Genetika kod ptica

Mnogi specijalisti su saglasni da će naš vek biti vek biologije u kojoj će posebno mesto zauzimati genetika. Upravo njeni mehanizmi određuju celovitost i raznovrsnost života, a tu se upravo krije zagonetka osnovnih zakonitosti žive prirode. Istraživanja u oblasti genetike poprimaju tako neverovatna ubrzanja, da je teško prognozirati kakvo će mesto ona zauzimati u životu društva kroz 10-15 godina.

Uporedo sa elektronikom i tehnologijom genetika postaje neposredna proizvodna snaga društva, deo opšte društvene kulture. Bez oslonca na znanja iz oblasti genetskih zakonitosti nemoguće je rešavati takve probleme, kao što su problemi ekologije, seoskog gazdinstva i dr.

Primena savremene tehnologije uslovljena je velikom potrošnjom energije i zagađivanjem neposredne prirodne sredine. Kao rezultat toga je povećanje produktivnosti u poljoprivredi i stočarstvu primenom genetskih postupaka. U Evropi više od 50 % povećanja proizvodnje u seoskim gazdinstvima nastalo je kao rezultat genetskih faktora. Velike transnacionalne korporacije ulažu milijarde dolara za ispitivanja u oblasti savremene genetike.

Pošto su svi procesi u životu ljudi uzajamno povezani logično je da i među odgajivačima ptica genetika ima sve značajniju ulogu.

Još je 1928-1929. godine genetičar Dunker objavio dva dela: "Genetika kanarinaca" i "Osnovi nauke o nasleđivanju za odgajivače-selekcionere sitnih ptica". Ti radovi su postali osnova inostranih odgajivača ptica-početni udžbenik svakog odgajivača iz oblasti genetike.

Pojedinačnim pitanjima genetike kanarinaca i papagaja tigrica, verovatno u cilju provere teoretskih saznanja, bavili su se profesor Štajner, Galovej i dr. genetičari. Oni su svoje radove publikovali, ne samo u naučnim već i drugim, odgajivačima dostupnim i popularnim, izdanjima. Pozornost nauke nije ostala bez rezultata: inostrani odgajivači su proizveli mnoge rase dekorativnih kanarinaca, bili su sposobni da izvrše standardizaciju bezbroj novih mutacija boja različitih vrsta ptica, a da istovremeno sačuvaju genetsku raznolikost tih vrsta. Oni su uspeli da proizvedu posebnu vrstu izložbene tigrice. Putem hibridizacije sa venecuelanskim čižom stvorili su crvenog kanarinca, utvrdili naslednu osnovu pesme kod četiri vrste kanarinaca pesme...

Inostrani odgajivači su proizveli mnoge vrste egzotičnih ptica kojima, zbog naglih ekoloških promena u njihovom prirodnom staništu, preti izumiranje. Kultura gajenja u inostranstvu i nivo znanja svakog odgajivača je veoma visok Značajna ulaganja u očuvanju ugroženih vrsta ptica su garancija povećanja njihovog broja, što će zavisiti i od mogućnosti kontrolisanja uticaja čoveka na prirodne promene, a da to istovremeno ne zaustavi tehnološki progres.

U mnogim državama postoje klubovi odgajivača specijalizovani za isključivo gajenje ptica koje žive u njihovoj domovini.. Poznati su klubovi odgajivača retkih vrsta fazana (Češka), klubovi odgajivača retkih životinja...

Pored pomenutih knjiga iz oblasti genetike svakako da vidno mesto zauzima i delo češkog ornitologa Z. Vegera "Razmnožavanje papagaja tigica",.Odeljak ove knjige o genetici, kao udžbenik, koriste mnoga društva, klubovi i pojedinci. Sama činjenica da se u inostranstvu naučnici u sklopu programa raznih klubova i društava bave genetikom je putokaz i za mnoge naše klubove, društva i Saveze. Samo na taj način moguće je ostvariti postavljene ciljeve u poboljšanju rasnih osobina nekih vrsta ptica (golubova, kanarinaca, papagaja). To je ujedno i pravi put ka standardizaciji i učvršćivanju novih rasnih svojstava. Poznato je da odgajivači kanarinaca pesme u našoj zemlji već više decenija rade na stvaranju domaće rase kanarinaca, popularno nazvanih kanarinci slavujari. Pravi naziv za ove kanarince je Srpski pevač-slavujar, što nedvosmisleno potvrđuje da osnovu pesme ovih kanarinaca čine ture slavuja. Za protekli period, od skoro pola veka, dosta se uradilo, ali sve to nije dovoljno za njihovo priznavanje kao nove rase kanarinaca pesme i priključivanje, svetski već priznatim rasama španskog timbradosa (timbrados espanol), nemačkog rolera(harzer roller) i belgiskog malino kanarica (malinois waterslager).