RIBOLOV....

Ja licno travu postavljam da bude sto prirodnija, znaci dva puta kroz udicu i da stoji na dugacko...

Dali pecas na Zavojskom jezeru posto ti je relativno blizu i sta je tamo aktuelno?Jel vise preferiras jezero ili reku!Pozdrav.....

Opet cu ja ja mislim da ste vi promasili forum da je ovo forum:

PTICE PEVACICE --FAUNA EVROPE

a ne lov i ribolov

najnovija naucna saznanja su nedvosmisleno pokqazala da njuh kod riba funkcionise,zabisno od vrste kod nekih manje kod nekih vise.Najprefinjeniji njuh medju nasim slatkovodnim ribama imaju pastrmke.Naucnici kazu,sto je vucji nos medju kicmenjacima,to je pastrmkin medju ribama. U mikrosomate spadaju jos i saran,deverika,mrena i neke druge bele ribe.Stuke,medjutim,imaju slabo razvijeno culo mirisa i predvode grupu mikrosomata.One trzaju na ukus.Slican,slab nos,imaju i smudjevi........

Na predlog jednog britanskog profesora,neke londonske srednje skole,uvele su kao obavezan predmet i pecanje.Tako londonski decaci nekoliko puta nedeljno odlaze na prakticnu nastavu sa udocom u rukama,a dva puta nedeljno slusaju predavanja iz ekologije na kojima ih uce kako da cuvaju okolinu i da uocavaju posledice zagadjenosti.

Potrebni su vam kederi pod hitno,ovo posebno vazi za smudjarose,a nemate uz sebe cerenac,takodje bela riba ne jede,pogotovo sitna,sta dalje?Nazalost na nasi m rekama i jezerima je haos,sto se tice necistoce i otpada,ovaj recept vec nije primenljiv u nemackoj a shvaticete i zasto!Na obali ili kraj obale uzmete dve plasticne flase,jednoj odsecete grlic, a drugoj dance.Pre nego sto tako pripremljene flase stavite jednu u drugu,na dno one bez grlica namrvite hleb.Onda alatku potopite u vodu,dva-tri metra od obale,,nesto dalje od mesta gde pecate.Povremeno na mesto gde ste spustili flase mamite ribu hlebom ili nekom drugom hranom.Kada kederi udju kroz grlic prve flase u drugu,tu ostaju zarovljeni kao u bubnju.Ovaj patent je isproban vise puta na obali uvek uspesno......

Prenosim vam jedan clanak iz francuske stampe koji ce koristiti i nasim ribolovcima,posebno onima koji vole pecanje na reci;mart je za preko cetiri miliona registrovanih francuskih ribolovaca mesec pravih radosti.U prvoj nedelji ovog meseca svecano se otvara ribolov u 6o departmana a sledece nedelje u preostaloj polovini.Zvanicno otvaranje se ,pre svega,odnosi na pastrmke jer se lov na pastrmke smatra najsportskijim ribolovom za "majstore".Na stranu sto milioni sebe smajtarju majstorima koji se razmile po planinskim rekama i recicama Francuske i sto samo mali broj dodje sa ulovom.Ali za sve njih vazi deviza"Mi u ribolov ne idemo zbog pola kilograma,ili vise kilograma mesa,vec da pobedimo u jednoj viteskoj igri".Ali kod vecine brzo splasne odusevljenje za lomatanje po vrletima brzacima i samo mali broj najupornijih produzi da se "igra macke i misa" u pastrmkinim vodama.Ostali se "usidre" pokraj "pitomijih"reka gde takodje treba vestine i znanja.

Krajem marta,prva na "udaru" francuskih ribolovaca je mrena i druga sitnija bela riba,koja trza na glistu.Pored klasicnog nacina lova mrene-glista na udici i nista vise-sve se vise lansira ribolov pomocu "zemljane lopte".Pre nego sto zabace stapove,ribolovci naprave zemljane loptice po mogucstvu od gline,a iz njih obavezno vire vrhovi glista.Desetak takvih loptica vec su mamac da mrena izgladnela posle zimskog perioda pocne da "ustima" ili "bradom" razvija glinenu lopticu i hrani se.Posle desetak minuta ribolovac zabacuje istu takvu lopticu sglistom ali i udicom.U lopticu od zemlje "zatvori se" i olovo i udica sa glistom i zabaci na isto mesto gde su predhodno bacene loptice bez udice.Ribolovci tvrde da je ovo najsigurniji nacin da se ulove krupni primerci mrene koja "ne voli" mamac "na golo" nego vise voli da ga trazi.Glista koja viri iz loptice veliki je izazov za mrenu pa poosto je probala lopticu bez udice,i ne oklevajuci zagrize i one sa udicom......

Na cistom dnu ribe se nerado zadrzavaju.One obicno traze neki zaklon:panj,drvo,kamen...Znajuci to Japanci su prvi u svetu poceli da prave vestacke prepreke i grebene.Potapanjem raznih predmeta,obogacivali su zivotne uslove morskih organizama.Prihvatajuci s vremenom tu praksu,kao nepisani zakon,oni su poceli,cak,da izgradjuju od cementa posebno oblikovane konstrukcije i da ih spustaju u more.Koristeci to iskustvo prvi su ih sledili Amerikanci,a kasnije ceo svet.U Meksickom zalivu,brojni ribolovci sada prave vestacke gremene od starih automobilskih guma koje medjusobno povezu.Na tim mestima se rado skuplja sitna riba,skriva u supljine guma,a za njima stizu i krupniji komadi.Nekolicina mnasih ribolovaca,koji imaju splavove na Dunavu i Savi,napravili su slicne "grebene" i tako obogatili svoja mesta za pecanje......

Zaista sta sve coveku nece da padne na pamet!U Kanadi ribolovci su se dosetili da samice zapinju za pacolovke.Kazu,da se ovaj "patent" pokazao efikasnim,narocito u nocnom ribolovu kada izum dolazi do izrazaja.Ribolovci tvrde da pacolovke "imaju brzi refleks" od pecarosa i cim ribe zagrizu mamac,udaraju kontru......

Pitali iskusnog ribolovca,kada prestaje stara ribolovna sezona a pocinje nova?"Niti prestaje niti pocinje" odgovorio je on.Sezona ribolova,za prave ribolovce,UVEK traje.A sada nekoliko napomena o mrestu riba;stuka se mresti kada je temperatura vode oko 6 stepeni.smudj se mresti kada temperatura vode dostigne oko 11 stepeni.Kecigwe i mrene izmedju 13 i 16 stepeni,sarani na preko 18 stepeni a linjaci,somovi,karasi tek na 20 stepeni.Posle mresta to se zna sve ribe krenu u potragu za hranom.Neke ribe pocinju intezivno da se hrane i pre mresta.Linjaci i karasi,na primer,zatim sarani i somovi,veoma su halapljivi u to vreme.saran pocinje da "zvace" valjak i kuvan kukuruz vec pri temperaturi od 8 i 10 stepeni a som jede oko 12 stepeni kao i linjak.....

Najslabija tacka svakog sistema za ribolov su cvorovi..Narocito oni na dvokrakim i trokrakim virblama izmedju osnovnog najlona i sistema sa udicom.Bez obzira sa koliko znanja i paznje se napvavi bilo koji od postojecih cvorova,upravo je to mesto najizlozenije raznovrsnim "udarima" koji ili olabave cvor ili istanje najlon.I tu se riba pogotovo veca najlakse gubi.Zato dok pripremate pribor za pocetak ribolova,evo malog saveta kako da obezbedite cvorove od raznovrsnih udara i trenja,pocev od kamena i peska do torbice i mnogostrukih udara,narocito setajuceg olova.Uzmite parce najlonske plasticne obloge od telefonske ili druge zice(kao za buzir) i posto vezete oba kraja "virble" namaknite plasticnu cev tako da centralni sistem za okretanje "virble" moze da obavlja svoju funkciju.Isti postupak je i za osiguranje cvorova na trokrakim "virblama" koje se upotrebljavaju narocito za lov na smudja.Time cete zastititi cvorove od svakog udara i osigurati sistem od iznenadjenja.......

Britanski biolozi usavrsili su nov metod privlacenja riba,koriscenjem aparata sa elektronskim impulsima.Otkrili su da impulsi elektronske naprave dejstvuju na mozak riba i prisiljavaju ih da se priblize camcu,gde ostaju nepokretne sve dok ih ne pokupe mrezom.Jedno takvo "elektronsko" ribarenje omogucilo je tako naucnicima da za dva ipo sata ulove 169 stuka.Ovi uredjaji su jos u eksperimentalnoj fazi......

Ribolovcima je poznato da riba nanizana na kanap(nisku)brzo crkava,zbog povreda skrga.A mrtva riba u vodi jos brze se raspada.Evo jednog prakticnog nacina(narocito za one koji love u blizini vikendica,sojenica i splavova) da ribu zivu donesete kuci.Povezite dve plasticne korpe zxa otpatke sa otvorima jedan prema drugom, i potopite u vodu.Ukoliko lovite iz camca,"cuvarku"vezite pored vas........

Nekada su ispolce,za izbacivanje vode iz camca,pravili koritari.Danas u svakom ribolovackom camcu nacicete konzervu ili napravljen ispolac od plasticne kantice za ulje.To i vi mozete napraviti sa tri reza nozem,dijagonalno pocevsi od cepa na boci pa prema dnu kantice,kruzno oko kantice i zavrsiti na mestu gde ste i poceli.....

Zika ::

Najslabija tacka svakog sistema za ribolov su cvorovi..Narocito oni na dvokrakim i trokrakim virblama izmedju osnovnog najlona i sistema sa udicom.Bez obzira sa koliko znanja i paznje se napvavi bilo koji od postojecih cvorova,upravo je to mesto najizlozenije raznovrsnim "udarima" koji ili olabave cvor ili istanje najlon.I tu se riba pogotovo veca najlakse gubi.Zato dok pripremate pribor za pocetak ribolova,evo malog saveta kako da obezbedite cvorove od raznovrsnih udara i trenja,pocev od kamena i peska do torbice i mnogostrukih udara,narocito setajuceg olova.Uzmite parce najlonske plasticne obloge od telefonske ili druge zice(kao za buzir) i posto vezete oba kraja "virble" namaknite plasticnu cev tako da centralni sistem za okretanje "virble" moze da obavlja svoju funkciju.Isti postupak je i za osiguranje cvorova na trokrakim "virblama" koje se upotrebljavaju narocito za lov na smudja.Time cete zastititi cvorove od svakog udara i osigurati sistem od iznenadjenja.......

Imam čvor za koji garantujem da nikad nije popustio, veoma prosto se vezuje i mnogo je jak. To je neki mušičarski čvor a pokazao se kao nezamenjljiv i kod spajanja podveza i kod lova sistemom na više udica pošto se ne mrse. Kad bi samo znao kako da vam pokažem

Pokusaj,Milane nekako grafickim putem ako je to moguce,u ovom trenutku ne pada mi napamet neka druga ideja a bio bih zahvalan ako dodjem do tog sistema vezivanja cvora........

Taj cvor kod nas koristre za grebanje jer je dosta jak i izdrzljiv, za grebanje tolstolobika treba nesto jako i sigurno kao taj cvor za sada je neprevazidjen....................

PTICAR NIS ::

Taj cvor kod nas koristre za grebanje jer je dosta jak i izdrzljiv, za grebanje tolstolobika treba nesto jako i sigurno kao taj cvor za sada je neprevazidjen....................

Grebanje,ili grabuljanje nije sportski ribolov

Luckyboy ::

PTICAR NIS ::

Taj cvor kod nas koristre za grebanje jer je dosta jak i izdrzljiv, za grebanje tolstolobika treba nesto jako i sigurno kao taj cvor za sada je neprevazidjen....................

Grebanje,ili grabuljanje nije sportski ribolov

Naravno da nije, to je i zabranjeno ali se ipak koristi... Ja sam ivi napisao zbog cvora jer je tu velika sila kod grebanja a cvor na tako nesto lako puca a ovaj musicarski cvor izdrzava............ Dosta se koristi i kod cekanja soma.....

Evo neke šeme, koliko umem da crtam

DA pojasnim šemu.
kada se na ovan način veže čvor dobiju se tri kraja A; B; C

u zavisnosti od toga šta hoćete da postignete odnosno da li hoćete da vežete predvez ili drugu udicu sečete neke krajeve.
Ukoliko vam treba samo predvez seku se krajevi A i C (slika 1) a ukoliko stavljate drugu udicu seče se kraj B (slika 2)

Zahvaljujem se Milane,sema mi je potpuno jasna odnosno princip vezivanja,nacin na koji se to radi.Jos jedno zrno znanja nije na odmet a vrlo brzo isprobacu u praksi sve ovo......

Jedan od sistema za dubinski ribolov je i onaj kada se udica vezuje ispod klizajuceg olova.Vecina ribolovaca vezuje omcu na glavnom najlonu-putilu,ili karabiner,koji istovremeno sluzi i kao granicnik za olovo i kao veza za predvez sa udicom.Iskusniji ribolovci znaju da svaki cvor,ma kako kvalitetno vezan,slabi nosivost najlona i do 25% i da je najbolje vezati udicu direktno za putilo.U ovom slucaju postavlja se pitanje kako ograniciti olovo da ne sklizne do udice.Najprakticniji sistem je takozvani "lazni cvor" u koji se umece deo gumice za tegle(ona se posle zatezanja cvora posece).Cvor se lako dresi guranjem krajeva najlona jedan prema drugom.......

Vecina reibolovaca,kada im se crvici u kutiji za mamce.preobrate u tamno braon lutke,razocarano ih bacaju.Gdese jer su i ucaureni crvici i dalje dobri mamci za lov sve vrste bele ribe,koje lovimo udicom na plovak.I to,narocito,kada se lovi u stajacim vodama.Sisrem se menja samo utoliko sto se lovi nesto sitnijom udicom,od 18 do 14, sto zavisi od velicine lutke..Lutka se ne kaci kao crvic na udicu, vec se udicom "udje" u lutku sa glave i zatim celu udicu zavucemo u nju......