Prostor za čuvanje ptica pevačica

Tolerancija/Netolerancija

Ovaj post može biti od koristi ljubiteljima ptica koji nameravaju da čuvaju i odgajaju više različitih vrsta ptica pevačica.
Opisao sam međusobne odnose između vrsta koje se najčešće čuvaju i ogajaju kod nas.
Izostavljeni su Konopljarka i Cajzlić sa kojima nisam radio i nemam dovoljno podataka. Predpostavljam da ono što važi za Štiglića i Zelentarku veži i za Konopljaru i Cajzlića jer su ptice jata i sličnih osobina. To bi značilo da su velikog stepena tolerancije prema svojoj i drugim vrstama ptica. I da se mogu čuvati i razmožavasti u istom prostoru sa svojom i ostalim vrstama ptica pevačica. Ako neko ima drugačije saznanje korisno bi bilo da opiše svoje iskustvo u radu sa Konopljarom i Cajzlićem.

TABELA:



legenda:

+ podnose se, mogu se čuvati u istom prostoru sa svojom ili drugom vrstom

_ * ne podnose se sa svojom ili drugom vrstom (zavisi od osobine ptica, pojavljuju se primerci koji pokaziju izvestan stepen tolerancije ali je to izuzetak.)

X apsolutno se ne podnose i nemoguće ih je držati u istom prostoru sa svojim vrstom
( strogi teritorijalci)

Šampioni tolerancije prema svojoj i drugim vrstama su Štiglići. Mogu se u istom volijeru čuvati i reprodukovati sa svim vrstama ptica.
Zelentarke su odmah iza Štiglića po toleranciji prema drugim vrstama ptica. Postoje primerci koji su netolerantni prema svojoj vrsti. U doba reprodukcije se tuku sa mužjacima svoje vrste. Ali bez obzira na to ipak se u većini slučajeva mogu šuvati sa pripadnicima svoje vrste.
Zimovka je tolerantna prema drugim vrstama i netolerantna prema svojoj vrsti u peridu reprodukcije. U pereiodu reprodukcije nije preporučljivo u jednom volijeru pariti više od jednog para zimovki. Van perioda reprodukcije iskazuju zavidnu toleranciju i prema svojoj vrsti.
Zeba Belokrila je tolerantna prema ostalim vrstama i izrazito netoleranrna prema svojoj vrsti u peridu reprodukcije. Jedan par zeba zahteva da bude odvojen od drugog/drugih parova zeba. Svaki par u svom volijeru. U periodu reprodukcije Zeba belokrila je beskompromisni teritorijalac.
Slavuj prema svojoj vrsti uvek iskazije netoleranciju. Nikada ne treba drzati u istom prostoru dva slavuja koji nisu par. Svaki par mora imati svoj volijer. Veliki stepen netolerancije,naročito u periodu reprodukcije iskazuju prema Crvendaću i Grmuši Crnolgavoj. Ovo opažanje odnosi se na ptice koje se drže u veštačkim uslovima. U prirodi Slavuj iskazije izvestan stepen trpeljivosti prema Grmuši Crnoglavoj. Često im se gnezda nalaze na udaljenosti od desetak metara.
Crvendać je izrazito netolerantan prema svojoj vrsti. U periodu reprodukcije ispoljava veliki stepen netolerancije prema Slavuju u Grmuši. Što je razimljivo jer se hrane istom vrstom hrane.
Crnoglava Grmuša je netolerantna prema Slavuju i Crvendaću. Izrazito netolerantna u periodu reprodukcije. Prema svojoj vrsti je netoleranrna u veštačkim uslovima. Jedan par grmuša u periodu reprodukcije treba da je odvojen od drugog/drugih parova svoje vrste. U prirodi je to nešto drugačije. Pojavljuju se parovi koji hrane mladunce svojih suseda.

Prostor za čuvanje i odgoj ptica pevačica

Često se čuje pitanje koliki prostor je dovoljan ili optimalan za čuvanje i odgoj jednog para neke vrete ptice pevačice. Ili koliko parova se može čuvati u prostoru veličine N x N x N gde zainteresovani ljubitelj ptica navodi dimenzije svog volijera ili ptičarnika. Iz mnogih razloga odgovor na takva i slična pitanja nije jednostavan.
Svaka vrsta ptica je manje ili više posebna. Ima drugačije potrebe za prostorom od neke druge vrste. Veoma je bitno hoće li se u raspoloživom prostoru čuvati ptice jedene dve ili više vrsta. Ako se u istom prostoru čuvaju ptice više vrsta mora se voditi račina o tome koliko su ptice tolerantne ili netolerantne jene prema drugima. Mora se voditi račina o slaganju ili neslaganju različitih vrsta u istom prostoru.
Pitanje prostora potrebno je razmatrati za svaku vrstu ptica posebno.
U ovom tekstu baviću se problemom čivanja i odgoja Štiglića u odnosu na prostor. To je najzastupljenija ptica pevačica faune evrope i najomiljenija kod naših ljubitelja ptica.
Koliki god prostor da obezbedimo našim Štiglićima on će biti manji od onoga koji Štiglići imaju u prirodi. Da li će ptice patiti zbog toga? Da li će zbog ograničenja u kretanju i letu biti izložene permanentnom stresu. Da li će biti u stanju stalne frustracije i tužne?
Ptice izležene u veštačkim uslovima, prostor u kome su ugledale svetlost dana prihvataju kao svoj dom. Ne pokušavaju da ga napuste skačući na mrežu volijera ako se u tom prostoru osećaju sigurnim. U prostoru u kome su se izlegle i odrasle, kao polno zrele jedinke podižu svoje potomke. Koja je veličina prostora u kome će se ptice osećati konforno? Još uvek nemamo tačnu predstavu o tome. Mišljenja su podeljena. Uglavnom bazirana na ličnim iskustvima koja su često različita.
Razmatraću problematiku čuvanja Štiglića u ,,većem,, prostoru. Pod ti pordazimevam volijere ili ptičarnike. Posebna tema je čivanje i odgoj Štiglića u kavezima. Veoma specifična, koja uključuje i neka etička pitanja i dileme. Ovaj tekst se neće baviti tom problematikom koja je još komplikovanija. Smatram da za tu vrstu problema nisam kopetentan, neman dovoljno kvalifikacija da problematiku odgoja Štiglića u ,,malom,, prostoru razmatram. Davno, veoma kratak period, čuvao sam ali ne i odgajao Štigliće u kavezima. Moje lično iskustvo o tome je nedovoljno.
Idealno prostorno rešenje, koje usklađuje potrebe ptica u odnosu na prostor i želje i ciljeve odgajivača u odnosu na ptice je veliki ptičarnik sa velikim brojem ,,malih,, boksova.
Koja će veličima boksova biti zavisi od nekoliko faktora. Jedan je ukupna veličina prostora sa kojim raspolažete. Što je prostor u kome je ptičarnik veči i boksovi će biti prostraniji. To je ipak stvar ličnog izbora ili osećanja za prostor. Prostraniji boksovi smanjuju njihov ukupan broj u ptičarniku. Manji boksovi znače da će ih biti više u ptičarniku. Veličinu samih boksova odrećijete prema broju Štiglića-parova koje imate.
Nije pravilo da je veći boks samim tim i bolji boks.
Unutrašnje uređenje boksa (dekoracija-enterijer) bitno je za život ptica u boksu. Ne treba preterivati sa zelenilom. Dovoljno je da ¼ do maksimasno 1/3 rasoloživog prostora boksa bude u zelenilu. Prednost dati uvek prirodnom ,,živom,, zelenilu u odnosu na veštačko. Najidelanije volijersko drvo je Tuja.
U boksu mogu biti od 1-3 para Štiglića. To ipak zavisi od veličine boksa i od njegovog unutrašnjeg uređenja.
U sastavu ptičarnika podeljenog boksovima za parove potrebno je imati jedan nešto prostraniji boks za podmladak iz tekuće sezone. U boksu za mlade odvajaju se mladunci od parova čim se osamostale u ishrani. Odgajivač ima mogućnost neprestalnog nadgledanja njihovog razvoja kroz mitarenje. Može uočiti prve znake bolesti kod mladunca i takvo pile izolovati radi lečenja. Zbog stalnog, relativno bliskog kontakta sa mladim Štiglićima, oni su pitomiji. U boksu za mlade mogu ostati do kraja mitarenja. Nije greška ako prezime u tom boksu i s proleća odgajivač obavi njihovo odvajanje po polu, formira parove i parove ubaci u boksove parilice.
Ovakvo prostorno rešenje za čuvanje i odgoj Štiglića usaglašava potrebe ptica sa uzgojnim ciljevima odgajivača. Koliko god je takva konstrukcija ptičarnika skoro idealna za odgoj Štiglića ima i drugu stranu medalje. Za ptičarnik takve konstrukcije potrebno je rapolagati određenim prostorom. Tu vrstu smeštaja ptica mogu priuštiti sebi samo oni ljubitelji Štiglića koji žive u kući sa određenim prostorom oko nje, na kome se može sagraditi takav ptičarnik. Izgradnja takvog ptičarnika zahteva ne mala finansiska sredstva.
Ako neko ima namere profesionalno da se bavi odgajanjem Štiglića (da prijavi odgajalište) onda takva ulaganja imaju smisla i opravdanje. Ako je odgoj Štiglića samo hobi, teško da će ljubitelj ptica imati razimevanje, najpre od svojih najbližih za ulaganje novca ( u takav projekt) koji se ne vraća.

Dobar tekst, kao i uvek. Izlisno je dodavati bilo sta.

Ono sto mene zanima, a dotice se ove teme.. kako vi ljudi resavate navikavanje ptica na neizbezne "traume" oko pticarnika u dvoristu? Zvuk kosilice, buka motora od kola, bucna deca koja luduju po dvoristu.. Ja nekad ne kosim po par meseci kosilicom jer ne zelim da uznemiravam ptice. Iznerviram se kad komsija iza ograde turira motor ili sece motornom testerom. Razumem da nasim pticama treba obezbediti sto bolje uslove, kao i vecina nas ovde, ali eto ovakve stvari su za mene enigma. Ptice u manjim kavezima uvek sklanjam kad nailazi neka "nepogoda", bilo zvucna bilo u vidu prevelike aktivnosti u blizini. Ne znam da li radim dobro ili ne, da li trebam preseci i ostaviti ptice na "krstenju" ili da nastavim da bdim nad njima i da ih cuvam pod staklenim zvonom, sto nije uvek moguce. Verujem da je moguce navici ptice na sve te neprijatnosti zivljenja u nasoj blizini, ali ne znam na koji nacin, jer se plasim i najmanjih posledica po njih.

korbach ::

Dobar tekst, kao i uvek. Izlisno je dodavati bilo sta.

Ono sto mene zanima, a dotice se ove teme.. kako vi ljudi resavate navikavanje ptica na neizbezne "traume" oko pticarnika u dvoristu? Zvuk kosilice, buka motora od kola, bucna deca koja luduju po dvoristu.. Ja nekad ne kosim po par meseci kosilicom jer ne zelim da uznemiravam ptice. Iznerviram se kad komsija iza ograde turira motor ili sece motornom testerom. Razumem da nasim pticama treba obezbediti sto bolje uslove, kao i vecina nas ovde, ali eto ovakve stvari su za mene enigma. Ptice u manjim kavezima uvek sklanjam kad nailazi neka "nepogoda", bilo zvucna bilo u vidu prevelike aktivnosti u blizini. Ne znam da li radim dobro ili ne, da li trebam preseci i ostaviti ptice na "krstenju" ili da nastavim da bdim nad njima i da ih cuvam pod staklenim zvonom, sto nije uvek moguce. Verujem da je moguce navici ptice na sve te neprijatnosti zivljenja u nasoj blizini, ali ne znam na koji nacin, jer se plasim i najmanjih posledica po njih.

Druže ja na svu sreću i nemam tih problema previše, mada ih ponekad i ima, uglavnom je to zvuk traktora, automobila sa puta, moja ulica je malo zavučena tako reći u ,,polje,, a nešto dalje je glavni auto-put, tako da su se moje ptice navikle na to, i ne potresaju se previše barem ja tako mislim, što se tiče grabljivica, sove i orlove nisam čuo ima dobrih godinu dana i jače. A od prirodnih nepogoda, pa ništa posebno ono što ima malo od najlona pri vrhu to je to, uglavnom su sve prebrodile ako je nešto i bilo do nepogoda ove godine. A preko zime normalno cela volijer se obavija najlonom i ostavlja se jedan kvadrat pola metra sa pola metra za disanje, čist vazduh i luftiranje.


Pozdrav!

Jedan od velikih problema čuvanja ptica u stanu ili kući je problem održavanja higijene u prostoriji sa pticama.
Sve što je potrebno pticama dobro je držati na jednom mestu, pre svega iz razloga lakšeg održavanja higijene ali i iz praktičnih razloga.

Plastična natkazna rešava jedan deo problema čuvanja i odgoja ptica u stambenom prostoru. Laka je. Pokretljiva jer ima točkiće. Kako ih ima u različitim bojama može se uklopiti u već postojeći nameštaj. Ima četiri pregrade, što je solidan prostor.

Višenamenska je. U njoj se može držati hrana. Mogu se odgajati crvi brašnari. Mogu se odlagati sve one sitnice koje se koriste u odgoju ptica. Hranilice, pojilice, gnezda i sl.

I jeftina je, što nije nebitno. Ovakva natkaznica kao na slikama ima cenu od 1200 dinara.

Na internetu često možemo naći sajtove uspešnih odgajivača faune Evrope i diviti se njihovim pticama u besprekorno sređenom i besprekorno čistom enterieru.
Unutrašnje uređenje prostora u kome žive ptice ne retko je nalik apoteci po čistoći i sređenosti.
Ptice se odgajaju u maltene sterilnom okruženju. Ogromna pažnja se posvećuje svakodnevnoj higijeni poilica, hranilica, stajalica, podova...
Uspeh koji vrhunski odgaivači postižu, vodeći računa o besprekornoj čistoći entreiera u kojima čuvaju i odgajaju svoje ljubimce, govori u prilog tome da je vrhunska higijena jedan od ključnih elemanata uspešnog odgoja.
Zbog besprekorne čistoće u kojoj ptice žive i reprodukuju se procenat oboljevanja i uginuća ptica zanemarljiv je. Jata takvih odgajivača su zdrava.
Ali sve ima lice i naličje.
Iz generacije u generaciju, reprodukujući se u besprekornoj čistoći vitalnost ptica se smanjuje. Ptice ne dolaze u kontakt sa mnogobrojnim virisima, bakterijama, i ostalim mikroorganizmima koji su važan faktor razvoja imuniteta kod ptica.
Ptice koje odrastaju i žive u besprekornoj čistoći su zdrave i slabog imuniteta. Ako kupite pticu koja je odgojena u besprekornoj čistoći, koja nije dolazila u kontaak sa mikroorganizmima te samim tim nema razvijen imunitet i ptica se promenom sredine-okruženja ne razboli, to znači da ste izuzetno srećno prošli.
Velika verovatnoća je da će ptica, prvi put došavši u kontakt sa nepoznazim mikroorganizmima, pokazati znake bolesti. Ne retko zbog slabog imuniteta (bez obzira na pokušaj lečenja) ptica ugine. Šteta je velika i ne meri se samo izgubljenim novcem. Pogrešno je misliti da vam je prethodni vlasnik prodao bolesnu pticu. Ptica je bila zdrava ali slabog imunog sistema.
Odgajivač koji čuva ptice u besprekornoj čistoći imaće problem pri puštanju u svoje jato ptice koja potiče iz jata odgajivača koji nije preterano revnostan u održavanju higijene. Takva ptica je donosliac mikroorganizama koji ne izazivaju vidljive znake bolesti. Ptica je zdrav kliconoša. Jakog je imunog sistema, tako da joj mikroorganizmi koje nosi u sebi ne mogu naškoditi. Neophodno je određeno vreme, pre puštaja u jato zdravihi ptica (ali slabog imuniteta) došljaka držati u karantin. I ne samo to. Potrebno je obeskličiti došljaka antimikrobnim lekovima. Primeniti neki antibiotik širokog spektra. Zatim antimikotik. Zatim par dana dati vitamine došljaku. Posmatrati pticu još par dana posle ovakvog tretmana, ako ništa nije sumljivo u izgledu i ponašanju ptice, pustiti je u novo jato.
Zdrave ptice slabog imuniteta često obolevaju posle izložbe ptica. Dve stvari su ključne za pojavu bolesti kod tih ptica. Kontakt sa mikroorganizmima i stres kojem su ptice izložena u transportu i na samoj izložbi. Nije retka pojava obolevanja i uginuća ptica po povratku sa izložbe. One su bile spremne za izložbu u svakom pogledu ali nevidljivi faktor, slab imunitet bio je presudan za lošu sudbinu ptice.
Ova nemila pojava nije nepoznata i mnogi odgajivači izgubili su vrhunske ptice posle izložbe.
To je danak besprekornoj higijeni u kojoj žive, odrastaju i reprodukuju se njihovi ljubimci.
Naravno da ne treba ići u drugu krajnost. Odgajati i čivati ptice u lošim higijenskim uslovima, jer će takav odnos prema pticama takođe imati loše posledice po njihovo zdravlje.
U prljavštini volijera ili kaveza, okružene mnogobrojnim mikroorganizmima ptice će se često razbolevti i ugibati. Naročito mlade ptice, ali i stare u sresnim situacijama (mitarenje )
Bez obzira na loše higijenske uslove nikada se neće sve ptice razboleti i nikada sve uginuti. Ali će gubici biti neopravdano veliki.
Dakle higijena DA ali sterilno okruženje NE.
Kao što prevelika čistoća prostora i prevelika revnost odgajivača ne daje idealne uslove za život ptica tako i prevelika prljavština škodi.
Odgajivač mora naći zlatnu sredinu između čistoće i nečistoće enteriera u kome čiva i odgaja svoje ljubimce. Mora odrediti stepen čistoće koji će onemogućavati razvoj i širenje bolesti u jatu a istovremeno biti podsticaj razvoju imunog sistema kod ptica.
Nešto što ćemo nazvati: Normalno čisto okruženje.

Pa nije to bas tako mico normalno da ce ozbiljni odgajivaci ukloniti svaku mogucnost da ptice imaju kontakt sa izmetom,sto ne govori da su ptice time slabijeg imunog sistema..to sto su im prostorije u kojim odgajaju ptice ciste kao apoteka ne znaci da su sterilne vec da odgajivac redovno cisti medjuprostor...normalno je da pred sezonu parenja ociste i dezinfikuju prostorije i opremu za ptice...dobijaju vitamine,jajcanu hranu,semensku,biljke iz prirode znaci imaju kontakta sa ishranom van ovih kaveza nisu u vakumiranom prostoru....niko od njih ne cisti kaveze i volijere u periodu reprodukcije zato su im kavezi namenski napravljeni da minimum izmeta i ostatka hrane zavrsi u kavezima....razlog je u tome da odgajaju po parovima u volijerama a par ptica ce uvek manje uprljati nego vise parova...to sto ptice obole nakon izlozbi ili nakon promene prostora je normalna pojava i ne manifestuje se samo kod stiglica vec i kod kanarinaca a jedini razlog je stres nikako uslovi gde su odgajani...u prirpdi su najidealniji uslovi pa ptice opet oboljevaju

Vreme između dve sezone parenja je ipak period u kome odgajivač može malo da predahne. Trenutno utrošim oko 30 minuta dnevno radeći oko ptica. Toliko prosečno traje vreme koje mi je potrebno da nahranim ptice i promenim vodu.
Realno, to nije veliki gubitak vremena. Pogotovu ako se uzme u obzir da je broj ptica u ptičarniku svih vrsta 92. Naravno, najviše je:
Da ptice nisu smeštene u ptičarniku već u kavezima (svaka ptica posebno) priča bi bila sasvim drugačija. Prosečno vreme potrebno da se ptica u kavezu nahrani (promeni i hrana i voda) je oko 2 minuta. Lako je izračinati da bi utrošak vremena za ishranu svake ptice posebno, smeštene u kavezu bio oko 180 minuta. Šest puta više vremena za isti broj ptica
I to svakodnevno, u toku nekoliko meseci, van sezone reprodukcije.
Za takav posao treba imati ne samo vreme (u tom trajanju na raspolaganju) već i mnogo strpljenja i živaca.
Eto još jednog razloga da se ptice čuvaju u ptičarniku.