Dok neki trguju zaštićenim vrstama, ostvaruju materijalnu dobit i čekaju da se legalizacija sama od sebe završi mi moramo da radimo
U toku je izmena Zakona o zaštiti prirode, u prilogu vam dostavljamo kompletne izmene uz uporedno predstavljanje važećih članova. Što se našeg udruženja tiče, naše je mišljenje da se ovim izmenama štite ptice i da se ne ugrožavaju ničija prava pa je stav da podržimo tu inicijativu, ukoliko neko ima neki predlog neka se izjasni da bi smo mogli na vreme da reagujemo.
Dozvoljene radnje sa strogo zaštićenim divljim vrstama
Član 75.
Izuzetno od odredbe člana 74. ovog zakona, u slučaju opravdanog javnog
interesa i pod uslovom da ne postoji drugo zadovoljavajuće rešenje i da izuzeće nije
štetno po opstanak populacija strogo zaštićenih divljih vrsta u povoljnom stanju
očuvanja u njihovom prirodnom području rasprostranjenosti, Ministarstvo može
dozvoliti radnje radi:
1) istraživanja i obrazovanja, upravljanja populacijom, ponovnog
naseljavanja (repopulacije), ponovnog unošenja i uzgoja u in-situ i ex-situ uslovima;
2) sprečavanja ozbiljnih šteta na usevima, stoci, šumama, ribnjacima, vodi i
drugim oblicima svojine; 3) radi zaštite javnog zdravlja i javne bezbednosti, ili drugih razloga od
preovladavajućeg javnog interesa, uključujući razloge socijalne ili ekonomske prirode
i korisne posledice od prvenstvenog značaja za životnu sredinu;
4) sakupljanja matičnih jedinki u cilju razmnožavanja, gajenja njihovih
potomaka i prometa u komercijalne svrhe u za to registrovanim plantažnim i
farmerskim objektima uz uslov da se deo jedinki vrati na prirodna staništa.
Dozvolu za slučaj iz stava 1. ovog člana izdaje Ministarstvo po prethodno
pribavljenom mišljenju zavoda i ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede.
Dozvola iz stava 2. ovog člana izdaje se u formi rešenja i sadrži: naziv vrste,
svrhu i cilj korišćenja odnosno obavljanja radnji, mesto obavljanja radnji, vreme
važenja dozvole, način i uslove pod kojima se mogu obavljati radnje, kao i način
dostavljanja izveštaja o obavljenim radnjama.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana, žalba nije dozvoljena, ali se može
Члан 35. ( Dupuna)
У члану 75. став 3. мења се и гласи:
,,Захтев за издавање дозволе мора да садржи: назив врсте, разлоге, сврху и циљ
коришћења односно обављања радњи, елаборат/студију о начину, месту, времену,
корисним односно штетним последицама и друге доказе и релевантне чињенице од
значаја за конкретан случај.”
После става 3. додаје се нов став 4. који гласи:
„Дозвола из става 2. овог члана издаје се у форми решења.”
Став 4. постаје став 5.
Član 78.
Za istraživanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta dozvolu izdaje
Ministarstvo, rešenjem uz prethodno pribavljeno mišljenje zavoda.
Za naučnoistraživački rad koji se obavlja na zaštićenom području izvođač je
dužan da obavesti upravljača.
Izveštaji istraživanja iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Ministarstvu,
zavodu i upravljaču zaštićenog područja do kraja kalendarske godine.
Iznošenje divljih vrsta i/ili njihovih delova i derivata iz stava 1. ovog člana u
naučnoistraživačke svrhe vrši se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo, u
skladu sa članom 94. ovog zakona.
Na rešenje iz stava 1. žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni
Члан 36.(Dopuna)
У члaну 78. став 1. после речи „дозволу” додају се речи „у научно-истраживачке
и образовне сврхе”.
Став 2. мења се и гласи:
„Дозвољене активности из става 1. овог члана, на заштићеном подручју
обављају се у складу са актом о унутрашњем реду и чуварској служби.”
Član 82.
Zabranjeno je unošenje alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida u slobodnu
prirodu na području Republike Srbije. stručno dokazano i prihvatljivo s gledišta zaštite prirode i održivog upravljanja,
odnosno ako se unošenjem ne ugrožava prirodno stanište autohtonih divljih vrsta.
Ministarstvo izdaje dozvolu iz stava 2. ovog člana na osnovu studije
prihvatljivosti i studije o proceni uticaja na prirodu, uz saglasnost ministarstva
nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Uslove i način unošenja alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida u
kontrolisanim uslovima (registrovani zoološki vrtovi i druga uzgajališta) propisuje
ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, a po prethodno pribavljenom mišljenju zavoda i drugih naučnih i
stručnih institucija.
Strane divlje vrste koje unošenjem i/ili širenjem ugrožavaju druge vrste i
ukupnu biološku raznovrsnost na području Republike Srbije proglašava invazivnim
Ministarstvo, na osnovu opšteprihvaćenih međunarodnih kriterijuma, naučnih
saznanja i obaveza preuzetih iz međunarodnih ugovora i međunarodnih dokumenata,
na predlog Zavoda i drugih stručnih i naučnih institucija, a po prethodno pribavljenom
mišljenju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Aktom iz stava 5. ovog člana propisuju se mere kontrole i suzbijanja invazivnih vrsta.
Члан 37.(Dopuna)
У члану 82. став 4. мења се и гласи:
„Уношење алохтоних дивљих врста у контролисаним условима могуће је на
основу дозволе коју издаје министарство у форми решења, по прибављеном мишљењу
завода или друге овлашћене научне и стручне организације да не постоји опасност по
аутохтоне врсте, уколико дође до случајног или намерног бега примерака у слободну
природу Републике Србије.”
После става 6. додаје се нов став 7. који гласи:
„Министар наредбом може забранити или ограничити увоз појединих алохтоних
дивљих врста ради држања у контролисаним условима, на основу процене опасности
по аутохтоне дивље врсте, коју даје завод или друге овлашћене научне и стручне
организације.”
Član 86.
Divlje životinjske vrste mogu se držati u zatočeništvu radi sopstvenih potreba
ili prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim
prostorima, radi uzgoja, prodaje i kupovine, samo ako im dobrobit nije ugrožena,
odnosno ako im se obezbede životni uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti
kao i fizičkim i biološkim specifičnostima, osobinama u ponašanju, odnosno
zdravstvenom stanju životinja.
Zabranjeno je držanje divlje životinjske vrste u neprikladnim uslovima.
Divlje životinje iz stava 1. ovog člana obavezno se obeležavaju na propisani
način.
Ministar saglasno sa ministrom nadležnim za poslove veterinarstva propisuje
uslove koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti i/ili prostori za držanje.
životinja u smislu stava 1. ovog člana, uslove držanja, način obeležavanja I evidentiranja divljih životinja iz st.1. ovog člana.
Члан 38.(Dopuna)
У члану 86. став 4. после речи „услове држања” додају се речи „забрану држања
појединих врста, програме обуке и едукације, као и”.
Dozvola za držanje divljih životinja
Član 88.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje postane vlasnik zaštićenih divljih
životinja s namerom njihovog držanja u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili
prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim
prostorima, radi uzgoja, prodaje i kupovine, dužno je da u roku od trideset dana po sticanju vlasništva nad tim životinjama, podnese zahtev Ministarstvu radi pribavljanja
dozvole.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje namerava da drži autohtone ili
alohtone divlje životinje u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja
javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi
uzgoja, prodaje i kupovine, dužno je da pribavi dozvolu Ministarstva.
Dozvola iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje se u formi rešenja, ako podnosilac
zahteva dokaže da su ispunjeni propisani uslovi iz člana 86. i 87. ovog zakona.
Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom u
toku važenja dozvole iz stava 3. ovog člana, utvrdi da je zoološki vrt, odnosno drugi
objekat i/ili prostor u kome se drže životinje u smislu ovoga člana, prestao da
ispunjava uslove na osnovu kojih je dozvola izdata, Ministarstvo će istu ukinuti.
Ministarstvo vodi registar pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica iz st. 1. i 2.
ovoga člana.
U skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, odgajivačnice u kojima se
uzgajaju određene zaštićene vrste, mogu da vrše prekogranični promet tih zaštićenih
vrsta samo pod uslovom da se registruju u nadležnom međunarodnom organu.
Na rešenje iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenutiupravni spor.
Члан 39. (Dopuna)
У члану 88. став 6. после речи „промет” додају се речи „у комерцијалне сврхе”
Član 94.
Ministarstvo izdaje dozvolu za uvoz, izvoz, unos, iznos ili tranzit biljnih i
životinjskih divljih vrsta, njihovih delova i derivata zaštićenih na osnovu zakona,
potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.
Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se pod sledećim uslovima:
1) da je pravo raspolaganja jedinkom vrste divlje životinje, gljive i biljke
stečeno u skladu sa zakonom;
2) da su životinje ili pošiljka obeleženi na propisani način;
3) da su preduzete sve mere za dobrobit životinja tokom prevoza.
Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se i za vrste čiji jedan ili oba roditelja
pripadaju divljoj vrsti.
U skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim
pravilima međunarodnog prava, a u cilju zaštite vrsta iz stava 1. ovog člana ministar
donosi pravilnik kojim propisuje:
1) uslove pod kojima se obavlja uvoz, izvoz, unos, iznos ili tranzit, trgovina i
uzgoj vrsta iz stava 1. ovog člana;
2) izdavanje dozvola i drugih akata ( potvrde, sertifikati, mišljenja);
3) spiskove vrsta, njihovih delova i derivata koji podležu izdavanju dozvola,
odnosno drugih akata;
4) vrste, njihove delove i derivate čiji je uvoz odnosno izvoz zabranjen,
ograničen ili obustavljen;
5) izuzetke od izdavanja dozvole;
6) sadržinu, izgled i način vođenja registra izdatih dozvola;
7) način obeležavanja životinja ili pošiljki;
način sprovođenja nadzora i vođenja evidencije;
9) izradu izveštaja i dr.
Pri uvozu, izvozu, unosu, iznosu i tranzitu, žive životinje moraju se prevoziti i
čuvati na način kojim se ni najmanje ne ozleđuje ili oštećuje njihovo zdravlje ili se sa
njima nehumano postupa, u skladu s posebnim propisima.
Члан 40.(Dopuna)
У члану 94. став 1. између речи „унос, износ” додаје се „и”, и брише се „или
транзит”.
Uvoz, izvoz, unos, iznos i tranzit zaštićenih divljih vrsta, njihovih delova i
derivata obavezno se prijavljuje carinskoj službi, u skladu sa odredbama ovog
zakona i drugim propisima.
Veterinarsko zdravstveni i fitosanitarni pregled i kontrolu pošiljki iz stava 1.
ovog člana nad kojima postoji nadležnost granične veterinarske i fitosanitarne
inspekcije sprovodi se u skladu s posebnim propisima. Granične prelaze na kojima
se može obavljati uvoz, izvoz, unos, iznos i tranzit zaštićenih vrsta, njihovih delova i
derivata, kao i uslove u pogledu njihove opremljenosti i osposobljenosti za obavljanje
tih poslova, propisuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede uz saglasnost Ministra.
Carinska služba dužna je da prilikom uvoza, izvoza, unosa, iznosa i tranzita
vrsta iz člana 94. stav 1. ovog zakona pregleda odgovarajuće dozvole i overi
prelazak granice u za to predviđenoj rubrici obrasca dozvole.
U slučaju uvoza, izvoza, unosa, iznosa i tranzita carinska služba original
dozvole overava a kopiju dozvole zadržava za svoju evidenciju, a overeni original
vraća uvozniku/ izvozniku.
Члан 41. (Dopuna)
У члану 95. став 4. мења се и гласи:
,,У случају увоза, извоза, уноса, износа и транзита царинска служба оверава
дозволе на начин прописан актом о прекограничном промету заштићених врста из
члана 94. овог закона.”
После става 4. додаје се нов став 5. који гласи:
„Уколико се пркогранични промет примерака заштићених врста врши супротно
прописаним условима, примерке одузима надлежни инспектор и издаје потврду о
одузимању. ”
izvoza, unosa, iznosa, ili tranzita carinska služba ne
može da odredi vrstu životinje, gljive ili biljke čiji uvoz ili izvoz podleže ograničenjima
ili zabranama, može ih:
1) na trošak carinskog deklaranta (primaoca odnosno pošiljaoca robe),
sama čuvati ili dati nekome na čuvanje do utvrđivanja statusa vrste čiji uvoz, izvoz,
reeksport ili tranzit podleže ograničenjima;
2) prepustiti carinskom deklarantu do okončanja postupka, ali uz zabranu
raspolaganja.
Carinska služba može od carinskog deklaranta zahtevati potvrdu da
predmetna vrsta nije pod zaštitom.
Vrste za koje carinska služba utvrdi da se uvoze, izvoze, unose, iznose ili da
su u tranzitu bez propisanih dozvola ili drugih dokumenata, privremeno se zadržavaju
do okončanja postupka.
U slučajevima iz stava 3. ovog člana izdaje se potvrda.
Vrste iz stava 3. ovog člana, predaju se na čuvanje, od strane ministarstva
ovlašćenom pravnom ili fizičkom licu, a mogu se ostaviti na čuvanje i carinskom
deklarantu uz zabranu raspolaganja.
Ako se propisana dozvola ili drugi zatraženi dokumenti ne dostave u roku od
mesec dana nakon privremenog zadržavanja ili u produženom roku koji može iznositi
najduže dva meseca, carinska služba donosi odluku o oduzimanju.
Ako se u postupku carinske kontrole utvrdi da se radi o vrstama za koje nema
uvozne ili izvozne dozvole, oduzimaju se, a o oduzetim vrstama izdaje se potvrda.
U slučajevima iz st. 3. do 7. ovog člana carinska služba dužna je da u
najkraćem roku obavesti Ministarstvo koje odlučuje o zbrinjavanju oduzetih vrsta,
imajući u vidu odredbe posebnih propisa i ratifikovanih međunarodnih ugovora.
Kada se vrste zaplene ili oduzmu, troškove (troškovi hrane, smeštaja,
prevoza, vraćanja i drugo) snosi carinski deklarant.
Члан 42.(Dopuna)
Члан 96. мења се и гласи:
„Ако приликом увоза, извоза, уноса, износа, или транзита царинска служба не
може да одреди врсту животиње, гљиве или биљке чији увоз или извоз подлеже
ограничењима или забранама, може их о трошку царинског декларанта (примаоца__односно пошиљаоца робе), чувати или дати некоме на чување до утврђивања статуса
врсте чији увоз, извоз, реекспорт или транзит подлеже ограничењима.
За примерке за које царинска служба утврди да се увозе, извозе, уносе, износе
или да су у транзиту без прописаних дозвола или других докумената, царинска служба
дужна је да у најкраћем року обавести министарство које одузима и одлучује о начину
збрињавања одузетих примерака, имајући у виду одредбе посебних прописа и
ратификованих међународних уговора.
Када се примерци заплене или одузму, трошкове до коначног збрињавања
(трошкови хране, смештаја, превоза, враћања и друго) сноси лице од којег су примерци
одузети.”
Član 102.
Stručne poslove zaštite prirode i prirodnih dobara obavljaju stručne
organizacije za zaštitu prirode i ti poslovi odnose se naročito na:
1) prikupljanje i obradu podataka o prirodi i prirodnim vrednostima;
2) praćenje stanja i ocenu očuvanosti prirode i stepena ugroženosti
objekata geonasleđa, divljih vrsta i njihovih staništa, stanišnih tipova, ekosistema,
ekološki značajnih područja, zaštićenih područja, ekoloških koridora, ekološke mreže
i predela;
3) izradu studija zaštite kojima se utvrđuju vrednosti područja predloženih
za zaštitu i način upravljanja tim područjima;
4) izradu predloga akta o zaštiti područja;
5) izradu predloga akta o prestanku zaštite područja;
6) izradu predloga za prethodnu zaštitu područja;
7) davanje uslova za radove na zaštićenim prirodnim dobrima, izdavanje
mišljenja na plan upravljanja zaštićenog područja;
vršenje stručnog nadzora na zaštićenim prirodnim dobrima sa predlogom
mera;
9) pružanje stručne pomoći upravljačima zaštićenih prirodnih dobara,
organima lokalne samouprave, udruženjima građana, grupama građana i
pojedincima na zaštiti prirode, predela i prirodnih dobara;
10) utvrđivanje uslova i mera zaštite prirode i prirodnih vrednosti u postupku
izrade i sprovođenja prostornih i urbanističkih planova, projektne dokumentacije,
osnova (šumskih, lovnih, ribolovnih, vodoprivrednih i dr.), programa i strategija u svim
delatnostima koje utiču na prirodu;
11) obavljanje stručnih poslova u postupku izrade ocene prihvatljivosti radova
i aktivnosti u prirodi, pripremanja i sprovođenja projekata i programa na zaštićenom
području;
12) predlaganje obima i sadržaja studija izvodljivosti i procene uticaja na
životnu sredinu u postupku reintrodukcije i naseljavanja divljih vrsta u slobodnu
prirodu;
13) vođenje evidencije o načinu i obimu korišćenja, kao i faktorima
ugrožavanja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta radi utvrđivanja i praćenja
stanja njihovih populacija;
14) učestvovanje u postupku javnog uvida radi proglašavanja zaštićenih
prirodnih dobara;
15) organizovanje i sprovođenje vaspitno-obrazovnih i promotivnih aktivnosti
u zaštiti prirode;
16) učešće u sprovođenju ratifikovanih međunarodnih ugovora o zaštiti
prirode;
17) vođenje registra zaštićenih prirodnih dobara i drugih podataka od značaja
za zaštitu prirode;
Члан 43.(Dopuna)
Члан 102. став 1. тачка 4) се брише.
Član 103.
Poslove zaštite prirode i prirodnih dobara koja se nalaze na teritoriji Republike
Srbije obavlja Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Poslove zaštite prirode i prirodnih dobara koja se celom svojom površinom
nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, obavlja Pokrajinski zavod za
zaštitu prirode.
Organizacije za zaštitu prirode su pravna lica.
Organizacije za zaštitu prirode su ustanove.
U obavljanju poslova zaštite prirode i prirodnih dobara organizacije za zaštitu
prirode iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruju saradnju kroz usaglašavanje programa
zaštite prirodnih dobara.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dostavlja izveštaj o ostvarivanju
godišnjeg programa Zavodu za zaštitu prirode Srbije, najkasnije do 31. marta tekuće godine za proteklu godinu.
Члан 44.(Dopuna)
У члану 103. после става 1. додаје се нов став који постаје став 2., који гласи:
„Завод за заштиту природе Србије, за територију Републике Србије води: базе
података о стаништима и еколошкој мрежи и информациони систем о заштити
природе, регистар заштићених природних добара, израду средњорочног програма
заштите природних добара, израду стручних основа за Стратегију заштите природе и
Извештај о стању природе.”
Čuvari prirode
Član 109.
Neposredni nadzor na zaštićenom području vrši čuvarska služba koju
obezbeđuje upravljač.
Čuvar zaštićenog područja kontroliše sprovođenje pravila unutrašnjeg reda u
zaštićenom području i obavlja poslove čuvanja zaštićenog područja.
Члан 45.(Dopuna)
Наслов изнад члана 109. мења се и гласи:
„Чуварска служба”
У члану 109. став 1. после речи „управљач” додају се речи „преко чувара
заштићеног подручја ( у даљем тексту: чувар).”
Став 2. мења се и гласи:
„Чувар контролише спровођење правила унутрашњег реда у заштићеном
подручју и обавља друге послове у складу са законом и актом управљача.”
Član 110.
Ako u vršenju čuvarske službe čuvar zaštićenog područja utvrdi da je
učinjena radnja suprotno pravilima unutrašnjeg reda ili druge zakonom utvrđene
zabrane kršenja režima zaštite, ili ako postoji osnovana sumnja da je učinjen
prekršaj, odnosno krivično delo, ovlašćen je i dužan da:
1) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i legitimiše lica koja zatekne u
zaštićenom području;
2) izvrši pregled svih vrsta vozila, plovnih objekata i tovara;
3) izvrši svaki pregled, osim stanova i drugih prostorija, za čiji je pregled
potreban sudski nalog;
4) privremeno oduzme predmete kojima je izvršen prekršaj ili krivično delo i
predmete koji su nastali ili pribavljeni izvršenjem takvog dela, kao i da ove predmete,
bez odlaganja, preda upravljaču zaštićenog područja radi čuvanja;
5) lice bez ličnih isprava, zatečeno u vršenju nedozvoljenih radnji, privede
nadležnom organu unutrašnjih poslova;
6) zatraži uspostavljanje prethodnog stanja, odnosno naredi mere za
sprečavanje i uklanjanje štetnih posledica;
7) sarađuje sa vlasnicima i korisnicima prava na nekretninama u
zaštićenom području u cilju zaštite prirode;
sarađuje sa korisnicima prirodnih resursa u zaštićenom području i
koordinira zajedničke akcije u cilju zaštite i racionalnog korišćenja prirodnih resursa;
9) prati stanja biljnih i životinjskih vrsta, kao i drugih vrednosti zaštićenog
područja;
10) pruža pomoć posetiocima zaštićenog područja i lokalnom stanovništvu.
U vršenju službe čuvar je dužan da pokaže službenu legitimaciju.
Legitimaciju čuvara zaštićenog područja izdaje upravljač zaštićenog područja Čuvar zaštićenog područja mora da ima najmanje srednju stručnu spremu,
jednu godinu radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i da ispunjava propisane
uslove za nošenje oružja i druge uslove, utvrđene aktom upravljača.
Za vreme službe, čuvar zaštićenog područja nosi službenu odeću, oružje,
znak zaštite prirode i znak zaštićenog područja koje čuva i naoružan je oružjem koje odredi upravljač.
Члан 46.(Dopuna)
Члан 110. мења се и гласи:
„У вршењу чуварске службе, чувар нарочито:
1) прати кретање и активности посетилаца и других корисника у заштићеном
подручју, посебно транспорт грађевинског материјала и изградњу објеката, коришћење
минералних сировина, шума, флоре и фауне укључујући дивљач и рибе, употребу
моторних возила и пловила, постављање објеката на води, улазак у зоне и објекте у
којима је посета забрањена или ограничена, ложење ватре на отвореном, одлагање
отпада, одвијање спортских такмичења и других манифестација;
2) прати стање биљних и животињских врста, као и других вредности
заштићеног подручја;
3) пружа помоћ и сарађује са локалним становништвом;
4) пружа податке, помоћ и услуге посетиоцима и другим лицима при обиласку и
разгледању заштићеног подручја, научним истраживањима и образовним
активностима;
5) сарађује са корисницима природних ресурса у заштићеном подручју;
6) сарађује са носиоцима стварних права на непокретностима у заштићеном
подручју у циљу заштите природе;
7) сарађује са другом чуварском службом, инспекцијском службом и органом
Када чувар утврди или разложно претпостави да је посетилац односно корисник
заштићеног подручја учинио радњу супротно правилима унутрашњег реда или мерама
заштите природе прописаним у складу са законом, овлашћен је да:
1) легитимише лице затечено у вршењу недозвољених радњи, а лице затечено
без личних исправа приведе надлежном органу унутрашњих послова;
2) изврши преглед свих врста возила, пловних објеката и товара;
3) привремено одузме предмете и средства којима је извршен прекршај или
кривично дело и предмете који су настали или прибављени извршењем таквог дела, као
и да ове предмете, без одлагања, преда управљачу заштићеног подручја ради чувања;
4) затражи успостављање претходног стања, односно нареди мере за
спречавање и уклањање штетних последица;
5) изврши сваки преглед, осим станова и других просторија, за чији је преглед
потребан судски налог.
У вршењу службе чувар је дужан да покаже службену легитимацију.
Легитимацију чувара издаје управљач заштићеног подручја на обрасцу који
прописује министар.
Чувар мора да има најмање средњу стручну спрему, једну годину радног
искуства у струци и положен стручни испит и да испуњава прописане услове за
ношење оружја и друге услове, утврђене актом управљача.
Министар ближе прописује услове, програм и начин полагања стручног испита
из става 6. Овог члана.
За време службе, чувар носи службену одећу, оружје, знак заштите природе и
знак заштићеног подручја које чува и наоружан је оружјем које одреди управљач.
Службена одећа, односно униформа чувара у националним парковима и
заштићеним подручјима проглашеним актом владе је јединствена и њу прописује мин
истар.
Чувар може истовремено обављати послове чувара рибарског подручја, чувара
шума и ловочувара, са дужностима и овлашћењима тих лица утврђеним законом.
Чувар у вршењу послова чувара рибарског подручја, идентитет и службена
овлашћења може доказивати легитимацијом из става 4. овог члана..”
Član 111.
Osnovni dokument zaštite prirode i prirodnih vrednosti je Strategija zaštite
prirode i prirodnih vrednosti (u daljem tekstu: Strategija) koju donosi Vlada za period
od deset godina, i programi zaštite prirode koje donose Vlada, nadležni organ
autonomne pokrajine ili nadležni organ jedinice lokalne samouprave, za period od
deset godina.
Programi iz stava 1. ovog člana moraju biti usklađeni sa Strategijom.
Strategija zaštite prirode
Član 112.
Strategija određuje dugoročne ciljeve i smernice očuvanja prirode i prirodnih
vrednosti, načine njihovog sprovođenja u skladu sa ukupnim privrednim, društvenim i
kulturnim razvojem Republike Srbije.
Strategija se izrađuje na osnovu izveštaja o stanju prirode i sprovođenju
zaštite prirode i prirodnih vrednosti, (u daljem tekstu: Izveštaj o stanju prirode), a
sadrži pored opštih strateških ciljeva, naročito:
1) smernice za očuvanje biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, za
očuvanje zaštićenih prirodnih dobara, ekološki značajnih područja, ekoloških koridora
i ekološke mreže;
2) smernice za istraživanje i praćenje stanja u prirodi;
3) smernice za uključivanje zaštite prirode u druge sektore;
4) smernice za zakonodavni i institucionalni okvir;
5) smernice za vaspitanje i obrazovanje u cilju očuvanja biološke, geološke i
predeone raznovrsnosti;
6) smernice za uključivanje lokalnog stanovništva u proces zaštite i
unapređenja zaštićenih područja;
7) smernice za obaveštavanje javnosti i učešće javnosti u odlučivanju o
zaštiti prirode;
akcione planove za sprovođenje smernica, s utvrđivanjem prioriteta i
mogućih izvora finansiranja;
9) način ispunjavanja međunarodnih obaveza u zaštiti prirode.
Smernice utvrđene Strategijom primenjuju se u izradi dokumenata prostornog
uređenja i planova upravljanja prirodnim resursima.
Stručnu osnovu za izradu Strategije izrađuje Zavod.
Revizija Strategije obavlja se po potrebi. Strategija se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Program zaštite prirode
Član 113.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti
utvrđenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje programe zaštite prirode, u
skladu sa strateškim dokumentima iz člana 111. ovog zakona i svojim
specifičnostima.
Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajedničke programe iz stava 1. ovog člana
Члан 47.(Dopuna)
Чл. 111., 112. и 113. мењају се и гласе:
„Члан 111.
Основни документи заштите природе и природних вредности су: Стратегија
заштите природе и природних вредности Републике Србије (у даљем тексту:
Стратегија), програми заштите природе аутономне покрајине и јединице локалне
самоуправе и извештаји о стању природе.
Члан 112.
Стратегију заштите природе Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија)
доноси Влада за период од најмање десет година.
Стратегијом се утврђују дугорочни плански оквир и политика интегралне
заштите природе и очувања биодиверзитета.
Стратегија нарочито садржи: анализу (оцену) стања, циљеве, главне задатке,
мере, активности и инструменте за очување и унапређење биолошке разноврсности,
предела и геонаслеђа, развој мреже заштићених подручја и развој еколошке мреже.
За спровођење Стратегије израђују се акциони планови које доноси Влада за
период од највише пет година.
Акциони план из става 3. овог члана може се донети и као саставни део__Стратегије.
Стручну основу Стратегије припрема завод. По потреби може се извршити ревизија Стратегије пре истека периода за који је
донета.
Стратегија се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 113.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру надлежности
утврђених овим и посебним законом и у складу са Стратегијом и својим
специфичностима, доносе програме заштите природе за период од десет година.
Две или више јединица локалне самоуправе могу донети заједнички програм из
става 1. овог члана.”
Član 114.
Izveštaj o stanju prirode u Republici Srbiji podnosi se Narodnoj skupštini za
period od pet godina, a sadrži naročito:
1) podatke o stanju geološke, biološke i predeone raznovrsnosti, zaštićenih
prirodnih dobara, ekološki značajnih područja, ekoloških koridora i ekološke mreže
sa analizom stepena ugroženosti, faktorima ugrožavanja i problemima u zaštiti i
unapređenju;
2) podatke o uticajima korišćenja prirodnih vrednosti dobara na geološku,
biološku i predeonu raznovrsnost, na zaštićena prirodna dobra i ekološku mrežu;
3) podatke o uticajima pojedinih projekata i aktivnosti na prirodu i njene
vrednosti;
4) ocenu sprovedenih mera u očuvanju prirode, njenih vrednosti i predeone
raznovrsnosti;
5) analizu sprovođenja Strategije i drugih dokumenata značajnih za zaštitu
prirode;
6) ocenu sprovedenog stručnog nadzora koji obavlja Zavod;
7) podatke o korišćenju finansijskih sredstava za zaštitu prirode;
procenu potrebe izrade novih ili izmene i dopune postojećih dokumenata
kao i druge važne podatke za zaštitu i očuvanje prirode.
Izveštaj o stanju prirode, zaštićenih prirodnih dobara i ekoloških mreža
priprema Zavod, u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i drugim
stručnim i naučnim institucijama, a utvrđuje Ministarstvo.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave pripremaju
izveštaje o stanju prirode na svom području, koji dostavljaju Ministarstvu.
Члан 48. (Dopuna)
У члану 114. став 1. речи „подноси се Народној скупштини” замењују се речима
„усваја Влада”.
Član 121.
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:
1) zabrani korišćenje i upotrebu zaštićenih prirodnih vrednosti i drugih
delova prirode bez odobrenja ili protivno odobrenju;
2) naredi sprovođenje uslova i mera zaštite prirode, drugih akata izdatih na
osnovu ovoga zakona i drugih propisa;
3) naredi sprovođenje kompenzacijskih mera;
4) naredi sprovođenje planova upravljanja prirodnim dobrima/resursima u
delu koji se odnosi na mere i uslove zaštite prirode;
5) naredi sprovođenje plana upravljanja i programa zaštite, očuvanja,
korišćenja i unapređenja zaštićene prirode i njenih vrednosti;
6) naredi sprovođenje plana upravljanja i drugih akata zaštićenog područja;
7) zabrani radnje koje mogu prouzrokovati promene i oštećenja na
zaštićenom području ili drugim zaštićenim prirodnim dobrima;
naredi sprovođenje neposredne zaštite, očuvanja i korišćenja zaštićenih
prirodnih dobara;
9) naredi sprovođenje mera i uslova zaštite zaštićenih prirodnih dobara,
zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i gljiva;
10) zabrani izvoz, uvoz i tranzit zaštićenih divljih vrsta biljaka i životinja i gljiva
ako se promet vrši suprotno sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona i ratifikovanim međunarodnim ugovorima;
11) zabrani unošenje divljih vrsta u prirodu ako je u suprotnosti sa
odredbama ovog zakona;
12) naredi informisanje javnosti o stanju prirode, planovima upravljanja
zaštićenog područja;
13) naredi sprovođenje drugih propisanih uslova i mera zaštite biološke i
predeone raznovrsnosti utvrđenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog
zakona;
14) naredi sprovođenje monitoringa stanja prirode i njenih vrednosti;
15) naredi vođenje registara zaštićenih prirodnih dobara i druge propisane
evidencije;
16) zabrani da se genetički materijal koristi suprotno odredbama ovog
zakona i posebnim propisima;
17) naredi da upravljač zaštićenog područja izvršava obaveze ustanovljene
aktom o zaštiti;
18) naredi da upravljač zaštićenog područja koristi sredstva za rad i
obavljanje poslova na zaštiti i unapređivanju zaštićenog područja;
19) zabrani korišćenje fosila, minerala kristala i bigra ili istraživanje njihovih
nalazišta ako je u suprotnosti sa ovim zakonom; 20) zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divljih vrsta biljaka, životinja i
gljiva njihovih razvojnih oblika i delova ako se sakupljanje i stavljanje u promet vrši
bez dozvole i suprotno propisanim uslovima;
21) zabrani veštačko preseljavanje i naseljavanje populacija ili delova
populacija autohtonih vrsta bez dozvole ili suprotno propisanim uslovima;
22) zabrani držanje, uzgoj i trgovinu divljim životinjama bez dozvole ili pod
uslovima i na propisani način;
23) zabrani oštećivanje ili uništavanje staništa zaštićenih divljih vrsta;
24) zabrani druge radnje i aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama
ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Radi sprečavanja nastanka neotklonjivih šteta na zaštićenom prirodnom
dobru, biološkoj i predeonoj raznovrsnosti, smanjivanja štete nastale zbog obavljanja
nedozvoljenih delatnosti, radnji ili aktivnosti, odnosno radi preduzimanja hitnih
zaštitnih mera, ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za život i zdravlje ljudi ili
imovinu, inspektor može, u toku nadzora doneti rešenje i usmeno.
Konstatacija o izdatom usmenom rešenju unosi se u zapisnik, uz naznaku da
će pisano rešenje biti doneto u roku od 8 dana.
Na rešenja inspektora iz st.1 i 2 . dozvoljena je žalba.
Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 1), 7), 10), 11), 16), 19), 20), 21), 22), 23) i 24) ovog člana je konačno, i protiv njega se može voditi upravni spor.
Члан 49.(dopuna)
Члан 121. став 1. после тачке 7) додати нову тачку 7а) која гласи:
„забрани радње, односно извођење радова на заштићеном подручју, које су
супротне акту о заштити и правилнику о унутрашњем реду и чуварској служби;”
У тачки14) иза речи „нареди” додаје се нова реч „управљачу”.
Član 126.
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj
pravno lice ako:
1) planirane projekte i aktivnosti u prirodi koji nisu obuhvaćeni procenom
uticaja na životnu sredinu, a koji sami ili s drugim projektima ili aktivnostima mogu
imati uticaj na ekološki značajno područje ili zaštićeno prirodno dobro, obavlja bez
saglasnosti (član 10. stav 3);
2) obavlja radnje, aktivnosti i delatnosti kojima se ugrožava hidrološka
pojava ili opstanak i očuvanje biološke raznovrsnosti (član 18. stav 4);
3) upotrebljava hemijska sredstva u zaštićenim područjima (član 19. stav 3);
4) koristi hemijska sredstva, bez pribavljene saglasnosti Ministarstva (član
19. stav. 4);
5) genetički materijal uzima iz prirode, suprotno članu 20. stav 2. ovog
zakona;
6) obavlja ili preduzima radnje i delatnosti koje mogu narušiti svojstva
zaštićenog područja (čl. 29. do 35);
7) obavlja radnje i/ili aktivnosti koje mogu da dovedu do narušavanja ili
uništavanja ekološki značajnog područja (član 40. stav 2);
u zaštićenom području obavlja delatnost suprotno planu upravljanja ( član
52. stav 4);
9) planirane radove i aktivnosti, odnosno izvođenje projekta pismeno ne
prijavi upravljaču (član 57. stav 4);
10) na primeren način i o svom trošku ne preduzme sve dozvoljene radnje i
aktivnosti kako bi se sprečio nastanak štete (član 64. stav 2);
11) preduzima radnje kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste biljaka,
životinja, gljiva i njihovih staništa (član 74);
12) ne pribavi dozvolu iz člana 75. ovog zakona;
13) sakuplja i koristi zaštićene divlje vrste suprotno propisanim uslovima
(član 77);
14) obavlja istraživanja na zaštićenim vrstama bez dozvole ministarstva i/ili
ne dostavi rezultate istraživanja (član 78);
15) koristi zabranjena sredstva za hvatanje i ubijanje divljih životinja suprotno
članu 79. ovog zakona;
16) ako ne preduzima mere zaštite iz člana 81. ovog zakona; 17) unosi alohtone divlje vrste i njihove hibride u slobodnu prirodu suprotno
članu 82. ovog zakona;
18) vrši premeštanje jedinki autohtonih divljih vrsta bez saglasnosti
ministarstva (član 84);
19) vrši reintrodukciju divljih vrsta bez dozvole ministarstva (član 85);
20) ako drži, uzgaja , prodaje i kupuje strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste
suprotno uslovima iz člana 87. ovog zakona;
21) ako drži zaštićene divlje životinje bez dozvole Ministarstva (član 88);
22) uzgaja i trguje divljim vrstama suprotno čl. 89. i 90. ovog zakona;
23) ako obavlja poslove prihvatilišta bez dozvole Ministarstva (član 91);
24) postupa sa nađenim primercima zaštićenih divljih životinja suprotno članu
93. ovog zakona;
25) uzima iz prirode geološka i paleontološka dokumenta koji su proglašeni
zaštićenim prirodnim dobrima ili se nalaze na objektu geonasleđa, zaštićenom
nalazištu ili ležištu mineralnih sirovina suprotno članu 98. ovog zakona;
26) vrši istraživanja nalazišta geoloških i paleontoloških dokumenata
suprotno članu 99. ovog zakona;
27) ako vrši izvoz pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata , suprotno članu
100. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri
sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja
je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili
drugom pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.
Za radnje iz člana 125. stav 1. tač. 5), 6) i 7) kao i za radnje iz stava 1. ovog
člana, kazniće se preduzetnik za prekršaj novčanom kaznom od 250.000 do 500.000
dinara.
Za radnje iz člana 125. stav 1. tač. 5), 6) i 7), kao i za radnje iz stava 1. tač.
2), 5), 6), 7),
, 9),10), 11), 12), 13), 14), 15), 17), 18), 19), 20), 21), 22), 23), 24),
25), 26) i 27) ovog člana, kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom od
5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Za prekršaj iz st. 1, 4. i 5. ovog člana može se uz kaznu izreći i zaštitna mera
oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja,
odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.
Члан 50.(Dopuna)
У члану 126. став 1. број „1.000.000” замењује се бројем „2.000.000”.
Тачка 9) мења се и гласи :
,,Радове и активности односно извођење пројекта на заштићеном подручју
обавља без или противно акту о условима и мерама заштите природе или не пријави
управљачу ( члан 57. ст. 2., 3. и 4.);”.
После тачке 27) додаје се нова тачка 28) која гласи:
„ако не поступи по решењу инспектора из члана 121. овог закона. ”
У ставу 3. број „50.000” замењује се бројем „150.000”.
У ставу 5. број „5.000”замењује се бројем „25.000” и број „50.000” замењује се
бројем „150.000”.
Član 127.
Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj
odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, organu jedinice
lokalne samourave i imaocu javnih ovlašćenja ako:
1) ne prati stanje staništa i tipova staništa (član 16. stav 4);
2) ne odredi količinu vode u vlažnim i vodenim ekosistemima koja je nužna
za očuvanje hidrološke pojave i opstanak biološke raznovrsnosti (član 18. stav 5); 3) ne prati stanje ekološki značajnih područja, ekoloških koridora i cele
ekološke mreže (član 39. stav 4);
4) ne vodi registar zaštićenih prirodnih dobara (član 50);
5) ne dostavi planove upravljanja i izveštaje o ostvarivanju planova
upravljanja i ne obezbedi obaveštavanje javnosti (član 54);
6) u postupku izrade plana ne pribavi uslove zaštite prirode( član 55. stav
3);
7) ne donese Pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi (član 56);
ne upravlja zaštićenim područjem na propisan način (član 68);
9) sredstva ostvarena po osnovu naknade za korišćenje prirodnog područja
ne koristi za zaštitu i unapređivanje zaštićenog područja i ne vodi ih na posebnom
računu (član 70. st. 6. i 7);
10) ne obavlja stručne poslove iz okvira svoje delatnosti iz člana 102. stav 1.
tač.
, 13), 16) i 19) ovog zakona.
Члан 51.(Dopuna)
У члану 127. став 1. број „50.000” замењује бројем „150.000”.
После тачке 1) додаје се нова тачка 1а) која гласи:
„У поступку за доношење планова и програма не прибави услове заштите
природе (члан 9. став 2.) ”
Član 128.
Novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko
lice ako ne postupi po nalogu čuvara zaštićenog područja ili ga omete u vršenju
njegovih ovlašćenja (član 56. stav 4).
,
Члан 52.(Dopuna)
У члану 128. број „30.000” замењује се бројем „150.000” и после речи
„овлашћења” додају речи „или на други начин поступа противно правилима о
унутрашњем реду (члан 56. став 4).”
Član 130.
Prirodna dobra zaštićena do stupanja na snagu ovog zakona, ostaju pod
zaštitom, a upravljači, vlasnici i korisnici tih zaštićenih prirodnih dobara imaju prava i
obaveze propisane ovim zakonom.
Ekološka mreža biće utvrđena i postaje deo evropske ekološke mreže Natura
2000 do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji.
Члан 53. (Dopuna)
У члану 130. став 2. мења се и гласи:
„Еколошки значајна подручја европске уније NATURA 2000 биће
идентификована и постају део европске еколошке мреже NATURA 2000 даном
приступања Републике Србије Европској унији.”
Član 132.
Zavod je dužan da uskladi svoj rad, poslovanje i opšta akta sa odredbama
ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap”, Javno preduzeće „Nacionalni
park Šar planina”, Javno preduzeće „Nacionalni park Kopaonik”, Javno preduzeće
„Nacionalni park Tara” i Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška gora” dužna su da
usklade svoj rad, poslovanje i opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od dve
godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Члан 54.(Dopuna)
У члану 132. после става 2. додаје се нов став 3) који гласи:
„Јавна предузећа из става 2. овог члана, основана Законом о националним
парковима („Службени гласник РС”, број 39/93), настављају да раде под условима и наначин под којима су основани до доношења посебних закона.”. ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 55.
Подзаконска акта из овог закона биће донета у року од годину дана од ступања
на снагу овог закона.
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
гласнику Републике Србије” осим одредаба из члана 40. став 4. Закона о заштити
природе из члана 14. овог Закона, које ступају на снагу даном приступања РепубликеСрбије Европској Унији.
Home 
Kada se zna da zakonska regulativa jos nije donesena u potpunosti i kada jos jedan podzakoski akt nije izaso u.sl.glas.Srbije.Nacin obelezavanja ptice odgojene u vestackim uslovima. 
[/quo
