Evo jednog zanimljivog texta iz Zov-a:
GAJENJE ZIMOVKI
Ratoborne prema udvaracima Ovogodišnja blaga zima o nemogućila je da ljubitelji ptica kod nas uživaju u posmatranju zimovki koje se uobičajeno u hladnim, zimskim mesecima mogu videti u parkovima gde prekrivaju krošnje jasena, hraneći se njegovim semenjem. Postoji više vrsta i podvrsta zimovki (rod Pyrrhula), a kod nas se najčešće sreću severna ili skarletna ili evroazijska zimovka (Pyrrhula pyrrhula pyrrhula) i evropska zimovka (Pyrrhula pyrrhula europea).
Evropska zimovka je gnezdarica najčešće u zapadnoj i severnoj Evropi dok se severna zimovka gnezdi u manjem broju na Balkanskom poluostrvu, centralnoj, zapadnoj, severnoj Evropi, prostorima Rusije do Sibira i Mongolije najčešće u zimzelenim i mešovitim šumama. Karakteristično za zimovke je da migriraju u niže i južnije predele sa severa u oštrim i hladnim zimskim mesecima, po čemu su i dobile ime.
Zimovka je nesumnjivo najlepša evropska zeba, pogotovu mužjak, ali nasuprot tome i za razliku od ostalih evropskih zeba, pesma im nije jača strana. Moglo bi se reći da liči na ne-koordinisane zvukove koji nekad nalikuju krčanju radija ili škripanju.
Prelep izgled, mnoštvo selekcionisanih mutacija, njena izuzetna mirnoća i mogućnost korišćenja zimovki za hibridizaciju su razlozi zbog kojih je ona jedna od najradije gajenih evropskih zeba. Neke specifičnosti pri parenju ove vrste, kao i poznavanje njihovih potreba u ishrani u periodu reprodukcije su preduslovi koji se moraju poštovati kako bi odgajivači imali uspeha u podizanju mladih zimovki.
Najbolji rezultati se postižu ako se u grupnoj volijeri još u zimskom periodu (januar - februar) uoče formirani parovi koji se odvajaju u zasebne poveće kaveze (bokseve) ili manje volijerice.
Prisilno formiranje parova kod zimovki je nemoguće jer je ženka često agresivna prema nepoželjnom mužjaku i neretko ga i usmrti. Pri samom činu upoznavanja ženka zauzima dominantan, preteći, horizontalan stav sa otvorenim kljunom i nakostrešenim perjem, a prihvatiće mužjaka koga taj stav ne uplaši, već ga podstakne na udvaranje letom oko nje sa naduvanim perjem na stomaku i repom okrenutim ka njoj. Nakon toga ptice se dodiruju kljunovima uz doskakivanje jedne ka drugoj sa repovima okrenutim u stranu. Ako ova početna faza u zbližavanju para uspe u volijeru se unosi grana četinara u kojoj se kamuflira ram za gnezdo (može se postaviti i spoljašnje gnezdo ali se i ono kamuflira granom četinara) i materijal za gnežđenje koga čine grančice smreke, jele, omorike i trave povijuše koji će zimovke sasitniti kljunovima i iskoristiti za osnovu gnezda, a nakon toga ga obložiti finijim materijalom od suve trave, kokosovih vlakana i sl.
U tom periodu pored uobičajene semenske hrana (danas ima gotovih mešavina gimpel 1 i gimpel 3-mešavina za krstolkune) obogaćene suncokretom počinju se dodavati pupoljci bora, voćaka, vrbe, breze, johe, jarebike, crnog gloga, graba, kleke itd., zatim zeleniš, ponajbolje maslačak, njegov cvet i mahunice, mišakinja, salata i dr, obavezno naklijalo seme, razne vrste žitarica u mlečnoj zrelosti, bobičasti plodovi kleke, trnjine, jarebike, šipka, kupina itd. Veoma bitna je, međutim, i živa hrana koja se sastoji od crva brašnara, mravljih jaja, poprskanih maslinovim i ribljim uljem, pivskom kvascem i smešom minerala i vitamina. Nemački odgajivači savetuju i dodatak od mladih pužića u rano proleće. Oni su odličan izvor belančevina, ali i neophodnog klcijuma iz njivovih ljuštura koji je potreban ženki za formiranje ljuske jajeta. Jajčani kokteli, obogaćeni vitaminima i mineralima (gotovi suvi ili pravljeni) daju se u mnogo manjoj meri nego ostalim sličnim pticama, a njih bolje prihvataju ptice koje su više domestificirane.
Nakon izgradnje gnezda ženka snosi najčešće 5 bledo plavih jaja poprskanih crveno mrkim tačkicama i na njima leži sama 13-15 dana.
Prvih dana nakon izleganja mlade hrani majka hranom koju joj donosi mužjak, a kasnije, do osamostaljenja mladih oba roditelja brinu o njima. Zimovke su izuzetno dobri i privrženi roditelji te mnogi odgajivači navode da su ih puštali u prirodu preko otvora na spoljašnjim volijerama, a one su se nepogrešivo vraćale iz prirode nakon
pronalaženja hrane za mlade i ponovo ulazile u kavez da bi hranile pod mlađak. Ovo se praktikuje dok mladi ne navrše petnestak dana jer tada oni počinju da izlaze iz gnezda a volijera se tada zatvara.
PASTELNA l SMEĐA MUTACIJA ZIMOVKIBaza novog kolorita pastelna i smeđa su dve prvodobijene mutacije zimovki koje nisu posebno spektakularne, ali su bile i baza za stvaranje novih mutacija kod zimovke koje su zaista izuzetnog i nežnog kolorita.
Pastelna mutacija zimovke pojavila se 1974. godine kod belgijskih odgajivača koji je brzo fiksiraju i šire. Dokazano je da je recesivno nasledna i vezana za pol, što je uobičajeno za pastel mutaciju kod ptica. Redukcija melanina u celosti je karakteristika pastel mutacije, te crni eumelanin postaje prljavo crn do siv, dok tamniji braon eumelanin biva svetio braon - smeđ.
Kapa(kalota) na glavi, koja je briljantno crna kod mužjaka zimovke normal boje, kod pastel mutacije je svetli-ja, bleđe crna(prljavo crna). Leđa su posvetljena do pa-stelno sive boje, a posebno se uočava redukovanje boje iz crne, na letnim perima krila i repa, koja su postala sivkasta. Boja grudi nije tako tamno crvena, mada ovo rzređenje boje nije identično za svakog mužjaka pastel zimovki. Sve navedeno je uočljivo i kod ženki, s tim da grudi bivaju svetlije bež boje. Razređenje melanina je vidljivo i u boji oka koje je crno braon, kljunu koji umesto crnog postaje sivo crn, noge i nokti su takođe svetiiji.
Česte greške u boji kod pastel mutacije zimovki su neuniformno razređenje boje koje pravi "pukotine" u obo-jenju, a ono se najčešće javlja u letnim krilnim i repnim perima, te na ramenima. Najbolja pastelna boja mladih se postiže parenjem mužjaka normala nosioca pastelnog faktora sa pastelnom ženkom.Smeđa mutacija zimovke, iako recesivna i vezana za pol, javila se spontano osamdesetih godina dvadesetog veka u prirodi. Na sreću takva zimovka dospela je do jednog belgijskog odgajivača koji je uspeo da je sačuva i proširi. Suština smeđe mutacije je u transformaciji crnog u smeđi eumelanin koji sa smeđim feomelaninom dominira dajući ptici smeđe obojenje. Kod ove mutacije dejstvo mutiranog gena za boju perja mnogo je uočljivije na ženci, te je ona gotovo čitava u smeđoj boji različitih nijansi. Kalota na glavi ženke je braonkasta, leđa su svetio smeđa a i na grudima preovladava smeđa boja. Kod mužjaka smeđe mutacije zimovke promene su manje uočljive a ogledaju se u primesima braon boje na glavi, krajnjim krilnim perima i repu koji su braon crni, dok su kod ženke braon smeđi. Oči su braon(smeđe) crvenkaste, noge i nokti imaju podosta tonova braon boje, a kljun je u znatno svetliji u nijansama braon boje samo kod ženke, dok je kod mužjaka tamniji, braon -crn, ali ipak podosta svetliji od kljuna kod normala, koji je intenzivno crn.
Šema nasleđivanja:
1. M normal/nosioc smeđe X Ž normal = 25%M nor-mala/nosica smeđe + 25%M
normala + 25%Ž normal + 25%Ž smeđih
2. M normal X Ž smeđa = 50%M normala/nosioca smeđe + 50%Ž normal
3. M smeđ X Ž normal = 50%M normala/nosioca smeđe + 50%Ž smeđih
4. M normal/nosioc smeđe X Ž smeđa = 25%M normala/nosioca smeđe + 25%M
smeđih + 25%Ž normal + 25%Ž smeđih
5. M smeđ X Ž smeđa = 100% smeđih M i Ž
Ista šema primenjuje se i za pastel mutaciju upisivanjem pastel na svako mesto u gornjoj šemi gde piše smeđe.
Napominjem da ženke zimovki mogu biti: normal, smeđe i pastel a ne mogu biti nosioci mutacije dok mužjaci mogu biti: normal, normal/nosioci pastel, normal/no-sioci smeđe, normal/nosioci pastel i smeđe, pastel/nosioci smeđe, smeđi/ nosioci pastel.Kombinovanjem smeđe i pastel mutacije dobijena je, po mnogima najlepša, mutacija zimovki, pastel smeđa, a nešto više o tome u nekom od narednih brojeva.
Nebojša Antanasijević
Home 
Muzjak
Zenka
