RIBOLOV....

Ribolovci muku muce kako da kod kuce tokom zime ocuvaju veci broj kedera.Mnogi misle da je vodovodska voda ubitacna za taj posao i ni upotrebom akvaristickih pumpi ne mogu odrzati vise meseci kedere u zivotu.A nije tako.Krajem novembra ulovi se stotinak crvenperki(najotpornije su) i rasporedi u dve kante sa po tridesetak litara vode.Prva dva dana menja se voda svakih desetak sati zatim sledece sedmice svaka 24 casa.Uginuce vam desetak komada((uglavnom onih ostecenih prilikom lova)a ostale ostavite u plasticnim kantama najjednostavnije kante od polikolora.Kante sa kederima stavite u hladnu i mracnu prostoriju(najbolje je podrum koji se ne greje).Tako "oceliceni" mogu izdrzati i vise meseci bez menjanja vode i bez hrane.Cak je izgleda i bolje da se ne hrane.A to ce vam biti dovoljno za zimski lov i prve prolecne izlaske......

tekst iz strane stampe;kada upotrebimo izraz "sesto culo" onda pre svega mislimo na prijem informacija nekim nepoznatim kanalom,koji ne ulazi u sastav nasih pet cula.Na primer,neki predstavnici zivotinjskog sveta osecaju niskofrekventna magnetska polja,drugi-infra crvene zrake,treci-ultrazvuk.O "lovcima na nevidljivo" u podvodnom svetu naucnici mnogo znaju a o tome govori i jedan opit u Rusiji koga su obavili ihtiolozi.Crnomorska grabljivica,mala ajkula, krece u lov na ribu list.Osetivsi opasnost list leze na dno,menjq boju,potpuno se umiruje,postaje nevidljiv i takoreci se stapa sa morskim dnom.Bez obzira na sve ajkila ga pronalazi.Kako?

To objasnjava stotinama puta ponovljen sledeci ogled.Ajkula i list se nalaze u posebnim akvarijumima.Ajkula ne vidi list i savrseno je mirna,ravnodusna.Ali ako iz akvarijuma gde je list prebacimo u drugi gde je ajkula,provodnike(zice),grabljivica pocinje da se krece i da ispoljava lovacku agresivnost.To znaci da je ajkula uhvatila neke,"elektricne signale" koje odasilje list.Jer,drugih veza,sem zica, izmedju akavarijuma nema.U svakom ponovljenom ogledu-predhodna slika se ponavlja.Ima i drugih primera,koji govore da stanovnici podvodnog sveta imaju "elektricna cula",hvataju signale i koriste ih za prikupljanje,a mozda i prenosenje informacija.......

za sve vrste grabljivica leprsavi mamci su izuzetno privlacni.Stoga takozvane "klimave" varalice mozete i sami da napravite od jednostavnog materijala.Uzmite jedno olovo(velicine zrna kafe) i probusite ga iglom,da moze kroz njega najlon da se prodene,izrezite makazama dve trake u obliku ribice od luftbalona(zuckaste,,sive,bele ili bledo plave boje)Na gornjem delu,kod olova zalepite obe "ribice" lapkom za gumu i cvrsto privezite obojenim koncem.Sve zajedno povezite sa udicom tako da joj izmedju gumica viri samo vrh.Naravno,klizajuce olovo,sto se tice oblika ,velicine i tezine moze lako po potrebi da se menja.....

strastveni ribolovci poznati su po svojoj upornosti,izdrzljivosti i strpljenju ali jedan belgijski ribolovac potukao je sve dosadasnje rekorde u pogledu ribolovacke izdrzljivosti.On je strpljivo sedeo sa udicom u rukama punih 129 casova,dakle neprekidno cetiri ipo dana.Njegov podvig je utoliko veci sto je svremena na vreme padala hladna kisa ali on nije odustao.Nije poznato koliko je ribe za to vreme upecao ovaj strpljivi ribolovac.....

ponekad kada ribe najbolje grizu,u tvrdoj zemlji,ribolovci tesko nalaze gliste.Evoredloga da napravite svoju farmu glista.Napunite staru automobilsku gumu zemljom i u nju stavite gliste.Vodite racuna da zemlja uvek bude vlazna a gliste hranite ljuskama od krompira,jabuka,trulog lisca a na desetak dana u zemlju nalite i soljicu-dve mleka.Ovu "farmu" mozete napraviti i na terasi,naravno ako vam supruga dozvoli.Ukoliko imate dvoriste ili vrt "farmu" mozete napraviti i u limenom buretu..........

vodeni cvet,stariji ribolovci veoma dobro znaju,o cemu se radi,a mladi nesto da nauce.Nazalost vodenog cveta vise nema osim ponegde sporadicno i to na manjim rekama dok Dunav,Sava i Morava vise tu pojavu ne beleze.Zagadjivanje prirodne okoline a posebno reka doprinelo je da ova vekovna pojava na nasim rekama u prolece i krajem leta ostane samo u pricama.Mozda p[onajbolji mamac za ribu a posebno za belu ribu,jele su ga sve ribe kako rece jedan moj prijatelj osim stuke,izgleda da je zauvek izgubljen.Rec je o larvi koja zivi u vodi pored obale,u zemlji,uglavnom ilovaci.Iz larve se nekako istovremeno radjao leptir,koji je ziveo samo nekoliko casova.Milioni takvih leptira lebdeli su nad vodom,padali,pokusavali da se opet uzdignu i zavrsavali u stomacima bele ribe.Za te trenutke,kada se nad rekom dogadjala "vejavica" leptira,narod je smislio lepo ime.Govorio je "reka cveta".Leptir je nosio jaja a potom ubzo uginuo.Iz jaja se razvijali crvi dugi nekoliko santimetara,a onda larve.Bila je to najbolja riblja hrana na svim rekama..........

nemarnim ribolovcima,cije su masinice uvek pune peska,blata i nepodmazane,"alat" je kratkog veka.Njima je i najlon iskrazan,isteglljen,upreden...Evo nekoliko saveta koji ce takvima dobro doci.Masinice i najlon drzite kod kuce u mraku jer cete tako produziti vek najlonu.Pre nego sto na najlonu vezujete cvor pokvasite ga.Ne zatezite najlom na stapu kada pakujete pribor.Ako ga ostavite zategnutog izgubice od elasticnosti i nosivosti i do 25 odsto.Kada namotavate najlon na masinicu propustajte ga izmedju prstiju.Tako ce biti normalno zategnut na spulni.Krupnije komade ribe izvlacite iz vode "pumpajuci" stapom.To radite na sledeci nacin.Prvo podizete vrh stapa bez namotavanja najlona,pa zatim spustajte vrh stapa prema ribi i brzo namotavajte........

koliko puta vam je sa udice pobegla riba?Mnogo,zar ne.Ko to da broji!Strucnjaci kazu da ima samo nekoliko razloga zbog kojih riba bezi sa udice.Nabrojacemo neke od njih.Prvi je,lose odabrana udicaPrevelika ili premala za lov odredjene vrste ribe.Drugi je, zakasnela "kontra",treci isuvise nategnut najlon ili isuvise olabavljen i poslednji ali verovatno i najvazniji-tupa udica.Vrh udice usled duze upotrebe se istupi i tesko kaci ribu.Zbog toga oni ribolovci koji "misle na sve" s vremena na vreme ostre udice.To se radi brusnim kamenom ili malom(finom)turpijom.Obavezno se ostrenje izvodi u jednom pravcu,prema vrhu udice a ostre se bocne strane udice.Nista manju paznju ne treba poklanjati i "jezicku" udice koji ima vaznu funkciju(sprecava da se riba skine sa udice).Ponekad, usled duge upotrebe "jezicak" se povija prema telu udice,pa ga treba izostriti i vratiti na staro mesto.Ne kazu zabadava vrsni ribolovci da naostrena udica "sama lovi"...............

lov riba sa klizajucim plovkom dobija sve vise pristalica.Osnovni razlog za to je sto takvim sistemom moze da se lovi na dubinama od dva i vise puta vecim od duzine stapa,i sto sa njim mozete daleko da zabacite.Najveci problem je kako postaviti granicnik plovka za dubinu na kojoj zelite da lovite.Neupuceni ribolovci stavljaju sitno olovce kao granicnik.Pri zabacivanju ono zakacinje za sprovodnike(vodjice) na stapu i tako skracuje daljinu zabacivanja.

Funkcionalan i kvalitetan granicnik najlakse i najbolje mozete napraviti od konca,koji treba da je nesto jaci i kruci od obicnog.Postoje i plasticni granicnici ali ih ja iz nekoliko razloga ne koristim.Cvor vezujemo na najlonu,na dubini koja nam odgovara.Prednost ovih cvorova je izmedju ostalog sto se mogu pomerati duz najlona i tako odredjivati zeljena dubina.Pri ribolovu sa klizajucim plovkom dogadja se da se ,kada zabacujemo,predvez sa udicom prebaci preko plovka i zapetlja.Da bi se to izbeglo potrebno je postaviti iznad glavnog olovceta,na visini vecoj od duzine predveza,jedno olovce-granicnik,koje onemogucava da plovak sklizne........

masinska izrada ribolovnih mreza u odnosu na tekstil pocela je znatno kasnije-1835 godine.U Dubrovniku su jos1477 godine postojali majstori-kovaci udica.Medju najpoznatijima je bio neki Ivan.Najvise ribolovaca u Evropi ima u Francuskoj.Vise od 5 miliona,a to znaci svaki deseti francuz je sportski ribolovac.U prodavnicama ribolovnog pribora u SAD ima oko 3o.000 raznih vrsta musica za lov pastrmskih riba.Najbrojnija riba u Jadranskom moru je oslic.Malo je poznato,medjutim da su mu najbrojnija naselja u dubinama od 35o do 800 metara.......

Inace u SAD ima 10 000 000 aktivnih ribolovaca ,te zbog toga svaki predsednicki kandidat,hteo ne hteo mora da bude ribolovac,i da bude prisutan na svakom zvanicnom otvaranju sezone,jer toliko glasacko telo nije za potcenjivanje

jedno medicinsko ispitivanje je pokazalo da se i kod evropljana sastav krvi menja i postaje isti kao i kod Eskima,kad svoje potrebe za masnik kiselinama zadovoljavaju ribnim uljem.Svi ispitanici Evropljani,nisu menjali svoj jelovnik.Osmoro njih je samo tokom nekoliko nedelja redovne obroke dopunjavalo sa 40 mililitara ribljeg ulja dnevno.Vec ta kolicina bila je dovoljna da bi se trajanje krvarenja malog uboda produzilo.Breoj trombocita i kolicina trombokosana,koji ovi proizvode,znatno se smanjila.Istovremeno riblje ulje ,bogato vitaminima,takodje je smanjilo krvni pritisak i uticalo na manji porast pritiska do kojeg dolazi posle davanja hormona stresa nora drenalina.Buduci da ispitanici,i pored ovog dodatka masnoce,nisu dobijali na tezini,a i inace se nisu zalili na nezeljene pojave,medicinski istrazivaci zakljucuju da je za zdravlje srca i krvnih sudova,veoma preporucljivo dopunjavanje redovne ishrane ribljim uljem,odnosno ribama.Na ove eksperimente naucnici su se odlucili posle saznanja da su Eskimi,kao nijedna druga etnicka grupa,otporni na bolesti srca i krvnih sudova.Zna se i to da Eskimi prilikom povreda duze krvare nego drugi ljudi.....

rimski saobracajci ne pamte kakva se napravila pre nekoliko dana oko fontane u kraju grada zvanom Djanikolo.Dok su nstotine automobila u neredu parkiranih oko fontane,drugi su u dugoj koloni,trubili i trazili da se put rascisti.Uzrok guzve bile su-pastrmke, koje su se neocekivano pracakale u baroknoj fontani.Tog jutra u ranu zoru,u fontanu su ih ubacili clanovi italijanskog udruzenja odgajivaca riba.Nezadovoljni zbog smanjenog izvoza pastrmki, visokih troskova uzgioja i nezainteresovanog domaceg trzista,koje plemenitoj pastrmki predpostavlja jeftinu plavu ribu-odlucuili su da pastrmkama naprave reklamu.U fontanu su bacili 200 kilograma i-cekali razvoj dogadjaja.Rimljani,koji su ujutro odlazili na posao primetili su u fontani zivahne "gosce" i od tog trenutka svi prolaznici pretvorili su se u strasne pecarose.Jedni golim rukama,drugi improvizovanim udicama,treci obuceni,uskakali su u fontanu-tek niko nije ostao bez ulova i tacno u 16 casova u vodi vise nije bila nijedna pastrmka.....

poznati francuski naucnik Pjer Barbelion dugo je proucavao uticaj mesecevih mena na "riblji apetit".Zakljucio je da mesec igra itekako vaznu ulogu u tome,razradjujuci na bazi iskustava ribolovaca,veoma precizna predvidjanja kada riba bolje,a kada losije "radi".No,pre nego sto je publikovao svoj "vodic po luni" upozorio je ribolovce da je mesec samo jedan od faktora(istina veoma znacajan) koji doprinosi ili umanjuje njihove rezultate.Neophodno je,istice on, uvek voditi racunai o ostalim komponentama:godisnjem dobu,temperaturi vode,barometarskom pritisku,vodostaju,zamucenosti vode i vremenskim prilikama.Evo kako je po danima,cak i po satima,Barbelion sagledao uticaj meseca na ulov.MLAD MESEC:prvog dana u ribolov treba ici zorom,jer riba najbolje "radi" do 8 casova.Drugog dana najbolje je loviti do 9 casova.Treceg dana do 14 casova a cetvrtog i petog do do 15 casova.Sestog dana riba ce lose raditi.Sedmog,najbolje izmedju 10 i 15 casova.

PRVA CETVRT:prvog dana riba ce raditi dobro ujutru,znatno slabije popodne.Drugog dana pak,mnogo bolje popodne,nego ujutru.Treceg,cetvrtog i petog dana radice podnosljivo.Sestog dana najbolje od 14 casova do mraka,a sedmog dana dobro celog dana.DRUGA CETVRT:prvog dana dobro ce raditi tek od 13 casova.Drugog dana.opet popodne.Treceg dana posle 15 casova,a cetvrtog posle 16 casova podnosljivo.Slicno ce biti i petog dana.Sestog i sedmog dana veoma dobro ali popodne.PUN MESEC:prvog dana podnosljivo,drugog i treceg veoma lose tokom celog dana,a cetvrtog veoma dobro.Petog dobro,ali ujutru a popodne podnosljivo.Sestog dana dobro samo ujutru a sedmog dobro samo popodne od 14 casova.......

recept,cufte od bele ribe:ociscenu belu ribu(manje deverike,mrene,protvise,crvenperke,klenove i sl.) be glave i peraja(ne kuvati)sameljite masinom za meso.Posolite,pobiberite,stavite kasicicu aleve paprike,malo tucanog belog luka i sitno seckanog persuna.Sve dobro izmesajte i ostavite pola casa u frizideru.Napravite potom cufte,uvaljajte u prezle i pecite u tiganju na vrelom ulju.Dok ih pecete cesto ih okrecite.......

pitate se dali bela riba koja ima gliste-pantljicaru dobra za ljudsku upotrebu.Iako su pune parazita,te ribe nisu opasne po coveka,cak i kada bi na bilo koji nacin usle u covecji organizam,zive ili pecene.Riba se normalno moze jesti i nije uopte opasna za ljudsku ishranu,ali je neprijatna u tanjiru,onako mrsava....

LOV NA PASTRMKE;lov na pastrmke zahteva dobro poznavanje terena i mesta gde se ova oprezna riba najradije zadrzava.U periodu intezivne ishrane pastrmka najcesce zauzima busiju u bukovima.onim vodenim strujama,koja se zavrsavaju levkom.Utvrdjeno jea to dobro znaju i vrsni poznavaoci ribolova,da se u svakodnevnoj potrazi za hranom ponasa dvojako.Kad su uslovi povoljni i kad u vodi ima dovoljno hrane,pastrmka strpljivo ceka u grlicu vodenog levka,kroz koji obavezno prolaze svi otpaci vira.Ali kada nema dovoljno hrane i kada je obuzme neizdrziva glad,ona napusta "busiju" u buku i krece u potragu za hranom.MAMAC:u tim trenucima cesto menja pravac,pravi nagle zaokrete ili se pritaji i hvata sve sto joj naidje.U toj fazi progutace bilo koji mamac,cak i los.Taj,prilicno redak fenomen, obicno se poklapa sa naglim vremenskim promenamaU strahu da ce uslovi za ishranu postati toliko nepovoljni(recimo da ce se zamutiti voda) pastrmka nastoji da prikupi sto vece rezerve hrane.To je vreme kada radi "kao luda".Cim se uslovi promene vraca se u buk.Za ribolovce je svakako,zanimljivo kako pastrmka uspeva da gotovo neopomicno ostane upravo u onom delu buka gde je vodena struja najjaca.Jedni to objasnjavaju njenom aerodinamicnom linijom koja joj omogucava da se lako krece kroz vodu.Posto je takvog oblika da pruza veoma mali otpor dok pliva,dovoljno joj je nekoliko zamaha repom da odrzi ravnotezu.

Ako trazite pastrmku,najvaznije je da prvo pronadjete buk u reci.Naizgled jednostavan ovaj problem je u praksi veoma slozen.Bukovi se mogu podeliti u tri grupe:vidljive,prepoznatljive i skrivene.Vidljive virove obrazuju vodene struje na povrsini.U pocetku siroka,struja se suzava u levak.Ti bukovi se nalaze obicno izmedju dve stene,grupe kamenja,kamena i obale,palog drveta i dr.U tom slucaju buk je veoma lako uocljiv.a lako se moze proceniti i njegova dubina.Prepoznatljive virove najcesce nailazimo na vecim rekama,cija je povrsina glatka,nimalo uzburkana.tada otvor levka nije vidljiv na povrsini i dobro moze da posluzi provera drvcetom.Bacite u vodu komadic drveta i pratite kretanje.Na mestu gde je "unutrasnji buk" struja ce ga uvlaciti u vodu.Skriveni bukovi su u dubinama,a nastaju kao posledica dubinskih strujanja vode.Samo iskusno oko moze da otkrije podvodnu prepreku(stenu kamen,drvo,udubljenje)Tu veliku ulogu igra poznavanje terena na reci,sto se kaze "svaki kamen".Zbog toga,poslusajte one majstore,koji ce vam uvek savetovati da loveci pastrkke nikada ne gubite vreme blinkerisuci duze po mirnom i tihom viru.Radije je trazite tamo gde se tesko zabacuje blinker ili musica,gde "kuva' voda,gde vuce matica......

JUče sam otišao do reke i na jednom mestu video dva ribolovca sa koji su upecali nekoliko skobalja. Do sada se nikad nije desilo da sam u maju mesecu upecao skobalja niti sam video nekog tako da mi je ovo veoma čudno. Komadi su bili oko 600 gr.

U lovu riba saranskog roda vrlo uspesno mozemo da upotrebimo trokrake udice,narocito kada upotrebljavamo meke mamce,koji se lako skidaju sa "obicne" udice.Velicina udica,koje pri tom treba da upotrebljavamo krecu se od broja 10 do 6.Valjak se stavlja na uobicajen nacin,dok za stavljanje kackavalja i rovaca treba da imamo iglu za sivenje.To cinimo na sledeci nacin:Otvorenom usicom igle zakacimo predvez i provucemo ga kroz kocku kackavalja(rovca) sa zadnje strane.Mamac onda jednostavno navucemo na trokraku udicu.Valjak i kackavalj potpuno pokrivaju trokraku udicu,dok kod postavljenog rovca,Kraci udice su slobodni i vide se.Ovaj nacin koriscenja trokrake udice pokazao se narocito korisnim i uspesnim u lovu sarana i mrena,ali i som rado uzima ovako "okicenog" rovca.......

obale velikih bara,razliva jezera i slicnih mirnih voda cesto su nepristupacne ribolovcima.,O d trske barskog rastinja,mulja ili vrbaka ne moze udica da se zabaci a 'tamo dalje" desetak metara od obale su idealni tereni.Kako doci do njih?lako,sa malo truda.Po svetu,na takvim sportskim vodama ribolovci prave "ceke na vodi".To su,ustvari,drvene "terase"-platoi velicine nekoliko kvadrata,nad vodom.Prave se od prirucnog materijala:4 do 6 stubica,koje pobijemo u dno na desetak metara od obale,a preko njih "patosemo" oblice.Potom tako napravljen plato vezemo sa obalom "stepenicama"...........

mreza za cuvanje ulovljene ribeobicno je pletena kao kesa(zeljene velicine) na kojoj se otvor zateze kanapom.Ona je veoma podesna za nosenje,jer ne zauzima mnogo mesta u ribolovackoj torbi,ali riba u njoj dugo ne zivi,bar kada su u pitanju osetljive vrste.Evo kako taj problem resavaju iskusni ribolovci.Ispletu mrezu cilindricnog oblika u zeljenojh velicini..Na jednom kraju je vezu,dok drugi sluzi kao otvor,kroz koji stavljaju ulovljenu ribu.Taj drugi otvor,kada ustreba zategnu i zatvaraju jacim kanapom.U cili ndricnu mrezu treba uvuci dva kotura(kao kod bubnja,moze i od drveta ili ofarbane polucelicne zice) debljine 3-4 mm.Tako napravljenu cuvaricu postavljamo okomito na tok vodene struje(oba kraja vezujemo za dva pobodena kocica),kako bi kroz cuvaricu normalno proticala voda.Riba u ovakvoj cuvarici dugo zivi.........