Posmatranje ptica

POSMATRANJE PTICA



Posmatrajte ptice što češće možete. Što im više vremena posvetite, brže ćete ih i upoznavati. Pokušajte da odredite svaku pticu koju vidite ali nemojte se nervirati kada u tome ne uspete, ni iskusnima to uvek ne polazi za rukom. Ipak pokušajte, i vremenom ćete sve više uspevati. Krenite od upoznavanja čestih i običnih vrsta vašeg kraja. Što ih bolje poznajete lakše ćete uočavati/identifikovati one druge.

Vikendom izađite rano ujutru na nekoliko sati na teren za koji znate (ili očekujete) da je produktivan u pogledu ptica, najbolje tamo gde se više staništa susreću i prepliću, npr. šuma, livada i reka. Močvarna staništa su dobra prilika za vežbu jer nude veći broj krupnih i uočljivih vrsta, lakih za identifikaciju. Mimo vode, voće, bilo divlje ili kultivisano, je mamac za mnoge vrste.

Ptice je najlakše posmatrati onda kada su najaktivnije. U toku godine je to period seobe (kraj februara – april i avgust - novembar) i gnežđenja: uglavnom mart – jun ili jul, mada u planinama, u zavisnosti od visine počinje u maju ili junu; kod krupnijih vrsta grabljivica februar – avgust.

U toku dana je pik aktivnosti ujutru, počev pola sata pre pa do četiri sata nakon izlaska sunca, po svežijem danu i četiri sata; i pozno popodne (recimo posle 15.00 h po svežijem, ili posle 16.00 h po toplijem danu). Podne je period smanjene aktivnosti, sa izuzetkom krupnih ptica grabljivica koje tada šestare na toplim uzlaznim vazdušnim strujama.

Hodajte polako i tiho, gledajući na sve strane i osluškujući svo vreme. Pretražujte pogledom (oči imaju znatno šire vidno polje od dvogleda), obraćajući posebnu pažnju na pokrete. Iako mnoge ptice cvrkuću, proći će dosta vremena pre nego budete u stanju da ih identifikujete po glasu (ta sposobnost se razvija vremenom). U početku obratite pažnju na pravac iz koga zvuk dolazi i možda ćete videti pticu koja ga proizvodi.

Na otvorenom ćete videti ptice i kada pred vama uzlete, a najčešće i gde slete. Na obraslim terenima se zaustavite s vremena na vreme, stojeći ili sedeći mirno, tako da vas granje donekle skriva ali da ne sputava pogled, puštajuci ptice da se opuste i zaborave na vas.



IDENTIFIKACIJA

1) IZGLED
2) PESMA I GLASANJE
3) AKTIVNOST
4) STANIŠTE



Suština posmatranja ptica je u identifikaciji na terenu, tj. sposobnosti da tačno odredite vrstu posmatrajući/osluškujući u prirodi. Vrsta se određuje na osnovu izgleda ptice, pesme/glasanja, ponašanja, te staništa u kome je vidite (ipak, ne zaboravite da ptice imaju krila i znaju da osvanu gde im se niko ne bi nadao). Obratite pažnju na IPAS – izgled, pesmu, aktivnost i stanište:



1) IZGLED
a) Građa i veličina
Gradja tela je nešto što zahteva bar zrnce iskustva da bi bilo uočeno i kako-tako opisano ali je pitanje ‘kako je ptica građena’ ključno za tačno određivanje vrste. Da li je pufnasta kao crvendać Erithacus rubecula ili vitka poput bele pliske Motacilla alba? Kako drži telo kada stoji: skoro horizontalno, iskošeno, skoro vertikalno, vertikalno?

Veličinu ptice je na terenu teško proceniti pa je najbolje da je uporedite sa nekom drugom pticom opaženom u blizini.

b) Oblik i boja kljuna
Oblik kljuna govori o načinu ishrane ptice. Kakav joj je kljun – dugačak i tanak kao kljun crnoglave grmuše Sylvia atricapilla (insekti), kratak i kupast kao kod domaćeg vrapca Passer domesticus (zrnevlje), izdužen, bodežu nalik kljun obične čigre Sterna hirundo (riba), ili povijen kao kod vetruške Falco tinnunculus (meso)?

c) Dužina i boja nogu
Građa nogu govoru o načinu života i otuda o vrsti ptice. Najduže noge imaju čaplje Ardeidae i rode Ciconidae – ptice koje se hrane gacajući po barama, a na drugom kraju lestvice su čiope Apus sp. koje se hrane u vazduhu, sleću jedino na svoje gnezdo i imaju najmanje noge u svetu ptica.

d) Perje i karakteri
Koje je boje vaša ptica? Većina ptica je ‘svetlija odozdo i tamnija odozgo’ ali postoje li karakteristične boje, odnos svetlo-tamnih površina na krilima, nadrepku i repu, svetlije i tamnije pruge na glavi? Obično nije važno da upamtite kompletan raspored boja na ptici, dovoljno je da znate one ključne odlike, tzv. ‘karaktere’ (u ključu najčešće označeni strelicom). Ali da karaktere i zapamtite, trebaće vam i vreme i iskustvo.



2) PESMA I GLASANJE
Iskusni posmatrači ptica će većinu malih pevačica poznati po pesmi, iako ih po gustim krošnjama uopšte ne vide. Uloga pesme je u odbrani teritorije od suparničkog mužjaka, te u privlačenju ženke i snaženju veze unutar para. Pesma vrhunac dostiže tokom prolećnih zora, i šetnja šumom ili poljem u to vreme obećava pravi koncert. Ukoliko ne možete da odredite vrstu po sluhu, pratite pesmu da locirate pticu radi vizuelne identifikacije.



3) AKTIVNOST
Šta ptica radi? Traga za hranom? Da li je lovi u vazduhu, da li je vreba sa grane, da li je traži na kori drveta ili ispod nje, na tlu, na površini vode ili roni za njom?

Leti? Da li duboko ponire i uzdiže se kao veliki šareni detlić Dendrocopos major, ili brzo i pravolinijski kao vodomar Alcedo atthis?

Hoda? Korača, skakuće, gaca po mulju, pliva? Da li hoda kao čavka Corvus monedula, ili skakuće kao domaći vrabac Passer domesticus?



4) STANIŠTE
U kom staništu je ptica opažena? U ravnici, pobrđu ili visoko u planini (da li znate nadmorsku visinu, približno)? Da li je bila na vodi (more, reka, jezero, močvara?), na peščanoj ili šljunkovitoj plaži, na muljevitoj obali? U tršćaku ili šikari, na livadi ili sveže uzoranoj njivi, u živici, peščari, šumi (listopadnoj, četinarskoj, mešovitoj, retkoj, gustoj?)? Ili na tresavi, kršu, litici ili siparu podno nje, visokoplaninskim pašnjacima i rudinama? Ili je bila u tzv. veštačkim staništima poput solana, ribnjaka, šećeranskih kolektora, đubrišta, rudarskih kopova i jalovišta, naseljenih mesta, duž saobraćajnica?

Osim ‘makro-staništa’, zabeležite i ‘mikro-stanište’: viđena na tlu (u retkoj ili gustoj travi, visokoj ili niskoj, kontinuiranoj ili rascepkanoj, ili na goloj zemlji) ili u krošnji (nisko ili visoko, na stablu ili spoljnim granama)?

Copyright 2008 Dragan V. Simić



PRSTENOVANJE PTICE

Prstenovanje je raširena naučna aktivnost koja nam omogućava da saznamo kuda odlaze mlade ptice po napuštanju gnezda (postnatalna disperzija), rute seobe, životni vek ptica u prirodi (nasuprot primercima u zatočenistvu, koji po pravilu žive duže), itd.

Mozda ćete opaziti pticu sa više jarkoobojenih plastičnih prstenova na nogama (u Srbiji su korišćeni na beloglavim supovima Gyps fulvus i kašičarima Platalea leucorodia). Osim plastičnih u boji, prsten može biti i metalni, sa kombinacijom slova i cifara. Metalni se mnogo više koriste, ali se teže uočavaju.

Ako se radi o živoj ptici sa plastičnim prstenovima, zabeležite kombinaciju boja i na kojoj nozi se nalaze (npr. plavi gore, žuti dole na levoj, i crveni gore, metalni dole na desnoj nozi). Ako ste pronašli mrtvu pticu sa prstenom, sam prsten ponesite sa sobom, a zabeležite broj na njemu te vrstu, datum i lokalitet pronalaženja, kao i uzrok smrti (ukoliko ga možete proceniti).

Prstenovane ptice prijavite ... . Najbolje je da im pošaljete i sam prsten. Centar će vas naknadno obavestiti o tome gde i kada je vaša ptica bila prstenovana, koliku je udaljenost prešla između te dve lokacije i koliko je bila stara.



DVOGLED

Osnovna specifikacija dvogleda određena je dvema ciframa, npr. 8x30 ili 10x40. Prvi broj označava uvećanje a drugi prečnik prednjih sočiva (tzv. objektiva) izdražen u milimetrima. Uvećanje od 10x znači da pticu koja je, recimo, udaljena 100 m od vas, u teoriji vidite kao da je na samo 10 metara.

U praksi, sa porastom uvećanja opada dubinska oštrina – zona između najbliže i najudaljenije tačke među kojima je slika dovoljno oštra (pa morate češće da okrećete točkić za uoštravanje, a ptice vas neće uvek čekati), potom, opada i širina vidnog polja (što otežava lociranje ptica), a najčešće opada i najmanja blizina do koje se slika može uoštriti. Recimo, stojite pokraj žbuna sa čije druge strane skakuće ptica koju od granja ne vidite dobro. Ako dvogled može da uoštri na toj blizini, grane postaju neoštre i providne, a ptica ogoljena.

Kvalitet optike, izražen oštrinom i osvetljenošću slike, je važniji od uvećanja. Što je prečnik objektiva veći, dvogled ‘prima’ više svetlosti, pa je slika sjajnija, oštrija i detalji su jasniji.

Sa druge strane, što je prečnik objektiva veći, sam dvogled je i veći i teži. Čak i lagan dvogled oko vrata će vam se nakon nekoliko sati činiti teškim poput cigle, velike ne treba niti komentarisati. Nasuprot tome, slabije uvećanje obično donosi jasniju sliku i šire vidno polje.



2) KAKO IZABRATI
Na osnovu svog iskustva, preporučio bih uvećanje od 8 ili 10x (pošto se 9x retko proizvodi).

Modeli 8x35 ili 8x40 su možda najbolji izbor za dvogled opšte namene (u svakom slučaju su moj izbor), npr. za manje ptice pevačice i one kojima možete donekle prići, te za obrasla i šumska staništa (posmatranja do 30 m udaljenosti). Takvi dvogledi su i manji i lakši od onih sa uvećanjem od 10x, a imaju i šire vidno polje. Za šumska staništa je bitna i minimalna blizina na kojoj dvogled može da uoštri sliku. Potrebno je da može da uoštri na makar 3 m, a poželjno i manje.

Modeli 10x40 ili 10x50 su dobar izbor za krupnije ptice, barske ptice i grabljivice, koje vam neće dozvoliti da im se približite, te otvorena, retko obrasla, stepska ili vodena staništa (posmatranja preko 30 m udaljenosti).



TERENSKA BILJEŽNICA

Pored dvogleda i priručnika za određivanje vrsta, terenska beležnica je obavezan rekvizit. U početku će vam najviše služiti da skicirate opažene ptice koje ne uspete odmah da pronađete u priručniku. Ne smete se oslanjati na pamćenje jer se često dešava da posle nekog vremena poverujete da ste videli nešto čega nije bilo. Ukoliko je ptica koju opazite ali je ne poznajete nervozna, bolje je da je što duže posmatrate a potom smesta skiricate nego da se mašate priručnika rizikujući da vam ptica nestane s vidika. Vreme koje potrošite na listanje stranica će biti protraćeno vreme za posmatranje, zbog čega možete propustiti da zapazite presudne detalje.

Nije važno što ne umete da crtate, počnite od većeg i manjeg kruga pa ih spojte vratom, na manjem docrtajte kljun a na vecem rep i noge i pa dodajte opažene šare na približno tačno mesto. Pokraj crteža zapišite boju perja svakog dela tela. Ne zaboravite da opišete boju kljuna i nogu, kao i ma koje karakteristično ponašanje poput uzdizanja repa ili trzanja krila. Kada beležite zapaženo, držite se onoga što ptica ima a proces eliminacije (nema žute noge – znači nije ova, nema crn kljun – nije ni ova) ostavite za kasnije.

Pošto ste zapisali sve što ste videli, uzmite priručnik i pokušajte da pronađete vašu pticu. Sada je vreme za proces eliminacije. Priručnik može da pominje neki karakter koji vi niste opazili a ptica je već odletela. Nemojte ga dopisivati, držite se prvobitnih beleški. Tako učite da raspoznajete i pamtite češće vrste vašeg kraja što vam izoštrava oko za one ređe. Redovno hvatanje beleški vas priprema za ozbiljno posmatranje ptica pri kom ćete beležiti sve što beleže i profesionalni ornitolozi.

Copyright 2008 Dragan V. Simić izvor http://www.birdwatchingmn.org

Posmatranje ptica



Posmatranje ptica je sport koji se u svetu ubrzano razvija, a poslednjih godina i kod nas beleži uspon. U Beogradu se nalazi sedište Lige za ornitološku akciju SCG (čiji je Web sajt u pripremi), koja svoje sastanke održava u galeriji Prirodnjačkog muzeja, u Novom Sadu deluje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, dok je u Subotici aktivno ekološko društvo Rihard Čornai (http://ns.tippnet.co.yu/~hulo/indexyu.htm). Među malobrojnim domaćim sajtovima treba pomenuti i beogradski Fond za zaštitu ptica grabljivica (www.vulture.org.yu). Ornitolozi SCG, bilo da su u pitanju amateri ili profesionalci, međusobno kontaktiraju putem diskusione grupe Liga ptice (http://groups.yahoo.com/group/ligaptice).

Vodeća međunarodna asocijacija nacionalnih društava za zaštitu ptica (u koju SCG još nije učlanjena) zove se BirdLife International (http://www.birdlife.net), a njen sajt, između ostalog, nudi linkove do organizacija-članica i informacije o značajnim staništima ptica širom sveta.

Spisak svih vrsta ptica koje su naučnici do sada otkrili potražite na sajtu www.birdingonthe.net, a listu ptica zabeleženih u SCG tokom poslednje dve decenije na www.angelfire.com/journal2/birdingyu/yu_list.htm.

Kako su vam od opreme neophodni dvogled i priručnik za određivanje vrsta, kritike pojedinih modela dvogleda i durbina potražite na http://betterviewdesired.com, a prirodnjačka izdanja na adresama http://nhbs.com i www.wildlifebooks.com.

Od obilja sajtova izdvaja se megasajt Fatbirder (www.fatbirder.com) sa bukvalno hiljadama linkova sortiranih po oblastima, spiskom „ptičarskih” sajtova širom sveta, gomilom saveta za početnike i vestima vezanim za zaštitu ptica. Tu su još i podaci o putovanjima, knjigama i časopisima, ornitologiji u celini, fotografisanju ptica i verovatno svemu što vam na um može pasti.

Posmatranje ptica redefiniše i vaše viđenje turizma i razloga za putovanje. Mnogi posmatrači svoja iskustva (kako o kvalitetu smeštaja i infrastrukture tako i o lokalnoj „ponudi” ptica za posmatranje) dele s drugima (www.birdtours.co.uk). Jedina agencija koja nudi duže „ptičarske” ture po SCG (8 i 12 dana) jeste novosadski Magelan (www.magelancorp.co.yu/birdwatching), a Lisičiji salaš kod Subotice nudi posmatranje ptica severne Bačke i Banata (http://tina.tippnet.co.yu/~hulo/lodge.htm).

Ako vas zanimaju retke vrste i zaboravljene zabiti naše planete, obiđite http://worldtwitch.virtualave.net, a za „ptičarske” tur-operatore www.free-living.com. Birding Pal (http://birdingpal.com) vam omogućava da se povežete s lokalnim posmatračima u oblasti koju planirate da posetite (neki od njih će biti spremni da vas izvedu na „teren” i pokažu vam ptice svog kraja). Najzad, listu ptica zemlje u koju putujete potražite na sajtu http://birdlist.org.

Ako želite da zavirite u ptičja gnezda iz udobnosti svoje fotelje, Web kamere razmeštene širom Britanije dočaraće vam prizor divljine preko linka www.rspb.org.uk/features. Najzad, ukoliko željenu oblast niste locirali pomoću Fatbirdera, pokušajte putem direktorijuma http://directory.google.com/Top/Recreation/Birdwatching.

Dragan V. SIMIĆ

preuzeto sa http://www.sk.co.yu

Šetali smo malo prirodom i snimali ptice. Gospodin Medenica je poneo svoj pribor za posmatranje ptica pali su i neki snimci....


Medenica u akaciji




Uz druženje naučio sam dosta stvari i jednu praktičnu stvar, dvoogled mora biti dovoljno jak da preživi pad sa drveta


Što se slika tiče nadam se da će Medenica postaviti rezultate našeg prvog lova fotoaparatom.

Pre par dana video sam crnoglavu grmušu, na drvetu, na visini 5 og sprata zgrade u februaru mesecu.

Milane ja se izvinjavam, ali izgleda da cu postaviti slike kada budem opet u Pirotu.
Ovde sam vrlo zauzet, pa ne stizem nista da uradim.
Svako dobro.

Ptice koje slikam od danas ce biti u ovoj temi. Jer da bi ih slikao moram i da ih posmatram. Moja aktivnost oko posmatranja i slikanja ptica vise je u domenu ORNITOLOGIJE. Na slikama se vidi i ponasanje divljih ptica u vreme njihove svakodnevne aktivnosti. Na osnovu izgleda ptica i njihovog ponasanja mogu se izvuci i odredjena saznanja.

ptica sa aberacijom, tamnim flekama na osnovi koja treba da je bela






muzjak sa interesantnom aberacijom







obe ptice sa abeacijom na glavi








Raduje cinjenica da u prirodi jos uvek ima kvalitetnih i lepih stiglica. Ove ptice su deo prirodnog bogatstva Srbije i ne smeju se prisvojiti i postati licno vlasnistvo, bilo kog pojedinca.

Ono sto bih voleo da Vam ispričam svima, pre no što krenem sa malim opisom vrsta sa slika koje šaljem, je to da je pored mnogo načina uznemiravanje ptica uključeno i fotografisanje! Možda će ovo nekome zvučati smešno, ali zaista je tako. Blizina tj. prisustvo čoveka nekim pticama ne smeta puno, pogotovu onim koje su sinantropne (žive u urbanim sredinama) te su poprilično naviknute na čoveka ( npr. zebe, vrapci, golubovi....), dok se sa druge strane mnoge ptice sklanjaju čoveka, te je svako približavanje njima veliki stres za pticu ( npr. mnoge ptice vodenih staništa kao što su šljučice, blatarići, ali takođe i mnoge pevačice. ) Elem ovo govorim iz razloga što obično ni mi ornitolozi, pogotovu ne u Srbiji, ne vodimo računa o tome, pa ne postavljamo šatore ili čeke gde bismo mogli da nesmetano fotografišemo ptice, već naprotiv se sve svodi na proganjanje iste. Toliko za sada o tome.

Drugi deo ovog posta će se odnositi na mali teren koji smo imali Milan i ja. Na fotografijama, koje pri tome nisu baš sjajne ali ćete videti ono što smo videli i mi. Na slikama su Carduelis carduelis ili štiglić i Carduelis cannabina ili konopljarka u mešovitom jatu. Tog dana ih je bilo oko 50, pri čemu je mnogo više bilo konopljarki od štiglića. Ono sto je bilo yanimljivo je da nisu dozvolile da se približimo mnogo, ali ipak smo uspeli da ih fotografišemo.

slika 1: štiglići i konopljarke


slika 2: konopljarke



Slike koje sada slede su od danas. Imao sam vremena da se malo prosetam po okolini mog naselja i uspeo da nadjem vrstu koja nije toliko česta kod nas, jer se sreće samo na migracijama. Radi se o drozdu crvenih potkrila ili Turdus iliacus, vrste koja je vezana za sever Evrope. Na ostalim fotografijama su drozd pevač, baštenska crvenrepka, zelena žuna i barska koka tj Turdus philomelos, Phoenicurus ochrurus, Picus viridis i Gallinula chloropus. Pozdrav svima.

slika3: Turdus iliacus


Aleal rasprostranjenja - za nas bitna plava boja koja pokazuje gde zimuje



posto fotka nije dobra evo linka za bolju fotku

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c1/Redwing_Turdus_iliacus.jpg

ostale ptice
droz pevač

baštenska crvenrepka

zelena žuna

barska koka

Ako ne raspolazete sa mocnom tehnikom, kvalitetnim i skupim fotoaparatom ili kamerom, koji imaju mocan opticki i digitalni zum ne jadikujte sto ne mozete da naptraviti kvalitetne fotografije divljih ptica, jer za to postoji jeftino i jednostavno resenje.
Priblizite se pticama koje zelite da slikate ili snimate sto je moguce blize. Prvo napravite hraniliste za ptice gde ce se one primetivsi hranu ubrzo okupljati. U neposrednoj blizini hranilista napravite skloniste za vas i vasu tehniku. Od vase mastovitosti zavisi kakvo ce skloniste biti i koliko ce vam biti udobno. Vazno je da ste u blizini ptica koje su na hranilistu a da vas one ne vide. Na primer, skloniste moze biti obicna veca kartonska kutija u koju se mozete udobno smestiti. Naravno napravicete mali otvor na kutiji prema hranilistu i pticama za vas opticki instrument. Prvih dan dva nemojte ulaziti u skloniste i slikati ptice, jer je to vreme potrebno pticama da se naviknu na hraniliste i da se ne plase sklonista koje je u nepostednoj blizini ptica (3-5 metra). Ostavite im hranu na hranilistu da je imaju celi dan na raspolaganju. Drugog ili treceg dana najbolje u jutarnjim satima, stavite hranu na hraniliste, udjite u skloniste sa tehnikom koju imate, i ubrzo zatim doletece ptice. Ma koliko vasa tehnika bila skromnih mogucnosti, napravicete sasvim dobre slike ili video. Jasno, blizina objekta cini svoje.
Ptice ce biti site. Necete ih uznemiravati svojim prisustvom i bicete zadovoljni snimljenim materijalom.
Kada zavrsite slikanje ili snimanje ptica, kartonsku kutiju ne ostavljajte u prirodu, spakujte je i ponesite sa sobom.

U potpunosti se slažem sa Mićom. Inače, u ornitološkim krugovima je vrlo teško dokazati prisustvo nekih vrsta, koji su možda do tada smatrane vrstama koje se ne mogu naći na teritoriji date npr. države, te je u tim situacija najbolje imati fotografije te ptice kao dokaz da ste je videli. Naravo priča se ne završava tu, ali recimo da je fotogrfisanje vrlo bitna stvar.

Ovim putem pokušaću da Vam opišem kako obično izgleda jedan ornitološki dan zapisan na par lista papira, no ukoliko imate diktafon stvari na terenu su vrlo pojednostavljene
Za početak je važno napomenuti koje je to osnovno znanje koje nam pomaže da pratimo ptice na terenu?
U zavisnosti od ličnog interesovanja, a pre svega mislim na odabrani taxon (vrsta, rod, familija,....) ptica, neophodno je poznavati ekologiju sam ptice ili već odabranog taxona. To podrazumeva: morfološke karakteristike same taxona, stanište taxona, areale rasprostranjenja, oglašavanje ptica itd. Kada sve ovo znate, vi ste u mogučnosti da predvidite, da li se ta neka pticica, koja vas interesuje, može naći na mestu sa datim uslovima staništa. Obzirom na to, da je ovde ima puno ljudi koji su u svom životu hvatali bar jednom ptice, znaju kako da odrede ''dobar lokalitet'' za hvatanje ptica u zavisnosti od ekosistemske ponude(pre svega hrane). Isti je slučaj i sa ornitolozima, sem toga da se u naučno-istraživačkom radu prate i mnoge druge veze ptica sa okolnom sredinom. Bitno je reći da je pored gore napomenutih stvari da je brojnost ptica i te kako u zavisnosti od godišnjeg doba, lokalnih klimatskih uslova u okviru datog doba, blizine i dostupnosti vode i hrane.
Da bih Vam pobliže objasnio ove stvari, kao primer ću navesti sebe i svoj terenski rad, koji sam i ja naučio od iskusnih ornitologa. Najbolje je ptice pratiti pošto se podigne Sunce, jer je tada najintenzivnija aktivnost ptica, pa sve do podneva, kada ponovo ptice krenu da miruju. Ukoliko ste ovo doba propustili, ne očajavajte, možete to uraditi kasno popodne, pred mrak, s tim u vezi da možete očekivati manji broj vrsta, ali će ptice biti aktivne i lakše uočljivije, nego li kada su u svojoj pauzi posle ručka Ako ste baš zabeli da vidite što više ptica, onda sačekajte naredno jutro
Kada ste se spakovali i krenuli na teren, informacije kao što su: satnica izlaska Sunca, temperatura, vlažnost vazduha, oblačnost, pritisak, vidljivost, visina snežnog pokrivača,.....mogu biti vrlo korisne ukoliko se želite baviti ozbiljim proučavanjem ptica. Zato sve ove karakteristike ispišete u svoju ornitološku beležnicu, sa datumom i nazivom lokaliteta i krenete u posmatranje ptica. Pošto već znate da je dvogled neophodan, poželjno je imati ključ(knjiga) za determinaciju ptica, fotoaparat i dobru volju i oko
Svaku vrstu koju vidite, beležite u svojoj svesci, gde pored imena vrste pišete i broj jedinki viđenih na terenu, Svako novo viđanje iste vrste, iz ekonomičnosti postupka, upisujete sa + 1 ili n.

Danas smo Milan i ja obišli jedan lokalitet u Pirotu i tada se on prvi put susreo sa ovim pisanjem o kome sam pričao. Naš popis vrsta je izgledao ovako:

Passer domesticus - gradski vrabac n (nije moguće utvrditi brojnost, bili su u trsci)
Passer montanus - poljski vrabac n -----------------//----------------------------------
Fringilla coelebs - obična zeba 4
Emberiza schoeniclus - močvarna strnadica 10
Emberiza cirlus - strnadica crnovoljka 1
Phasianus colchicus - fazan 1
Sturnus vulgaris - čvorak oko 100
Buteo buteo - običan mišar 1
Turdis philomelos - drozd pevač 9
Turdus pilaris - drozd bravenjak 8
Turdus merula - kos 10
Saxicola torquata - crnoglava travarica 15
Anthus spinioletta - planinska trepteljka 4
Pica pica - svraka 2
Corvus cornix - siva vrana 3
Corvus monedula - čavka 2
Corvus frugilegus - gačac 5
Corvus corax - gavran 2
Parus major - velika senica 10
Carduelis carduelis - štiglić 6
Erithacus rubecula - crvendać 5
Galerida cristata - ćubasta ševa 6
Columba livia - divlji (gradski) golub 3

Danas nismo zabeležili kakvi su vremenski uslovi bili, tako da ćete tog dela biti sada ukraćeni. Kako dodatak postaviću par sličica narednih vrsta:

Carduelis carduelis

Turdus pilaris

Erithacus rubecula

S. torquata, ženka


Veliki pozdrav svima

medenica ::

Ovim putem pokušaću da Vam opišem kako obično izgleda jedan ornitološki dan zapisan na par lista papira, no ukoliko imate diktafon stvari na terenu su vrlo pojednostavljene


Danas smo Milan i ja obišli jedan lokalitet u Pirotu i tada se on prvi put susreo sa ovim pisanjem o kome sam pričao. Naš popis vrsta je izgledao ovako:

Passer domesticus - gradski vrabac n (nije moguće utvrditi brojnost, bili su u trsci)
Passer montanus - poljski vrabac n -----------------//----------------------------------
Fringilla coelebs - obična zeba 4
Emberiza schoeniclus - močvarna strnadica 10
Emberiza cirlus - strnadica crnovoljka 1
Phasianus colchicus - fazan 1
Sturnus vulgaris - čvorak oko 100
Buteo buteo - običan mišar 1
Turdis philomelos - drozd pevač 9
--
----
Danas nismo zabeležili kakvi su vremenski uslovi bili, tako da ćete tog dela biti sada ukraćeni. Kako dodatak postaviću par sličica narednih vrsta:

Carduelis carduelis


Veli pozdrav svima

Odlične slike medenica, nego mene zanima koje su to podvrsta štiglica, izgledaju mnogo belije sa strane a crno je mnogo sjajnije nego od onih iz zapadne Evrope Kao C.c.tschusii ili C.c.britannica, ove su skoro iste kao C.c.major ali neverujem da C.c.major posećuju Srbiju Najbliža podvrsta su ili C.c.balcanica ili C.c.carduelis. Sada, da bi mogao da uvatiš par ptica i da ih dobro slikaš, detalje iz bliza to bi bilo odlično! Dali li ih hvatate godišnje i stavljate prstene da vidite kuda se kreću? Ja moslim da su ove "naše" ptice mnogo lepše od onih zapadnih, mora da su i veće ali možda ne kao C.c.major 15 do 16 cm. Da nisu C.c.niediecki?
Jesu li ono dole sve tvoje slike ili su iz Interneta?

Marko

Ovo je CARDUELIS CARDUELIS BALCANICA. Ovakvih stiglica je najvise u Srbiji. Jasnih cistih boja. Skladne gradje. Srednje velicine. Uobicajene za cc balcanica. Inace ovo je muzjak.



Slika je morala da bude mutna zbog povecanja detalja na njoj.

mića ::

Ovo je CARDUELIS CARDUELIS BALCANICA. Ovakvih stiglica je najvise u Srbiji. Jasnih cistih boja. Skladne gradje. Srednje velicine. Uobicajene za cc balcanica. Inace ovo je muzjak.



Slika je morala da bude mutna zbog povecanja detalja na njoj.

Mićo Slike su ti odlične, koju kameru upotrebljavaš? Izgleda i netreba da se vataju, boja i detalji se vide odlično!
Skinuo sam desetak filmova sa YouTube kako ih vataju u Španiji, imaju neka takmičenja po 2-3 dana svake godine za najlepšu pticu pa ih onda puštaju. Ja mislim da imaju neko pravo i da čuvaju po neke ptice ako žele, ali vidi se da ih ima mnogo, izgleda da nisu zastićene.

https://www.youtube.com/results?search_query=Silvestismo&search_type=&aq=f

https://www.youtube.com/watch?v=hzeLucdE260

Imao sam u planu da pogledam po nasoj ornitoloskoj literaturi i vidim sta je sa podvrstama Carduelis carduelisa i njihovim rasprostranjenjem u Srbiji. Ono sto sam iskopao je ovo sto je Mica vec rekao, C.c. balcanica. Ja inace se nikada nisam bavio analizom podvrsta ptica, vec radim celu faunu ptica do nivoa vrste. U ovom slucaju ste mnogo bolji
Ovde cu ja uciti od vas

Odlicne slike svaka cast.

Hvala puno! Nadam se da ce ih biti jos vise, ne samo mojih, vec i fotografija drugih ljubitelja ptica.
Samo bih voleo da na ovom topicu gledamo fotografije ptica u prirodnom stanistu!

Re: Cizak
Slikam ih aparatom FinePix S 5600.
Oni koji se razumeju u foto tehniku znaja da to nije neka od vrhunskih masina. To nadoknadjujem blizinom. Slikam ih sa razdaljine od 3 (tri) metra.
Plus kod slikanja koristim opticki zum 10x
Puno puta mi ruka zadrhti pri slikanju, pred tolikom lepotom i slika ispadne mutna. I ptice su cesto u pokretu. Zbog toga za relativno kratko vreme napravim veliki broj fotografija 0d 50- 150. Kada ih ubacim u kompjuter masu fotografija izbrisem jer nisu kvakitetne. Naravno one najbolje idu na forum.
POZDRAV!

medenica ::

Imao sam u planu da pogledam po nasoj ornitoloskoj literaturi i vidim sta je sa podvrstama Carduelis carduelisa i njihovim rasprostranjenjem u Srbiji. Ono sto sam iskopao je ovo sto je Mica vec rekao, C.c. balcanica. Ja inace se nikada nisam bavio analizom podvrsta ptica, vec radim celu faunu ptica do nivoa vrste. U ovom slucaju ste mnogo bolji
Ovde cu ja uciti od vas

Glavno je da znam da su te slike od naših "domaćih" Štiglica a ne slike sa Interneta jer još nisam video i bio siguran kako te Štiglice iz Srbije izgledaju. Predpostavljao sam da su veće a i lepše od mnogih drugih podvrsta a i mislim da bolje pevaju. Ja bi isto hteo da znam dali neko uvozi Štiglice od nekuda iz Evrope, Azije ili Rusije i dali bi mogli uporediti te dve vrste, sa nekim dobrim slikama. Ja sam video na Internetu neki zovu (izgleda) ove naše Štiglice da su Sibirske Štiglice a to nije tačno Sibirske Štiglice imaju veoma malo braon na prsa a sa strane nevidi se da imaju braon a i vidi se da su mnogo vece do 16.5 cm a i više. A isto me zanima dali su Štiglice pored Jadranskog mora ista vrsta kao te iz Srbije ili su druge, bilo bi dobro uporediti sa slikama. Ja mislim da imaju malo vise braon a da su iste veličine, dali neko zna?

Nadam se da znaš engleski, pa ću ti proslediti nešto iz moje literature. Malopre sam baš nesto gledao i video da se kod nas mogu sresti 2 podvrste i to:
Carduelis cardueis carduelis
Carduelis carduelis balcanica
S tim da je prva vezana za severne delove Jugoslavije, pretpostavljam i Srbije, a druga vezana za Balkan i Grcku, ali pretpostavljam južnu Srbiju, gde su i ovi sa mojih slika.

Izvoli, sa napomenom da je ovaj software iz 90 tih godina.

mića ::

Re: Cizak
Slikam ih aparatom FinePix S 5600.
Oni koji se razumeju u foto tehniku znaja da to nije neka od vrhunskih masina. To nadoknadjujem blizinom. Slikam ih sa razdaljine od 3 (tri) metra.
Plus kod slikanja koristim opticki zum 10x
Puno puta mi ruka zadrhti pri slikanju, pred tolikom lepotom i slika ispadne mutna. I ptice su cesto u pokretu. Zbog toga za relativno kratko vreme napravim veliki broj fotografija 0d 50- 150. Kada ih ubacim u kompjuter masu fotografija izbrisem jer nisu kvakitetne. Naravno one najbolje idu na forum.
POZDRAV!

Pa nije loša kamera, ja sam upotrebljavao FinePix S5000 sa 10xZoom i snimao sam odlične slike, a kao i ti snimam po stotinu slika, kamera je digitalna i tu nema veze, one slike koje nevaljaju izbacim ništa to ne košta! Te kamere su dobre jel može da se natakne optčka leća pa možeš da slikaš ptice iz blizine kad ih držiš u ruku. Ja sam sada kupio novu malo bolju Canon SX20 IS http://www.shopbot.com.au/pp-canon-powershot-sx20-is-price-196495.html
Ja volim te kamere jel su "auto focus" ova nova ima zoom 20x a i može do 50x, samo to nemože kad je držiš u ruku jer ruka drhti. Možda su SL kamere malo bolje ali onda moraš da kupuješ i "Zoom lens", veće od 300mm zoom su veoma skupe a ja sam amater.

Ja slikam Olympusom SP 510 UZ ( http://tech2.in.com/media/images/uploads/2006/08/olympus_sp510.jpg ), nije da je dobar, tj daleko od toga, ali kada je macrozoom u pitanju vrlo sam zadovoljan. Elem, fotografije su takodje dobre kada je sunčano i kada je lepo osvetljenje noću. Sviđa mi je fireworks noćni efekat, ali dobar je jedino kada je fotoaparat statičan. Inače, kada je objekat fotografisanja dalekokoristim digitalni zoom, mada se kvalitet fotke eksponencijalno smanjuje
Može se i ovom šrafiti extrerni objektivi, ali za to sad nemam pare
Kada bih birao, kupio bih neki drugi, ovaj je već mnogo mator, a i trošilo se
Da je služio, jeste. Hvala mu puno!

medenica ::

Ja slikam Olympusom SP 510 UZ ( http://tech2.in.com/media/images/uploads/2006/08/olympus_sp510.jpg ), nije da je dobar, tj daleko od toga, ali kada je macrozoom u pitanju vrlo sam zadovoljan. Elem, fotografije su takodje dobre kada je sunčano i kada je lepo osvetljenje noću. Sviđa mi je fireworks noćni efekat, ali dobar je jedino kada je fotoaparat statičan. Inače, kada je objekat fotografisanja dalekokoristim digitalni zoom, mada se kvalitet fotke eksponencijalno smanjuje
Može se i ovom šrafiti extrerni objektivi, ali za to sad nemam pare
Kada bih birao, kupio bih neki drugi, ovaj je već mnogo mator, a i trošilo se
Da je služio, jeste. Hvala mu puno!

Pa da, čim upotrebljavaš zoom što dalje se nalaziš od predmeta kvalit se smanjue ali to isto zavivi koliko svetla ima, ako je fini vedar jutarnji dan onda slike su bolje ako je mrk oblačan dan onda od stotine slika ako nađeš par dobrih, zahvali se bogu. Previše svetla nevalja kao i nedovoljo svetla nevalja. A kad ti je sunce iza leđa, može da se snimaju najlepše slike.

Bas tako

medenica ::

Ono sto bih voleo da Vam ispričam svima, pre no što krenem sa malim opisom vrsta sa slika koje šaljem, je to da je pored mnogo načina uznemiravanje ptica uključeno i fotografisanje! Možda će ovo nekome zvučati smešno, ali zaista je tako. Blizina tj. prisustvo čoveka nekim pticama ne smeta puno, pogotovu onim koje su sinantropne (žive u urbanim sredinama) te su poprilično naviknute na čoveka ( npr. zebe, vrapci, golubovi....), dok se sa druge strane mnoge ptice sklanjaju čoveka, te je svako približavanje njima veliki stres za pticu ( npr. mnoge ptice vodenih staništa kao što su šljučice, blatarići, ali takođe i mnoge pevačice. ) Elem ovo govorim iz razloga što obično ni mi ornitolozi, pogotovu ne u Srbiji, ne vodimo računa o tome, pa ne postavljamo šatore ili čeke gde bismo mogli da nesmetano fotografišemo ptice, već naprotiv se sve svodi na proganjanje iste. Toliko za sada o tome.

EVO KAKO TO RADE PRAVI ORNITOLOZI

Dd bi imali predstavu o velicini neke vrste, dobro je kada vam se na malom prostoru nadju dve ili cak vise razlicitih vrsta ptica, jer tada steknete realu predstavu o njihovoj velicini, vizuelnim uporedjivanjem.

carduelis carduelis balcanica vs passer domesticus


carduelis carduelis balcanica vs carduelis chloris