RIBOLOV....

pored predhodno opisanog nacina koriscenja lutke crva za pecanje,evo jos jednog;lutke crva pomesati sa sredinom hleba i dobro izgnjeciti.Hleb upije specifican miris crvica i tom mamcu tesko odoleva sva bela riba..........

ribolovci ne vole vetar i talase.Po takvom vremenu i riba slabije radi.Ali,ukoliko vas takvio vreme zatekne na vodi dobro je da znate i ovo:Pri mirnom vremenu,bez vetra,plitki slojevi tople vode ravnomerno su rasporedjeni nad dubokim slojevima hladne vode.Pod uticajem vetra dolazi do pomeranja ovih slojeva i njihovog neravnomernog rasporedjivanja.Zakljucak,ako vetar duva,zabacivati i pecati niz vetar,jer u tim delovima vode dublji je sloj tople vode,gde se riba zadrzava......

udice bez jezicka;zasto bez jezicka?Zbog toga dabismo ulovljenu pastrmku ili lipljana mogli da pustimo natrag u rekuukoliko je ulovljen komad ispod mere.Dalje,na mnogim rekama je ogranicen dnevni ulov na samo tri ili pet riba.Zna se da dobar ribolovac moze tokom dana da ulovi dvadesetak i vise riba,sto znaci ostale bi morao da vrati.Misljenje je da vecina riba koje skidamo rukom sa udice tesko prezive tu "operaciju".Inace brojni eksperimenti vrseni na salmonidnim vodama pokazali su da se pastrmke i lipljani lako i sigurno mogu loviti udicama bez jezicka, kao sa "klasicnim"udicama.Razlika je medjutim velika kada oslobadjamo ribu ispod mere i koju po svim propisima moramo vratiti u reku.Sa udice bez jezicka,ribu uopste ne treba uzimati u ruke.Dovoljno je samo olabaviti preedvez i ona ce se sama skinuti sa udice,bez posledica........

CORBA OD RAZNIH RIBA: u litar slane vode iseckamo 3-4 glacice crnog luka,malo celera,persuna,paskanata i sargarepe.Dodamo list lorbera,nekoliko zrna bibera(ukoliko volite ljuto,obavezno jednu do dve papricice).Kada se zelen skuva u vodu prvo stavite riblje glave i iznutricu,dodajte jos vode i pet-sest minuta kasnije preostalu ribu stavite u corbu.Sve kuvajte na tihoj vatri da se parcici ne raspadnu.Kada je corba skuvana zacinimo je po zelji:razmucenim jajimai soljom mleka ili zaprskom od ulja,brasna i aleve paprike.........

Ovo je moj sin sa prvim ulovljenim saranom

tu je i cerka naravno,nista ne moze da prodje bez nje

lele kolka deca...
mator covek

svaka mu cast , kakav tata takav sin

Milaane meni se ipak vise svidja ono sto si crtao

Evo malo strimera i pupa za pocetak,muku mucim sa pozadinom za macro mod,ali smislicu vec nesto
moj omiljeni strimer za smudja

razne varijacije na temu aleksandre,u brzacima na Velikoj Moravi mi je obavezna,takodje sam lepo lovio bandara na jezeru


vuli bageri


jedno vreme sam se toliko bio "navuko"na vuli bagere,da druge nisam nosio
i jos jedna koja je ubijala u brzacima gde voda kuva

za makro mod bela povrsina dosta svetla i slikaj bar jednu sliku da bude u fokusu

Samo za Batu

Dok ne sredim pozadinu jos samo par fotki,izbegavam belu pozadinu Lazo,ali je u ovom slucaju to jedino resenje



probao sam i belu podlogu,pa kad je budem fixirao bice ostatak

O dragi Boze,poklonimi smrt na vodi,u camcu,sa stapom u ruci,slazete se u molitvi ne trazim mnogo......

Posto sam dobio dobronamernu kritiku od Lazara,evo novih fotki

I trojka koju bih poneo na pusto ostrvo



Napomena,nisam fotografisao u macro modu,vec sa zoom-om sa otprilike 1,5 metara,nisam mogao da postavim svetlo kako treba

Cestitam sportskim ribolovcima ribolovackog drustva "Pastrmka" na ocuvanju eko sistema Gradasnicke reke i Nisave,eh da je vise takvih!

nisu nekog zavidnog kvaliteta slike ali dovoljno da Laki vidi kakve su RIBICE ovamo kod nas prva slika saran od 22,5 kg. zatim jos jedan divljak od 15 kg. pa jedna ljepotica iz Bukovice kod Savnika i na kraju strun iz Morace od 4,5 kg. , Laki nisam ja na slikama nego moji drugari , ja nisam fotogenican pa se ne slikam sa mojim kapitalcima

Sa zadnje dve ribe sam odusevljen

Prenosim pricu jednog naseg coveka,ribolovca,sa jedne od brojnih avantura;Parana podseca na nas Dunav, iz onog doba kada su njegove vode bile jos mutno zelene i pune sarana,smudjeva,somova...Parana je jos uvek takva-mutno zelena i bogata u svojim brzim tokovima salmonidnim doradom a u mirnim vodama,u virovima,pod visokom obalom i pod panjevima debelim i teskim suruvijem koji mu dodje kao neki poseban Paranin som.Ali,Parana je puna i pirana,tih krvozednih ubica sa vilicama i zubima kao u buldoga.Kod Ajolasa,gde sam je prvi put upoznao,Parana je siroka 13 kilometara tekuci izmedju Paragvaja i Argentine.Sa argentinske strane je duboka i plovna,a sa paragvajske ispresecana brzacima,nacickana stenama koje vire iz vode,i jos gore,onim podvodnim,koje samo piloti-indijanci znaju da zaobidju.Sredina Parane je rezervisana za ade,adice i sprudove.One prve obrasle su gustim tropskim rastinjem iz kojeg izlecu kresteci sareni papagaji i tukani dugih i debelih zutih kljunova,a nadlecu ih citava jata cvrkutavih papagajcica.Tu je voda tiha,puna virova i limana ali i riba,narocito paraninog soma debelog i mesnatog suruvija.Uz obale Paranine zive u nekoliko malih zlehudih naseobina Gvarani Indijanci koji tu ribare i poznaju svaki pedalj recnog dna.Bez njihove pomoci skoro je nemoguce kretati se camcem preko brzaka i mnogobrojnih ada i sprudova.Da i ne govorimo o priobalnom pojasu gde voda penusi izmedju podvodnih stena.Ako se tu camac razbije ili prevrne cesto i dobar plivac izgubi glavu.

O piranama se pricaju jezive price koje nisam bio u stanju da proverim,pa sam bio sklon da ih svrstam u bajke.U vreme kada sam lovio na Parani cesto je keder grabila ili na blinker skakala pirana.Tezine do jednog kilograma,a najcesce od cetvrt do pola kilograma,velike glave,buljavih ociju,isturene vilice i psecih zuba ona zastrasujuce deluje,a pogotovo kada se zna da napada u jatima od po nekoliko desetina pa i stotina komada.Kao i morski psi i pirana namiruise krv sa velike udaljenosti.Poznavaoci tvrde da se pirane okupljaju na krv,a da se inace ne krecu u jatima.Cim smo stigli u Ajolas prijatelji Paragvajci porucise pilota bez kojeg,kako rekose ni camac nece da spuste u vodu.Kad se pojavio pilot zacudio sam se;bio je to decak od 15 godina,Gvarani Indijanac.Ubrzo sam se osvedocio u njegovu sposobnost da se snadje u najtezim situacijama.Govorio je samo gvarani ali su njegove usmene komande bile propracene znacima prstiju ili ruku savrseno razumljive i za mene a kamoli za moje domacine koji su razumeli nesto od ovog inace veoma poeticnog jezika.Zahvaljujuci njemu i na najtezim terenima,prosli smo bez i jedne ogrebotine.To nije bio slucaj sa trojicom bogatih Paragvajaca koji su se uzdali u umece sopstvenika jednog brzog glisera sa mocnim motorom od 60 konjskih snaga.

Pred kraj boravka na ovoj divnoj reci imao sam priliku da izbliza osmatram jedan napad pirana na zrtvu.Ovaj put to je bio jedan suruvi,paranski som,prema proceni tezine oko 30 kg.Njega je ka camcu vukao moj prijatelj Heremia koji je bio zabacio kedera,neku vrstu "cvergla"-i sada pazljivo cekrkom vukao najlon od 0,40mm,za ovakvu neman dosta delikatna debljina najlona.Pustio je suruvija da se zamara,popustajuci uvek kada je ovaj trzao ili bi se naglo bacio.Sve se to dogadjalo na jedno tridesetak metara od naseg camca.Odjednom ugledasmo kako oko suruvija vri voda.Ja nisam u prvi mah shvatio sta se desava ali Heremia nesto masno opsova i dobaci mi glasom koji je iskazivao ljutnju i razocaranje ili i tonom koji je govorio da je to nesto sto se desava i ne bas tako retko.Pirane!Sad je reskirao,puklo-kud puklo.Vukao je ali bez rezultata;suruvi se borio neko vreme,a potom su pirane bile te koje mu nisu dozvolile da krene s mesta sve dok nisu dovrsile gozbu.Do camca smo dovukli skelet sa nesto malo mesa koje pirane nisu uspele da oglodju.Verovatno je,objasnjavao je Heremija,bacakajuci se suruvi prokrvario tamo gde mu je udica probila usta sto je privuklo pirane.Ruzne uspomene na ove ribe-ubice izbrisali su divni lovovi na plemenitog dorada,borbenog i snaznog i na Para ninog kolosa suruvija koji se nije predavao ni u camcu.Boravak na Parani je dogadjaj koji sam uvrstio medju najlepse i najuzbudsljivije u mom dugom zivotu.

Drugog dana boravka ovaj je gliser udario u jednu podvodnu stenu i raspao se u dva komada.Od trojice ribolovaca dvojica nisu napustila plovilo uzverala su se na komade glisera i tako dosli do obale.Treci je izleteo iz camca i po svoj prilici ranjen pokusavao da se dohvati obale ploveci niz vodu i struju.Kako je krvario-docepale su ga pirane,videlo se,tvrde oni, kako oko zrtve vri voda od copora pirana koje su navalile na plen.Sutradan smo sa jednog spruda zabacivali varalice.U jednom trenutku se dotle modro-plavo nebo za tren oka naoblacilo,dunuo je hladan vetar i uskoro se na nas obrusila prava tropska olija sa hladnim pljuskom koji je lio kao iz kabla.Moji prijatelji i indijanac potrcase u reku i sedose u plicak sa vodom do vrata.Ucinih i ja sto i oni,ali moram priznati da su mi zubi cvokotali iako je u vodi bilo toplo.U jednom trenutku sam skocio i vrisnuo;nesto mi je gricnulo nozni prst,neka nevina ribica,ono sto se dogadja i na nasim rekama.To me je izlozilo podsmehu mojih prijatelja koji se nisu ustrucavali i da zaplivaju.Nekoliko pirana koje su mi naletele na udicu,uzimao bi redovno decak-pilot i nosio ih kuci.Prijatelji mi rekose da je pirana veoma ukusna ali da je oni iz predrasude ne jedu,jer kaze,jede ljude.Posto sam znao da sve ribe jedu svakojake lesine,tu predrasudu nisam imao,pa sam piranu jednom prilikom isprobao,pecenu na zaru,na "procep" bas kao sto to kecigu spravljaju alasi na Dunavu.Bila je veoma ukusna,cvrstog belog mesa,bez mnogo kostiju.Po ukusu vise me je pdsecala na morsku no na recnu ribu...

pirana

Lucky pa gde je ovde bambula, gde je ovde mis pokazi ljudima koje su osnovne koje mora da imas sta vrtis ove sto ti volis