ARGUMENTI I PREDLOZI ZA OKONČAJE LEGALIZACIJE ČUVANJA I ODGOJA ZAŠTIĆENIH I STROGO ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA KOJE TREBA UPUTITI MINISTARSTVU ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA:
Zaštićene vrste ptica do Februara 2010: 42. Familija Turdidae (drozdovi):
1) Turdus torquatus (kos ogrličar);
2) Turdus pilaris (drozd borovnjak);
3) Turdus viscivorus (drozd imelaš);
4) Monticola saxatilis (kos kamenjar);
5) Monticola solitarius (modrokos);
6) Luscinia svecica (modrovoljka);
7) Luscinia luscinia (veliki slavuj);
Saxicola rubetra (obična travarka)*);
9) Saxicola torquata (crnoglava travarka);
10) Phoenicurus phoenicurus (obična crvenrepka).
43. Familija Sylviidae (grmuše):
1) Sylvia nisoria (pirgasta grmuša);
2) Sylvia hortensis (grmuša smokvarica);
3) Sylvia borin (velika grmuša);
4) Sylvia communis (obična grmuša);*)
5) Sylvia cantillans (grmuša crvenvoljka);
6) Sylvia melanocephala (crnoglava sredozemna grmuša);
7) Cettia cetti (svilasti cvrčić);
Cisticola juncidis (širokorepi cvrčić);
9) Locustella naevia (cvrčić trskar);
10) Locustella luscinioidaes (obični cvrčić);
11) Locustella fluviatilis (cvrčić potočar);
12) Aerocephalus melanopogon (ševarski crvčić);
13) Aerocephalus scirpaceus (trstenjak cvrkutić);**)
14) Aerocephalus paludicola (stepski trstenjak);
15) Hippolais pallida (sivi voljić);
16) Hippolais icterina (žuti voljić);
17) Hippolais olivetorum (voljić maslinar);
18) Phylloscopus bonelli (zviždak);
19) Regulus ignicapillus (vatroglavi kraljić).
56. Familija Fringillidae (zebe):
1) Carduelis spinus (čižak);
2) Serinus serinus (žutarica);
3) Loxia curvirostra (krstokljun),
4) Acanthis flamea (severna jurčica).
57. Familija Emberizidae (strnadice):
1) Emberiza cirlus (crnogrla strnadica);
2) Emberiza schoeniclus (barska strnadica);
3) Emberiza hortulana (vrtna strnadica);
4) Emberiza melanocephala (crnoglava strnadica);
5) Miliaria calandra (velika strnadica).
Zaštićene vrste ptica od FEBRUARA 2010:
Familija:Strnadice (Emberizidae)
Calcarius lapponicus
Strnadica ostrugašica
Emberiza calandra
Velika strnadica
Emberiza cia
Strnadica kamenjarka, Planinska strnadica
Emberiza cirlus
Crnogrla strnadica
Emberiza citrinella
Obična strnadica, Strnadica žutovoljka
Emberiza hortulana
Vrtna strnadica, Vinogradska strnadica
Emberiza melanocephala
Crnoglava strnadica, Crnoglavka
Emberiza schoeniclus
Močvarna strnadica, Barska strnadica
Plectrophenax nivalis
Snežna strnadica
Familija:Zebe (Fringillidae) Carduelis cannabina
Konopljarka
Carduelis carduelis
Štiglić, Češljugar
Carduelis chloris
Zelentarka Carduelis flammea
Brezova juričica
Carduelis flavirostris
Planinska juričica
Carduelis hornemanni
Polarna juričica
Carduelis spinus
Čižak
Carpodacus erythrinus
Rumenka
Coccothraustes coccothraustes
Trešnjar, Batokljun
Fringilla coelebs
Obična zeba, Zeba Fringilla montifringilla
Planinska zeba, Severna zeba
Loxia curvirostra
Krstokljun
Pyrrhula pyrrhula
Zimovka Serinus serinus
Divlja kanarinka, Žutarica
Familija:Muharice (Muscicapidae)
Erithacus rubecula Crvendać Luscinia luscinia Veliki slavuj
Luscinia megarhynchos Mali slavuj Phoenicurus phoenicurus Obična crvenorepka
Familija Sylviidae (grmuše):
Sylvia atricapila (crnoglava grmuša)Ovaj uporedni spisak vrsta ptica koje su za nas od interesa već je postavjan na forumu. Ponovo je na forumu jer se u njemu nalazi ključ za legalizaciju većine vrsta ptica koje čuvamo i odgajamo. Poenta je u sledećem:
Ptice koje nisu bile zaštićene vrste do Februara meseca 2010 g. (
Štiglić, Konopljarka, Zelentarka, Zimovka, Zeba obična, Slavuj mali, Crvendać, Crnoglava Grmuša su zakonito stečene vrste ptica. Ko god da je pomenute vrste imao u vlasništvu pre februara meseca 2010 (a iama ih i sada) su legalne. Njihovo poreklo ni po kom osnovu važećeg zakona o zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama me može biti sporno.
Sama činjenica vlasništva nad pomenutim vrstama pre nego što su iste bile zaštićene vrste dokazije zakonitost njihovog porekla.Poreklo primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta
Član 87
Pojedini primerci strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta mogu se držati u zatočeništvu radi
sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima
ili sličnim prostorima, uzgajati, prodavati i kupovati, pod uslovom da vlasnik ima dokaz o
poreklu, i da se radi o:
1) primercima koji su zakonito uvezeni;
2) primercima koji su zakonito stečeni pre nego što je vrsta zakonom zaštićena;3) primercima odgajenim u za to registrovanim farmama, plantažama, centrima za
razmnožavanje;
4) primercima za koje vlasnik ima drugi dokaz o zakonitom sticanju, odnosno poreklu
primeraka.
Pod dokazom o poreklu iz stava 1. ovog člana podrazumeva se potvrda, uverenje, sertifika
Veliki broj tih vrsta ptica je iz veštačkog odgoja. Bilo da su prstenovane ili ne. Još veći broj je kupljen na berzama ptica koje su bile u sklopu izložbi ptica.
Čivanje i odgoj pomenutih vrsta nije bilo zakonom zabranjeno. Trgovina tim vrstama ptica nije sankcionisana do Februara meseca 2010.
Poreklo pomenutih vrsta ptica je nesporno. Samim tim i njihova legalizacija treba da se obavi po principu opšteg ili nultog popisa.Ovakav zahtev trebamo da uputimo Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja što hitnije.
Poslove obeležavanja ptica, kao što je to višedeceniska praksa bila do sada, treba da obavlja vlasnik ptica. Prsteove dobija od udruženja. Neupotrebljene prstenove iz uzgojne sezone te godine, krajem godine vlasnik vlaća udruženju i oni se proglašavaju nevažećim.
Ovlašćeni obeleživač kao pravno lice treba da bube Udruženje. Udruženje imenuje lice koje će obavljati kontrolu ispravnosti procesa obelažavanja ptica, skupljati podatke o obeleženim pticama kako bi se isti dostavili nadležnom Ministarstvu najkasnije do 1. marta iz predhodne uzgojne sezone.
Udruženje naručuje prstenove od proizvođača koji ima registrovanu delatnost za tu vrstu proizvodnje. Kako će proizvođača prstenova biti više, potrebno je dati slobodu Udruženjima da skalpaju ugovor o izradi prstenova u skladu sa ekonomskim principima.
Podrazimeva se da svaki proizvođač prstenova prstenove mora izrađivati u skaldu sa zakonom o izgledu i standardu prstenova.
Za obeležavanje ptica otvorenim nožnim prstenovima, koje će biti vremeniski ograničeno i jednokratno, treba da važi ista procedura kao za obelezavanje ptica zatvorenim nožnim prstenom.
To znači da bi Udruženje trebalo da stupi u kontakt sa proižvođačem prstenova koji daje najpovoljniju cenu i kvalitet. Vlasnici ptica predhodno bi popisali svoje neobeležene ptice i popunili odgovarajući obrazac određen od nadležnog Ministarstva. Obrasce bi dostavili Udruženju. Udruženje će obrasce o popisanim pticama dostaviti Ministarstvu. Time bi ptice (broj, vrsta, pol) bile prijavljene. Iz obrazaca bi se videla potreba članova udruženja za količinom i veličinom otvorenih prstenova koji su im neophodni za obeležavanje neobeleženih ptica. Obeležavanje bi se obavilo u dogovorenom roku. Vlasnik ptica obavlja obeležavanje svojih ptica. Obeležene ptice bile bi popisale unosom podataka sa prstena na određenom formilaru a formulari bi bili dostavljeni Udruženju. Udruženje će formulare poslati Ministarstvu radi formiranja baze podataka obeleženih ptica.
Time bi procedura legalizacie odgoja i čuvanja zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta bila završena.
Ovi predlozi ne bi trebali da budu sporni. Tim pre što su usklađeni sa važećim zakonom.
Minisrarstvo životne sredine i prostornog planiranja ne bi imalo nikakve finansiske izdatke oko procedure legalizacije. Udruženja bi postojećom logistikom i potrebnim finansijama zaokružila ceo proces legalizacije.
Gore pomenuti predlozi odnose se na proceduru
prijave i legalizacije čivanja i odgoja kućnih ljubimaca a ne na prijavu odgajivačnica.Jako mali broj ljudi u Srbiji prijaviće odgajivačnucu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta koja će ići po nešto drugačijoj proceduri.
Akcenat je stavljen na problem koji se tiče velike većine ljubitelja ptica u Srbiji.
Prijava i legalizacija čuvanja i odgoja kućnih ljubimaca u smislu hobija a ne kao privredna delatnosta.