VITAMINI I MINERALI ZA PTICE

Milane, pitanje za vas, čitao sam u nekoj drugoj temi o davanju gline kod ptica, vi ste rekli da ste u ovoj temi pisali o tome, nažalost nisam našao, pa bih vas zamolio da mi kažete postupak davanja gline ???


Pozdrav!

Jedno pitanje,vise puta Mica pominje da Sipina kost bude obavezno dobro usitnjena.Zasto i moze li se davati a da se ne sitni?I postoji li neka posebno za stiglice ili dajete onu za papagaje?

Re: dalibor vasić
Sina zemlja (krtičnjak ) je sasvim dobra zamena za glinu. Svojim pticama ne dajem glinu i nisam primetio da im nedostaje.
Re: MilanSerb88
Štiglići radije uzimaju isitnjenu sipinu kost. To je moje lično zapažanje. Sipina kost je ista za sve ptice koje čuvamo i odgajamo (Papagaji,Kanarinci, Štiglići...)

Hvala puno na odgovoru Mico,imam jos jedno pitanje primetio sam da kod jednog stiglica kljun se dosta izduzio verovatno zato sto nema na cemu da ga trosi da tako kazem posto je dugo u kavezu,a od nekih sam ljudi cuo mada oni nikada stiglice nisu imali,da ce mu pomoci Sipina kost.Imate li vi neki savet posto vidim da imate puno iskustva sa ovim pticama unapred hvala.

Re: MilanSerb88
Ako raste samo gornja polovina kljuna, potrebno je iseći višak ili ga isturpijati turpijom za nokte. Ako raste kljun u celini, radi se o poremećaju prometa minerala u organizmu ptice. Tu sipina kost ne pomaže. Poremećaj nastaje kao posledica čuvanja ptice u veštačkim uslovima. Srećom retka pojava. Nema leka. Najbolje je pustiti pticu. Ako je dugo u malom kavezu potrebno je neko vreme da bude u volijeru, kako bi povratila sposobnost leta. Kada počne leti po volijeru, osloboditi je.

Srecom samo gornja polovina kljuna,tako da cu probati ovo sto ste mi predlozili,hvala za savet.

Imao sam problem sa jednim štiglićem nadrastao mu je gornji kljun, interesantno je da smo sa jednim kolegom sa foruma gledali pticu da bi posle sat vremena ustanovili da joj je nadrasli deo otpao sam od sebe i kljun je bio normalan.

Čika Mićo hvala na odgovoru, i ja koristim krtičnjak odavno već, posebno za aniflane, obožavaju ga. Ali sada krtičnjake teško dosta teško nalazim po polju gotovo da ih nema, pa koristim običnu zemlju, i nju menjam do dva puta nedeljno, PESAK takođe, namerno sam napisao pesak velikim slovima da vam zapadne za oko Negde sam čuo da pesak ne treba davati preko zime pogotovu ako je mokar. Da li je to tačno ?? I zašto ??

Pozdrav!

dalibor vasic ::

Čika Mićo hvala na odgovoru, i ja koristim krtičnjak odavno već, posebno za aniflane, obožavaju ga. Ali sada krtičnjake teško dosta teško nalazim po polju gotovo da ih nema, pa koristim običnu zemlju, i nju menjam do dva puta nedeljno, PESAK takođe, namerno sam napisao pesak velikim slovima da vam zapadne za oko Negde sam čuo da pesak ne treba davati preko zime pogotovu ako je mokar. Da li je to tačno ?? I zašto ??

Pozdrav!

Zemlja krtičnjaka se obezbedi u toku godine kada su Krtice aktivne. Napuni se zemljom papirni džak. Što se peska tiče ne boj se, ptice neće jesti ono što nije za jelo. Mnogo su pametnije nego što mi mislimo. Vlažan pasak nije dobar iz drugih razloga. Suši se i oslbađa vlagu. Ako je prostorija gde su ptice mala, a peska više, povećana vlaga u vazduhu neće prijari disajnim organima ptica u toj prostoriji.
Rečni pesak kod naših ptica služi kao izvor nekih minerala. U njemu uvek ima u određenoj meri isitnjenih delova rečnih školjki i kućica pužića. Mehanička uloga rečnog peska kod naših ptica je sekundarna pa čak i potpuno nebitna. Za razliku od Golubova i živine gde sitni kamenčići peska učestvuju u varenju tvrvog semenja u želucu tih ptica. Mehanički, pri kontrakcijama želuca meljući zrnevlje.
Štiglićima, Kanarincima... to nije potrebno. Oni kljunom oljušte tvrdu ovojnicu zrna i pojedu mekani unutrašnji sadršaj. Naročito se to ptimeti kava jedu Ovas i druge žitarice.

mića ::

dalibor vasic ::

Čika Mićo hvala na odgovoru, i ja koristim krtičnjak odavno već, posebno za aniflane, obožavaju ga. Ali sada krtičnjake teško dosta teško nalazim po polju gotovo da ih nema, pa koristim običnu zemlju, i nju menjam do dva puta nedeljno, PESAK takođe, namerno sam napisao pesak velikim slovima da vam zapadne za oko Negde sam čuo da pesak ne treba davati preko zime pogotovu ako je mokar. Da li je to tačno ?? I zašto ??

Pozdrav!

Zemlja krtičnjaka se obezbedi u toku godine kada su Krtice aktivne. Napuni se zemljom papirni džak. Što se peska tiče ne boj se, ptice neće jesti ono što nije za jelo. Mnogo su pametnije nego što mi mislimo. Vlažan pasak nije dobar iz drugih razloga. Suši se i oslbađa vlagu. Ako je prostorija gde su ptice mala, a peska više, povećana vlaga u vazduhu neće prijari disajnim organima ptica u toj prostoriji.
Rečni pesak kod naših ptica služi kao izvor nekih minerala. U njemu uvek ima u određenoj meri isitnjenih delova rečnih školjki i kućica pužića. Mehanička uloga rečnog peska kod naših ptica je sekundarna pa čak i potpuno nebitna. Za razliku od Golubova i živine gde sitni kamenčići peska učestvuju u varenju tvrvog semenja u želucu tih ptica. Mehanički, pri kontrakcijama želuca meljući zrnevlje.
Štiglićima, Kanarincima... to nije potrebno. Oni kljunom oljušte tvrdu ovojnicu zrna i pojedu mekani unutrašnji sadršaj. Naročito se to ptimeti kava jedu Ovas i druge žitarice.

Hvala puno. Nisam znao za ovo za zemlju, aktiviraću se na proleće po tom pitanju i skupiću je. Dobro onda, sad mi je mnogo jasnije za pesak, ptice koje su mi u zatvorenom prosotoru, pesak stavljam u dozere, a ptice koje su u dvorištu u volijerama stavljam ga u većim posudama. Sada je sve jasnije.

Pozdrav!

Imali neko iskustva sa davanjem zeolita pticama?

vitamini i minerali i drugi dodaci koje moje ptice imaju na raspolaganju

https://2img.net/r/ihimizer/img208/9348/013ase.jpg

https://2img.net/r/ihimizer/img96/6408/012ibz.jpg

https://2img.net/r/ihimizer/img706/227/009wcg.jpg

https://2img.net/r/ihimizer/img842/13/010oig.jpg

Re: kima
Tvoj post navedi me na razmišljanje o dodacima-suplementima u ishrani faune Evrope. Vrsti dodataka. Količini. Načinu davanja. Vremenu davanja. Stvarnoj korisnosti davnja dodataka.
Dodaci u ishrani ptica, koštaju. Da li opravdavaju ulaganje Da li stav skuplje bolje, ima opravdanja u odgoju ptica
Pohvalno je da toliko ulažeš u nezi i odgoju svojih ljubimaca. Ali pitanje stvarne koristi takvog ulaganja ostaje otvoreno.
Na netu možete naći bezbroj informacija o ishrani ptica velikog broja odgajivača. Iza pojedinih odgajivača stoje nesporni rezultati tako da njihovoj reči treba verovati. ALI
U vremenu opšte trke za novcem, gde je većini krajnji cilj zarada, mnoge ,,istine,, treba prihvatiti sa ozbiljnom rezervom.
Na žalost, malo je iskrenih ljudi uopšte. Šta onda reći za lovce, ribolovce, golubare, političare pa i odgajivače ptica.
Moć mediske reči je velika. Broj ljudi podložnih sugestiji bez sposobnosti kritičkog razmišljanja nije mali. Takve relacije doprinose da često trošimo novac nepotrebno.
Skloni smo da verujemo da nešto jeste što nije i da ubeivši sebe u tu ,,istinu,, pokušavamo da ubedimo druge.
Vek u kome živimo je vek manipulacije, dezinformacije , poluistina a sve usvrhu da postanemo nekritični konzumenti a samim tim i potrošači različitih proizvoda.
Stvarna korisnost raznih dodataka za naše ljubimce je pod velikim znakom pitanja, ne samo zbog tržišnih odnosa ponuda potražnja (u čemu predhodno manipulativno formiranje potrošačke svesti ima odlučijuću ulogu) već i zbog nedostataka ozbiljnih naučnih istraživanja na tom polju.
Da bi bio jasniji navešću samo jedan primer iz oblasti medicine i nutricionizma koji se odnosi na suplemente u ishrani ljudi.
Postoje stavovi da je normalna ishrana sasvim dovoljna i da je nepotrebno pa čak i štetno primenjivati suplemente (mineralno vitaminske dodatke hrani)
Ali takođe u naučnim krugovima postoje i stavovi bazirani na ozbiljnim istraživanjima da su suplementi neophodni.
Još veća zbrka nastaje u sporenju oko količine-doze pojedinih dodataka svakodnevnoj ishrani. Uzeću za primer polemiku oko C vitamina. Pojedini lekari, nutricionisti, molekularni biolozi tvrde da je 60 mg C vit. sasvim dovoljna dnevna količina za osobu prosečne telesne mase.
Neki naučnici smatraju da je to nedovoljna dnevna doza C vit. pa preporučuju doze od 2 gr. Ima i takvih u naučnim krugovima koji smatraju da su i to male doze. Pojedini zagovaraju primenu čak 18 gr. C vit dnevno.
Na ovom primeru možete videti kolika pometnja vlada oko primene samo jednog suplementa u ljudskoj ishrani.
Kolike su doze raznih dodataka potrebne u ishrani za naše ptice Na tom polju ne postoje značajna naučna istraživanja ili ih je jako malo. Zaključci su uglavnom empiriski – iskustveni i zbog toga ih treba prihvatiti sa velikom dozom rezerve.
Na osnovu ličnog iskustva preporučijem kad god je to moguće, u maksimalno mogućoj količini, hraniti ptice svežom hranom iz prirode.
Prirodna ptičja hrana je po nutritivnim svojstvima na prvom mestu.
Porebno je imati vremena i volje da bi vašim ljubimcima obezbedili svežu hrani iz prirode koja će njima omogućiti optimalno zdravlje vitalnost i kondiciju a pri tom je besplatna.

Vitamini su vazni, ali isto tako se slazem i sa postom gospodina Mice, jer uvek se mozemo zamisliti sta je i kolika vrednost vitamina.. Na zalost iz licnog iskustva zelim reci da su neophodni,, Za ptice koje se tek domesticifiraju zadnjih 5-6 godina ne u tolikoj kao kod ptica koje su domestificirane mnogo ranije. Ovde su klasican primer mutacije svih pevacica koje su godinama toliko oslabile i stanjene da jednostavno njihovo drzanje i dalje razmnozavanje je nemoguce bez preparata i medicine. Iskren da budem svojim pticama dajem vitamine svakim danom tokom cele godine (razlicite naravno) osim kada su pod medicinskim tretmanom ili medicinskim tretmanom radi prevencije. ESB radi prevencije 4 x godisnje i Baycox radi prevencije 4 x godisnje, tetraciklini od prvog do cetvrtog dana po izvodjenju mladih. Znam da je mnogo i da ce mi mnogi reci da to nije u redu,, ali jednostavno ovako sam smanjio smrtnost ptica drasticno,,, I naravno nije to moja ideja vec uzgajivaca koje poznajem i koji su mnogo mnogoooooo uspesniji od mene. Ali ja sam za to, da ako je moguce i imamo uspesnosti bez primene ovih preparata onde se toga i trebamo drzati.

Da li je neko davao maticni mlec(iz apoteke) rastvoren u vodi kanarincima?