Odgajivači ptica, kriminalci ili ljubitelji životinja

guld ::

alanne drze za tvoju informaciju ja cuvam egzote a one nekostaju kao ti krstokljuni nego mnogo vise a ja u pticarniku trenutno imam ptica za pedeset pari krstokljuna ko je bio kod mene zna a bilo je dosta njih tako da o finansijama necemo pricati jer to nisu PPFE pa razapni mrezu i hvataj a dok ne dodje legalizacija pazite sta radite jer kako kaze nasa stara poslovica NIJE LOPOV ONAJ KO KRADE NEGO ONOG KOG UHVATE.
pozdrav!!!!!!!

Sto se mene tice imao ti da bogda jos toliko tako da meni nije krivo a koliko sta kosta ni to me ne interesuje ali sva prica se svodi oko prodaje da je ponudio da ce da ih casti svi bi rade volje bili da ih udome toliko o tome.Pozdrav tebi a o uzgoju razlikujemo se u hobiju tako da nemamo iste dodirne tacke.
Sto se tice tih zastitara ili kako ih god zovete neka slobodno dodju a kako ce se zavrsiti ja jedino znam moj ishod i tako sam ga zacrto pa ko sta ponese.

alanne druze sto se cimas oko PPFE kad si ti drzavljanin druge drzave i zakoni koji vaze ovde nevaze u Crnoj Gori i zasto ti uopste vodis polemiku oko toga staje po zakonu a sta ne mislim da ti nisi kompetentan da pricas o tome, da ti bistris politiku oko zastitara kad bude neki takav zakon u crnoj gori e tad se ti lepo ukljuci a dotad gledaaj,citaj i uci!!

guld ::

alanne druze sto se cimas oko PPFE kad si ti drzavljanin druge drzave i zakoni koji vaze ovde nevaze u Crnoj Gori i zasto ti uopste vodis polemiku oko toga staje po zakonu a sta ne mislim da ti nisi kompetentan da pricas o tome, da ti bistris politiku oko zastitara kad bude neki takav zakon u crnoj gori e tad se ti lepo ukljuci a dotad gledaaj,citaj i uci!!

Ja u opste nisam vodio polemiku nego sam odgovarao na tvoje osude a najmanje imam kritike protiv PPFE-a sto se tice njih u potpuno se sa njima solidarisem jer pokusavaju da socijalizuju svjest o uzgoju faune evrope za razliku prijatelju od tebe i takvim slicnim iz drugih oraganizacija koji ste spremni da drzite predavanja bez ikakve osnove ili zaledjine sto se tice argumenata.Kolko sam ja kompetetan to nije ovdje bitno jer koliko vidim nisi ni ti jer vodis uporno pricu o PPFE - u a gajis egzote .Na kraj krajeva nisi toliko ni bitan da bi stobom vodio bilo kakvu polemiku o tome dje cu ja da ucim sigurno od tebe necu ima bogu hvala literature dje su pametniji i od tebe i od mene pisali a to sto ti i takvi ko ti ne priznajete to je vas problem.

mozda vi imate ORGANIZACIE mi imamo UDRUZENJA i bilo kako bilo samo ti uci iz literature pa kad naucis onda se javi da nam ti malo razjasnis neke stvari a ljudi iz PPFE a iz Srbije su, e oni ce da vode rec dzbe si ti obojen na avataru ali nas zakon kod vas nevazi zato neznam sto se ti bakces oko zakona,zato uci pa kad kod vas bilo koje UDRUZENJE pokrene nesto ovako ti nih uci.
nista zlo namerno niti ima bilo koje veze sa nosto neljudsko zato nemoj da se ljutis ali moras da ucis i da edukujes pticare u Crnoj Gori a ne ovde jer ti je dzaba i kad se bude izglasala legalizacija nece vaziti kod tebe pa samim tim nista ne dobijas uplitanjem u nesto sto je van tvog domena.

ha ha ha ha ti si komedija od covjeka ili si prirodno g...........

Vidi komedijo predji malo na drugu temu jer nemas dovljno kapaciteta nemoj da te glava boli od razmisljanja.
A vidio si da sam ofarban bravo !!!

pa ja mozda i nemam kapaciteta ali ga ti imas kao NOKIA 3210 pa i malo manje a sto se boje tice vidim da si obojen ali u CRNO hehehe.

pa odlicno ko nokia a i maska mi je super je crna ha ha ha ha

Kako je u Nis a kapacitetu inace znam neke veoma kvalitetne pticare iz Nisa svi li ste isti

Tacno je bog bacio neko proklestvo na taj Nis kad su takvi kao ti tamo

Ako ste se ispraznili da krenemo dalje. Zokica je pokrenuo jednu vrlo intereantnu temu, dajte da je iskoristimo da naučimo svi nešto iz svega ovoga a što je nabitnije da nadjemo neko rešenje za problem. Ima dosta problema oko tih ptica u Srbiji, što više ulazimo u problematiku umesto da se stvar razjašnjava zaključujemo da na kraju ispade da ništa nije onako kako smo mislili svi mi ranijih godina.

Veoma interesantna stvar je i to sa prodajnim berzama, igrom slučaja držao sam nekoliko radnji sa kućnim ljubimcima čak i proizvodnju istih, znam da sam za svaku životinju koju sam trebao da transportujem morao da posedujem dokumentaciju izdatu od strane veterinara, najžalosnije je to što je takva dokumentacija bila potrebna i za transportovanje od proizvodnje do radnje (nekih 500 metara). Sećam se da su tražili i posebne uslove transporta pa čak i dezinfekciju vozila. Ne verujem da se nešto promenilo u tom delu.

Muči me jedno pitanje, da li treba da radimo kako svi rade ili treba da radimo kakao treba ? Zar nije bolje ako postoji neki problem u zakonu ako su neke tačke zakona neprimenljive u praksi da se borimo za to da se izmene i prilagode nego da svesno kršimo nešto pravdajući se da je država kriva jer su zakoni loši?

guld ::

mozda vi imate ORGANIZACIE mi imamo UDRUZENJA i bilo kako bilo samo ti uci iz literature pa kad naucis onda se javi da nam ti malo razjasnis neke stvari a ljudi iz PPFE a iz Srbije su, e oni ce da vode rec dzbe si ti obojen na avataru ali nas zakon kod vas nevazi zato neznam sto se ti bakces oko zakona,zato uci pa kad kod vas bilo koje UDRUZENJE pokrene nesto ovako ti nih uci.
nista zlo namerno niti ima bilo koje veze sa nosto neljudsko zato nemoj da se ljutis ali moras da ucis i da edukujes pticare u Crnoj Gori a ne ovde jer ti je dzaba i kad se bude izglasala legalizacija nece vaziti kod tebe pa samim tim nista ne dobijas uplitanjem u nesto sto je van tvog domena.

Mislim da ovom razgovoru nije mesto na ovoj temi, cak ni ovoj temi nije mesto u delu za legalizaciju uzgoja, nadam se da ce to admini da srede, ali morao sam da se umesam i razjasnim neke stvari to sto je ALANN ``obojen u crno`` znaci da je on urednik foruma, a sta to znaci trebalo bi da stoji u temi ``PRAVILA FORUMA`` cini mi se da to tamo ne stoji pa i za to molim admina da to ispravi.
Ali ja cu vam reci da urednik na forumu ne znaci i funkciju u udruzenju PPFE. tako da za tu vrstu ``obojenosti`` nije bitno dali je neko iz Srbije ili ne.
Funkcije u udruzenu i imena ljudi koje ih obavljaju mozete videti u temi ``UDRUZENJE PPFE.`` ili u biltenu udruzenja.
Sto se ``alann``-a tice on je s`moje tackle gledista iskusni odgajivac i ljubitelj ptica od koga bi svi mi mogli da naucimo po nesto a ticu ga se nasi zakoni i pravilnici iz prostog razloga jer je izlagao (i verujem da ce izlagati i ubuduce) na izlozbama u Srbiji koje je organizovao SOF. i kao jedan od izlagaca morao je (bar bi trebalo) da bude upoznat sa zakonima i pravilnicima na tim izlozbama, a to sto nije ili je drzan u zabludi nije krivica nikoga od izlagaca ili ucesnika vec ORGANIZATORA tih izlozbi i berzi.

o ovome bih imao jos puno ali ne zelim da produbljujem sve ovo.
Ukratko pozdravljam sve odgajivace, ljubitelje i zastitare u Srbiji ali i one van nje i pozivam sve raspolozene ma gde bili da se ukljuce u zastitu i rade za dobrobit ptica ne samo u Srbiji vec i sirom Evrope jer ovo i jesu PPFEvrope.

pozdrav i hvala.

Ocigledno Milane imate problem medju samim odgajivacima kojima nije stalo da funkcionisete kao sav ostali svijet.Nekolicini ocigledno nije stalo do regulisanja uzgoja PPFE pa se zustro bore protiv toga da se usvoje zakoni o uzgoju jer je lakse komercijalizovati svoje ljubimce.
Koliko sam primjetio najvisu pompu dizu oko legalizacije ljudi koji gaje egzote i uopste nemaju dodirne tacke sa PPFE i kad se iznesu argumenti kada i gdje se takmice ptice fauna evrope nastaju uvrede i omalovazavanja.
Nadam se da ce se uskoro prihvatiti zakoni i regulative o uzgoju faune Evrope pa da se proslavi necija neuspjela zloba.

ova tema je postala bas interesantna........tako i treba biti.i da se vratim na pocetak,trudicu se da budem vrlo jasah i kratak.

ovaj forum i i udruzenje se zove ppfe (ptice pevacice faune evrope ,za one koji to ne znaju ili se prave glupi),pretpostavljam daq je automatski to ciljna grupa.
naj vaznije je da mi "svi"ovde volimo ppfe i da ih cuvamo kako najbolje znamo.pitanje je sad odakle nama SVIMA PPFE;NE BERU SE NA DRVETU ;NE RASTU U SAKSIJI;NE PADAJU S NEBA:::::::::::::::::::ZNACI DA SMO IH KUPILI ,DOBILI NA POKLON ,ILI UHVATILI...SASVIM JE NEBITNO.HOCU DA KAZEM DA BISMO NESTO LEGALIZOVALI MORAMO TO I POSJEDOVATI:LEGALIZOVACE SE SAMO ONE PTICE KOJE ODGAJIVAC BUDE IMAO U SVOM VLASNISTVU:


STAVITE PRST NA CELO SVI I RAZMISLITE DOBRO ::::::::::::::ODAKLE SVIMA VAMA;TJ:NAMA PPFE (OVO JE REPLIKA MOG OGLASA ZBOG KOG JE I OTVORENA OVA TEMA)

Bravo Borise ovo sto si napisao je poenta cele rasprave,ti si to uvideo ali veliki broj pametnjakovica to nece da uvidi namerno i prave se ludi na tu temu kao da im je ptice stvorio Carobnjak iz Oza,kad se pomene sama rec HVATANJE odma okrecu glavu i zgrazavaju je A NE PITAJU SE ODKLE IM TE PTICE U KAVEZU BAREM ONE SA KOJIMA SU POCELI,i normalno oni nikad nisu hvatali ptice nema sanse da su to radili(svaka cast onima sto to nikad nisu radili).

Upravo tako, na isti način nabavljeni su i papagaji, kanarinci i sve druge ptice koje su kod odgajivača, neko je hvatao, neko je kupio a neko je izlegao.

To i dalje ne opravdava nelegalnu prodaju i sticanje protivpravne imovinske koristi.

Ko je kriv ? Da li onaj ko je pticu kupio na berzi ili izložbi jer je bio ubedjen da je to legalno ili onaj koji je hvatao i prodavao takve ptice to je poenta cele rasprave.

Kao što je AlAN primetio oko ove stvari najviše prašine dižu upravo oni koji nemaju PPFE ili ih ne gaje. Da li su i oni legalni (ljudi koji čuvaju kanarince recimo) ? Ako pročitate zakone i propise shvatićete da nisu ni najmenje legalniji od bilo kog drugog. I njima može da dodje inpekcija i napiše kaznu kao i bilo kome u Srbiji.
Da li je poenta da krivimo državu zbog lošeg zakona ili treba da se potrudimo da se neke stvari u zakonima izmene i prilagode realnoj situaciji ?

Mi upravo to radimo.

Nikada nisam cuo da je bilo koja ptica napravljena u labaratoriji.Da se izvela iz epruvete.

alann ::

Nikada nisam cuo da je bilo koja ptica napravljena u labaratoriji.Da se izvela iz epruvete.

Ja sam siguran da je svaka ptica izvedena iz jajeta, samo jos da neki utvrde sta je starije ptica ili jaje....

bravo.....to je i poenta samo sto to neki znaju ,priznaju ,ne plase se i nije ih sramota.................ocemo da budemo cisti i legalni.......treba od nekud poceti......prst na celo i priznajte bar sami sebi...............................................

Zašto javnost u Srbiji misli da su odgajivači ptica kriminalci ?

uzeto sa http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/moj-put-do-dobre-price-i-nagrade-za-istrazivacko-novinarstvo

Moj put do dobre priče i nagrade za istraživačko novinarstvo
Đorđe S. Padejski, 19/05/2006 , No Comments
tags: nagrada, organizirani kriminal

Polaznik prve generacije programa “Istraživačko novinarstvo i organizirani kriminal” Netnovinar trening centra Medija centra sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo iz Zagreba, koji je dobio nagradu Nezavisnog udruženja novinara Srbije za istraživačku priču “Ptičja mafija u SCG”, napisanu u sklopu ovog edukativnog programa, piše o iskušenjima svog istraživanja.

Maj 2006.

U istraživačkom serijalu o “ptičjoj mafiji”, koji je tokom jeseni prošle godine objavljen na sajtu NetNovinar.org i u listu “Zrenjanin”, uspeo sam da dokažem jednu nepobitnu stvar - da se pod maskom lova na prepelice i grlice, potpuno neometano i veoma organizovano, odvija ilegalni pokolj zaštićenih vrsta ptica u Vojvodini za veliki novac. Dokazao sam i da iza tog oblika ekokriminala nedvosmisleno postoji kriminalna mreža sa strukturom organizovanom poput narko-mafije, gde se na najnižem nivou lanca nalaze lokalni seljaci, lovni vodiči i lovci, a na višem lovno-turističke agencije i izvozna preduzeća. Procenjene minimalne zarade tih kriminalnih struktura na godišnjem nivou iznose oko pet miliona evra.

“Fine” zelene uniforme

Ipak sve je počelo kada sam pre pet godina, kao veoma mlad novinar – početnik, prostom igrom slučaja došao do prvih saznanja o tome zašto se u mom i sličnim gradovima u Vojvodini, tokom avgusta i septembra, okupljaju ljudi u „finim“ zelenim uniformama, a koji se ne spremaju za front. Dok sam radio neku sasvim bezazlenu temu za svoj list, i to odmenjujući kolegu koji prati poljoprivredu, upoznao sam poljoprivrednika koji i danas živi u blizini lovišta. Slučajno je počeo svoju priču rezigniranom pretpostavkom da verovatno neću imati hrabrosti da o njoj nešto napišem. Opisao mi je tada kako izgleda jedan „pohod“, šta se radi i koristi, gde se radi… I bio je u pravu - nisam u to vreme imao ni snage ni mogućnosti bilo šta da objavim.

Prošlo je neko vreme, a onda je objavljena informacija o zapleni „ptičjeg“ tovara iz Srbije, tokom akcije italijanske policije. Uputio sam se u selo koje se nalazi kraj lovišta, pronašao svoj izvor i dobio potvrdu – te ptice su ubijane u mom kraju. Posredno dobijam i optužbe na račun preduzeća „Ribnjak Ečka“, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode „Stari Begej – Carska bara“ i samim lovištem, kao i neka imena i adrese gde se ptice obrađuju pre “izvoza”. Bio sam šokiran.

Odlazim do „Ribnjaka“ i direktora V. Petrovića. Pitam da li njegovo preduzeće isporučuje ulovljenu divljač lovcima iz inostranstva, a on mi (iako je to protivzakonito), sasvim mirno odgovara potvrdno, uz reči da zapravo „Ribnjak“ predaje divljač preduzeću „Lube YU“ (vlasnik Ivan Borovac – danas zvanično osuđeni organizator u “aferi balkanske ptice”). “Nema tu ništa sporno,” rekao mi je tada direktor: “Lovci dođu, poubijaju, pa žele da nose kući. Neki žive ovde, a neki u Italiji, Nemačkoj...”

Objavljujem tada nekoliko tekstova. U jednom direktno iznosim imena čuvara lovišta i izvršilaca u tadašnjim pokoljima ptica, a u drugom optužujem „Ribnjak Ečka“ za organizaciju nezakonitog lova i dovodim u pitanje njihovo dalje upravljanje rezervatom. Međutim, tada kreću i politički pritisci na redakciju, kojima urednici podležu i više ne dobijam prostor za temu, koju od tada praktično pratim u ilegali. Jedini efekti tih članaka bili su to da više nikada nisam mogao da udjem na teritoriju Specijalnog rezervata prirode, a da se predstavim svojim imenom. Jedina moja prednost bile su godine, jer niko od čuvara nije ni pomislio da bi „taj Padejski“ mogao biti mladić od 24 godine i još bejbi-fejs izgleda.

Ljudi od toga hrane porodice

Vrlo retko sam tokom novinarskog rada bio pozivan na “informativne razgovore”. Ipak, nakon pisanja o pticama se i to dogodilo. I pre i posle te prve serije tekstova o ilegalnom lovu na divlje ptice pisao sam o dosta mučnim i riskantnim temama za jednu provinciju, međutim, čini mi se da „služba“ nikada kao tada nije stvarno obratila pažnju na mene. Preko prijateljevog prijatelja dobio sam pozdrav i poruku da bi bilo „zgodno i uputno“ da se tad i tad u to i to vreme javim tamo i tamo, i ispričam sve što znam o tom “tzv. kriminalu”.

Otišao sam, naravno. Susret je počeo sasvim prijateljski, uz uveravanja da smo na istom zadatku, ali sa ozbiljnim upozorenjem, ili prestrašivanjem, da „zbog interesa istrage“ ne smem čak ni rodjenoj supruzi otkriti detalje razgovora. Onda su krenula pitanja: od koga sam ja to čuo, ko je to mene prevario, da li znam da je taj i taj što mi je to ispričao u stvari kriminalac, pa za koga ja sve ovo radim, pa zašto ja njima sad pravim pos’o...

„Zašto si ti dečko pisao o tome kad svi znamo da se 30 godina to radi? Ljudi dolaze da se ispucaju, debelo za to plaćaju, žele da ponesu ulov i tu nema ništa loše. Ti znaš da od tog posla ovde ljudi u selima hrane porodice i preživljavaju u ovom teškom vremenu. Zar ti misliš da je njima lako da to rade?“

Uglavnom sam odgovarao da se sve što znam nalazi u mojim tekstovima, ali mi je nakon tog razgovora prvi put postalo jasno kolike su razmere ovog kriminala.

Nekoliko meseci kasnije podignute su krivične prijave za učešće u nezakonitom lovu protiv Janoša Kovača, vlasnika agencije “Daki-komerc” iz Lukinog Sela, Roberta Husta, vlasnika objekta u kojem su ptice obrađivane, i Zorana Lukića, vlasnika lovno-turističke agencije iz Beograda. Bila je to precizna lista osoba prozvanih u mojim tekstovima. Pritvoreni su, ali su pola godine kasnije svi oslobođeni optužbi, usled nedostatka dokaza.

Direktor preduzeća “Ribnjaka Ečka” takođe je smenjen nekoliko meseci kasnije, ali Ribnjak i danas upravlja Specijalnim rezervatom prirode, ima svoju lovnu agenciju i hotel, i dovodi strance u lov na prepelice i grlice.

A onda je došao NetNovinar

Slanjem prijave na otvoreni konkurs za edukaciju uspeo sam da krajem 2004. godine budem izabran u prvu generaciju regionalnog edukativnog programa istraživačkog novinarstva "Istraživačko novinarstvo i organizirani kriminal" NetNovinar trening centra Medija centra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo Zagreb. Prvobitno sam na samoj edukaciji razmišljao o tome da pokušam da istražim krake „zemunskog klana“, ili trgovinu ljudima, jer je područje u kojem živim važna tranzitna tačka za ilegalne trgovinske kanale iz Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Ipak, treneri istraživačkog novinarstva Saša Leković i Branko Čečen ubedili su me da moram da se vratim „svojoj“ priči. Dobio sam istraživačku metodologiju, prestao da razmišljam o posledicama, primenio pozitivni istraživački koncept, sastavio istraživačku strategiju i listu izvora sa svešću o ograničenim resursima, ali sam zato imao stalne „podupirače“ - trenere.

Najvažnije od svega je bilo očigledno ispravno postavljanje minimuma i maksimuma priče, što su elementi sinopsisa istraživačke priče, o kojem sam učio u NetNovinar trening centru. Nikada pre toga nisam razmišljao o nekim aspektima teme, sve dok sebi nisam postavio pitanja iz tog sinopsisa. Kvalitet odabranog minimuma ove nagrađene priče, koji se takođe određuje u okviru sinopsisa kao „najniži isplativi cilj“ istraživanja, zapravo je bio to što je bio potpuno realan. Sastojao se u tome da dokažem da se krivična dela neometano dešavaju. A da sam dokazao maksimum, odnosno da su u te aktivnosti umešani i vladini službenici, verovatno bi moja priča završila na svim naslovnim stranama u zemlji. Ovako, „uteha“ je dobiti najveću nacionalnu nagradu za istraživačko novinarstvo.

Dobro isplanirana strategija je preduslov za uspeh u bilo kom ozbiljnom poslu, pa i u istraživačkom novinarstvu. Novinar mora biti u stanju da predvidi okolnosti, događaje, da čita tragove i ljude, da ih sagleda iz mnoštva uglova, jer tek ukupnost ovih momenata donosi rezultat.

Češljao sam sve izvore sa kojima sam do tada bio u bilo kakvom kontaktu. Posao koji mi je oduzeo najviše vremena doneo je i novu bazu saznanja o slučaju – digging the net. Internet svakako nudi pregršt informacija ne samo na ovu temu, ali je potrebno utrošiti dosta vremena na njihovo filtriranje i proveru. Posebno je važno biti obazriv, jer objava nečega na internetu nije i dovoljan uslov za potvrdu informacija. Ali je odlično sredstvo za komunikaciju sa izvorima.

Slučaj ugovaranja lova i bivši vodič

Bez obzira što sam na internet prezentaciji agencije „Donavista“ pronašao sve što mi je potrebno, morao sam nekako da potvrdim informacije. Nisam bio siguran da li ću, kada se pojavim na vratima, dobiti ono što mi treba, pa sam se odlučio da telefonom ugovorim lov. Predstavio sam se svojim imenom i već posle nekoliko minuta službenica mi je dala potvrdu da ova agencija pristaje na “posebne” uslove. Za mnogo poznatiju agenciju „Kraljevska prepelica“, poslužio je teren.

Prave informacije dali su mi razgovori sa nekoliko aktivista Društva za zaštitu divljih ptica, nabavio sam sudske spise o dosadašnjim postupcima, informacije iz Italije i Hrvatske, kao i podatke o akciji “Balkanske ptice”. Ipak, najvažnija stvar koja se u ovom slučaju desila jeste svedočenje i potvrda čoveka koji je godinama bio u ovom poslu. Bivši vodič, koji to više ne radi, ali je i dalje u stalnom kontaktu sa “organizacijom”, kroz nekoliko susreta mi je ispričao, iz prve ruke, detaljno, kako se odvija jedna “small game hunting” tura, šta se dešava sa pticama, a šta sa klijentima posle lova.

Ni danas se nešto preterano ne kaje, smatrajući da je samo radio svoj posao. U šali mi je ponudio da me “ubaci”, da zaradim i ja neki evro, ali pod uslovom da nikako ne smem da pišem o tome, već stvarno da radim. “Pa za samo dva dana možeš da zaradiš tvoju novinarsku platu. Znaš engleski, pametan si dečko i još toliko znaš o lovu,” ubeđivao me je.

Čini mi se da je u očiglednom uspehu priče, pored svega navedenog i dugotrajnog bavljenja temom, odlučivalo još nekoliko važnih stvari: opravdani javni interes, prikrivanje kriminalnih radnji, kretanje novca, zaštita životne sredine i način predstavljanja u javnosti. Jer, priču o krijumčarenju ptica sa Balkana, uglavnom za potrebe italijanskih trpeza, niko do kraja nije istražio, već je mnogo toga ostalo na pretpostavkama. Takođe, nisu ponuđeni ni odgovori na pitanje da li se još neke organizovane grupe bave tim poslom.

Ni pre nagrade, a ni sada, ne mislim da je priča zaokružena. Ipak, potrudio sam se da je sagledam iz svih meni dostupnih uglova i izvora, a to je ono što su i članovi žirija koji mi je nagradu dodelio isticali kao vrednost moje istraživačke priče.

Ovo je posebno interesantno!
uzeto sa http://www.sloboda-za-zivotinje.org/sr/patnja-zivotinja/lov-i-ribolov/balkanske-ptice-dokazi.html
Balkanske ptice - dokazi
ČETVRTAK, 02 MART 2006 22:32 UDRUZENJE
1 2 3 4 5
(0 glasova, ocena 0 od 5)
Milioni evra od sokola i štiglica

Društvo za zaštitu divljih ptica dostavilo je policiji spisak osoba za koje se osnovano sumnja da pripadaju "ptičjoj mafiji" u našoj zemlji.
Predsednica Društva za zaštitu divljih ptica, Aleksandra Tadić, uputila je pismo pod naslovom "Afera 'Balkanske ptice' i dalje traje- vreme je za dokaze" policiji, nadležnim ministarstvima i šefovima poslaničkih grupa Skupštine Srbije. Uz ovo pismo prosleđen je i CD koji bi trebao da potvrdi sve što je napisano u kratkom dopisu u kojem se traži da se stane na put "kriminalcima u ovoj oblasti".





Na CD-u se nalaze snimci telefonskih razgovora aktivista društva, koji su se predstavljali kao potencijalni kupci, sa članovima Udruženja odgajivača koji pripadaju Savezu organizacija za odgoj ptica Jugoslavije u gradovima Srbije. U tim telefonskim razgovorima oni detaljno objašnjavaju kako hvataju ptice, za koliko ih prodaju, kolika je vrednos odredjene vrste ptice, ako se "kupuje na veliko ili na malo" . Ti snimci su očigledan dokaz da kod nas postoji "ptičja mafija", jedna od pet najrazvijenijih u Evropi, koja na prodaji ptica odlično zarađuje.

Aleksandra Tadić ,u pismu jos kaze da su prve dve godine u aferi "Balkanske ptice" ubijene 120.702 ptice. Ovaj posao je onima koji su se time bavili, prema našim, ali i procenama evropskih stručnjaka, doneo oko milion evra.".Na snimku koje je društvo dostavilo šefovima skupštinskih poslaničkih grupa i policiji nalaze se imena i razgovori sa nekim od onih koji se ovim poslom bave, a među njima ima i predsednika Udruženja i članova Upravnog odbora Saveza odgajivača u pojedinim gradovima, zatim sudija za ocenjivanje ptica, autora knjiga i urednika biltena tih sudijskih organizacija. Iz snimljenih razgovora očigledno je ko se bavi nelegalnim lovom i trgovinom zaštićenim ptičjim vrstama u našoj zemlji i nelegalnim monstruoznim inžinjeringom ukrštanja divljih ptica sa kanarincima ili nekom drugom egzotičnom pticom, zarad prodaje restoranima u kojima su ptice "na meniju".

Cena ptica pevačica, kada se prodaju na veliko, kreće se oko tri evra. Otkupe se za tako male pare, a dok stignu do krajnjih kupaca u Evropi, oni najlepši primerci dostižu cenu i do 100 čak 200 evra.. Reč je o štiglicima, zelentarkama, konopljarkama, običnim zebama, slavujima i kosovima, pticama pevačicama . Sve ovo dešava se i posle afere "Balkanske ptice". To je najveći zabeleženi masakr divljih ptičjih vrsta u istoriji Evrope. Tada su novembra 2001. godine na italijanskoj granici samo u jednoj hladnjači pronađene 120.702 ptice ubijene na teritoriji naše zemlje.

Na problem desetkovanja naše ptičije populacije i dovođenja do istrebljenja nekih ptičijih vrsta Društvo za zaštitu divljih ptica upozorava odavno. Posebno alarmantno stanje je kada su u pitanju sokolovi i orlovi, jer su oni na posebnoj ceni. Kod nas ima ljudi koji se bave odgajanjem orlova i sokolova, muče ih i čuvaju za kupce. Kupci iz arapskih zemalja spremni su za njih da plate i do 60 000 evra. Naši prodavci ih prodaju za 10 000 do 20 000 evra, čime se ova vrsta ptica potpuno istrebljuje iz naših šuma i planina‚‚-stoji u pismu Aleksanre Tadić, Predsednice Društva za zaštitu divljih ptica.

uzeto sa
http://www.sloboda-za-zivotinje.org/sr/patnja-zivotinja/lov-i-ribolov/ptice-padaju-po-nalogu-bosova.html

Ptice padaju po nalogu bosova
NEDELJA, 09 DECEMBAR 2007 21:59 UDRUZENJE
1 2 3 4 5
(1 glas, ocena 5.00 od 5)
LOVAČKA MAFIJA : KRIVOLOV UZIMA DANAK U SRBIJI (7)

Ptice padaju po nalogu bosova

Italijanski lovci dnevno ubijali u Srbiji i po hiljadu ptica, a onim manje veštim na obaraču domaće lovokradice pomagale su da ispune beskrupuloznu „normu“. Veliki maheri italijanskim lovcima organizovali su i orgije. MUP izbegava da se bavi masakrom više od dva miliona divljih i zakonom zaštićenih ptica



U Srbiji je od 1995. do 2001. godine u krivolovu pobijeno, a zatim prokrijumčareno u Italiju više od dva miliona divljih, ali zakonom zaštićenih ptica. Ovaj „biznis“, težak desetinu miliona evra, odvijao se posredstvom srpskih firmi registrovanih za lovni turizam - „Lube Ju“, vlasništvo Ivana Borovca iz Sombora, i „Erik - Mir“, vlasništvo Mire Milićević iz Kruševca. U najveći masakr ptičjih vrsta ikada zabeležen u Evropi bili su uključeni i italijanski državljani Lučijano Belentani, Enriko, Frančesko i Đuzepe Rampazo i Vitorio Tamboli. Svi akteri ovog nezapamćenog zločina priznali su navode optužnice i pravosnažno su osuđeni u Italiji, međutim u Srbiji se još čeka na sudski epilog.
- Po krivičnoj prijavi Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije, pred opštinskim sudom u Somboru pune dve godine je vođena istraga o aferi „balkanske ptice“. Iako smo, zahvaljujući saradnji sa italijanskom šumskom policijom, sudu u Somboru dostavili obilje dokumenata i dokaznog materijala, opštinski javni tužilac Bogdan Jovanović po treći odbija da podigne optužnicu i opet zahteva proširenje istrage. Izgleda da se pokretanje krivičnog postupka protiv organizatora ovog zločina sabotira sa svih strana samo da na površinu ne bi isplivala imena čitave armije onih koji su svesrdno pomagali i omogućili da se godinama neometano odvija krijumčarenje ptica. A u to su umešani mnogi, od čelnika lovačkih udruženja do funkcionera u resornim ministarstvima i državnim službama. Pa nisu valjda ovih sedmoro osuđenih u Italiji svojeručno pobili tolike ptice i sami ih prošvercovali. Za njih je u Srbiji radila uigrana lovačka mafija, a to je na kraju potvrdila i italijanska tajna policija - izjavila je Aleksandra Tadić, predsednik Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije (DZDPJP).

Lažnog grofa kovali u zvezde

Ona je ispričala da je posle 19. septembra 2004. godine, kada su hrvatski carinici na granici sa Srbijom zaplenili kamion sa novih 10.000 mrtvih ptica, italijanska policija utvrdila da je vlasnik ovog tovara Italijan Pijetr Arvedi di Emilei, poznatiji kao „Grof“. Mada je italijanska policija duže vreme tragala za ovim kriminalcem i lažnim grofom, njega je, kako kaže Tadićeva, tadašnji srpski državni aparat predstavljao kao „plemića i bogatog investitora u lovišta i lovni turizam u Srbiji“. Doduše, preko njegove agencije za lovni turizam godišnje je u Srbiju dolazilo na hiljade italijanskih lovaca, ali su sadržaji pojedinih „turističkih aranžmana“ uključivali i kriminal najgore vrste i bili su vešto prikrivani od javnosti. Pošto je utvrđeno da „Grof“ nije jedini Italijan upetljan u mutne poslove „lovačke mafije“, italijanska policija je oformila tim agenata i ubacila ih među svoje lovne turiste.

LOVOKRADICE ZGRNULE MILIONE EVRA

Prema procenama DZDPJ, u Srbiji se godišnje uhvati ili ubije više od 500.000 ptica pevačica, najčešće iz porodica zeba, drozdova, grmuša, vrabaca, senica, ševa i drugih. Prodaju se i krijumčare, a cene su od pet do 150 evra po komadu, u zavisnosti da li su žive ili mrtve. Najveće tržište za mrtve ptice je u Italiji.
Od ptica grabljivica na meti lovokradica su najčešće sokolovi, orlovi, jastrebovi, eje i lunje. Godišnje se na tržišta Bliskog istoka i zapadne Evrope prokrijumčari oko 1.000 živih ptica, a prodaju se po cenama od 500 do 50.000 evra po komadu.
U Srbiji se godišnje pobije između 500.000 i milion barskih ptica - patki, gusaka, čaplji, gnjuraca, kormorana i barskih koka. Na crno se prodaju po cenama od 10 do 100 evra po komadu, a najveće tržište je Italija.

PAŠTETA OD SLAVUJEVIH JEZIKA

Afera „balkanske ptice“ bila je i ostala najveći zabeleženi masakr divljih ptica u istoriji Evrope. Zločin je obelodanjen posle operacije izvedene u noći između 16. i 17. novembra 2001. godine, kada je na granici sa Slovenijom italijanska policajca zaplenila hladnjaču sa više od 120.000 ptica pobijenih u Srbiji. Većinu od 84 vrste činile su zakonom zaštićene ptice iz roda pevačica: slavuji, senice, ševe, laste, vrapci, štiglici, voljići, drozdovi, treptaljke, zelenarke i druge. Samo ovaj tovar vredeo je više od milion evra. Inače, na trpezama bogatih Italijana najveći specijalitet je pašteta od slavujevih jezika. Za 50 grama ove „poslastice“ potrebno je ubiti 500 slavuja.
- Izveštaj tajne policije je bio frapantan. Još pre dolaska u Srbiju lovci mogu da biraju „oblik“ svojih aktivnosti. Najviše se traže „aranžmani“ koji, sem po lovištima, uključuju i lov po nacionalnim parkovima i drugim zakonom zaštićenim dobrima. U takvoj vrsti lova ne postoje nikakva ograničenja. Neometano se ubijaju sve vrste ptica, a one zakonom zaštićene predstavljaju i najveću „atrakciju“. Takođe, nema ni ograničenja u količini ulova, pa je često u danu ubijano i do 1.000 ptica po lovcu. Za one manje vešte na obaraču, koji ne uspeju da upucaju ptica koliko bi želeli, to pa narudžbini odrađuju domaće lovokradice. Male ptice pevačice, pošto ih je teško ubiti puškom, hvataju se žive, obično mrežama, a zatim se ubijaju zavrtanjem šije. Nekim pticama su lomljena krila pa su tako obogaljene bacane u vazduh ili puštane da trče pred nišanima italijanskih „turista“. U nedostatku druge mete redovno se puca na domaću živinu i golubove. Za one „ekstravagantnije“, sa posebnim kulinarskim afinitetima, nabavljaju se primerci od odgajivača egzotičnih ptica. Pored lova, za ove „lovne turiste“ organizuju se i posebne noćne zabave - uz neograničenu količinu alkohola, droge i prostitutki. Utvrđeno je da se, pored lokalnih prodavačica ljubavi, često angažuju i strane državljanke, a bilo je i slučajeva da su prostitutke dovođene čak i sa Karipskih ostrva. Tako se „turistički“ masakr preko dana noću završava orgijama. Posle nekoliko dana divljanja, zadovoljni „lovni turisti“ vraćaju se kućama, ali bez lovine, jer je ne mogu legalno uneti u Italiju. Pobijene ptice čuvaju se u zamrzivačima, dok „turističke agencije“ ne organizuju krijumčarenje iz Srbije u Italiju - kazala je Aleksandra Tadić.

Umesto podrške - pretnje

Ona je istakla da je Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije odmah po dobijanju izveštaja italijanske tajne policije počelo da se obraća svim nadležnim državnim institucijama i da nudi dokaze o delovanju „lovačke mafije“ u Srbiji. Međutim, umesto podrške, usledile su anonimne pretnje. Tadićeva kaže da su joj milion puta pretili da će završiti u plastičnoj kesi ili da će joj baciti bombu u kancelariju. Čak joj je, kako tvrdi, pretio i jedan sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu.
- Početkom 2002. godine išli smo na sastanak sa ljudima iz Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, ali su nam rekli da se oni time neće baviti. Isti odgovor, ali u pisanoj formi dobio je i sud u Somboru, kada je počela istraga o aferi „balkanske ptice“ - naglasila je Tadićeva.
Predsednica DZDPJ kaže da u Srbiji više nema nijedne ptičje vrste čija je populacija u porastu, da svega nekoliko održava broj na istom nivou, dok je kod ostalih stravičan pad u poslednjih deset godina. Tadićeva opominje da Srbiji preti da veoma brzo ostane bez mnogih ptičjih vrsta ukoliko se kriminalcima i korumpiranim državnim službenicima omogući da se i dalje bave svojim „aktivnostima“, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nastavi da se prema prirodnim dobrima ponaša kao prema svojoj privatnoj svojini.

Autor:
Borislav Dodoš

OBRATITE PAŽNJU NA BOLDOVAN TEKST!!!

UZETO SA

e nalazi odmah iza trgovine drogom i oružjem.

Srbija i Crna Gora ubrajaju se u prvih pet zemlja u Evropi po ovoj vrsti kriminala. A mnogi krijumčari životinja trguju primercima koji po kilogramu “vrede” više od kilograma kokaina ili heroina, kaže se u jednom CITES-ovom saopštenju, kojim se od nacionalnih vlada zahteva snažnija akcija protiv krivolovaca i krijumčara.

Prema procenama nekoliko domaćih organizacija koje se direktno ili indirektno bave brigom o pticama u našoj zemlji godišnje u ilegalnom poslu šverca ptica nestane blizu milion različitih primeraka, a više od polovine čine štiglići, slavuji i druge ptice pevačice.

Najčešće iz porodica zeba, drozdova i grmuša, strnadica, vrabaca, voljiće, senica, i ševa, ptice pevačice se prodaju ili krijumčarežive ili mrtve, a cena po ptici počinje od pet i može dostići čitavih 150 evra po komadu, u zavisnosti od tržišta na kojem se prodaje.

Barske ptice po brojnosti zloupotreba čine drugu skupinu, među kojima se nalaze patke, guske, čaplje, gnjurci, kormorani, barske koke i ostale, i na crnom tržištu se uglavnom nalaze mrtve, po ceni od deset do 100 evra za pticu.

Takozvani bastardi, ptice nastale genetskim inženjeringom, ukrštanjem divljih ptica pevačica sa nekom ezgotičnom pticom, prodaju se mnogo manje i to žive, a cena im je od 100 do 200 evra po komadu.

Pticama grabljivicama, najčešće iz porodica sokolova i orlova, jastrebova, eja i lunja, trguje se naravno živim primercima, a njihova cena kreće se od 500 do neverovatnih 50 hiljada evra.

Ako pretpostavimo da iz Srbije i Crne Gore godišnje nestane samo milion “najjeftinijih” ptica pevačica, po najnižoj ceni od 5 evra po primerku, dolazimo do neverovatnog podatka - kod nas se u ovom poslu okrene najmanje 5 miliona evra za godinu dana.

Kako se ptice kupuju za najrazličitije potrebe, od konzumacije do odgoja, njihovu krajnju finansijsku vrednost zapravo i nije moguće proceniti, potvrđuje vrsni poznavalac ove problematike, Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica Srbije i Crne Gore.

Deo ptica definitivno je namenjen ponudi u italijanskim restoranima, gde porcija nekog od jela može da se kreće i do 200 eura, pa je zato svakako teško proceniti stvarne zarade “ptičje mafije”.

- Postoje tri glavna ogranka ptičje mafije, objašnjava Tadićeva. - To su pre svega trgovci živim ili mrtvim pticama pevačicama, zatim sa njima blisko povezane legalne i nelegalne organizacije lovnog turizma (šverc mrtvih ptica) i trgovci živim pticama grabljivicama.

Prva dva ogranka imaju često veoma bliske veze i tesno sarađuju, jer sitne krivolovce i trgovce agencije angažuju kako bi im preneli robu preko granice, ili zbog hvatanja ptica, koje im inače služe za lakši odstrel.

Tadićeva je ubeđena da iza svega toga ne stoje samo italijanski lovci turisti, već mreža kriminala sa strukturom organizovanom poput narko-mafije. Na najnižem nivou su lovci, ali su u proces obrade ptica uključeni i lokalni seljaci.

Po selima u Vojvodini su podignute ilegalne, pokretne, priručne radionice u kojima se, prema saznanjima Tadićeve, ptice obrađuju. Prostorije adaptirane za tu vrstu delatnosti često se dislociraju. To su ilegalna postrojenja iz kojih čak i zakonom zaštićene vrste ptica izlaze očerupane, bez glava, očišćene od iznutrica.

Prema njenoj proceni, oko hiljadu ljudi angažovano je u ilegalnom poslu šverca, a osim lovaca i lokalnih seljaka, tu su i radnici po lovištima, zatim u raznim državnim institucijama, carini, ministarstvima...

Prisutni su svi elementi organizovanog kriminala. Postoji zločinačko udruživanje u činjenju krivičnih dela, zato što organizacije imaju prave odlike mafije, ostvaruju se ogromni profiti, zna se ko naredjuje, zna se ko sluša i izvršava.

Ptice uglavnom „putuju“ preko Crne Gore, Makedonije, Kosova, te BiH, a ka Hrvatskoj od nedavno nešto ređe, jer je hrvatska carinska služba pooštrila kontrole. Uglavnom su u pitanju granični prelazi bez veterinarskih kontrola.

Novica može sve

Snimci telefonskih razgovora za koje aktivisti Društva za zaštitu divljih ptica tvrde da su nedavno vodili sa članovima udruženja odgajivača ptica u Srbiji, a predstavljajući se kao potencijalni kupci ptica, potvrđuju neke od navoda Tadićeve.

U jednom od razgovora, za koji aktivisti društva tvrde da je vođen sa autorom knjige „Standardi za ocenjivanje ptica“, aktuelnim predsednikom Upravnog odbora Saveza odgajivača i sudijom za ocenjivanje ptica, Slobodanom Kulićem, čuje se:- I ako trenutno nešto nema, Novica može da ulovi šta vi hoćete, samo kad mu ja naredim... Šumske ptice se mogu nabaviti kod odgajivača, sa nekim malim predostrožnostima, jer znate da je to zabranjeno – ali vas kod kuće niko neće kontrolisati... Štiglić je i meni možda najlepši primerak ptice... Pa, o cenama ne bih preko telefona... A na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu se koristi i moja knjiga – govori između ostalog Kulić „potencijalnom kupcu“.

Vodič - insajder

Dugogodišnji radnik u lovnom turizmu (izvor koji je želeo da ostane anoniman), koji je ovaj posao napustio pre nekog vremena, potvrdio nam je da se u poslu dovođenja stranaca u lov po Vojvodini okreće odličan profit.

On kaže da prosečni trodnevni (vikend) boravak stranog lovca (uglavnom iz Italije, Nemačke, Holandije) na tzv. „small game hunting“ u Vojvodini, može da košta i preko 2000 evra, izuzimajući neke dodatne troškove, kao što su put, viza i dr.

Agencija uzima oko 2000 evra po klijentu, a u zavisnosti od „aranžmana“, klijent mora platiti i vodiče, koji minimalno uzimaju 50 evra dnevno – kaže on.

Vlasnik agencije za koju je radio, bio je u veoma bliskim kontaktima sa bivšim predsednikom SAD-a, Džordžom Bušom starijim, a ne redak korisnik usluga ove globalne agencije za lovni turizam bio je i Silvio Berluskoni, aktuelni italijanski premijer. Tako je i lista „visoke“ i „srednje“ klijentele ove agencije poprilično duga.

On objašnjava da agencija vrlo jednostavno obezbeđuje lovišta. Sa nekim lovačkim udruženjem, koje ima pravo gazdovanja nad lovištem, sklapa se interni dogovor o „zakupu“ lovišta, odnosno lovnih dozvola za period kada su „aktuelne“ određene vrste (kao na primer prepelica i grlica od 1. avgusta do 20. septembra).

Agencija takođe može da dobije i samo lovište na korišćenje od Ministarstva poljoprivrede. Istovremeno, sklapaju se dogovori i oko smeštaja, inostrani lovci borave u hotelima u Vojvodini, a desi se i da agencija zakupi kompletan hotel, ili odmaralište, koje onda dobije karakter smeštaja „zatvorenog“ tipa. Naravno, dolaze u obzir i smeštajni kapaciteti koji se nalaze u blizini lovišta.

- Grupe klijenata se dočekuju automobilom na surčinskom aerodromu i trudimo se i mi i oni da što manje primetno provedu boravak u našoj zemlji i za to su uvek bili najbolji hoteli zatvorenog tipa – kaže insajder koji nije želeo ni da potvrdi, ali niti da demantuje priče o povezanosti agencije sa javnim kućama, odnosno prostitucijom, ali se na taj pomen nasmejao i odgovorio: „Pa, služimo narodu“.

- Za provode inostranih lovoturista po Vojvodini, uvek je obezbeđeno najbolje piće, kaže insajder, i najbolja klopa – divljač. Jedino je nevolja što oni ono što ulove žele i da ponesu sa sobom. E tu definitivno prestaju lov i lovni turizam, a počinje krijumčarenje.

Poznati i nepoznati turistički lanci

A kako izgleda jedan aranžman, objašnjava i Tadićeva: - Tu ima svega i svačega. Od prostitutki do droge, a lovci pucaju u šta stignu i gde stignu, pa tako pijani i drogirani ne mogu ništa ni da ubiju, pa angažuju nekoga da im ulov donese – kaže ona i dodaje da je u aferi „Balkanske ptice“ bilo dokazano da ševe nisu mogle biti ubijene u letu, nego da su im prethodno čupana krila.

- Zapravo su bacane u vazduh ili su puštene da trče kao pilići, kako bi loši lovci uživali pucajući u lake mete. A to što su u tovaru pronađene i neke egzotične vrste ptica, koje liče na štiglice, govori da je na nekim mestima nestalo domaćih vrsta, pa su morale biti „angažovane“ i egzotične.

- Ovde agenciju i dalje može da otvori ko hoće, iako je Ministarstvo poljoprivrede saopštavalo da će uvesti ozbiljnu kontrolu lovnih agencija. Te agencije ne moraju da saopštavaju koga dovode, kada dolazi, dovoljno je da imaju registrovanu delatnost – kaže Tadićeva. - Lovne agencije su početak i kraj priče o „ptičjoj mafiji“, kaže ona.

Telefonskom proverom saznali smo da novosadska agencija „Donavista“ (www.donnavista.co.yu) ovih dana sasvim uredno prima ponude za lov na prepelice, grlice i barske ptice.

Interesantno je da ova agencija, bez obzira na očigledno potencijalno krivično delo, u svojoj ponudi na sajtu ima postavljen tačan broj ptica koje kupac aranžmana dobija i uslugu izvoza, plus sertifikat veterinara . Naravno, sve piše na engleskom jeziku.

Doslovce stoji: „40 quails shooting and export“ („četrdeset prepelica, pucanje i izvoz“). Na pitanje za poslenima u agenciji, da li moj prijatelj iz inostranstva može poneti sa sobom ulov, prvo nam je odgovoreno da to nije preporučljivo, ali kasnije, i da se „možemo sve lepo dogovoriti kada bukiramo aranžman i dogovorimo detalje“. Ali lično, ne preko telefona. I

„Kraljevska prepelica“ („Re di Quaglie“ - www.rediquaglie.com) iz Doroslova kod Sombora, sasvim lepo radi ovih dana, potvrđuju izvori iz njene okoline, iako njen vlasnik grof Pjero Arvedi d'Emilei, prema saznanjima policije, nije dolazio u zemlju od kraja septembra prošle godine, kada je bio uhapšen zbog sumnji da je hteo da prokrijumčari ptice u Italiju.

Hrvatska carina zaplenila je na graničnom prelazu Tovarnik tovar od 8.300 prepelica i 1.479 grlica, težak čitavu tonu, u kamionu hladnjači, koja navodno prevozi drva. D'Emilei je pušten iz pritvora da bi se za par dana našao u avionu za Italiju.

Prema informacijama iz Italije, tamošnjoj policiji d'Emilei jeste poznat, ali srpska policija do ovih dana nije dostavila nikakve dokaze protiv grofa, niti bilo kakav zahtev za pokretanje istrage, te je d'Emilei na slobodi. O ovom grofu i njegovoj povezanosti sa švercom mrtvih ptica dosta je napisano, a zna se da je on prisutan na terenima Vojvodine sigurno od 1998. godine.

Ipak, najinteresantnije je da je Ministarstvo poljoprivrede 2002. godine grofovoj firmi dalo na upravljanje lovište „Gornja šuma“, a baš u to vreme je tadašnji ministar Dragan Veselinov bio čest gost kompleksa „Kraljevska preplica“. I tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad Čanak, primio je u nekoliko navrata italijanskog grofa, koji je u to vreme predstavljan kao veliki investitor u razvoj seoskog i lovnog turizma na severoistoku Bačke.

Mnogo manje medijski poznata, ali ne i u globalnom svetu lova na ptice, je i agencija „Safari international (www.safariinternational.com) registrovana u Sremskoj Kamenici, kao deo „International Safaris Corporation“, vlasnika Sergia Dimitrijevica.

Ovo je, preciznije, Srđan Dimitrijević, koji je kao posrednik učestvovao u prodaji srpskog „Telekoma“ italijanskom partneru koji je za to, prema ličnom priznanju italijanskoj parlamentarnoj komisiji, koja je osnovana zbog neregularnosti čitave transakcije, primio proviziju tešku 16 miliona nemačkih maraka.

Fotografije i ponuda na sajtu ove korporacije, govore čime se bavi. Od lova u Tanzaniji, preko Mongolije, Armenije, Ukrajine i Sibira. Hrvatska i Srbija, naročito Vojvodina zauzimaju veći deo ove lovno-turističke ponude. U okviru veoma popularnog „Salaša 137“ u blizini Novog Sada, inače stecišta „etno-kulture“, ljubitelja lova i ribolova, veoma je aktivna i lovna agencija (hunting.co.yu). Po tvrdnjama Dejana Đapića iz Ekološkog društva Stanišića, najveći broj lovo-turističkih agencija, nalazi se u Somboru i okolini.

Kraj leta – vreme za „otvoreni“ lov na prepelice i grlice

Adam Bugar, predsednik Udruženja lovaca Srednjeg Banata, koji je lično bio svedok organizovanim krivolovima u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“ (gde je to, naravno, strogo zabranjeno), kaže da se u periodu lova na prepelice i grlice od 1. avgusta – 30. septembra u rejonu rezervata mogu pronaći nedozvoljene vabilice, i čaure od metaka sitne sačme koje se koriste za lov na sitnu divljač, odnosno ptice.

Pošto lovac sa psom na tradicionalan način za jedno jutro može da ulovi od tri do deset prepelica, organizatori lova pripomažu se magnetofonskim vabilicama sa snimljenim ljubavnim zovom mužjaka ptice.

Kad čuju glasove mužjaka, prepelice smatraju da je mesto bezbedno i tu se okupljaju noću. Ujutro dođu lovci, naprave pokolj, pobiju i po 300 ptica koje, umesto pasa ptičara, kupe retriveri.

Plen završava u zamrzivačima lovačkih domova sve dok se ne nakupi ugovorena količina. Nemoguće je ne utvrditi da se lov, pa time i krivolov, dešava danas na gotovo svim povoljnim mestima u Vojvodini, jer se neprestano javljaju prijave o postavljenim krivolovnim alatima.

Česte su prijave na terenima lovačkih udruženja "Zapadna Bačka", "Kurjačica", "Subotička peščara", dakle Ada, Senta, Sombor, lovištima u okolini Bača i Zrenjanina, a 2003. posebno intenzivno na Bisernom Ostrvu kod Bečeja.

Ovih dana u hotelu “Sibila”, koji se nalazi u samom Specijalnom rezervatu prirode “Stari Begej – Carska bara” kod Zrenjanina, nemoguće je uzeti smeštaj, jer je sve prebukirano do kraja septembra.

Ornitološka društva su u više navrata obavestila Ministarstvo da postoje lovačka udruženja i lovno-turističke agencije koje su u potpunosti specijalizovane za ovu vrstu krivolova i da se njihovi predstavnici zalažu za legalizovanje ovakvog načina odstrela.

Lov na prepelice ujedno je fatalan za mnoge primerke globalno ugroženog prdavca (trajna zabrana lova), ševe, trepteljke i mnoge druge ptice pevačice, jer tokom seobe koriste ista staništa kao i prepelica.

- Tražimo da se grlice i prepelice stave u režim trajnog lovostaja kao što je to učinjeno i u drugim zemljama Evrope – kaže Dejan Đapić, iz Ekološkog društva Stanišića. - Prepelice i grlice su u većem delu Evrope zaštićene, a u toku seobe kod nas su na hranjenju - njive i livade koriste za odmor i tu se masovno ubijaju. Zakonska zaštita je neophodna i zato što se pod maskom lova na grlice i prepelice ubijaju vrste zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

Zavod za zaštitu prirode Srbije, podržao je ovu inicijativu, koju su pokrenuli Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Ekološko društvo Stanišića, jer se beleži konstantan pad brojnosti populacije ovih vrsta kod nas, što svedoči o njihovoj ozbiljnoj ugroženosti.

Prema podacima ornitoloških društava, za dva meseca prošle godine u toku lovne sezone odstreljeno je 38.000 prepelica, što prevazilazi veličinu populacije koja se gnezdi u Vojvodini. Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju SCG, kaže da u Srbiji i Crnoj Gori samo u poslednjih 15 godina pad brojnosti iznosi 20 odsto za prepelicu i 15 odsto za grlicu.

Poslednjih godina je u Srbiji lovni pritisak na prepelicu porastao za 63 odsto, što je, nakon drastičnih promena staništa, druga po intenzitetu opasnost za opstanak ove vrste u našoj zemlji.

U najvećem broju evropskih zemalja (Mađarska, Češka, Slovenija) grlica i prepelica se odavno nalaze pod režimom trajne zabrane lova, dok naše zakonodavstvo dozvoljava odstrel obe vrste u periodu od 1. avgusta do 30. septembra.

Poseban problem je kršenje zakonskih propisa u lovu. A ovi ornitolozi procenjuju da se preko 90 odsto primeraka odstreljuje zabranjenim metodama (upotrebom magnetofonske vabilice i pušaka petometki bez blokera u ležištu).

Zašto je Srbija toliko atraktivna?

Lov, posedovanje i trgovina zaštićenim divljim ptičjim vrstama, kao i trgovina nezaštićenim pticama, po našem zakonodavstvu predstavljaju krivična dela za koje se može izreći kazna zatvora do pet godina. Korisnik lovišta ne može lovište ili njegov deo ustupiti drugom korisniku na gazdovanje ili ga dati u zakup.

Po zakonu, lov za strance organizuju domaća lovačka udruženja i to se uglavnom organizuje u Vojvodini. Ali nedostaje sprovođenje zakona, a zarada je ogromna, naročito za Italijane, tako da oni rado švercuju ptice iz Srbije.

Naravno, zarada lokalnih "izvršilaca" je mnogo manja od one koju ostvari organizator lova i agencija za lovni turizam. A ptice poručuju i sasvim „obični“ Italijani.

Tako je tokom afere „Balkanske ptice“ otkriveno da su između sto Italijana, ptice poručili ili ih prethodno upucali, Ansaloni Vittorino iz Modene, keramičar, Arfini Giuseppe iz Valenze, zlatar, Albiero Renato iz Brogliana, profesor, Ederle Giuseppe iz Verone, Pietro Miglioli iz Breše, Lorenzo Parisi iz Latina...

- Malo ko zna da je u Srbiji dozvoljen lov na samo 20 vrsta ptica, koje se love u strogo propisanim uslovima, kaže Tadićeva. - Iako nisu na listi prirodnih retkosti, prepelice su, takođe, zaštićene različitim zakonskim propisima - lovostajem, upotrebom dozvoljenih vrsta oružja, zabranom vabilica i slično.

- Problem nije u zakonu, već u tome što lovačka udruženja - love ono što oni hoće. Iako je lov na ptice grabljivice, pevačice, čaplje i druge vrste zabranjen, oni ih opet love, objašnjava Tadićeva, ali i dodaje da postoje neke nade i za sprovođenje zakona.

Prvi put u Srbiji je, u oktobru 2004. u Nišu, presuđena kazna za trgovinu i krivolov pticama, a od tada je izrečeno još 15 uslovnih kazni zatvora. Pravi „presedan“ je bila presuda Petog opštinskog suda u Beogradu januara ove godine - uslovni zatvor za samo jednu ubijenu pticu.

- Međutim, svi koji su do sada odgovarali su sitne ribe, kaže Tadićeva. - Odlaganje procesa za aferu „Balkanske ptice“ nije urađeno u cilju zaštite samih Ivana Borovca i Mire Milićević, kao ni stotina sitnijih kriminalaca koji su za njih ubijali i hvatali ptice, ili vršili druge poslove, već kako bi se izbeglo spominjanje imena osoba na raznim položajima u državi, zahvaljujući kojima se krijumčarenje naših ptica već decenijama neometano odvija, a što bi se na jednom ovakvom suđenju moglo očekivati – kaže Aleksandra Tadić i zaključuje: - Menjaju se ministri, ali „služba“ (Bezbednosno informativna agencija, bivša Služba državne bezbedbnosti, prim. red.) - ne.

EPILOG

Uzroci osiromašenja biodiverziteta u Srbiji

U Srbiji postoji danas postoji oko stotinu miliona ptica, 382 vrste, što predstavlja 74 % faune ptica Evrope. Prekomerna eksploatacija u lovu jedan je od osnovnih razloga sa nestanak određenih ugroženih vrsta ptica. Sa prostora Srbije potpuno je u poslednje vreme nestao Sup starešina (Aegyoius monachus), Kostoberina - Bradati lešinar (Gypsaetus barbatus), Beloglava patka (Oxyura leucocephala), Mala droplja (Tetrax tetrax), Sivi ždral (Grus grus), i Beli pelikan (Pelecanus onocrotalus). A kriminal nad divljim pričjim vrstama prouzrokovao je pad od stravičnih 20-80 odsto kod većine vrsta naših ptica, preteći da neke od njih uskoro potpuno istrebi.

(Autor je polaznik prve generacije programa «Istraživačko novinarstvo i organizovani krimina»l Mediacentra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo iz Zagreba. Program su financirali: FOD BiH, Švedski helsinški komitet i UNESCO)

greška, evo ga i ceo tekst.

Uzeto sa


http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/srbija-otvoreni-lov-na-zasticene-vrste

Polaznik programa “Istraživačko novinarstvo i organizovani kriminal» Mediacentra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo iz Zagreba, dokazao je da se zabranjeni lov na zaštićene vrste ptica u Vojvodini odvija potpuno neometano i veoma organizovano, ugovorio takav ilegalni lov sa jednom lovnom agencijom koja na svom web siteu poziva klijente na lov na zaštićene vrste, a bivši vodič jedne od takvih organizacija, otkrio mu je detalje njihovog “rada”. U Srbiji se odvija neprestani i strahovit, ilegalni pokolj divljih ptica, za izvanrednu zaradu.

“Ptičja” mafija u SCG

Još je akcija italijanske policije „Balkanske ptice“ iz 2001. godine, otkrivanjem šverca desetina hiljada mrtvih ptica velikim delom iz reda ugroženih ili zaštićenih vrsta, pokazala da u Srbiji i Crnoj Gori postoji dobro organizovana “ptičja mafija”.

U Srbiji gde su ptice ubijane, među odgovornima se tada niko nije javno “potresao”, a do prvih optužnica po ovoj akciji čekalo se duge četiri godine, sve do maja 2005. godine, kada je somborsko opštinsko tužilaštvo pokrenulo krivične postupke protiv Ivana Borovca iz Sombora i Mire Milićević iz Kruševca.

To dvoje vlasnika lovnih agencija “Lube YU” i “Eric Mir”, prema presudi italijanskog suda u Vićenci (Vicenza), krivo je za zločin udruživanja radi obavljanja kriminalne delatnosti, zločina krijumčarenja i ilegalnog uvoza divljih životinja i ptica zaštićenih vrsta. Sud je utvrdio da su samo ove dve firme u periodu od 1995. do 2001. u Italiju prokrijumčarile više od dva milona ptica ubijenih u Srbiji.

A akcija italijanske policije na graničnom prelazu Gorica sa Slovenijom u novembru 2001. godine predstavljala je do tada najveću pojedinačnu zaplenu tovara ptica sa 120.702 komada i ujedno najveći zabeleženi masakr divljih ptičjih vrsta u bližoj istoriji Evrope.

Novac i struktura kriminala

Bez obzira na odjek te stvarno poznate afere, ptice su u Srbiji u međuvremenu ponovo pale u zaborav, posebno jer one ne odlučuju o visini penzija, pravcu spoljne politike i kod njih nema korupcije ili sukoba interesa. Neki zvaničnici su se potrudili i da umanje značaj i razmere ove kriminalne aktivnosti.

Tako su iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije (državne ustanove zadužene za praćenje stanja zaštićenog prirodnog dobra i preduzimanje mera njegove aktivne i pasivne zaštite) dolazile ocene da se radi o izuzetnom preterivanju kada je reč o razmerama kriminala. Dok su neki političari sasvim otvoreno govorili da nema ugroženosti ptica i čak zagovarali “pokolj” određenih vrsta ptica.

Ali neke stvari su ipak ostale nepobitne, a to su izveštaji Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) i CITES-a, Međunarodne konvencije o trgovini ugroženom faunom i florom. Prema tim izveštajima, procena je da trgovina divljim i egzotičnim životinjama godišnje dostiže vrednost od oko 20 milijardi američkih dolara, čime se nalazi odmah iza trgovine drogom i oružjem.

Srbija i Crna Gora ubrajaju se u prvih pet zemlja u Evropi po ovoj vrsti kriminala. A mnogi krijumčari životinja trguju primercima koji po kilogramu “vrede” više od kilograma kokaina ili heroina, kaže se u jednom CITES-ovom saopštenju, kojim se od nacionalnih vlada zahteva snažnija akcija protiv krivolovaca i krijumčara.

Prema procenama nekoliko domaćih organizacija koje se direktno ili indirektno bave brigom o pticama u našoj zemlji godišnje u ilegalnom poslu šverca ptica nestane blizu milion različitih primeraka, a više od polovine čine štiglići, slavuji i druge ptice pevačice.

Najčešće iz porodica zeba, drozdova i grmuša, strnadica, vrabaca, voljiće, senica, i ševa, ptice pevačice se prodaju ili krijumčarežive ili mrtve, a cena po ptici počinje od pet i može dostići čitavih 150 evra po komadu, u zavisnosti od tržišta na kojem se prodaje.

Barske ptice po brojnosti zloupotreba čine drugu skupinu, među kojima se nalaze patke, guske, čaplje, gnjurci, kormorani, barske koke i ostale, i na crnom tržištu se uglavnom nalaze mrtve, po ceni od deset do 100 evra za pticu.

Takozvani bastardi, ptice nastale genetskim inženjeringom, ukrštanjem divljih ptica pevačica sa nekom ezgotičnom pticom, prodaju se mnogo manje i to žive, a cena im je od 100 do 200 evra po komadu.

Pticama grabljivicama, najčešće iz porodica sokolova i orlova, jastrebova, eja i lunja, trguje se naravno živim primercima, a njihova cena kreće se od 500 do neverovatnih 50 hiljada evra.

Ako pretpostavimo da iz Srbije i Crne Gore godišnje nestane samo milion “najjeftinijih” ptica pevačica, po najnižoj ceni od 5 evra po primerku, dolazimo do neverovatnog podatka - kod nas se u ovom poslu okrene najmanje 5 miliona evra za godinu dana.

Kako se ptice kupuju za najrazličitije potrebe, od konzumacije do odgoja, njihovu krajnju finansijsku vrednost zapravo i nije moguće proceniti, potvrđuje vrsni poznavalac ove problematike, Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica Srbije i Crne Gore.

Deo ptica definitivno je namenjen ponudi u italijanskim restoranima, gde porcija nekog od jela može da se kreće i do 200 eura, pa je zato svakako teško proceniti stvarne zarade “ptičje mafije”.

- Postoje tri glavna ogranka ptičje mafije, objašnjava Tadićeva. - To su pre svega trgovci živim ili mrtvim pticama pevačicama, zatim sa njima blisko povezane legalne i nelegalne organizacije lovnog turizma (šverc mrtvih ptica) i trgovci živim pticama grabljivicama.

Prva dva ogranka imaju često veoma bliske veze i tesno sarađuju, jer sitne krivolovce i trgovce agencije angažuju kako bi im preneli robu preko granice, ili zbog hvatanja ptica, koje im inače služe za lakši odstrel.

Tadićeva je ubeđena da iza svega toga ne stoje samo italijanski lovci turisti, već mreža kriminala sa strukturom organizovanom poput narko-mafije. Na najnižem nivou su lovci, ali su u proces obrade ptica uključeni i lokalni seljaci.

Po selima u Vojvodini su podignute ilegalne, pokretne, priručne radionice u kojima se, prema saznanjima Tadićeve, ptice obrađuju. Prostorije adaptirane za tu vrstu delatnosti često se dislociraju. To su ilegalna postrojenja iz kojih čak i zakonom zaštićene vrste ptica izlaze očerupane, bez glava, očišćene od iznutrica.

Prema njenoj proceni, oko hiljadu ljudi angažovano je u ilegalnom poslu šverca, a osim lovaca i lokalnih seljaka, tu su i radnici po lovištima, zatim u raznim državnim institucijama, carini, ministarstvima...

Prisutni su svi elementi organizovanog kriminala. Postoji zločinačko udruživanje u činjenju krivičnih dela, zato što organizacije imaju prave odlike mafije, ostvaruju se ogromni profiti, zna se ko naredjuje, zna se ko sluša i izvršava.

Ptice uglavnom „putuju“ preko Crne Gore, Makedonije, Kosova, te BiH, a ka Hrvatskoj od nedavno nešto ređe, jer je hrvatska carinska služba pooštrila kontrole. Uglavnom su u pitanju granični prelazi bez veterinarskih kontrola.

Novica može sve

Snimci telefonskih razgovora za koje aktivisti Društva za zaštitu divljih ptica tvrde da su nedavno vodili sa članovima udruženja odgajivača ptica u Srbiji, a predstavljajući se kao potencijalni kupci ptica, potvrđuju neke od navoda Tadićeve.

U jednom od razgovora, za koji aktivisti društva tvrde da je vođen sa autorom knjige „Standardi za ocenjivanje ptica“, aktuelnim predsednikom Upravnog odbora Saveza odgajivača i sudijom za ocenjivanje ptica, Slobodanom Kulićem, čuje se:- I ako trenutno nešto nema, Novica može da ulovi šta vi hoćete, samo kad mu ja naredim... Šumske ptice se mogu nabaviti kod odgajivača, sa nekim malim predostrožnostima, jer znate da je to zabranjeno – ali vas kod kuće niko neće kontrolisati... Štiglić je i meni možda najlepši primerak ptice... Pa, o cenama ne bih preko telefona... A na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu se koristi i moja knjiga – govori između ostalog Kulić „potencijalnom kupcu“.

Vodič - insajder

Dugogodišnji radnik u lovnom turizmu (izvor koji je želeo da ostane anoniman), koji je ovaj posao napustio pre nekog vremena, potvrdio nam je da se u poslu dovođenja stranaca u lov po Vojvodini okreće odličan profit.

On kaže da prosečni trodnevni (vikend) boravak stranog lovca (uglavnom iz Italije, Nemačke, Holandije) na tzv. „small game hunting“ u Vojvodini, može da košta i preko 2000 evra, izuzimajući neke dodatne troškove, kao što su put, viza i dr.

Agencija uzima oko 2000 evra po klijentu, a u zavisnosti od „aranžmana“, klijent mora platiti i vodiče, koji minimalno uzimaju 50 evra dnevno – kaže on.

Vlasnik agencije za koju je radio, bio je u veoma bliskim kontaktima sa bivšim predsednikom SAD-a, Džordžom Bušom starijim, a ne redak korisnik usluga ove globalne agencije za lovni turizam bio je i Silvio Berluskoni, aktuelni italijanski premijer. Tako je i lista „visoke“ i „srednje“ klijentele ove agencije poprilično duga.

On objašnjava da agencija vrlo jednostavno obezbeđuje lovišta. Sa nekim lovačkim udruženjem, koje ima pravo gazdovanja nad lovištem, sklapa se interni dogovor o „zakupu“ lovišta, odnosno lovnih dozvola za period kada su „aktuelne“ određene vrste (kao na primer prepelica i grlica od 1. avgusta do 20. septembra).

Agencija takođe može da dobije i samo lovište na korišćenje od Ministarstva poljoprivrede. Istovremeno, sklapaju se dogovori i oko smeštaja, inostrani lovci borave u hotelima u Vojvodini, a desi se i da agencija zakupi kompletan hotel, ili odmaralište, koje onda dobije karakter smeštaja „zatvorenog“ tipa. Naravno, dolaze u obzir i smeštajni kapaciteti koji se nalaze u blizini lovišta.

- Grupe klijenata se dočekuju automobilom na surčinskom aerodromu i trudimo se i mi i oni da što manje primetno provedu boravak u našoj zemlji i za to su uvek bili najbolji hoteli zatvorenog tipa – kaže insajder koji nije želeo ni da potvrdi, ali niti da demantuje priče o povezanosti agencije sa javnim kućama, odnosno prostitucijom, ali se na taj pomen nasmejao i odgovorio: „Pa, služimo narodu“.

- Za provode inostranih lovoturista po Vojvodini, uvek je obezbeđeno najbolje piće, kaže insajder, i najbolja klopa – divljač. Jedino je nevolja što oni ono što ulove žele i da ponesu sa sobom. E tu definitivno prestaju lov i lovni turizam, a počinje krijumčarenje.

Poznati i nepoznati turistički lanci

A kako izgleda jedan aranžman, objašnjava i Tadićeva: - Tu ima svega i svačega. Od prostitutki do droge, a lovci pucaju u šta stignu i gde stignu, pa tako pijani i drogirani ne mogu ništa ni da ubiju, pa angažuju nekoga da im ulov donese – kaže ona i dodaje da je u aferi „Balkanske ptice“ bilo dokazano da ševe nisu mogle biti ubijene u letu, nego da su im prethodno čupana krila.

- Zapravo su bacane u vazduh ili su puštene da trče kao pilići, kako bi loši lovci uživali pucajući u lake mete. A to što su u tovaru pronađene i neke egzotične vrste ptica, koje liče na štiglice, govori da je na nekim mestima nestalo domaćih vrsta, pa su morale biti „angažovane“ i egzotične.

- Ovde agenciju i dalje može da otvori ko hoće, iako je Ministarstvo poljoprivrede saopštavalo da će uvesti ozbiljnu kontrolu lovnih agencija. Te agencije ne moraju da saopštavaju koga dovode, kada dolazi, dovoljno je da imaju registrovanu delatnost – kaže Tadićeva. - Lovne agencije su početak i kraj priče o „ptičjoj mafiji“, kaže ona.

Telefonskom proverom saznali smo da novosadska agencija „Donavista“ (www.donnavista.co.yu) ovih dana sasvim uredno prima ponude za lov na prepelice, grlice i barske ptice.

Interesantno je da ova agencija, bez obzira na očigledno potencijalno krivično delo, u svojoj ponudi na sajtu ima postavljen tačan broj ptica koje kupac aranžmana dobija i uslugu izvoza, plus sertifikat veterinara . Naravno, sve piše na engleskom jeziku.

Doslovce stoji: „40 quails shooting and export“ („četrdeset prepelica, pucanje i izvoz“). Na pitanje za poslenima u agenciji, da li moj prijatelj iz inostranstva može poneti sa sobom ulov, prvo nam je odgovoreno da to nije preporučljivo, ali kasnije, i da se „možemo sve lepo dogovoriti kada bukiramo aranžman i dogovorimo detalje“. Ali lično, ne preko telefona. I

„Kraljevska prepelica“ („Re di Quaglie“ - www.rediquaglie.com) iz Doroslova kod Sombora, sasvim lepo radi ovih dana, potvrđuju izvori iz njene okoline, iako njen vlasnik grof Pjero Arvedi d'Emilei, prema saznanjima policije, nije dolazio u zemlju od kraja septembra prošle godine, kada je bio uhapšen zbog sumnji da je hteo da prokrijumčari ptice u Italiju.

Hrvatska carina zaplenila je na graničnom prelazu Tovarnik tovar od 8.300 prepelica i 1.479 grlica, težak čitavu tonu, u kamionu hladnjači, koja navodno prevozi drva. D'Emilei je pušten iz pritvora da bi se za par dana našao u avionu za Italiju.

Prema informacijama iz Italije, tamošnjoj policiji d'Emilei jeste poznat, ali srpska policija do ovih dana nije dostavila nikakve dokaze protiv grofa, niti bilo kakav zahtev za pokretanje istrage, te je d'Emilei na slobodi. O ovom grofu i njegovoj povezanosti sa švercom mrtvih ptica dosta je napisano, a zna se da je on prisutan na terenima Vojvodine sigurno od 1998. godine.

Ipak, najinteresantnije je da je Ministarstvo poljoprivrede 2002. godine grofovoj firmi dalo na upravljanje lovište „Gornja šuma“, a baš u to vreme je tadašnji ministar Dragan Veselinov bio čest gost kompleksa „Kraljevska preplica“. I tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad Čanak, primio je u nekoliko navrata italijanskog grofa, koji je u to vreme predstavljan kao veliki investitor u razvoj seoskog i lovnog turizma na severoistoku Bačke.

Mnogo manje medijski poznata, ali ne i u globalnom svetu lova na ptice, je i agencija „Safari international (www.safariinternational.com) registrovana u Sremskoj Kamenici, kao deo „International Safaris Corporation“, vlasnika Sergia Dimitrijevica.

Ovo je, preciznije, Srđan Dimitrijević, koji je kao posrednik učestvovao u prodaji srpskog „Telekoma“ italijanskom partneru koji je za to, prema ličnom priznanju italijanskoj parlamentarnoj komisiji, koja je osnovana zbog neregularnosti čitave transakcije, primio proviziju tešku 16 miliona nemačkih maraka.

Fotografije i ponuda na sajtu ove korporacije, govore čime se bavi. Od lova u Tanzaniji, preko Mongolije, Armenije, Ukrajine i Sibira. Hrvatska i Srbija, naročito Vojvodina zauzimaju veći deo ove lovno-turističke ponude. U okviru veoma popularnog „Salaša 137“ u blizini Novog Sada, inače stecišta „etno-kulture“, ljubitelja lova i ribolova, veoma je aktivna i lovna agencija (hunting.co.yu). Po tvrdnjama Dejana Đapića iz Ekološkog društva Stanišića, najveći broj lovo-turističkih agencija, nalazi se u Somboru i okolini.

Kraj leta – vreme za „otvoreni“ lov na prepelice i grlice

Adam Bugar, predsednik Udruženja lovaca Srednjeg Banata, koji je lično bio svedok organizovanim krivolovima u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“ (gde je to, naravno, strogo zabranjeno), kaže da se u periodu lova na prepelice i grlice od 1. avgusta – 30. septembra u rejonu rezervata mogu pronaći nedozvoljene vabilice, i čaure od metaka sitne sačme koje se koriste za lov na sitnu divljač, odnosno ptice.

Pošto lovac sa psom na tradicionalan način za jedno jutro može da ulovi od tri do deset prepelica, organizatori lova pripomažu se magnetofonskim vabilicama sa snimljenim ljubavnim zovom mužjaka ptice.

Kad čuju glasove mužjaka, prepelice smatraju da je mesto bezbedno i tu se okupljaju noću. Ujutro dođu lovci, naprave pokolj, pobiju i po 300 ptica koje, umesto pasa ptičara, kupe retriveri.

Plen završava u zamrzivačima lovačkih domova sve dok se ne nakupi ugovorena količina. Nemoguće je ne utvrditi da se lov, pa time i krivolov, dešava danas na gotovo svim povoljnim mestima u Vojvodini, jer se neprestano javljaju prijave o postavljenim krivolovnim alatima.

Česte su prijave na terenima lovačkih udruženja "Zapadna Bačka", "Kurjačica", "Subotička peščara", dakle Ada, Senta, Sombor, lovištima u okolini Bača i Zrenjanina, a 2003. posebno intenzivno na Bisernom Ostrvu kod Bečeja.

Ovih dana u hotelu “Sibila”, koji se nalazi u samom Specijalnom rezervatu prirode “Stari Begej – Carska bara” kod Zrenjanina, nemoguće je uzeti smeštaj, jer je sve prebukirano do kraja septembra.

Ornitološka društva su u više navrata obavestila Ministarstvo da postoje lovačka udruženja i lovno-turističke agencije koje su u potpunosti specijalizovane za ovu vrstu krivolova i da se njihovi predstavnici zalažu za legalizovanje ovakvog načina odstrela.

Lov na prepelice ujedno je fatalan za mnoge primerke globalno ugroženog prdavca (trajna zabrana lova), ševe, trepteljke i mnoge druge ptice pevačice, jer tokom seobe koriste ista staništa kao i prepelica.

- Tražimo da se grlice i prepelice stave u režim trajnog lovostaja kao što je to učinjeno i u drugim zemljama Evrope – kaže Dejan Đapić, iz Ekološkog društva Stanišića. - Prepelice i grlice su u većem delu Evrope zaštićene, a u toku seobe kod nas su na hranjenju - njive i livade koriste za odmor i tu se masovno ubijaju. Zakonska zaštita je neophodna i zato što se pod maskom lova na grlice i prepelice ubijaju vrste zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

Zavod za zaštitu prirode Srbije, podržao je ovu inicijativu, koju su pokrenuli Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Ekološko društvo Stanišića, jer se beleži konstantan pad brojnosti populacije ovih vrsta kod nas, što svedoči o njihovoj ozbiljnoj ugroženosti.

Prema podacima ornitoloških društava, za dva meseca prošle godine u toku lovne sezone odstreljeno je 38.000 prepelica, što prevazilazi veličinu populacije koja se gnezdi u Vojvodini. Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju SCG, kaže da u Srbiji i Crnoj Gori samo u poslednjih 15 godina pad brojnosti iznosi 20 odsto za prepelicu i 15 odsto za grlicu.

Poslednjih godina je u Srbiji lovni pritisak na prepelicu porastao za 63 odsto, što je, nakon drastičnih promena staništa, druga po intenzitetu opasnost za opstanak ove vrste u našoj zemlji.

U najvećem broju evropskih zemalja (Mađarska, Češka, Slovenija) grlica i prepelica se odavno nalaze pod režimom trajne zabrane lova, dok naše zakonodavstvo dozvoljava odstrel obe vrste u periodu od 1. avgusta do 30. septembra.

Poseban problem je kršenje zakonskih propisa u lovu. A ovi ornitolozi procenjuju da se preko 90 odsto primeraka odstreljuje zabranjenim metodama (upotrebom magnetofonske vabilice i pušaka petometki bez blokera u ležištu).

Zašto je Srbija toliko atraktivna?

Lov, posedovanje i trgovina zaštićenim divljim ptičjim vrstama, kao i trgovina nezaštićenim pticama, po našem zakonodavstvu predstavljaju krivična dela za koje se može izreći kazna zatvora do pet godina. Korisnik lovišta ne može lovište ili njegov deo ustupiti drugom korisniku na gazdovanje ili ga dati u zakup.

Po zakonu, lov za strance organizuju domaća lovačka udruženja i to se uglavnom organizuje u Vojvodini. Ali nedostaje sprovođenje zakona, a zarada je ogromna, naročito za Italijane, tako da oni rado švercuju ptice iz Srbije.

Naravno, zarada lokalnih "izvršilaca" je mnogo manja od one koju ostvari organizator lova i agencija za lovni turizam. A ptice poručuju i sasvim „obični“ Italijani.

Tako je tokom afere „Balkanske ptice“ otkriveno da su između sto Italijana, ptice poručili ili ih prethodno upucali, Ansaloni Vittorino iz Modene, keramičar, Arfini Giuseppe iz Valenze, zlatar, Albiero Renato iz Brogliana, profesor, Ederle Giuseppe iz Verone, Pietro Miglioli iz Breše, Lorenzo Parisi iz Latina...

- Malo ko zna da je u Srbiji dozvoljen lov na samo 20 vrsta ptica, koje se love u strogo propisanim uslovima, kaže Tadićeva. - Iako nisu na listi prirodnih retkosti, prepelice su, takođe, zaštićene različitim zakonskim propisima - lovostajem, upotrebom dozvoljenih vrsta oružja, zabranom vabilica i slično.

- Problem nije u zakonu, već u tome što lovačka udruženja - love ono što oni hoće. Iako je lov na ptice grabljivice, pevačice, čaplje i druge vrste zabranjen, oni ih opet love, objašnjava Tadićeva, ali i dodaje da postoje neke nade i za sprovođenje zakona.

Prvi put u Srbiji je, u oktobru 2004. u Nišu, presuđena kazna za trgovinu i krivolov pticama, a od tada je izrečeno još 15 uslovnih kazni zatvora. Pravi „presedan“ je bila presuda Petog opštinskog suda u Beogradu januara ove godine - uslovni zatvor za samo jednu ubijenu pticu.

- Međutim, svi koji su do sada odgovarali su sitne ribe, kaže Tadićeva. - Odlaganje procesa za aferu „Balkanske ptice“ nije urađeno u cilju zaštite samih Ivana Borovca i Mire Milićević, kao ni stotina sitnijih kriminalaca koji su za njih ubijali i hvatali ptice, ili vršili druge poslove, već kako bi se izbeglo spominjanje imena osoba na raznim položajima u državi, zahvaljujući kojima se krijumčarenje naših ptica već decenijama neometano odvija, a što bi se na jednom ovakvom suđenju moglo očekivati – kaže Aleksandra Tadić i zaključuje: - Menjaju se ministri, ali „služba“ (Bezbednosno informativna agencija, bivša Služba državne bezbedbnosti, prim. red.) - ne.

EPILOG

Uzroci osiromašenja biodiverziteta u Srbiji

U Srbiji postoji danas postoji oko stotinu miliona ptica, 382 vrste, što predstavlja 74 % faune ptica Evrope. Prekomerna eksploatacija u lovu jedan je od osnovnih razloga sa nestanak određenih ugroženih vrsta ptica. Sa prostora Srbije potpuno je u poslednje vreme nestao Sup starešina (Aegyoius monachus), Kostoberina - Bradati lešinar (Gypsaetus barbatus), Beloglava patka (Oxyura leucocephala), Mala droplja (Tetrax tetrax), Sivi ždral (Grus grus), i Beli pelikan (Pelecanus onocrotalus). A kriminal nad divljim pričjim vrstama prouzrokovao je pad od stravičnih 20-80 odsto kod većine vrsta naših ptica, preteći da neke od njih uskoro potpuno istrebi.

(Autor je polaznik prve generacije programa «Istraživačko novinarstvo i organizovani krimina»l Mediacentra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo iz Zagreba. Program su financirali: FOD BiH, Švedski helsinški komitet i UNESCO)

Neznam koliko se vas kako bi nas narod rekao opeklo ili lose provelo tako sto je svoje krilate ljubimce , dali za reprodukciju ili kucnog ljubica kupio na berzi , pijaci ili pet sopu . Uvek se raspitajte kod prijatelja ili vec nekog ponatok dali on mozda znaju nekog od odgajivaca , kad stupite u kontakt sa odgajivacem obavezno trazite da vam odgovori na pitanje dali je ta ptica za koju se interesujete prstenovana , kad posetite odgajivacnicu , obratite paznju na smestaj ptica kao i na higijenu u voalijerama . Zatim polako i bez trzanja zagledajte ptice , nemojte da vas neko ubedjuje kako je to ptica koja je vec sigurno izvodila ili par koji je radio . Oslanjajte se na licnu svoju zelju oko izbora same vrste ptice , potom gledajte u pticu koja vam je privukla paznju . Ptica mora imati prav lep rep sa perima rasporedjenim po redosledu , perje se mora sijati to je jedan od uslova da znate da je ptica zdrava . Sve ptice imaju jasno uredjene motoricke funkcije i samim tim se bzo krecu i bzo lete , ptice koje lete dezorijentisano ili sto bi se reklo usporeno ili su mirne cutljive i sve jedno im je , na te ptice morate strogo obratiti paznju . Sto se tice divljih ptica znaci ne onih odhranjenih rucno to je neki znak da sa tom pticom nesto naj verovatnije nije u redu . Ako vam odgajivac pokaze cak ijaja u gnezdu para neznaci da taj isti par samim tim relaskom kod vas u vasu voalieru zadrzati iste karakteristike reprodukcije . Papagaji su nezna i osetljiva stvorenja raspoznaju glas i zvukove iz okoline kao i lica ljudi . Mozda im bas vas glas smeta ili nesto iz samog okruzenja ih iritira pa se bas zbog toga u vasoj voalijeri nece razmnozavati . Postoji jos jedan veliki problem mnogi vlasnici papagaja za ishranu svojih ptica koriste naj cesce samo suncokret i proso , pojedini ne daju ni jaje ni keks pa se moze desiti da kada kupite pticu ona ce jesti samo ono sto je naucila da jede kod predhodnog vlasnika . Sve ove mane ili nepravilnosti koje sam vam navela uticu na zivotni vek papagaja kao i na njihovu samu reprodukciju to jest razmnozavanje . Ako uesto jedne ptice resite da se bavite odgajanjem papagaja naj bolje je da kontaktirate ljude koji se vec tim bave ili jos bolje ljude i clanove vec postojecih udruzenja . U vecini slucajeva tim ljudima nije cilj da vam podvale bolesnu ili pticu koja neradi . Jr reputacija je u ovom hobiju zlata vredna , sto znaci da sa takim ljudima treba ostvarivati pozitivne kontakte . Sto se tice pet sopova vecinu prodavaca kad pitate o starosti ptice oni neznaju da vam odgovore jer jednostavno oni nisu odgajivaci oni su samo druga ruka do kojih ptica dodje . Isto je u vasem cilju da pogledate dali je ptica prstenovana kao i sam izgled te iste ptice . Nazalost moram da priznam da vecina ptica sa berzi i isto tako pet sopova nedozivi godine starosti koje su za tu istu pticu predvidjene prirodnim ciklusom . Na vama je da obratite paznju na sve ove uslove o kojima sam vas sad malo izedukovala kao i o tome da kad kupite dali jedu ili jato za reprodukciju tim istim pticama obezbedite bar priblizne uslove kao u prirodi . Vama ce to znaciti dosta ali njima veoma mnogo samim tim ce vasi ljubimci poziveti dosta godina i biti zadovoljni a podom se dolazi i do razmnozavanja kao i kvalitetnih ptica .