Parenje i uzgoj štiglića

Rad oko ptica u ovom periodu mora biti visokog intenziteta.  Nema opuštanja i odmaranja.  Svi štiglići su u fazi menjanja perja.  Čak i mali propusti u ishrani mogu naneti veliku štetu i upropastiti sav predhodni trud.
Nema važne i manje važne hrane.  Ipak, ma prvom mestusu su:  Poluzrelo semenje korova, sveže doneto iz prirode.  Klijalo semenje.  Zelenilo. Minerali. Kuvano rendano jaje.
To je u ovom peruodu hrana prvog reda.  Mora se davati štiglićima u  većim količinama nego što mogu da pojedu.
Neophodno je svakodnevno posmatranje ptica  radi kontrole procesa mitarenja i blagovremenog uočavanja  jedinki sumljivog zdravlja.
Preventivna primena antibiotika u vodi  u ovom periodu  je za preporuku, čak i ako sve ptice deluju zdravo.

Evo mozda nema nikakve direktne veze sa ovom temom,ali danas je bila berza u Pozarevcu,i na dosta meta su bili stiglici na prodaju,uglavnom po 500 din komad,i na jednom mestu sam cak pitao da li su ptice uhvacene ili iz uzgoja,on kaze uhvacene pre nekoliko dana,e sad,cinilo se nekima ispravno ili ne,kupio sam 5 komada (2 m i 3 z) i pustio ih,e sad jebes tih 2500 dinara,toliko sam taman dobio za jednog kunica,ali bitno da su ptice vracene u prirodu.Mozda ce jednog dana(a nadam se da nece doci do toga) populacija stiglica zavisiti od tih ptica,ko zna!   A takodje sam kupio i par bakaraca kanarinaca,koje sam takodje pustio,ali u moj kavez :DD

gospodine mico o kojim antibioticima govorimo?

bortes ::

gospodine mico o kojim antibioticima govorimo?

Oko primene antibiotika, vrste i doze ne dajem savete ptičrima, jer savete i sam tražim od stručnog lica kada su mi potrebni. Bilo da se radi o prevntivnoj primeni antibiotika ili primene u cilju lečenja već obolele ptice.
Na forumima o odgoju  faune mogu se naći tekstovi o tome.  Čik i preporuke o vrsti i načinu primene pojedinih antimikrobnih lekova.  Pojedeini odgajivači su postavili i šeme primene antibiotika,  po mescima u godimni.  
Ima odgajivača faune koji tvrde da ne primenjuju antibiotike (lično sumljam  u istinitost takvih izjava) i onih koji antibiotike po određenom obrascu primenjuju tokom godine, više puta.
Primena antibiotika u ptičarstu je još uvek haotično i nesređeno područje, naročito kada se radi o odgoju faune.  Još manje egzaktnih i validnih podataka je o primeni antibiotika u odgoju nedomestifikovanih štiglića.  Pouzdanih infotmacija (na forumima o odgoju faune) koje dolaze od stručnih lica,  nema.
Tim pre odgajivač nedomestifikovanih štiglića treba pre primene antibiotika obavezno da se konsultuje sa specijalistom peradarstva ili bar sa najbližim veterinarom.

mića ::

Ima odgajivača faune koji tvrde da ne primenjuju antibiotike (lično sumljam  u istinitost takvih izjava) i onih koji antibiotike po određenom obrascu primenjuju tokom godine, više puta.

Znam i jedne i druge. Po meni sve ovisi šta se želi postići s pticama.

1. Uzgoj samo za sebe - ne primjenjuju antibiotike ni bilo kakva druga zaštitna sredstava.

2. Uzgoj za takmičenje - obavezna primjena antibiotika i ostalih zaštitnih sredstava.

Naravno, moram dati obrazloženje za prvu stavku. Pod uzgojem samo za sebe podrazumjevam manji broj ptica. Uzgoj koji Mića ima spada u "uzgoj za takmičenje" iako se ne takmiči, po brojnosti tako da mi je razumljivo da se mora većem broju ptica pružiti i odgovarajući tretman.

Ukoliko stvorite odgovarajuće uvjete za manji broj ptica nije nužno njihovo tretiranje ali takve ptice su jako osjetljive na bilo kakvu stresnu situaciju (promjenu životne sredine, izložbe i sl.). Dok su u "svom" prostoru nema nikakvih problema ali za "dalje" problemi se mogu pojaviti.

U profesionalnom uzgoju ptica ništa se ne smije prepustiti slučaju. Tako i sam pristup ide u tom smijeru.

Danas sam prstenovao ova dva mladunca:
Dva mućka i dva pileta, to je rezultat ovog nasada.  Ništa neobično za ovo doba godine. Štiglići su daleko od dobre priplodne kondicije. Počelo je i mitarenje  matičnih ptica.  Povećavaju se temperaturne razlike  između jutarnjih  dnevnih i većernjih  sati. U prirodi je  jako malo poluzrelog semenja korova.  Tako da je  izbor hrane donete iz prirode sve slabiji.
Mladunci u Septembru su redak prizor u prirodi.  Par koji do tada nije podigao ni jedno leglo, zbog predatora,  pokušaće to poslednji put krajem Avgusta ili u Septembru.  Kasna legla štiglića u prirodi nisu pravilo nego izuzetak.
Još ređa su u veštačkom odgoju.  U procesu domestifikacije štiglića,  vremenom, ptice menjaju navike  što je suština samog procesa.  Mladunci u gnezdima, Septembra meseca, sa svakom godinom domestifikacije biće sve češća pojava.
Promena kalendara ciklusa reprodukcije  štiglića u veštačkim uslovima  je jedan od kritrijuma domestifikacije.  Štiglići će se nalegati sve ranije početkom reproduktivne godine i ciklus reprodukcije  završavaće se  kasnije.  
Odgajivač može da utiče na  početak reproduktivnog procesa štiglića u većoj meri nego na njegov završetak.  U princimu treba pustiti štigliće da se reprodukuju  i u kanijim mesecima ako imaju   potencijala za reprodukciju.  To produžava reproduktivnu sezonu, ali donosi i koje pile više.
Kako nema odgoja štiglića bez gubitaka mladunaca kroz proces sazrevanja  i kako odgajivač ne može znati  procenat gubitaka, uvek je bolje imati koje pile više u rezervi.

evo posto se polako priblizava zima i hladnije vreme,zamolio bih odgajivace u volijerskim uslovima a posebno gosp. Micu ukoliko moze da napise u kratkim crtama kako stvara najoptimalnije uslove za zimovanje ptica u volijerskim uslovima a tice se zastite od hladnoce,vetra...mislim da ce mnogima da bude korisno,da li stavljate neke zastitne najlone,folije ili sta vec....ja sam licno pogledao dosta vasih snimaka ali nisam siguran da sam primetio da li imate neki zatvoreni deo volijera,neku sobu u kojoj vam spavaju ptice...hvala

Kod mog druga Novice...
Homolje je cudo...
Snimljeno sinoc

Izvinjavam se  svim forumašima zbog toga što je ova moja tema van teme Parenje i uzgoj štiglića.
Prinuđen sam da  ukažem na  pojavu koja  (u koliko se nastavi) može dovesti do toga da forum postane  nepregledan i haotičan.
Postaje pravilo da se postovi postavljaju u neodgovarajućoj temi.  To čini forum nepreglednim i teškim za pronalaženje informacija  koje su nekom potrebne.  Prisutnost više različitih tema u   jednoj,  doprinosi nepotrebnom  neredu  i umanjuje informativnu vrednost foruma.
U čemu  je problem da se odgovarajući postovi ne pišu u odgovarajućim temama   
U čemu je problem da se slike ne postavljaju u odgovarajućim temama    
U čemu je problem da se klipovi ne postavljaju u odgovarajućim temama    
U čemu je problem da se u postu o odgoju štiglića ne piše o toj temi  i ne postavljaju slike i  
klipovu u vezi za tom temom.     

Svaka vrsta faune  ima  svoj prostor sa većim brojem podtema.  Svaka problematika čuvanja i odgoja pticica ima odgovarajuću temu sa većim brojem podtema.
U temi o prostoru za čuvanje ptica postoji veći broj podtema koje se bave specifičnom problematikom.
Tu se mogu naći  informacije i o smeštaju štiglića.  Nepotrebno je  ponavljati bezbroj puta  iste informacije, jer neko ne želi da ih traži, u odgovarajućim temama i podtemama.
Ako  ne nađe traženu informaciju, logično je, da u odgovarajućoj temi postavi pitanje  u vezi onoga što ga zanima.

Ponavljanje je majka znanja!!Gosp.Mico uz duzno postovanje mislim da niste u pravu ovaj put,pre ce biti da je kod Vas nedostatak volje da to napisete nego li konfuzija na temi,ova tema je vise puta povedena u krivom pravcu,cak mnogo dalje od ptica,mislim da i sami to dobro znate jer ste i sami ucestvovali par puta u tome pa nam je trebao samar razuma da bi se vratili na temu...sa druge strane,ako je jedan mlad odgajivac poceo da prati temu od recimo februara..i redom iz meseca u mesec pratio desavanja od pripreme za parenje,ishrane u pripremi,prostoru..pa kroz meseca maj,jun,jul,pratio izleganje ptica...citao i gledao slike o tome kako odrastaju i o celoj problematici u vezi sa tim,logicno je da u septembru proprati zatvaranje tog kruga citajuci o tome kako pripremiti tu pticu pred zimu i odrzati je u zivotu jer u protivnom na prolece moze u tom kavezu da zapati koke nosilje...dakle,hronoloski prikaz se vodi iskljucivo na jednom mestu,verujte da ako neko hoce sad da pronadje na forumu recimo prezimljavanje ptica,i nadje temu,podtemu itd i krene da cita prvih recimo 5 strana,ne nadje odgovor u njima a vec na 6.strani uleti neki genije sa nekom idejom i povede pricu i prepiranje u krivom pravcu narednih 10 stranica...taj koji je poceo da cita odustaje na pola puta verujte...mislim da ce se vecina sloziti samnom,nista licno protiv Vas,samo jedna zdrava konstatacija...ziveli

bortes ::

Ponavljanje je majka znanja!!Gosp.Mico uz duzno postovanje mislim da niste u pravu ovaj put,pre ce biti da je kod Vas nedostatak volje da to napisete nego li konfuzija na temi,ova tema je vise puta povedena u krivom pravcu,cak mnogo dalje od ptica,mislim da i sami to dobro znate jer ste i sami ucestvovali par puta u tome pa nam je trebao samar razuma da bi se vratili na temu...sa druge strane,ako je jedan mlad odgajivac poceo da prati temu od recimo februara..i redom iz meseca u mesec pratio desavanja od pripreme za parenje,ishrane u pripremi,prostoru..pa kroz meseca maj,jun,jul,pratio izleganje ptica...citao i gledao slike o tome kako odrastaju i o celoj problematici u vezi sa tim,logicno je da u septembru proprati zatvaranje tog kruga citajuci o tome kako pripremiti tu pticu pred zimu i odrzati je u zivotu jer u protivnom na prolece moze u tom kavezu da zapati koke nosilje...dakle,hronoloski prikaz se vodi iskljucivo na jednom mestu,verujte da ako neko hoce sad da pronadje na forumu recimo prezimljavanje ptica,i nadje temu,podtemu itd i krene da cita prvih recimo 5 strana,ne nadje odgovor u njima a vec na 6.strani uleti neki genije sa nekom idejom i povede pricu i prepiranje u krivom pravcu narednih 10 stranica...taj koji je poceo da cita odustaje na pola puta verujte...mislim da ce se vecina sloziti samnom,nista licno protiv Vas,samo jedna zdrava konstatacija...ziveli

Ovo je poslednji put da repliciram na post koji je OFF TOPIC.
Svaki post VAN odgovarajuće teme ignorisaću. Ne zbog toga što ne poštijem autora posta, već zbog toga što je PRINCIP važniji od sujete bilo kog pojedinca.
Pravila moraju važiti za SVE sviđalo se to nekome ili ne.

***

Pogledaj:

glavna tama: ODGOJ PTICA
podtema:  SMEŠTAJ PTICA
uže teme: VOLIJERA ILI KAVEZ
strana 2.
Post: 10 Oct 2010, 14:13
Post: 16 Oct 2010,  09:32
Post: 23 Jul   2011, 21:24

Mnogo toga o odgoju ptica je na forumu napisano. Treba samo biti vredan i         

Ovo su poslednji mladunci u gnezdu ove sezone.  Razmnožavanje štiglića je za ovu godinu završeno.  Ali nije završena ,,borba,,  da  se svi mladunci  ,,dovedu,,  bez većih  gubitaka do kraja mitarenja.  
Određeni gubici su neminovnost, bez obzira na trud odgajivača. Ako se kreću u rasponi od 5%-10%  odgajivač treba da bude zadovoljan jer su gubici u tom procentualnom rasponu  podnošljivi.
Pojava koju redovno primećujem kod svih parova tiče se ponašanja mladih u gnezdu.  Mladunci nikada ne isprljaju ceo obim gnezda. Uvek ostane jedan deo čistog oboda gnezda. Tako da gnezdo, dok mladunci ne izlete, ima prljavi i čisti deo. Na čistom delu sleću roditelji kada hrane mladunce.  Noge roditelja zbog toga ostaju čiste.  Ponašanje štiglića je čak i od najranijeg doba života madunaca veoma  racionalno.

mića ::

Pojava koju redovno primećujem kod svih parova tiče se ponašanja mladih u gnezdu.  Mladunci nikada ne isprljaju ceo obim gnezda. Uvek ostane jedan deo čistog oboda gnezda. Tako da gnezdo, dok mladunci ne izlete, ima prljavi i čisti deo. Na čistom delu sleću roditelji kada hrane mladunce.  Noge roditelja zbog toga ostaju čiste.  Ponašanje štiglića je čak i od najranijeg doba života madunaca veoma  racionalno.

Ovu pojavu mogu objasniti tako što u prvim danima ženke jedu izmet svojih mladunaca pa je gnijezdo u pravilo 100% čisto. Kad mladunci progledaju onda mogu pratiti roditelje iz gnijezda pa su im glavice okrenute prema dijelu gnijezda odakle ih roditelji hrane tako da se dešava ova pojava kada je jedan dio gnijezda čist. Nasuprot čistog dijela uvijek je najzaprljaniji dio gnijezda što je i razumljivo zbog položaja mladunaca dok su u njemu.

Bez održavanja čistoće u ptičarniku  nema uspha u odgoju štiglića.  Čak i da se sve drugo odradi perfektno, loša higijena upropastiće sav predhodni trud.  Uginuća, naročito među mladuncima u mitarenju je znak nedovoljne higijene ptičarnika.
Posebno treba obratiti pažnju na higijenu poda ptičarnika.  Veliki broj mikroorganizama nalazi se na podu ptičarnika i vreba.  Ako su hranilice i pojilice  podignute od poda,  to neće sprečiti štigliće da  skakuću po podu ptičarnika  prebirajući po hrani koju izbace iz hranilica.
Tako da visoko postavljene hranilice i/ili pojilice ne rešavaju problem potencijalnih zaraza koje ptice mogu pokupiti sa poda.  Štiglići veoma rado skupljaju rasuto zrnevlje po podu i drugu hranu. To je navika ostala iz prirode.  Većinu  ,,namirnica,, u prirodi nalaze na zemlji ili na korovima tik iznad zemlje.  
U toku godine  pod pričarnika treba temeljno  čistiti i dezinhikovati u intervalima od 7-10 dana.
Ako se pod čisti češće to nije greška, međutim treba se imati u vidu da ni preterano uznemiravanje ptica u fazi reprodukcije nije preporučljivo.
Betonski pod u  ptičarniku je zakon.  Nema bolje podloge sa aspekta higijene i  sprečavanja  širenja zaraza. Beton je čak i za  patogene mikrorganizme negostoljubljiva podloga za život. Naročito kada je čist i inpregniran nekim srdstvom za dezinfekciju.  Ako jedan deo dana beton ,,dohvati,, sunce (a to je moguće u delu ptičarnika koji je pokrivem mrežom)  nema tih klica koje neće biti uništene ako su na betonskom podu.
Pod treba prvo temeljno očistiti (ostrugati) špahlom. Zatim počistiti svu prljavštinu.  Na  očiščen pod ravnomerno  poprskati neko dezinfekciono sredstvo.
Idealna i jeftina dezinfekcija je krečnim mlekom:  

Krečno meleko najmanje oštećije betonski pod od svih drugih sredstava za dezinfekciju. Ne škodi nogama štiglića. Uništava veliki broj mikrooganizama. Dugo zadržava antimikrobnu i dezinfekcionu moć  posle primene.

Zbog nedostataka tačnih podataka  nemoguće je utvrditi koliki je procenat štiglića (uzetih iz prirode) koji se reprodukuju u zatočeništvu.  Ali iz prakse znamo da taj procenat nije veliki. Tvrdnja da će se oko 10%  divljih štiglića pariti i davti potomstvo u veštačkim uslovima  je aproksimativna ali nije daleko od istine.
U svakom slučaju možemo smatrati da se procenat divljih štigliča koji se reprodukuju u veštačkim uslovima kreće u rasponu od 5% - 10 %.
Nije iznenađujuće ako bi taj procenat bio na donjoj granici predviđanja (5%).
Kako većina  ljubitelja štiglića ima za matične parove ptice iz prirode, lako je objasniti mali broj izleženih ptića u toku reproduktivne sezone, ove ali i pradhodnih godina.
Tendencija malog broja odgajenih štiglića  nastaviti  će se još neko (neodređeno) vreme.  Sve dok se matični parovi uzimaju iz prirode,  porast populacije mladunaca u veštačkom odgoju biće mali.
Razumljivo je da se ukupnoj populaciju štiglića na ovim prostorima na taj način nanosi šteta. Populacija divljih štiglića se daleko više smanjuje (hvatanjem štiglića ) nego što populacija  odgajenih štiglića u veštačkim uslovima raste.  Ta disproporcija će dovesti  do pada ukupnog  broja jedinki štiglića na ovim prostorima.  Štiglići će  iz godine u godinu biti sve ugroženija vrsta. Do kog stepena će se populacija štiglića smanjiti teško je predvideti, ali nije nemoguće da će broj jedinki biti na granici nestanka vrste.
Popularizacija odgoja štiglića u veštačkim uslovima i omasovljavanje njihovog odgoja  su zbog toga važan način zaštite sveukupne populacije autohtonih štiglića.
Što je veći broj odgajenih jedinki u veštačkim uslovima biće manja potreba za njihovim uzimanjem iz prirode.  Zog toga je važno poznavanje odgojnog procesa  i širenje saznanja o metodologiji odgoja koja daje dobre rezultate, jer  je to u svrsi povećavanja broja veštački odgojenih ptica.
Popularizacija volijerskog odgoja  i animiranje što većeg broja ljubitelja štiglića, da primenjuju volijerski način odgoja štiglića, zauzima veoma važnu, ako ne i ključnu poziciju u povećavanju ukupnog broja jedinki štiglića.
Odgoj štiglića u aviarimu po tipu kolonijalnog ( grupnog ) smeštaja parova  daje najbolje odgojne rezultate.  Samim tim je takav način odgoja za preporuku.
Prednosi  kolonijalnog metoda odgoja štiglića u volijeru sastoji se  u u činjenici da je broj odgjenih mladih štiglića  daleko veći nogo kod primene drugih/drugačijih odgojnih metoda.
Letalialitet,  kako mladih tako i starih jedinki je manji nego kod drugih/drugačijih načina čuvanja i odgoja štiglića.  Stalnost populacije i njeno uvećavanje sa svakom narednom godinom ubedljivo govori o superiornosti volijerskog odgoja štiglića nad drugim načinima odgoja.
Štiglići  F1 generacije  neće se reprodukovati  u puno većem procentu, nego njihovi divlji roditelji.  Ali će procenat  reproduktivnih ptica ipak biti  veći.  Procenat  štiglića F1 generacije koji će davati potomke  može ići  u raponu od 5-15%.  Sa svakom narednom generacijom  procenat ptica koje se reprodukuju uvećava se.  Taj porast  ptica koje se reprodukuju nije veliki. Tek posle  jedne decenije  ogoja štiglića,  procenat reproduktivnih ptica  biće značajnije povećan.
Uporedo sa porastom broja jedinki koje su sposobne da se reprodukuju u veštačkim uslovima  menjaće se i neke osobine štiglića, što je neminovno, zbog procesa domestifikacije kroz koji ptice prolaze iz generacije u generaciju.
Čak i po okončanju procesa domestifikacije broj reproduktivnih ptica neće biti 100%
To se ne događa ni sa mutacijama štiglića  koje su domestifikovane pre više decenija.  Od jata do jata i od reproduktivne godine zavisiće broj parova koji će se pariti i koji će davarti potomke i ta brojka će biti varijabilna.
To znači, ako su štiglići  F15 generacije nije realno očekivati  apsolutni učinak parenja i reprodukcije.  Ne postoju u ptičarstvu  nikakva garancija  uspešnosti odgojnog procesa ni sada niti će postojati u budućnosti.  Faktor nepradvidljivosti odgojnog procesa u oba smera (dobrom ili lošem) daje draž samom hobiju odgoja ptica.

Mladuci izleženi u Maju, pri kraju su mitarenja.  Još uvek menjaju repna pera i  perje  crvene maske koja je u procesu definisanja  boje i oblika:

bric bric ::

Dragane:king:    NEMORA da znaci ako ove godine nisam spario stiglice da je nemam pravo na moje misljenje o vezi STIGLICA.

Dževade, ne mogu nikako da shvatim kako nisi uspio ove godine izvesti štigliće u kavezu.     Ipak je tu dugogodišnje iskustvo i enormno znanje iz ove oblasti. Evo meni, kao amateru na tom polju, posrećilo se da izvedem štigliće u kavezu.  

Dno kaveza sam četkom premazivao i to krečnim mlijekom. Evo ne vidim u čemu je razlika između podnice volijera i kaveza. Jedino u količini primjenjenog sredstva.

Ili ti imaš neki drugi, bolji recept za ovu problematiku:!:  

poz,ima li neko iskustva sa brsljanom kao biljkom za uredjivanje enterijera volijera,interesuje me da li je otrovan za ptice,koji deo biljke i da li uopste vole da je kljuckaju,posadio sam par mladica u volijer sa namerom da se rasire po stranicama pa eto pitam da znam da li da vadim ako ne valja,dok jos nisam pustio ptice unuta,hvala

bortes ::

poz,ima li neko iskustva sa brsljanom kao biljkom za uredjivanje enterijera volijera,interesuje me da li je otrovan za ptice,koji deo biljke i da li uopste vole da je kljuckaju,posadio sam par mladica u volijer sa namerom da se rasire po stranicama pa eto pitam da znam da li da vadim ako ne valja,dok jos nisam pustio ptice unuta,hvala

Bršljan je inače otrovan, a koliko ga ptice vole kljucati to stvarno ne znam.
Ja sam kod sebe posadio Petolisnu Lozicu – Parthenocissus quinquefolia koja nije otrovna i lijepa je dekoracija, pogotovo u jesen kada lišće pocrveni. Posadio sam je nedje u 5. mjesecu i do sada je izrasla oko tri metra.

Mladuci izleženi u Maju, pri kraju su mitarenja. Još uvek menjaju repna pera i perje crvene maske koja je u procesu definisanja boje i oblika:



Ptice u prvoj godini zivota NE menjaju ''repna pera'' i pera na krilima, vec samo sitna pera po citavom telu.Ovo bi trebao znati svaki ozbiljniji odgajivac ptica...

Kad se ponadaš da je uzgojna sezona gotova nađe se par koji iznenadi. Već smo vidjeli da mladi u rujnu mjesecu se legu pa evo i nekoliko sinošnjih slika sa prstenovanja mladunaca. Gušice su pune tako da neće biti problema oko njihovog preživljavanja i još k tomu kad dodam da su iz kaveznog uzgoja onda se ne moraju bojati ni hladnog vremena ni kiše dok budu u procesu mitarenja. Ove godine oni zatvaraju uzgojnu sezonu i na forumu. Uslikao sam i noge da ne bi netko od "iskusnih ptičara" pomislio da su uzeti iz prirode.

Zamolio bi nekog od uzgajivača, koji imaju iskustva u školovanju mladih cibukana iz rujna mjeseca, da mi kažu da li su ovi mladunci pogodniji materijal za učenje u odnosu na prva legla?  

žako ::

bortes ::

poz,ima li neko iskustva sa brsljanom kao biljkom za uredjivanje enterijera volijera,interesuje me da li je otrovan za ptice,koji deo biljke i da li uopste vole da je kljuckaju,posadio sam par mladica u volijer sa namerom da se rasire po stranicama pa eto pitam da znam da li da vadim ako ne valja,dok jos nisam pustio ptice unuta,hvala

Bršljan je inače otrovan, a koliko ga ptice vole kljucati to stvarno ne znam.
Ja sam kod sebe posadio Petolisnu Lozicu – Parthenocissus quinquefolia koja nije otrovna i lijepa je dekoracija, pogotovo u jesen kada lišće pocrveni. Posadio sam je nedje u 5. mjesecu i do sada je izrasla oko tri metra.

hvala na odgovoru,tesko cu ja to negde da nadjem,ipak sam zasadio brsljan pa cu videti kako ce ici,mozda se mladica i ne primi,neko mi kaze moje ga ptice i jedu,neko otrovan i tako...valjda ce sve biti ok,informisacu se jos,u svakom slucaju hvala

svasta i na ovom internetu pise...prvo brsljan je otrovan,pa je u maloj koncentraciji zdrav pa je najzdraviji na svetu...i to sve na jednoj stranici,tacno nisu normalni...

Re: carduel
,,Zamolio bi nekog od uzgajivača, koji imaju iskustva u školovanju mladih cibukana iz rujna mjeseca, da mi kažu da li su ovi mladunci pogodniji materijal za učenje u odnosu na prva legla,,

,,Odgajivači,, sa ovih prostora hvataju mladunce u prirodi i uče ih pesmi. Štiglići se ne legu u ovom mesecu u prirodi, tako da su ti odgajivači uskraćeni za iskustvo koje očekuješ od njih.
Retko se događa i to u veštačkom odgoju da se mladunci izlegu u Septembru. Ovi Tvoji mladunci su važni iz drugog razloga. Predstavljaju dokaz da štiglići u veštačkom odgoju produžavaju reproduktivni ciklus što za domestifikaciju važna činjenica.

Re: bortes
Istina je slojevita. Plodovi bršljana (zrele bobice) su za neke ptice hrana a za neke otrov. Svaka ptica zna šta je njena hrana a šta nije.  Mladi štiglići čim se osamostale u ishrani već znaju šta je dobro za jelo a šta ne smeju jesti.
Ne brini za bršljan koji si zasadio. Štiglići ga neće ni dirnuti a kamoli jesti. Strah da će se otrovati od bršljena nije realan.
Ako ti neka ptica ugine jedući bršljan, daću ti dve, kao zamenu za nju.

Kod mene su poslednja dva mališana iz ove sezone napustila roditeljsi dom:

Re: bortes
Istina je slojevita. Plodovi bršljana (zrele bobice) su za neke ptice hrana a za neke otrov. Svaka ptica zna šta je njena hrana a šta nije.  Mladi štiglići čim se osamostale u ishrani već znaju šta je dobro za jelo a šta ne smeju jesti.
Ne brini za bršljan koji si zasadio. Štiglići ga neće ni dirnuti a kamoli jesti. Strah da će se otrovati od bršljena nije realan.
Ako ti neka ptica ugine jedući bršljan, daću ti dve, kao zamenu za nju.

if you like to gamble i tell you i'm your man...tako kaze jedna pesmica:D  ,hvala na odg mico,ziveli

Pitanje za sve stručnjake! Zašto štiglić u prirodi kad sređuje perje otvara širom kljun. Ovu pojavu nisam primjetio kod svojih ptica.