale ptice su lude za ovom biljkom

U pravu si. Ovu biljku zovu još i "plavocvet" i stvarno su sve ptice ko šuntave za njim.

Dorucak na travi:


Ovaj malisa nije mogao da odoli slatkisu-semenju vodopije. Pre dva dana je ispao iz gnezda i roditelji ga hrane po podu volijera.

Bebe rodjene prekjuce u jako udobnoj kolevci:

Muzjak hrani zenku koja lezi u gnezdu na mladuncima:

Prvih pet dana u zivotu beba stiglica su kriticni. Ako muzjak pomaze u podizanju podmlatka, uginuca mladuncima prakticno nema.