Crnoglava grmuša (Sylvia atricapilla)

Crnoglava grmuša spada među najnadarenije i najljupkije ptice pevačice koje možemo naći u šumama i vrtovima. Danas se pored naziva Crnoglava grmuša upotrebljava i naziv Crnokapa grmuša.
Perje na gornjoj strani tela je sivocrno, na donjoj svetlosivo, na grlu beličastosivo. Na temenu odraslog mužjaka perje je tamnocrno, a kod ženki i mlađih mužjaka riđesmeđe. Ova ptica je dugačka 14 cm. Živi u čitavoj Evropi, zapadnoj Aziji i severozapadnoj Africi. U oktobru se seli na jug a vraća se sredinom aprila. Nastanjuje uglavnom listopadne šume , ali je možemo naći i u parkovima, vrtovima i baštama.
Mužjak odlično peva. Kada se na proleće vrati u svoje stanište on uspostavlja teritoriju. Odrasle jedinke vraćaju se u područja koja su ranije nastanjivali, a mlade i neiskusne ptice lutaju dok ne nađu odgovarajuće stanište. Teritoriju obelažavaju glasnim pevanjem. Ponekad dolazi i do borbe između ptica. Ove ptice su poznate po tome što žestoko brane svoju teritoriju od pripadnika iste vrste.
Voli da se hrani plodovima i bobicama. Njima hrani i mlade. Tokom sezone parenja hrani se insektima a preko leta se prebaci na ishranu voćem. Insekte sakupljaju sa lišća i grančica ali ih mogu tražiti i na zemlji. Hrane se veoma raznolikim insektima ali najviše bubama i gusenicama. Male puževe gutaju cele zato što je njihova kućica izvor kalcijuma za jaja.
Mladunci se hrane mekanim insektima a ako njih nema jedu i voće. Tokom leta prelaze na ishranu voćem pošto im nisu potrebni proteini za polaganje jaja već šećeri kako bi se dobro spremile za seobu. Ipak i preko leta nastavljaju ishranu lisnim vašima. Kada uzimaju voće istisnu sve semenke pre nego što ga pojedu.
Crnoglava grmuša počinje razmnožavanje kada napuni godinu dana. Mužjak ženku na svoju teritoriju privlači pesmom, ali i podizanjem crnih pera na glavi, širenjem repa i kratkim letom. On takođe pravi jedno ili više jednostavnih gnezda u blizini mesta na kome peva. Gnezdo u koje će se polagati jaja pravi uglavnom ženka. Ta gnezda su u gustom grmlju na otprilike metar iznad zemlje. Gnezdo je u obliku šolje napravljeno od korenova, grančica i trave, a oblaže ga finim materijalima kao što je kosa. Ženka polaže 4 do 6 jaja koja obično imaju sive i smeđe mrlje i nekoliko braon pega.
Nakon 11 dana iz jaja se legu mladi. I mužak i ženka leže na jajima. Mladunce hrane oba roditelja. Nakon 11 do 12 dana oni napuštaju gnezdo ali im roditelji pomažu u ishrani još oko 3 nedelje. Ako je gnezdo ugroženo susedne ptice daju alarm posebnim oglašavanjem pa se mladunci primire i budu veoma tihi.
Tokom seoba love ih sokolovi. Jajima i mladuncima hrane se lasice i veverica, ali je domaća mačka najčešći predator.
Zato što je odličan pevač često je drže u kavezu. One se veoma lako pripitome.