Volijera ili kavez

a gde pada sve to sa tog papira kada se povuce.
bas me zanima ovo priznajem da prvi put vidim ovaj sistem sa rolnama papira i bas bih voleo da mi neko objasni princip rada .

Ne pada nigde, namotaš ga kao palačinku i ne padne ni mrvica

Veliki prostor – veliki problem

O problemima odgoja ptica pevačica u malom prostoru već je bilo reči na Forumu. Većina odgajivača čuva i odgaja ptice pevačice u kavezima parilicama i najbolje zna koliko problema ima zbog melog prostora u kome se ptice nalaze. Mali prpostor loše utiče na fizičko i psihičko zdravlje ptica koje se u njemu nalaze. To ima za posledicu mali broj potomaka u sezoni reprodukcije. Jedina pozitivna strana malog prostora je u tome što su i odrasle i mlade ptice prilično pitome i mirne. To je jedina pozitivna strana čuvanja i odgoja ptica pevačica u malim prostorima-kavezima.
Ova tema će se baviti problemima odgoja ptica pevačica u velikim prostorima-volijerima.
Neko će reći da su veliki prostrani volijeri idealni za čuvanje i reprodukciju ptica pevačica. Moja saznanja o tome, bazirana na ličnom iskustvu su drugačija. Upravo o tome ću pisati u ovoj temi. O problemima odgoja i čuvanja nedomestifikovanih ptica pevsčica u velikom prostoru.
Lepo je videti Štigliće, Zelentarke, Zimovke, Zebe, Slavuje... u velikom volijeru-ptičarniku u kome imaju puno prostora za letenje, puno sunca i puno zelenila. Ptice se u takvom prostoru osećaju kao na slobodi. Ponašaju se spontano kao u prirodi. Sve to lepo i idilično izgleda na prvi pogled. Na posmatrača ostavlja prijatan utisak. Ali cilj odgajivača nije samo da posmatra ptice u volijeru. Odgajivač ima i neki drugi cilj ili više ciljeva. Cilj selekcije ptica po pesmi. Cilj selekcije ptica po izgledu. Cilj odgajanja određene vrste u mutacijama. Delovaće neobično kada napišem da su ovi cijevi nepodudarni ili u koliziji sa držanjen i odgojem ptica pevačica u velikim volijerima-ptičarnicima.
Nije preterano ako kažem da je ostvarivanje prethodno pomenutih ciljeva nemoguće u velikim volijerima-ptičarnicima. Ako odgajivač postavi sebi cilj mora da obavlja selekciju među pticama koje po osobinama odgovaraju postavljenom cilju. To je u velikim volijerima skoro nemoguće. Uzmimo primer selekcije ptica određene vrste po pesmi. Ako ih ima više u velikom volijeru (što je najčešći slučaj ) ptice pevaju ,,horski,, tako da nije moguće pratiti i ocenjivati pesmu pojedinih primeraka. To ima za posledicu da odgajivač-selektor nije u stanju da izdvoji najbolje pevače za formiranje matičnog jata, po kriterijumu selekcije na određenu pesmu.
Sa selekcijom ptica po izgledu je lakše. Ali problem nastaje kada pokušate da parite ptice određenog izgleda (prema postavljenim ciljevima selekcije eksteriera). Da bi ste formirali parove po vašoj želji, morate prvo da ih parite u kavezima parilicama a zatim pustite u veliki volijer. Ptice se teže pare u kavezima parilicama a često se događa da se uopšte ne upare. Kada se upare u kavezu parilici pa ih zatim pustite u ptičarnik, nije retko da se raspare ili ne prihvataju da se legu u novom okruženju.
Očekivati da se ptice spontano pare u velikom volijeru i da se parovi obrazuju baš po vašoj želji nema smisla jer se to obično ne dešava.
Pored ovog problema, nemogućnosti selekcije ptica, veliki prostor stvara odgajivaču još jedan veoma ozbiljan problem. Ne postoji mogućnost blagovremene kontrole i lečenja obolelih jedinki. Kada primetite da je neka ptica obolela ne možete u početnom stadijumu bolesti da je lečite jer ne možete iz razloga veličine prostora da je uhvatite. Ako je bolest nastala u periodu intenzivne reprodukcije ptica, vaš pokušaj hvatanja obolele ptice koja je u velikom ptičarniku, naneće veliku štetu i zastoj u reprodukciji celog jata. Čak i da uhvastite obolelu pticu toliko će te poplašiti i uznemiriti ostale ptice koje su u gnezdima na jajima ili mladuncima što će ima za posledicu da se u jeku sezone prekine proces reprodukcije u celom jatu. I to sve zbog hvatanja jedne obolele ptice.
Ako sačekate da obolela ptica toliko oslabi da je bez velike jurnjave po volijeru uhvatite, zbog procesa bolesti koji je tada u terminalnoj fazi, izlečiti pticu je nemoguće, a ishod je ugunuće obolele ptice.
Ostati bez jedne ptice nije veliki problem kada ih u ptičarniku ima dosta. Daleko veći problem je što obolela ptica, do mometa njenog hvatanja i izolovanja od zdravih jedinki, širi bolest po ptičarniku, sejuči klice koje ima u svom organizmu. Posledice toga će se veoma brzo videti u celom ptičarniku. Pojaveće se novoobolele ptice. Zaraza se širi među pticama i povaćava se broj uginulih ptica. U tom sučaju odgajivač počinje celo jato da leči antibioticima šitokog spektra koje najčešće stavlja u vodu. Takvo lečenje često ne daje željene rezultate jer nije kauzalno-uzročno. Ako imate sreće da antibiotikom koji dajete, pogodite prouzrokovača bolesti , ptice će prividno ozdraviti, prestaće da se javljaju novooboleli primerci i prestaće uginuće među pticama.
Posle ovakvog lečenja ptica, često ostane u jatu bar jedan zdrav kliconoša, koji širi bolest i samo je pitanje vremena kada će te primetiti da se neka ptica ne ponaša zdravo.To je prilično frustrijajuće za odgajivača jer se čini da tome nema kraja ni leka.
Kontrola zdravstvenog stanja ptica u velikom ptičarniku je slaba. Niste u mogućnosti da sumljivu jedinku na vreme uhvatite, izolujete od ostalih ptica i da na vreme započnete njeno lečenje.
Održavanje higijene u velikim volijerima je otežano. Naročito u preiodu reprodukcije ptica kada je to i najpotrebnije. Čišćenje ptičarnika jednom u sedam dana nije dovoljno za održavanje dobrih higijenskih uslova u njemu. Svakodnevno čišćenje uznemirava ptice koje su u gnezdima i smanjuje broj izleženih mladunaca.
Najprikladniji način za čuvanje i odgoj ptica pevačia je sistem boksova. Boksovi imaju prednost u odnosu na odgoj u malom prostoru (kavezi parilice ) i u odnosu na veliki prostor ptičarnik-volijer. Boksovi se namenski prave za odeđenu vrstu i za određeni broj ptica. Prilagođeni su osobinama vrste i broju ptica koji će se pariti i čuvati u njima.
U jednom boksu mogu biti od 1-3 parova Štiglića ili Zelentarki ali u jenom boksu ne može biti više od jednog para Zeba ili jednog para Slavuja. Ptice teritorijalno deterninisane zahtevaju prostor po paru. Unutrašnjost boksa oprema se prema osobinama i potrebama vrste/vrsti ptica koje se u njemu čuvaju/odgajaju.
Boks je u stvari pregrada fizički odvojena od okruženja, dekorisana adekvatnim zelenilom, po velikčini prilično veća od kaveza parilice i prilično manja od volijera.
Idealna je ona veličina boksa u kome odgajivač može da uđe i napravi od ulaza do kraja boksa dva, dva ipo koraka. Najveća širina treba da bude takva da odgajivač prstima dodirne oba bočna zida kada stoji na sredini boksa raširenih ruku. Najveća visina, da odgajivač bez teškoće u stojećem stavu ispruženom rukon dohvati krov boksa. Ovakve dimenzije omogućavaju odgajivaču lako čišnjenje i održavanje higijene u boksu. Lako hvatanje ptica radi kontrole zdravstvenog stanja. Ptice imaju dovoljno prostora za letenje i svijanje gnezda. Ova veličina boksa podnosi dekoraciju nekim manjim zimzelenim drvcetom što će biti sasvim dovoljno. U boksu ove veličine mogu se pariti jedan ili dva para Štiglića ili par dva zelentarki. Ali u boksu ove veličine može biti samo jedan par Zeba. Ili jedan par slavuja. Ili par Crvendaća. Broj boksova zavisi od prostora koji vam je na raspolaganju i od broja prica koje parite. Jedan boks biće određen samo za podmladak iz tekuće odgojne sezone u kome će te odvojiti mlade koji su se osamostalili u ishrani da bi se na miru izmitarili i da bi stalno bili pod kontrolom odgajivača.
Idalano je da boks ima potpuno ,,otvoren,, deo izrađen od sitnije pletene mreže i pokriveni deo krovom koji ne dozvoljava da atmosverske padavine vlaže hranu. U pokrivenom delu ptice bi se sklanjale od kiše. U pokrivenom delu boksa postave se gnezda u periodu reprodukcije.
Najbolja predstava boksa dobije se kada se zamisli kao mali volijer. Takvih malih volijera-boksova u sklopu ptičarnika može biti veći broj što će zavisiti od ambicije odgajivača i od prostornih i matreijalnih mogućnoti da ih izgradi.
Sistem boksova daće najbolje reziltate u odgajanju ptica pevačica. Ptice imaju dovoljno prostora da se osećaju konforno, da lete, da se kupaju i svijaju gnezda. Odgajivač ima dobru kontrolu nad pticama i mogućnost stvaranja matičnih parova, prema postavljenim ciljevima.

Na moju veliku zalost Mica je potpuno u pravu sto se tice tezeg uocavanja bolesnih jedinki, njihovog izdvajanja, sirenja zaraze i dr. Ovo leto je bilo moje gorko iskustvo, sva sreca da nisam premestao ptice iz jedne u drugu volijeru...

Postovani Mica, hvala vam na ovim nesebicnim informacijama koje su veoma poucne za nas amatere. Prije mjesec dana sam napravio volijeru 4.5 x 1.6 x 2 metara(dxsxv). http://imageshack.us/content_round.php?page=done&l=img577/8827/pw54.jpg U njoj planiram ukupno 5 parova nedomestificiranih stiglica. Ovim bih pokusao izvesti prve domestificirane stiglice i nastaviti u tom pravcu. Imam malo iskustva sa razmnozavanjem u manjim boksovima 80x30x60, izveo 3 stiglica 2012 dok 2013 bezuspjesno i zbog toga sam zelio pokusati sa volijerskim uzgojem pa da kasnije sa domacim pticama pokusam u manjim kavezima....

Sad bih vas zamolio za par savjeta ....
- Da li je ovaj broj parova ok za ovoliku volijeru?
- Kontrola gnijezda ili ne? Pokusao bi ih prstenovat ali me strah da uznemiravam ptice.

Takodje svaki drugi savjet je dobrodosao. Hvala puno.

P.S. nisam siguran da li cu dobro skinuti sliku ... ako ne ide opet ..pozz

Prostor je i više nego dovoljan, mlade pticfe alkiran nakon 8 dana i sve će biti u redu.

Milan ::

Prostor je i više nego dovoljan, mlade pticfe alkiran nakon 8 dana i sve će biti u redu.

Hvala puno

Evo malo i unutrasnji dio ... planiram za koji dan pokriti jos do pola volijere kao i gornji bocni dio mreze sa plasticnom mrezom kako ih grabljivice nebi uznemiravale u toku parenja ....

Stavi obavezno duplu žicu i to najmanje 5 cm jednu od druge i nećeš imati problema. mada kada volijera nije pokrivena popnu se mačke i plaše ptice ovako kad imaš krov ptice ne vide mačke.

Hvala, mreza je dupla cca 5 cm .... da zateko sam macku neki dan kako ih posmatra odozgo :-) .... a sokolic ih je redovno posjecivao .... stoji na vrh volijere ... nema ih trenutno jer su osjetili dijabolu od vazdusne .... ali oce brzo ...zbog toga bi najvise pokrio gore, a opet mi je zao da im oduzimam svjetlost ... pozz

Što se tiče mačaka i sokolova nemaš potrebe da pokrivaš volijeru, veoma brzo nauče da do ptica ne mogu da dođu i odustanu a i ptice veoma brzo skontaju da nema opasnosti. Moje volijere su sa žičanim krovovima i nisam imao gubitaka od mačaka i letećih predatora.

Pozdrav drustvo.
Planiram da napravim letelicu-volijeru,prvenstveno za neke egzote, na potkrovlju (koje je poluzatvoreno,ne prokisnjava,ima vazduha ali ne i promaje).
Neka priblizna dimenzija bi bila oko 2m visina,isto toliko duzina,i oko 1,5 m sirina.
prednja strana mreza,zadnja zid,jedna bocna bi imala mrezu koliki je inace i prozor,a cetvrta zatvorena skroz.
Voleo bi za savet kako da resim da se od samog starta zastitim od bilo kakvih vasi,pipa i ostalog,bar za neki period.
Inace,osim zida,sve zatvorene strane bi bile najverovatnije od iverice,ili osb ploce,racunajuci i plafon.
Kako da dezinfikujem sve to,da ptice uselim u CISTO?
I sta je najbolje da stavim na pod,da ostane beton,ili mozda neki najlon,il sta vec,zbog higijene i sto lakseg ciscenja?
Hvala