NASLEĐIVANJE RAZLIČITIH SVOJSTAVA

Svaki odgaivač želi da potomstvo njegovih kanarinaca bude što bolje. Ako pari kanarince boje, on želi da potomci imaju boju roditelja a da su uz to krupni, zdravi, dobro operjani, plodni i solidni pevači. Pravilno prenošenje svojstava roditelja na potomstvo ili odstupanje u prenošenju, odvija se po utvrđenim pravilima.
Svaka jedinka nastaje spajanjem muške i ženske polne ćelije. Polne ćelije su nosioci svih svojstava. U njima se nalaze nasledne osnove, tzv. faktori ili geni, koji uzrokuju oznake ili svojstva ( boju, veličinu, oblik itd.). Odgaivač ne stvara nove gene. On radi sa genima koji postoje ili koji se javljaju prilikom mutacije. Pri odgoju čovek nastoji da ovlada kontrolom nad kombinacijom gena, da odabira poželjne gene od manje poželjnih i da ih svrta u bolje kombinacije.
Geni ili nasledni faktori lokalizovani su u hromozomima i čine materijalnu osnovu za prenošenje svojstava na potomstvo, njihovo održavanje i razvijanje. Naslednu osnovu ili genetsku konstituciju čine hromozomi sa genima, što skupa predstavlja genotip jedinke. Genotip ostaje nepromenjen tokom celog života. Genotip jedinke je rezultat međusobnog dejstva genotipa i sredine gde se on razvija. To je individuealna konstitucija s obzirom na vidljive karakterne osobine, koja se s vremenom menja.
Hromozomi polnih ćelija smatraju se nosiocima naslednih osnova za pojedina svojstva. Svaka jedinka ima određeni broj hromozoma, dvostruki ili diploidni broj. Polne ćelije imaju polovični broj (haploidni) hromozoma. Spajanjem muške i ženske ćelije dobija se nova nasledna zigota ( individua - jedinka), diploidan broj hromozoma. Hromozomi se uvek pojavljuju u parovima. Jedan hromozom potiče od oca, jedan od majke.
Kod peradi, ženke imaju u polnim ćelijama dve vrste gameta, tj. gamete sa x i gamete sa y hromozomom. To znači da je ženski pol heterogametski, muški monogametski. KOd domaćih sisara je obrnuto. Kod peradi ženke proizvode jajne ćelije sa x i y hromozomom, a mužijaci spermatozoide sa x hromozomom. Kada se jajna ćelija sa x hromozomo pri parenju spoji sa spermatozoidom x hromozoma, dobija se individua sa genetskom konstitucijom xx, opet ženska. Ako se jajna ćelija sa y hromozomom spoji sa spermatozoidom koji poseduje x hromozom, dobija se individua genetske konstitucije x - y, mužijak. Najčešće se dobija pola muških pola ženskih potomaka.
Nasleđivanje vezano za pol je značajno jer potomstvo zavisi od toga koji su geni smešteni u kom hromozomu.
Iz knjige Ptice pevačice - B.V.

NAČIN NASLEĐIVANJA POJEDINIH SVOJSTAVA

Tri su osnovna pravila nasleđivanja i premošenja svojstava roditelja na potomstvo, koja važe i za kanarince, a koja je objavio još 1865. god. G.J.Mendel.
Prvo pravilo je pravilo rastavljanja. Dominantne karakteristike prenose se većinom nepromenjene, u celosti. Recesivne karakteristike su prikrivene i ne vide se. Po tom pravilu prati se potomstvo, analiziraju se nasledne osobine i utvrđuje se genetska konstitucija roditelja. Pri parenju kanarinaca boje, utvrđuje se u F2 generaciji koja je boja dominantna a koja recesivna. Ovde je Mendele radio sa pojedinm vrstama oznakam( crveno - belo) i nazvao ih antagonističkim ili alelomorfnim. Svi hibridi F1 generacije jednaki su ili uniformirani, bez obzira na to da li je na njima došao do izražaja dominantni ili intermedijarni oblik nasleđivanja, ili kao treći slučaj, da se javi sasvim novo svojstvo koje nisu imali roditelji.
Primer za dominantno nasleđivanje:
Žuta kanarinka (c) x Beli kanarinac (C)
F1
F1 x F1
F1
Potomci F1 generacije su beli. Međutim, oni nisu čisto beli, jer imaju polne ćelije od kojih neke imaju faktor za belo a neke faktor za žuto. Genetska konstitucija dobivenog belog potomstva biće Cc, gde je C dominantno belo a c recesivno žuto.
U populaciji F2 generacije, ako parimo brata i sestru iz F1 generacije, dobija se 75% jedinki bele ( dominantne) i 25% žute ( recesivne) boje. Prema tome, utvrđena je genetska konstitucija roditelja gde je beli kanarinac dominantan.
Od potomaka F2 generacije, određeni broj potomaka je homozigotan (žuti cc). Od ostalih ptica, jedan broj je takođe homozigotan ( beli DD), a jedan deo je heterozigotan ( beli Dd). Ako se dalje pare međusobno žute ptice F2 generacije - homozigotne - nastaju u F3 generaciji samo žuti potomci. Ako se međusobno pare preostale ( 75%) bele ptice F2 generacije, one će se u F3 generaciji dalje rastavljati.Od onih 25% davaće čisto bele jer su homozigotni. Kod preostalih 50% dolazi do daljeg rastavljanja, kao i u F2 generaciji. Te jedinke proizvodiće gamete od kojih će polovina nositi faktor za belo a polovina faktor za žuto.
To još ukazuje da se parenje ptice ne razlikuje po fenotipu - spoljnjem izgledu da li su heterozigotne ili homozigotne, već da je potrebno utvrditi u procesu nasleđivanja.
Po drugom pravilu Mendelovog zakona o nasleđu parenjem jedinki iz F1 generacije, pojavljuju se među potomcima izvorna roditeljska svojstva, i to u stalnoj srazmeri, zavisno od toga o kom se slučaju radi u F1 generaciji. U F2 generaciji dolazi do rastavljanja roditeljskih svojstava, koja su u F1 generaciji bila samo privremeno združena.
Po trećem Mendelovom pravilu, ako se roditelji koji se pare razlikuju u dva svojstva, koja zajedno čine par alelomorfa, zovu se monohibridi ( belo-žuti). Kada se roditelji razlikuju u dva, tri i više svojstava, zovu se dihibridi, trihibridi i polihibridi.
Po Mendelu je poznat i tzv. intermerijarni oblik nasleđenja, kada potomci F1 generacije ne liće na roditelje već dobijaju neku srednju boju, a dalje dobijaju i boje roditelja.

Iz knjige Ptice pevačice - B.V.