Kanarinci-grbavac

Mnoštvu inovacija i novatorija kod poziturnih kanarinaca Španci možda pridodaju i još jednu novu rasu. Ovu ekspanziju novih rasa neki grubo nazivaju "kopijama kopija". Ipak, više novih rasa kanarinaca poze je zvanično priznato poslednjih godina, a veliki broj je u procesu verifikacije. Dosta polemika izazvale su dve rase poziturnih kanarinaca u razvoju - italijanska salentino i nemačka kolonia - a obe su, maltene, orginalne samo po pridodatoj ćubi belgijskom grbavom kanrincu (bossu belge).
Španac Javier Francisco Cabrera Garcia, član čuvene ornitološke organizacije Sevilje "Giralda", pod matičnim brojem 154, prezentovao je na njihovoj prošlogodišnjoj izložbi ptica novu rasu poziturnih kanarinaca, koju on razvija. Rasa je zasad samo prikazana sa četiri izložena eksponata, bez ocenjivanja i standarda, a nazvana je seviljski giraldiljo ili u orginalu giraldillo sevillano. Ptice veoma nalikuju španskom grbavom kanarincu (gibosso espagnol), s tim da su i ćubaste, te možda nešto operjanije.
Neka je početna težnja da giraldiljo kanarinci imaju položaj, stav i veličinu španskih grbavaca, a nešto malo bujnije perje i kovrdže, kakvo recimo imaju italijanski grbavi kanarinci (gibber italicus). Po prikazanim fotografijama to je u velikoj meri postignuto, s tim što se kod čisto lipohrom žute ptice uočava pukotina u ćubi, odnosno mali neoperjani deo, što je nepoželjno.

Verifikacija
Već sedam godina Cabrera radi na selekciji nove rase španskih kovrdžavih kanarinaca, giraldiljo, a još četvorici prijatelja je ustupio matične parove nove rase u razvoju. Cilj je da se ubrza priznavanje, jer ih na budućim nacionalnim izložbama tri sledeće godine mora izlagati propisan broj odgajivača u definisanom broju za kolekcije i pojedinačno izlaganje, da bi bili priznati prvo u okviru Španskog saveza, ako ispunjavaju minimalne kriterijume koje propisuje standard, a dovoljne za ozvaničenje rase. Tek posle toga može otpočeti svetska, odnosno verifikacija po COM, koja nije laka i jednostavna. Zato se može reći da su Španci načinili tek nulti, ali ipak početni korak ka priznavanju njihove nove rase "kanarinaca pozituraca". Interesovanje da se uključe u selekciju i razvoj nove rase kanarinaca, za sada nazvane seviljski giraldiljo, pokazlai su i Holanđani.
Ova ideja i poduhvat nisu novi jer je devedesetih godina dvadesetog veka Juan Antonio Cano Nieto iz Sevilje odgojio "ćubaste gibosso" kanarince, uglavnom u zelenoj boji, ali selekciju je kasnije zapostavio i potpuno je izgubio takve ptice sa ćubom. Pominje se i neki odgajivač kovrdžavih melado kanarinaca sa ostrva Tenerife, koji je radio pokušaje da kovrdžavim i pogrbljenim melado kanarincima selekcijom ubaci i ćubu. Sve ovo, naravno, izazvaće polemike ko je "otac" nove rase, ako ona zaživi i bude prihvaćena, jer ideja o dodatku ćube na oskudno kovrdžave kanarince položja nije baš nova.
Ove godine, 27. februara, članovi "Giralde" organizovali su polemiku o standardu i budućim pravcima u selekciji giraldilja. Među njima ima i vrhunskih poznavalaca teškog odgoja komplikovanih španskih grbavih kanarinaca. Uostalom stari članovi "Giralde" koja postoji od 1959. godine su najzaslužniji za njihovo priznavanje (pre pedeset godina) i razvoj rase, tako da nema sumnje da će znati da usmere selekciju i proizvedu šta su naumili.

Originalnost
Po nekima, seviljski giraldiljo je vrh kanarikulture jer je veoma komplikovano u jednoj ptici utkati povijen položaj u obliku broja 1, duge prave noge, dug tanak vrat, malu glavu, kovrdžavo kratko
perje i još tome pridodati pravilnu ćubu. Ima i takvih koji kažu da u tome nema orginalnosti i da eventualno u budućnosti "gibosso” kanarince možemo deliti na beskape i ćubaste. Moda "ubacivanja" ćube na neke postojeće rase poziturnih kanarinaca uzela je maha poslednjih godina, a da li će svaki takav pokušaj rezultirati novom rasom, veliko je pitanje.
O ovim razmišljnjima i dilemama o novim giraldiljo kanarincima konsultovao sam se sa vrsnim međunarodnim OMJ sudijom za poziturne kanarince iz Splita Duškom Matošićem. Po njemu, da bi nova rasa bila orginalnija na ptici sa tako oskudnim, kratkim i uskim perjem kakvo ima španski grbavac, da bi se uopšte moglo razmišljati o ubacivanju ćube, sigurno da je potrebno nešto promeniti na perju. Dakle, ono bi trebalo da bude nešto duže i šire, da bi ćuba izgledala kako-tako prihvatljivo. Pri tome je i to nedovoljno da se izbegne uočavanje neoperjanog mesta na temenu, iza ćube, jer je to karakteristika svih ćubastih kanarinaca, samo što se to kod rasa dučeg i šireg perja ne vidi.
Kod pokušaja sa seviljskim giraldiljom, Matošić smatra da ne bi trebalo u potpunosti zadržati oblik, dužinu i držanje španskog grbavca, te na njega ubaciti ćubu, nego napraviti još neke promene. Da to, recimo, bude malo duža ptica, sličnog držanja kao grbavac, ali ipak sa prepoznatljivim razlikama, i pogotovu prilagođeno, duže perje, što je važno zbog ćube. Tek tada bi to bila nova rasa.