NASLEDJIVANJE OSOBINA

Dax u pravu si u potpunosti bez prirodnih uslova nema nista od pravilnog mitarenja i kanijeg parenja. Ja tako i sa kanarincima i za sada nemam problema............ Ja sam u Leskovcu 2002 god na drzavnom prvenstvu srbije vido stiglicu koja je skroz bela sa crvenom maskom, na levom krilu imala je malo ztig zona i po neka braon tacka , ali ne znam da li je covek nesto izvodio od nje tada je vec bio cuvao jedni4,5 godina........... A parenjem ove stiglice koja je na slici koja nije totalni albino (jer karakteristika alibina jeste da je skroz bela ptica i mora imati crveno oko) sa normalnom zenkom stiglicom, dobice se mladi koji su normali a vrlo mali procenat( skoro neznatan) mladih stiglica ce biti poput oca sa belim zonama.......... Ovo kod ove stiglice se naziva PARCIJALNI ALBINIZAM i on nije iskljucivo nasledan jer nije mutacija, parcijalni albinizam nastaje promenjenim uslovima okoline, i zato nije nasledan. On se prenosi slobodno znaci u sledecim generacijama moze doci do slucajnosti i u leglu da se pojavi stiglic sa belim zonama ali u veoma malom procentu.... POZDRAV

Nisam neki veliki strucnjak ali znam da se dobija od belobradih koji imaju punu portiklu (kao kod Drleta na avataru) u prvoj generaciji 100% izvestan procenat belobradih a ostalo su nosioci. Posle nekoliko generacija i povratnog parenja dobiju se ptice koje nisu albino (crna podloga) ali imaju umanjenu podlogu kako melanina tako i lipohroma jer se odrazava i na crvenilo (smanjena maska). Da se to ustali mora se ici sa vise parova istovremeno (da ne dodje do totalne degenericnosti). Jednog dana ce neko imati zivaca i novaca...

Dax nisam siguran da je to za 100% tacno, postoje neke tabele za parenje ali niko ne garantuje koliko pratim literaturu da ce parenjem dve belobrade stiglice da se dobije 100% bela ili belobrada, bar je praksa tako pokazala.....

http://xoomer.virgilio.it/aop/cartella_html/GENETICA/mutazioni_cardellino/cardellino_gola_bianca.html

Evo neke seme pa koga interesuje moze da pogleda.............. POZDRAV

Ovo nevino ni malo proracunato prijateljstvo izmedju zivotinja me odusevljava.Istu sliku koju si uzeo za avatara imam skinutu sa net-a u TC-u i vrlo cesto je drzim na ekranu.malo sam izasao iz teme ali ne mogu da odolim da ne prokomentarisem ovu prelepu sliku....

xaxaxaxxaxaxaxaxaxaxaxaxxaaaaaaa, i meni je draga i zanimljiva , zato sam je i stavio............ Pozdrav cika zikoo........

VERUJEM DA ZNATE DA POMOČU FOTO ŠOPA MOZETE NAPRAVITI KAKVU SLIKU ŽELITE.
ZATO JA NE VERUJEM U VERODOSTOJNOSTI SLIKE ODNOSNO AVATARA PTIČAR NIŠ.

GENETIKA U GAJENJU PTICA


Mnogi specijalisti su saglasni da će naš vek biti vek biologije u kojoj će posebno mesto zauzimati genetika. Upravo njeni mehanizmi određuju celovitost i raznovrsnost života, a tu se upravo krije zagonetka osnovnih zakonitosti žive prirode. Istraživanja u oblasti genetike poprimaju tako neverovatna ubrzanja, da je teško prognozirati kakvo će mesto ona zauzimati u životu društva kroz 10-15 godina.

Uporedo sa elektronikom i tehnologijom genetika postaje neposredna proizvodna snaga društva, deo opšte društvene kulture. Bez oslonca na znanja iz oblasti genetskih zakonitosti nemoguće je rešavati takve probleme, kao što su problemi ekologije, seoskog gazdinstva i dr.

Primena savremene tehnologije uslovljena je velikom potrošnjom energije i zagađivanjem neposredne prirodne sredine. Kao rezultat toga je povećanje produktivnosti u poljoprivredi i stočarstvu primenom genetskih postupaka. U Evropi više od 50 % povećanja proizvodnje u seoskim gazdinstvima nastalo je kao rezultat genetskih faktora. Velike transnacionalne korporacije ulažu milijarde dolara za ispitivanja u oblasti savremene genetike.

Pošto su svi procesi u životu ljudi uzajamno povezani logično je da i među odgajivačima ptica genetika ima sve značajniju ulogu.

Još je 1928-1929. godine genetičar Dunker objavio dva dela: "Genetika kanarinaca" i "Osnovi nauke o nasleđivanju za odgajivače-selekcionere sitnih ptica". Ti radovi su postali osnova inostranih odgajivača ptica-početni udžbenik svakog odgajivača iz oblasti genetike.

Pojedinačnim pitanjima genetike kanarinaca i papagaja tigrica, verovatno u cilju provere teoretskih saznanja, bavili su se profesor Štajner, Galovej i dr. genetičari. Oni su svoje radove publikovali, ne samo u naučnim već i drugim, odgajivačima dostupnim i popularnim, izdanjima. Pozornost nauke nije ostala bez rezultata: inostrani odgajivači su proizveli mnoge rase dekorativnih kanarinaca, bili su sposobni da izvrše standardizaciju bezbroj novih mutacija boja različitih vrsta ptica, a da istovremeno sačuvaju genetsku raznolikost tih vrsta. Oni su uspeli da proizvedu posebnu vrstu izložbene tigrice. Putem hibridizacije sa venecuelanskim čižom stvorili su crvenog kanarinca, utvrdili naslednu osnovu pesme kod četiri vrste kanarinaca pesme...

Inostrani odgajivači su proizveli mnoge vrste egzotičnih ptica kojima, zbog naglih ekoloških promena u njihovom prirodnom staništu, preti izumiranje. Kultura gajenja u inostranstvu i nivo znanja svakog odgajivača je veoma visok Značajna ulaganja u očuvanju ugroženih vrsta ptica su garancija povećanja njihovog broja, što će zavisiti i od mogućnosti kontrolisanja uticaja čoveka na prirodne promene, a da to istovremeno ne zaustavi tehnološki progres.

U mnogim državama postoje klubovi odgajivača specijalizovani za isključivo gajenje ptica koje žive u njihovoj domovini.. Poznati su klubovi odgajivača retkih vrsta fazana (Češka), klubovi odgajivača retkih životinja...

Pored pomenutih knjiga iz oblasti genetike svakako da vidno mesto zauzima i delo češkog ornitologa Z. Vegera "Razmnožavanje papagaja tigica",.Odeljak ove knjige o genetici, kao udžbenik, koriste mnoga društva, klubovi i pojedinci. Sama činjenica da se u inostranstvu naučnici u sklopu programa raznih klubova i društava bave genetikom je putokaz i za mnoge naše klubove, društva i Saveze. Samo na taj način moguće je ostvariti postavljene ciljeve u poboljšanju rasnih osobina nekih vrsta ptica (golubova, kanarinaca, papagaja). To je ujedno i pravi put ka standardizaciji i učvršćivanju novih rasnih svojstava. Poznato je da odgajivači kanarinaca pesme u našoj zemlji već više decenija rade na stvaranju domaće rase kanarinaca, popularno nazvanih kanarinci slavujari. Pravi naziv za ove kanarince je Srpski pevač-slavujar, što nedvosmisleno potvrđuje da osnovu pesme ovih kanarinaca čine ture slavuja. Za protekli period, od skoro pola veka, dosta se uradilo, ali sve to nije dovoljno za njihovo priznavanje kao nove rase kanarinaca pesme i priključivanje, svetski već priznatim rasama španskog timbradosa (timbrados espanol), nemačkog rolera(harzer roller) i belgiskog malino kanarica (malinois waterslager).

Piše Ljubiša Ž. Petrović

Tekst preuzet iz časopisa " ZOV " - REVIJA ZA LJUBITELJE PRIRODE
Osnivač i izdavač:
KOMPANIJA “NOVOSTI” AD

Posto se susrecem svakodnevno s pitanjem od strane odgajivaca sta cu da dobijem ako parim crvenog kanarinca i zutu zenku jer samo to imam , evo ovde da objasnim.....

Parenjem crvenog kanarinca x zuta zenka dobijamo u potomstvu sve kanarince narandzaste koji nisu takmicarke ptice jer po standardu oni se vise ne takmice....

Ali parenjem tih kanarinaca se moze dobiti 50% narandzastih, 25 % zutih i 25 % crvenih kanarinaca od kojih ti zuti i ti crveni mladi mogu biti izlozbeni primerci..................

POZDRAV

Kod belobradih stiglica nema nosioca to je dominantno nasledna osobina ako je belobradost potpuna, odnosno dobijaju se normali i belobradi, znaci nema normala nosioca belobradosti. Parenjem belobradih medjusobno, te belobrdih sa normalima, sarenim ili belim crnookim mogu se dobiti normali, belobradi, sareni te u malom procenu beli crnooki koji nisu albino i kod kojih je maska svedena na minimum a zuti lipohrom dosta povecan. Do skora vazila je klasicna sema za nasledjivanje belobradosti kod stiglica kao dominantnog nasledjivanja, a sada su dali i nesto drugaciju koja je takodje za dominantno nasledjivanje medjutim tu su pridodate kao proizvod i sarene ptice, dok u prvoj semi njih nije bilo. Inace sve to su postavili Italijani koji dosta rade sa ovakvim pticama jer su kod njih na ceni sareni bastardi, posebno u pesmi jer u ovoj kategoriji nisu imali zadnjih godina neku izlozbenu vrednost, ali od ove godine ponovo su uvrsteni i sareni bastardi kao ptice ocenski vredne. Dax tacno navodis da se odmah u prvoj generaciji dobijau mladi belobradi to je zbog dominantne naslednosti, tako da nosioca ne moze biti. Ono sto pticar nis navodi o narandzastim kanarincima potpuno stoji i napomenuo bih da se takav tip nasledjivanja zove intermedijaran, a svi mladi dobijeni takvom kombinacijom imaju boju koja je mesavina(srednja) boja njihovih roditelja i drugacijih nema.

Tako ej Bobane, ovo nasledjivanje se naziva intermedijalno , ali ja nisam hteo da opterecujem clanove foruma sa tim strucnim izrazima , jer im to nista ne znaci , ovako sam to objasnio na svima razumljiv i prihvatljiv nacin, iz primera se najbolje i uci............ POZDRAV

Kolika je šansa da se parenjem belobradog i običnog štiglića dobiju belobradi mladi ?

Milane postavio sam negde na forumu tabelu o nasledjivanju pa pogledaj sve kombinacije koje te interesuju.......... POZDRAV

Nisam upoznat sa clanovima ovog foruma, niti znam ko se cime bavi. Elem, posto je topic takav kakav jeste, mislim da imam podatak koji mogu sa vama razmeniti. Ovde se radi o vrlo cudnoj mutaciji kod brgljeza Sitta europaea, fotografisanog u selu Prisijan nedaleko od Pirota. Ovde se nalaze 2 fotografije brgljeza i to mladih, tek izaslih iz gnezda.

Fotografija 1.
https://2img.net/r/ihimizer/img691/4117/p6137151.jpg


Na ovoj fotografiji ovaj juvenilni primerak izgleda dosta slicno sa Sylvia atricapilla, tj. obicnom grmusom, pa ce se javiti sumnje oko iste. Kako bismo izbegli zabludu, takodje mozete primetiti kljun koji je slican pticama roda Sylvia, ali je izvijen na gore, sto je definitivno karakter kljuc za S. europaea

Fotografija 2.
https://2img.net/r/ihimizer/img52/4480/p6137152.jpg



Na ovoj slici, koja je za razliku od one malopre, fotografija prikazuje ledjnu stranu ptice, gde se vidi bela pruga po sred glave,sto je totalno ne uobicajeno za ovu vrstu. Nema takvih geografskih formi ni podvrsta, sto znaci da je u pitanju neka vrlo cudna mutacija.
Pokusali smo da stignemo do iste, nedelju dana po fotografisanju, ali uzaludno. Vise je nije bilo.

E sada, pitanje je. Ako ima ovakvih pojava kod ptica iz vasis legala, odnosno bele pruge posred glave, da li znate koji su geni odgovorni za ovu promenu i kako se ista naziva?
Hvala unapred!

Dali malo jasnije i konkretnije hocete pojasniti sledece termine

genotip
fenotip
Homozigotni,
heterozigotni

a posebno ovo

spolno vezano nasljedjivanje
recesivan faktor nasledjivanja

trnar ::

Dali malo jasnije i konkretnije hocete pojasniti sledece termine

genotip
fenotip
Homozigotni,
heterozigotni

a posebno ovo

spolno vezano nasljedjivanje
recesivan faktor nasledjivanja

ja ču ti odgovoriti poslije ali me zanima i odgovor od drugih.

lujo ::

trnar ::

Dali malo jasnije i konkretnije hocete pojasniti sledece termine

genotip
fenotip
Homozigotni,
heterozigotni

a posebno ovo

spolno vezano nasljedjivanje
recesivan faktor nasledjivanja

ja ču ti odgovoriti poslije ali me zanima i odgovor od drugih.

Ok hvala i ocekujem odgovore,ovo uopce nije mi u struci pa moram poceti od pocetka aposto suove stvaru su osnova i od nijh polazi sve nadalje veoma su bitne.To je sve vec odgovarano na ovom forum ali samo sam sve sveo na ovo i zbog jasnije pretstave potrebno je odgovoriti koncizno i na nacin da mogu svi razumeti.

Genotip je genska konstitucija nekog organizma koja može da se odnosi na:

* jedan par alela (uži smisao genotipa)
* celovitu naslednu osnovu (sve gene koje taj organizam poseduje), što predstavlja širi smisao genotipa.

Pojam genotipa uveo je Johannsen 1909.g.

Genotip zigota, nastalog spajanjem polnih ćelija, sadrži proporcionalno jednak broj majčinih i očevih gena, samo što su se ti geni drugačije iskombinovali u genotipu potomka. Kakav će biti efekat genotipa na fenotip zavisi ne samo od genetičke osnove već i od dejstva faktora sredine u kojoj se novi organizam razvija.

Kod diploidnih organizama genski aleli se u jedru telesnih ćelija uvek nalaze u paru:

* jedan se nalazi na hromozomu koji vodi poreklo od majke
* drugi se nalazi na hromozomu od oca.
preuzeto sa http://sr.wikipedia.org/

Fenotip je skup svih osobina jednog organizma koje su nastale zajedničkim delovanjem genotipa i uslova sredine u kojima se dati organizam razvija. Pojam fenotipa uveo je Johannsen, 1909. g.

Fenotip se osim u širem smislu može posmatrati, slično kao i genotip, i u užem smislu, kao jedna osobina koju određuje neki genotip.

fenotipske osobine se najgrublje mogu podeliti na:

* kvalitativne i
* kvantitativne.
preuzeto sa http://sr.wikipedia.org/

A sad na srpski

Genotip je skup svih gena u organizmu koji deluju na čitav sistem tako što odredjuju vrstu, karakterističan izgled ili ponašanje. To su sve osobine te vrste koje se mogu ili ne moraju ispoljiti u zavisnosti od dominantnosti gena.


Fenotip su sve oznake ili osobine nekog organizma koje mu daju fiziološke i morfološke karakteristike, kao npr. boja perja i očiju, visina, masivnost ili težina i ponašanje. Fenotip je deo genotipa ili onoga što je nasledio od svojih predaka, a može se menjati uticajem okoline. .

Biranjem jedinki prema odredjenoj boiji, konstituciji ili ponašanju stvara se novi fenotip. Znači genotip karakteriše odredjenu vrstu, kod kanarinaca recimo odnosi se na to da su ptice, da imaju krila, da se legu iz jaja, i kompletni izgled dok se selekcijom fenotipa stvaraju varijacije u boji, visini, težini i nekim drugim karakteristikama. Eto probao sam mada nisma genetičar, da čujem i vas

trnar ::

lujo ::

trnar ::

Dali malo jasnije i konkretnije hocete pojasniti sledece termine

genotip
fenotip
Homozigotni,
heterozigotni

a posebno ovo

spolno vezano nasljedjivanje
recesivan faktor nasledjivanja

ja ču ti odgovoriti poslije ali me zanima i odgovor od drugih.

Ok hvala i ocekujem odgovore,ovo uopce nije mi u struci pa moram poceti od pocetka aposto suove stvaru su osnova i od nijh polazi sve nadalje veoma su bitne.To je sve vec odgovarano na ovom forum ali samo sam sve sveo na ovo i zbog jasnije pretstave potrebno je odgovoriti koncizno i na nacin da mogu svi razumeti.

evo da svi mogu razumjeti

fenotip je vanjski izgled ptice a genotip je genska slika ptica.

ukoliko je ptica ajmo reći ahatna u fenotipu tj izgledu i u genotipu ahatna onda je to ptica homozigotna.ili čisto nasljedna

ako je ptica ahatna u fenotipu a u genotipu nosi i drugu mutaciju tj nosioc je onda je to heterozigotna ptica,ili nosioc.

ja mislim da je sad svima jasno.

BRAVO

trnar ::

Dali malo jasnije i konkretnije hocete pojasniti sledece termine

genotip
fenotip
Homozigotni,
heterozigotni

a posebno ovo

spolno vezano nasljedjivanje
recesivan faktor nasledjivanja

nisam ti još odgovorio na spolno vezano i recesivno nasljeđivanje.

spolno vezani su npr ahati i satineti.
parenjem ahata sa satinet ženkom dobijamo u gnjezdu ženke u ahatu a svi mužijaci če biti satineti nosioci ahata.što znači da spolna veza ide sa oca na kćer i ta kćer je čista ahatna i nemože biti nosioc satinea.

dok kod recesivne veze je drukčije,npr recesivno bijeli kanarinac sparen sa žutom kanarinkom dobijamo sve kanarince žute s tim da su svi nosioci bijele boje.i ženke i mužijaci.

postoji još jedna veza koja se zove intermedijarna,a ona se djeli na pola tj,žuti i crveni kad se spare dobijaju se naranđasti,tj pola pola boje od svakog roditelja.

lujo ::

trnar ::

Dali malo jasnije i konkretnije hocete pojasniti sledece termine

genotip
fenotip
Homozigotni,
heterozigotni

a posebno ovo

spolno vezano nasljedjivanje
recesivan faktor nasledjivanja

nisam ti još odgovorio na spolno vezano i recesivno nasljeđivanje.

spolno vezani su npr ahati i satineti.
parenjem ahata sa satinet ženkom dobijamo u gnjezdu ženke u ahatu a svi mužijaci če biti satineti nosioci ahata.što znači da spolna veza ide sa oca na kćer i ta kćer je čista ahatna i nemože biti nosioc satinea.

dok kod recesivne veze je drukčije,npr recesivno bijeli kanarinac sparen sa žutom kanarinkom dobijamo sve kanarince žute s tim da su svi nosioci bijele boje.i ženke i mužijaci.

postoji još jedna veza koja se zove intermedijarna,a ona se djeli na pola tj,žuti i crveni kad se spare dobijaju se naranđasti,tj pola pola boje od svakog roditelja.

tu sam gore napisao krivo jer sam ispravljao da svi razume,u spolno vezano ahat i satine dobijamo sve ahate s tim da su svi mužijaci nosioci satinea,a ženke su čiste ahatne.