Legalizacija uzgoja ptica faune evrope u Srbiji

Postavio bih jedno pitanje. Da li mi koji posedujemo kanarince moramo da postujemo pravila vezana za dimenzije kaveza i volijera. Naime kojih dimenzija i kakvog oblika, zatvorene sa tri strane i sl., treba da budu kavezi i volijere u kojima se drze kanarinci. Dalje, da li se i mi trebamo prijaviti kao uzgajivaci kanarinaca da bi smo imali pravo da ih prodajemo ili ukoliko ih necemo prodavati kao imaoci ptica i na kojim obrascima. Sledece, ako imamo kanarince koji nisu prstenovani da li se i oni porijavljuju ministarstvu od 1.1. 2010. da bi bili naknadno prstenovani. Ako postoji jos neka informacija vezana za kanarince u ovom kontekstu molio bih da se prosledi na forum.
Verujem da se vecina slaze sa izrekom da nema glupih pitanja.

Sve ovde receno se odnosi na strogo zasticene vrste faune. Kanarinci nisu zasticeni a nisu ni fauna. Uporedi ih sa kokoskama i golubovima, niko ti ne brani da ih cuvas niko te ne tera da ih prstenujes ali bez prstena nema takmicenja i izlozbi. Ono sto nije zabranjeno zakonom , dozvoljeno je pa ti sad vidi !

Citao sam na forumu doticnog avi kulture udruzenja sve i svasta dosli su do zakljucavanja same teme sta to bi tamo ako neko moze da objasni posto sam negde procitao da tamo isto ima dosta onih koji su bili ovde ili jos uvek jesu clanovi ovog udruzenja , pa mi sad nije ama bas nista jasno ja sam popunio i poslao pristupnicu za Pirot , a veceras citajuci svasta toliko sam se pogubio da mi bas nista nije jasno .

novaksin ::

Postavio bih jedno pitanje. Da li mi koji posedujemo kanarince moramo da postujemo pravila vezana za dimenzije kaveza i volijera. Naime kojih dimenzija i kakvog oblika, zatvorene sa tri strane i sl., treba da budu kavezi i volijere u kojima se drze kanarinci. Dalje, da li se i mi trebamo prijaviti kao uzgajivaci kanarinaca da bi smo imali pravo da ih prodajemo ili ukoliko ih necemo prodavati kao imaoci ptica i na kojim obrascima. Sledece, ako imamo kanarince koji nisu prstenovani da li se i oni porijavljuju ministarstvu od 1.1. 2010. da bi bili naknadno prstenovani. Ako postoji jos neka informacija vezana za kanarince u ovom kontekstu molio bih da se prosledi na forum.
Verujem da se vecina slaze sa izrekom da nema glupih pitanja.

Dimenzije kaveza nisu odredjene za kanarince , ali.... u zakonu o dobrobiti životinja postoje odredbe koje preciziraju na koji način treba da se čuva životinja(pa i kanarinac). Prodajom NE SMEŠ da se baviš ako nemaš registrovanu delatnost za to. Ako želiš da prodaješ onda prijavi odgajivačnicu, traži šifru delatnosti i u tom slučaju moraćeš da dobiješ potvrdu od strane Uprave veterine da ispunjavaš uslove za odgoj. Što se transporta, izložbi, takmičenja ili sličnih aktivnosti koje podrazumevaju da ptice treba da se transportuje od tačke A do tačke B tu već nastaju problemi. 1. Ne postoji matična baza podataka kanarinaca u Srbiji
2. Nije zakonom propisano njihovo obeležavanje (jeste zakonom o dobrobiti životinja ali ne zna se ni na koji način se obeležavaju, ni čime ni kako se nabavljaju prstenovi, mikročipovi ili šta već. To što je neko samoinicijativno obeležio pticu ne znači ništa, za takvu životinju po zakonu ne bi smela ni da se izda potvrda o zdravstvenom stanju niti bilo koji drugi dokumenat jer kako ćeš da dokažeš da se taj papir odnosi upravo na tu životinju a ne na neku drugu, možda ima 100 prstenova sa istim brojem(svedoci smo toga da se u ptičarstvu "pojavljuju" dupli prstenovi. Ista situacije je i ako ptica nema prsten, opet problem, koji papir je za koju pticu

Sreća naša što inspekcije još uvek ne rade u potpunosti svoj posao pa "gledaju kroz prste" odgajivačima, ali nikad se ne zna kad će neko pokrenuti inicijativu i kad će ljudi početi da se kažnjavaju .

Dobro je dok je ovako, ali jedna stvar je šta nekima odgovara a sasvim drugo je raditi po zakonu.

Slazem se u potpunosti sa tvojom konstatacijom.

Mozda jos neko pojasnjenje. Koje su to ptice sem kanarinaca koje mi kao fizicka lica mozemo da posedujemo, ne da se bavimo trgovinom, a da ne krsimo zakon. Na pr. da li tu spada meksicka zimovka, crveni kardinal, venecuelanska cajzla, kineski slavuj i jos neke vrste zeba i dr. ptica pevacica

Tu postoji jedan problem skoro 80% odgajivaca drzi ptice za parenje neko ima 2 para neko 20 parova.Znaci i oni koji imaju dve ptice moraju da prijave odgajivacnicu jer ce imati problema ako hoce da prodaju visak mladih ptica?Ili ce isto da rade kao i sad jer ce to da im bude veci trosak nego nego zarada od prodanih ptica.

novaksin ::

Mozda jos neko pojasnjenje. Koje su to ptice sem kanarinaca koje mi kao fizicka lica mozemo da posedujemo, ne da se bavimo trgovinom, a da ne krsimo zakon. Na pr. da li tu spada meksicka zimovka, crveni kardinal, venecuelanska cajzla, kineski slavuj i jos neke vrste zeba i dr. ptica pevacica

Postoji tu i dodatni problem, POREKLO PTICA za sve ptice koje ne žive na našim prostorima mora da se vidi da su legalno uvežene u zemlju, da je izvršena njihova legalna kupoprodaja itd..... pa još kada se na to doda da je CITES odavno kod nas na snazi nastaje opšta zbrka. Kao što sam već rekao velika je sreća što inspekcije nikog ne diraju ali kad jednog dana krenu.... zato je bitno da se na vreme pripremimo i i da radimo u skladu sa zakonom.

Većina odgajivača se nada da oni nisu baš te sreće da budu kažnjeni, to što niko nikog ne dira stvara lažan osećaj sigurnosti a šta ako se ipak desi da neko nekad reši da sprovodi zakon, da bi se čovek zaštitio treba da ima neku zakonsku potporu za to što radi ako je nema biće kažnjen sigurno a što je najgore SAM će plaćati kazne koje nisu male .
Bitno je da se svi zajedno borimo za svoja prava i da radimo na tome da sami sebe zaštitimo od bilo kakvih neprijatnosti u budućnosti a ne da živimo u strepnji sa nadom da nismo baš toliko malerozni da od toliko ljudi nas kazne.

i nešto sa sajta ministarstva
http://www.ekoplan.gov.rs/src/Sektor-za-zastitu-prirodnih-resursa-165-c5-content.htm

Шта да радите ако на интернету видите оглас за врсту коју желите да купите?

Прво треба проверити да ли се дата врста налази на Прилозима Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама. У случају да се врста налази на једној од горе наведених Прилога, треба проверити где се продавац физички налази јер ово није увек јасно код интернет продаје.

* Ако се продавац налази ван територије Србије, онда увозна / извозна дозвола треба да се прибави пре него што се примерак транспортује.
* Ако је продавац у Србији, проверите да ли уз примерак добијате све папире који су неопходни за легалну продају.
* Уколико примерак потиче изван Србије, продавац мора да поседује доказ о легалном увозу.
* Ако је су у питању примерци који се гаје у заточеништва унутар Србије - продавац мора да поседује доказе да примерци потичу из регистрованог узгоја.

Будите веома опрезни при куповини примерака који подлежу контроли промета и трговине, зато што велики број таквих активности није легалан, поготово преко интернета. Без уверавања да је трговина легална, несвесно поспешујете нелегалну и неодрживу трговину заштићеним врстама, а и сами доводите себе у ситуацију где кршите закон.

Шта да радите ако приметите или сумњате да се врши незаконита трговина или промет заштићеним врстама?

Незаконита трговина заштићеним врстама је озбиљан прекршај, тј. кривично дело. Ако сумњате да неко незаконито увози, извози или продаје заштићене врсте, молимо вас да о томе што пре обавестите Министарство животне средине и просторног планирања - Сектор за контролу и надзор или СITES тим Сектора за заштиту природе.


Dovoljno je samo da neko prijavi.

Milan ::

i nešto sa sajta ministarstva
http://www.ekoplan.gov.rs/src/Sektor-za-zastitu-prirodnih-resursa-165-c5-content.htm

Шта да радите ако на интернету видите оглас за врсту коју желите да купите?

Прво треба проверити да ли се дата врста налази на Прилозима Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама. У случају да се врста налази на једној од горе наведених Прилога, треба проверити где се продавац физички налази јер ово није увек јасно код интернет продаје.

* Ако се продавац налази ван територије Србије, онда увозна / извозна дозвола треба да се прибави пре него што се примерак транспортује.
* Ако је продавац у Србији, проверите да ли уз примерак добијате све папире који су неопходни за легалну продају.
* Уколико примерак потиче изван Србије, продавац мора да поседује доказ о легалном увозу.
* Ако је су у питању примерци који се гаје у заточеништва унутар Србије - продавац мора да поседује доказе да примерци потичу из регистрованог узгоја.

Будите веома опрезни при куповини примерака који подлежу контроли промета и трговине, зато што велики број таквих активности није легалан, поготово преко интернета. Без уверавања да је трговина легална, несвесно поспешујете нелегалну и неодрживу трговину заштићеним врстама, а и сами доводите себе у ситуацију где кршите закон.

Шта да радите ако приметите или сумњате да се врши незаконита трговина или промет заштићеним врстама?

Незаконита трговина заштићеним врстама је озбиљан прекршај, тј. кривично дело. Ако сумњате да неко незаконито увози, извози или продаје заштићене врсте, молимо вас да о томе што пре обавестите Министарство животне средине и просторног планирања - Сектор за контролу и надзор или СITES тим Сектора за заштиту природе.
Dovoljno je samo da neko prijavi.

Mnogo ga brkate i mrsi te, vazno je da se zna ili da se uvidi da su tu vise razlicitih zakona a ne jedan isti. Jedan je zakon za uvoz i izvoz ptica, drugi je zakon ako neko pokusa da uveze egzote, treci je zakon za cuvanje zasticenih vrsta ptica u zatocenistvu, cetvrti je zakon (ako je potrebno) za cuvanje egzota u za tocenistvu, itd.
Vi to kao da povezujete jedan sa drugim.

Cim dobijes dozvolu da smes da uvezes egzoticne ptice u Srbiju, to ti je sve za sto je ta dozvola izdana, ako te ptice nisu neka veoma ugrozena vrsta pa da CITES ili "Brdslife International" zeli da ima sve podatke o tim pticama svaki "minut" u godini kao da kazemo za Spix Macaw ili californian Condor onda netreba nista drugo. Kad se te ptice vec nalaze u Srbiji, cim su ti vec izdali dozvolu da si smeo da ih uvezes ti bi smeo da prodajes mlade kome hoces i kad hoces bez ikakvih papira. Papiri bi samo trebali za zasticene vrsta ptica jer samo za te treba dozvola a za egzote i nezasticene vrsta ptica nebi trebala nikakva dozvola. Nisam siguran ali mislim da zasticene ptice je zabranjeno da se izloze, cuvaju ili prodavaju u Pet Sopovima. Ako je slicno kao i u drugim zemljama onda te zasticene ptice mogu samo da se prodavaju od ogajivaca za dozvolom - odgajivacu sa dozvolom a i zabranjeno je nosenje tih ptica na izlozbe ili ikakav "Onitoloski Sampionat".

Cim kupis egzote ili nezasticene ptice iz nekog "Pet Sopa" ili privatnika, vlasti nebi trebale da "sumnjaju" ili "predpostvljaju" nista, jer zakon je cisti "nesme da se uvoze ptice ilegalno i nesmes da hvatas ptice" ako nekoga uvate na delu onda ta osoba odgovara a ne da su ljudi koje poseduju te ptice u zatocenistvu potecijalno krivi. Ko im je kriv sto su oni zabranjivali cuvanje ptica i sto udruzenja odgajivaca ptica nisu vodile podatke o egzotama koje se nalaze na podrucju Srbije i sarađivali sa vlastima.

Netreba nama "Gestapo" da nas juri za svasta! Ako bi "Pet Sopovi" morali da izdavaju papire za svaku pticu kupljenu ili prodatu to bi bilo jako neprakticno, ko ce da vodi racuna na sve to, i ko ce da cuva sve te papire, ja sam siguran da mnogi nebi ni cuvali ptice samo radi toga. A i odgajivaci ptica nisu svi ljubitelji prirode i faune i flore, jer ima i onih koji ugrozavaju sve to sa njihovim eksperimentima ukrstavanja ptica i mutacijama.

Ja bi voleo da nam stranci poklanjaju ptice besplatno, još bolje bi bilo kad bi nam vlasti i plaćale premije što čuvamo ptice kao za svinje magulice i magarce
E to što bi mi voleli i kako bi mi voleli i ono što kaže zakon su dve različite stvari.

Zakon je jasan, a to što si kometarisao je zvanična objava nadležnog ministarstva i to je za sve nas ZAKON.

http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-1-1-Zakoni-iz-2010-godine-193-document.htm
Objavljen je u SL. glasniku Zakon o zaštiti prirode i stupa na snagu 8-og dana od objavljivanja.

Član 56
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvođenja u evidenciju, u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta
kojim se uređuju uslovi za držanje, odnosno uslovi za prihvat životinja.
Razumni rokovi

Dozvola za držanje divljih životinja
Član 88
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje postane vlasnik zaštićenih divljih životinja s
namerom njihovog držanja u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u
zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja, prodaje i
kupovine, dužno je da u roku od trideset dana po sticanju vlasništva nad tim životinjama,
podnese zahtev Ministarstvu radi pribavljanja dozvole.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje namerava da drži autohtone ili alohtone divlje
životinje u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima,
akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja, prodaje i kupovine, dužno je da
pribavi dozvolu Ministarstva.
Dozvola iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje se u formi rešenja, ako podnosilac zahteva dokaže da
su ispunjeni propisani uslovi iz člana 86. i 87. ovog zakona.
Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom u toku važenja
dozvole iz stava 3. ovog člana, utvrdi da je zoološki vrt, odnosno drugi objekat i/ili prostor u
kome se drže životinje u smislu ovoga člana, prestao da ispunjava uslove na osnovu kojih je
dozvola izdata, Ministarstvo će istu ukinuti.
Ministarstvo vodi registar pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica iz st. 1. i 2. ovoga člana.
U skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, odgajivačnice u kojima se uzgajaju
određene zaštićene vrste, mogu da vrše prekogranični promet u komercijalne svrhe tih
zaštićenih vrsta samo pod uslovom da se registruju u nadležnom međunarodnom organu.
Na rešenje iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Član 56 i 88 nisu u suprotnosti. Tretiraju dve različite situacije. U članu 56 kaže: Ako ste vlasnik zaštićenih vrsta pre stupanja na snagu zakona (što je slučaj sa većinom na ovom forumu) dužni ste da prijavite ptice u roku od šest meseci od stupanja na znagu zakona o zaštiti prirode. Kako zakon stupa na snagu 8 dana od objavljivanja u Sl. gl. početak primene zakona je od 10.12.2010. i time je rok za one koji su vlasnici zaštićenih vrsta (pre stupanja na snagu ovog zakona) do 10.06.2011.
Ako postaneta vlasnik zaštićenih vrsta pošto je zakon stupio na snagu bilo da ste ptice uvezli, kupili, dobili na poklon... dužni ste da ih prijavite ministarstvu radi evidencije u roku od mesec dana, ručunajući od dana kada ste postali vlasnik zaštićenih vrsta (član 88) Tako da se član 56 odnosi na sadašnje vlasnike zašićenih vrsta a član 88 na buduće vlasnike zaštićenih vrsta.

Mica je potpuno u pravu, ovaj rok od mesec dana je ako recimo i januara 2012 neko, ko ranije nije imao, stekne ( kupi ) zasticenu ili strogo zasticenu vrstu, ima rok od mesec dana da to prijavi nadleznom ministarstvu...Da bi ga evidentirali, kao drzaoca ili odgajivaca...

da samo što je zakon o zaštiti prirode stuzpio na snagu maja 2009. godine a sad su samo izmenjeni pojedini članovi, sa druge strane član 56 izgleda ovako:

http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-1-1-Zakoni-iz-2010-godine-193-document.htm

Pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi
Član 56
Upravljač je dužan da obezbedi unutrašnji red i čuvanje zaštićenog područja u skladu sa
pravilnikom o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi koji donosi, uz saglasnost nadležnog
organa.
Pravilnik iz stava 1. ovog člana, za nacionalni park i zaštićena područja za koja akt o zaštiti
donosi Vlada, upravljač donosi uz saglasnost Ministarstva.
Pravilnik iz stava 1. ovog člana, za zaštićena područja za koja akt o zaštiti donosi nadležni
organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, upravljač donosi uz saglasnost
nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Pravilnikom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se pravila za sprovođenje propisanog režima
zaštite, a naročito: način ponašanja posetilaca i drugih korisnika pri kretanju, boravku i
obavljanju poslova na zaštićenom području; način obavljanja delatnosti pri korišćenju
prirodnih resursa i prostora za izgradnju objekata; mesta, površine i objekti u kojima se zbog
očuvanja divljih biljaka i životinja i drugih vrednosti ograničava kretanje ili zabranjuje i
ograničava obavljanje određenih radnji, kao i trajanje tih mera; vrste divljih biljaka i životinja
čije je korišćenje, odnosno branje, sakupljanje i izlov ograničeno, kao i način i uslovi
obavljanja tih radnji; uslovi zaštite prilikom obavljanja naučnih istraživanja i obrazovnih
aktivnosti; mesta i uslovi za odlaganje otpada; način održavanja urednosti i čistoće
zaštićenog područja; postupak izdavanja saglasnosti i drugih akata korisnicima od strane
upravljača; način i organizacija čuvarske službe, čuvanja zaštićenog prirodnog dobra,
oprema i sredstva neophodna za čuvanje i održavanje; način sprovođenja preventivnih mera
zaštite od požara, drugih elementarnih nepogoda i udesa.
Aktom o proglašenju zaštićenog područja bliže se utvrđuju sadržaj, način donošenja i

Re: Milan
Član koji si naveo (56) njie za nas bitan. Važan je član 56 istog zakona pri kraju u posebnom delu, citat:

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zaštiti prirode
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

Član 56
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvođenja u evidenciju, u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta
kojim se uređuju uslovi za držanje, odnosno uslovi za prihvat životinja.

Ovi rokovi počinji da važe za nas od 10.12.2010.

Ja nisam mogao da nadjem taj clan 56. a da tako glasi. Sto se rokova tice " Закон о заштити природе (02.12.2010, 362.3 KB) "Службени гласник РС", број 36/09 и 88/10"

Члан 131.
Правна лица која управљају шумама, дивљачи и водама дужна су да
ускладе шумске, ловне, риболовне и водопривредне основе са одредбама овог
закона приликом њихове обнове или прве ревизије.
Правна лица, предузетници и физичка лица која управљају заштићеним
подручјем дужна су да планове управљања заштићеним подручјем ускладе са
одредбама овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог
закона.
Власници стубова и техничких компонената изграђених пре ступања на
снагу овог закона, који у великој мери угрожавају птице и слепе мишеве,
предузеће у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона мере
заштите од струјног удара, у складу са чланом 81. овог закона.
Правна лица, предузетници и физичка лица која обављају трговачку
делатност у смислу овог закона дужна су да ускладе своје пословање са
одредбама овога закона у року од тридесет дана од дана ступања на снагу овог
закона.
Правна лица, предузетници и физичка лица који су власници или по
било ком другом основу држаоци заштићених дивљих животиња и биљака, a за
које је по одредбама овог закона, потребно прибављање дозволе, дужна су да
поднесу захтев Министарству у року од три месеца од дана ступања на снагу
овог закона.
Управљачи заштићених подручја дужни су да ускладе управљање
заштићеним подручјем са одредбама овог закона у року од годину дана од дана
ступања на снагу овог закона.

Pozdrav

Član 131
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja i biljaka, a za koje je po odredbama ovog zakona, potrebno
pribavljanje dozvole, dužna su da podnesu zahtev Ministarstvu u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

Iza ovog člana (jedna stranica niže) nalazi se sledeći član:


Član 56
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvođenja u evidenciju, u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta

Da li su ova dva člana protivurečna

Ako nisu, na kom i kakvom obrascu se podnosi zahtev Ministarstvu
Za evidentiranje i prijavu imamo odgovarajuće priloge-tabele date u pravilniku ali nisam primetio da je negde postavljen formular čijim popunjavanje bi se uputio zahtev Ministarstvu za pribavljanje dozvole za čuvanje i odgoj zaštićenih vrsta.
Po ovim članovima zakona u roku od TRI meseca se podnosi ZAHTEV. A u roku od ŠEST meseci se PRIJAVLJUJU zaštićene vrsta radi uvođenja u evidenciju Ministarstva i izrade baze podataka.
Ovo je problematika koja se tiče svih nas. Čudi me da nema komentara

[quote="mića"]Član 131
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja i biljaka, a za koje je po odredbama ovog zakona, potrebno
pribavljanje dozvole, dužna su da podnesu zahtev Ministarstvu u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona

Za potrebno pribavljanje dozvole podnosi se zahtev ministarstvu licno (ne vidim da je tu bas potreban neki formular) i to (rok od 3 meseca) se, cini mi se, odnosi na one koji vec imaju npr divlje ptice ("drzaoce").


Član 56
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvođenja u evidenciju, u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta

Ovde ovo "drzanje tih zivotinja radi uvodjenja u evidenciju" nije bas najjasnije formulisano, ali se verovatno misli na evidenciju vrsta i broja npr sumskih ptica . Za ovo i ne bi bilo lose da postoji neki formular... Tako sve ovo meni izgleda.

Izgleda da se o tome radi, što se našeg udruženja tiče podneli smo Zahtev u zakonskom roku, po članu 131 a u skladu sa članoma 86 i 87 Zakona o zaštiti prirode, sad se ide na drugi korak, prijava svih ptica na tipiziranom obrascu, pričalo se o tome da rok bude produžen ovaj deo je i meni izmakao ali bez obzira na sve bitan je upravo taj član 87 Zakona o zaštiti prirode odnosno dokaz o POREKLU.

XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 130
Prirodna dobra zaštićena do stupanja na snagu ovog zakona, ostaju pod zaštitom, a
upravljači, vlasnici i korisnici tih zaštićenih prirodnih dobara imaju prava i obaveze propisane
ovim zakonom.
Ekološka mreža biće utvrđena i postaje deo evropske ekološke mreže Natura 2000 do dana
pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Član 131
Pravna lica koja upravljaju šumama, divljači i vodama dužna su da usklade šumske, lovne,
ribolovne i vodoprivredne osnove sa odredbama ovog zakona prilikom njihove obnove ili prve
revizije.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja upravljaju zaštićenim područjem dužna su da
planove upravljanja zaštićenim područjem usklade sa odredbama ovog zakona u roku od
dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlasnici stubova i tehničkih komponenata izgrađenih pre stupanja na snagu ovog zakona,
koji u velikoj meri ugrožavaju ptice i slepe miševe, preduzeće u roku od pet godina od dana
stupanja na snagu ovog zakona mere zaštite od strujnog udara, u skladu sa članom 81. ovog
zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju trgovačku delatnost u smislu ovog
zakona dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovoga zakona u roku od
trideset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja i biljaka, a za koje je po odredbama ovog zakona, potrebno
pribavljanje dozvole, dužna su da podnesu zahtev Ministarstvu u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Upravljači zaštićenih područja dužni su da usklade upravljanje zaštićenim područjem sa
odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 132
Zavod je dužan da uskladi svoj rad, poslovanje i opšta akta sa odredbama ovog zakona u
roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javno preduzeće "Nacionalni park Đerdap", Javno preduzeće "Nacionalni park Šar planina",
Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik", Javno preduzeće "Nacionalni park Tara" i
Javno preduzeće "Nacionalni park Fruška gora" dužna su da usklade svoj rad, poslovanje i
opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Član 133
Vlada, odnosno nadležni organ Autonomne pokrajine Vojvodine osnovaće organizacije iz
člana 103. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za obavljanje poslova iz člana 103. ovog zakona sredstva, prava i obaveze za rad
Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predstavljaju deo sredstava, prava i obaveza
dosadašnjeg Zavoda za zaštitu prirode Srbije koje se nalaze na području Autonomne
pokrajine Vojvodine.
Podela sredstava, prava i obaveza nastala za vreme dosadašnjeg rada Zavoda za zaštitu
prirode Srbije utvrdiće se deobnim bilansom dosadašnjeg Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Organizacije iz stava 1. ovog člana preuzeće, danom početka rada, sredstva, prava i
obaveze zavoda iz stava 2. ovog člana, kao i zaposlene u tim zavodima.
Zavod za zaštitu prirode Srbije ne može da otuđuje imovinu, vrši statusne promene, ni da
zapošljava nove radnike od dana stupanja na snagu ovog zakona do osnivanja zavoda iz
stava 1. ovog člana.
Član 134
Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu propisa utvrđenih ovim zakonom ostaju na snazi propisi koji su doneti
na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 -
dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe o zaštiti prirode sadržane
u Zakonu o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon,
67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04) i Zakon o nacionalnim parkovima
("Službeni glasnik RS", broj 39/93), osim odredaba čl. 6. i 7. i opisa područja nacionalnih
parkova, a do donošenja posebnih zakona.
Postupci započeti prema odredbama Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS",
br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04)
završiće se po odredbama ovog zakona.
Član 135
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zaštiti prirode
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)
Član 55
Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 biće identifikovana i postaju deo
evropske ekološke mreže NATURA 2000 danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj
uniji.
Član 56
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvođenja u evidenciju, u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta
kojim se uređuju uslovi za držanje, odnosno uslovi za prihvat životinja.
Član 57
Na poslovanje javnih preduzeća koja su osnovana za upravljanje nacionalnim parkovima
shodno se primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od
opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 - ispravka i 123/07 -
dr. zakon) do donošenja posebnih zakona.
Član 58
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona biće doneta u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Akt iz člana 4. stav 6. ovog zakona Vlada će doneti u roku od dve godine od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
Član 59
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije" a odredbe člana 4. stav 5. tačka 2) koja se odnosi na mišljenje Evropske
komisije i člana 5. stav 3. ovog zakona, primenjuje se danom pristupanja Republike Srbije
Evropskoj uniji.

Mićo svaka čast, ovaj deo mi je promakao ne znam ni sam kako, to je ranije bilo u pravilniku i čudio sam se što je izbačeno sad vidim da se nalazi u samom zakonu što je povoljnije za nas.
Ovaj član rešava mnoge stvari i objašnjava sve što je bitno, znači imamo rok od 6 meseci za prijavu ptica koje su bo bilo kom osnovu kod nas, po mom tumačenju to ne garantuje dobijanje dozvole jer i dalje u skladu sa članom 87 mora da se dokaže POREKLO za većinu odgajivača jedini način je tačka 2 istog člana u skladu sa stavom dva. Znači, potrebno je prvo da se DOKAŽE da su ptice nabavljene pre nego da su zakonom zaštićene (pre februara 2010. godine) te da se na taj način odredi DATUM STICANJA koji je jedan od osnovnih podataka u samoj prijavi ptice, e od tog datuma sticanja imamo 30 dana da prijavimo ptice kako bi smo ispunili uslov za izdavanje dozvole za odgoj i držanje.

Sa druge strane imamo godinu dana da ukladimo uslove za držanje sa novim pravilnikom što je sasvim dovoljan period ali sko sam dobro primetio kod izdavanja dozvole (rešenja) za držanje ili uzgoj treba da se priloži i potvrda da ispunjavamo uslove što me dodatno zbunjuje. Faktički, prijavimo ptice, u zakonskom roku, najmanjem mogućem za svaki slučaj zbog datuma sticanja koji ne bi trebalo da bude odredjen pre 01.01.2011. godine, i onda smo mirni, u medjuvremenu čekamo da ispunimo uslove /po pitanju smeštaja i ostalo) pa kad dostavimo potvrdu o ispunjenim uslovima dobijamo zvanično dozvolu što moće da bude i 01.01.2012. godine ali poenta u tome što kad se prijaviš i kad tvoje ptice udju u evidenciju niko te ništa ne dira . U medjuvremenu čekamo da se ptice obeleže(one koje nemaju alku) a koliko vidim u skladu sa zakonom ukoliko izčegnete do 01.06.2011. godine neku pticu, sami je obeležavate stim da samo dodatno pošaljete papire i zanju.

Da li sam dobro shvatio? Interesuje me vaše mišljenje sad je šansa da se sve nedoumice rasčiste.

ko ce izdati dozvolu o ispunjenostima uslova tj.adekvatnom smestaju?