DOMESTIFIKACIJA ŠTIGLIĆA

Cilj rada sa divljim Štiglićima je njihova domestifikacija. Sam pojam domestifikacija znači pripitomljavanje, koje podrazumeva promenu ponašanja divljih jedinki neke vrste, promenu životnog cilklusa, fiziologie, eksteriera. Sve pomenute promene događaju se kroz proces domestifikacije, tako da na kraju procesa, domestifikovane jedinke dobijaju nove kvalitete po kojima se razlikuju od divljih predaka.
Konkretno preneto na domestfikaciju Štiglića, smatra se da su Štiglići domestifikovani ako im se kalndarski promeni reproduktivni ciklus i ako se u populaciju domestifikovanih Štiglića pojavljuju u određenom broju primerci sa mutacijama.
O vim kriterijumima se može diskutivati što će biti sadržaj ove teme.
Reproduktivni ciklus u odnosu na kalendar reprodukcije može se pomeriti i kod nedomestifikovanih, divljih Štiglića. Ta činjenica umanjuje značaj promene reproduktivnog ciklusa pri definiciji domestifikacije. Jednostavnije rečeneo postaje nebitan kriterijum domestifikacije.
Praksa je potvrdila da se nedomestifikovani Štiglići reprodukuju van kalendara prirodnog reproduktivnog cuklusa ako im se veštački obezbede neophodni uslovi.
U zatvorenom veštačkom okruženju sa odgovarajućom temperaturom svetlosnim programom i ishranom određeni broj divljih Štiglića reprodukovaće se više ili manje uspšno van kalendarskog reproduktivnog cilusa.
To je jasan dokaz da se pomeranje reproduktivnog ciklusa ne može uzeti kao bitan kriterijum domestifikacije. Jer divlji Štiglići koji se reprodukuju u veštačkim uslovima van prirodnog perioda reprodukcije ne mogu se zbog toga smatrati domestifikovanim.
Pojava mutacija kod domestifikovanih Štiglića je daleko bitniji kriterijum domestifikovanosti.
Mutacije se spontano javljaju u prirodi kod divljih ptica, ali su veoma retke.
Spontana pojava mutacije kod Štiglića koji se odgajaju u veštačkim uslovima je još ređa. Šta više toliko retka da ne postoji (sam neproverenih priča odgajivača) niti jedan dokaz spontane mutacije kod Štiglića odgajanih u veštačkim uslovima. Spontana mutacija u veštačkim uslovima podrazumevala bi da par normala, od roditelja normala (čiji su svi preci normali) izlegu mladunca netipičnog izgleda za vrstu.
Sve do sada poznate mutacije Štiglića nastale su planskom selekcijom i parenjem normala sa mutacijama koje su uzete iz prirode.
Mutacije su kasnijim parenjem u blisom i daljem krvnom srodstvu stabilizovane u genskom materijalu populacije mutiranih Štiglića.
Sa apsolutnom sigurnošću se može tvrditi da su Štiglići mutacije domestifikovani. Njihovoj domestifikaciji doprinelo je parenje u krvnom srodstvu koje je dovelo do promene izgleda ptica u odnosu na vrstu. Promene izgleda su postale stabilne i predvidljivo prenosive sa roditelja na potomke.
Problem kriterijuma domestifikacije javlja se kada se Štiglići pare kroz više generacija u čistoj krvi namerno izbegavajući parenje ptica u srodstvu. Namera izbegavanja parenja u srodstvu je u cilju očuvanja prirodnog imuniteta kod ptica i u cilju očuvanja genske čistoće vrste/podvrste.
Parenje Štiglića u srodstvu će uvek ranije ili kasnije u većem ili manjem stepenu uticati na imunitet ptica u smislu njegovog slabljenja. Što je parenje u srodstvu bliže (brat x sestra ili otac x ćerka i sl. ) prirodna otpornost ptica je slabija.
Ako se ptice pare u više generacija u čistoj krvi postavlja se pitanje posle kog vremena ili posle koje generacije parenja nesrodnih ptica u veštačkim uslovima možemo smatrati da je jato domestifikovano.
Da li je to F3, F5,F10... F(n) generacija nesrodno parenih ptica koja se može smatrati domestifikovanom.
Očekivati spontanu pojavu mutacija kod ptica koje se pare u čistoj krvi kroz bilo koji vremenski period nije realno. Ako se smatra da je jedan od bitnih kriterijuma domestifikacije pojava mutacija, iluzorno je čekati da se taj kriterijum ostvari parenjem Štiglića u čistoj kravi.
Drugi važan kriterijum domestifikacije (promena reproduktivnog ciklusa) nije relevantan kao kriterijum jer je ostvarljiv parenjem divljih ptica u odgovarajućim uslovima. Koje se zbog toga što je parenje uspešno izvedeno ne mogu smatrati domestifikovanim. Najveća prepreka da bi se smatrale domestifikovanim je činjenica da su uzete iz prirode.
S obzirom da ne postoje kriterijumi kojima bi se Štiglići pareni u čistoj krvi kroz više generacija smatrali domestifikovanim njihov status se može odrediti jedino dogovorom.
Saglasnošću većine zainteresovanih odgajivača da se F(n) generacija označi kao granična između domestifikovanih i nedomestifikovanih ptica.
Koja generacija će to biti, to je stvar dogovora većine (najbolje svih)odgajivača Štiglića normala parenih u čistoj krvi.
Sa omasovljavanjem odgoja Štiglića normala na ovim prostorima pitanje kriterijuma njihove domestihikacije postaće još aktuelnije. O tome mogu odlučivati odgajivači Štiglića normala jer imaju preče pravo odlučivanja u odnosu na bilo koju kategoriju odgajivača ptica, koji se ne bave odgojem Štiglića normala (nominalne podvrste i podvrste balkanika)
Dobijanje statusa domestifikovanih Štiglića je neophodno radi daljeg rada u toj oblasti odgoja ptica. Tek po proglašavanju jata domestifikovanim može se raspravljati o standardizaciji eksteriera i/ili standardizaciji pesme Štiglića.
Kao što se može primetiti ta oblast odgoja ptica na ovim prostorima je haotična i zahteva donošenje neophodnih kriterijuma i standarda, radi njenog uređenja, zbog daljeg razvoja i napretka odgoja Štiglića normala, podvrste nominalis i balkanika.

Slažem se sa Vama Mićo, domestifikacija je sve to što ste rekli ali i puno više od toga.

Da bi za jednu jedinku ili konkretno u našem slučaja za populaciju štiglica čuvanu u veštačkim uslovima rekli da je domestifikovana mora se baš kao što ste naveli utvrditi kriterijum.
Taj kriterijum je izuzetno bitan i oko njega se odgajivači moraju apsolutno složiti.

Domestifikacija je izuzetno dug proces kojim čovek vrši odabir - veštačku selekciju jedinki sa određenim ciljem.
Taj cilj je subjektivan i različit od odgajivača do ogajivača.

Domestifikacijom čovek kroz uzgajanje menja jedinku, menja njenu fiziologiju,ponašanje,navike,ishranu i sve to pod kontrolom kroz nekoliko generacija.

Neko čuva štiglice zbog njihove pesme pa će odabir - selekcija ići u tom smeru.
Drugima je cilj eksterijer i njihov odabir je isto tako jasan.
Gajiti normale sa ciljem da se vremenom dobije mutacija je suludo samo zbog vremena potrebnog da se to dogodi.
To nam govori da cilj veštačke selekcije ne može biti ujedno i kriterijum.
Kriterijum je VREME, vreme potrebno da se dođe do željenog cilja.

Tokom procesa veštačke selekcije sa određenim ciljem kod jedinki se menja učestalost pojedinih gena. To mi naravno u početku spolja ne vidimo ali je domestifikovana jedinka genetički različita od divlje , vremenom razlika biva sve izraženija čak do te mere da je moguće formiranje i nove podvrste.

Vreme potrebno za domestifikaciju je teško predvideti, tu dolazi na scenu kriterijum odnosno dogovor odgajivača da se F(n) generacija označi kao granična između domestifikovanih i nedomestifikovanih ptica kao što je Mića rekao.
To će verovatno znajući nas i biti najveći problem "dogovoriti se".

Mićine štiglice lično smatram apsolutno domestifikovanim na osnovu onoga što nam je svima ovde na forumu prezentirao.
To su jedinke koje je Mića selekcijom doveo do toga da se razmnožavaju u jatu a to nije normalno ponašanje štiglica u prirodi.
Iz generacije u generaciju štiglici su to prihvatili i to je jedan od znakova domestifikacije.