Kako pomoći pticama

Kako pomoći mladuncima ptica…
Vesna Mečanin

...Retko se dešava da ptić prerano ispadne iz gnezda, ali se ipak dešava. Takođe se može desiti, ali retko, da u danu kada roditelji povedu ptiće iz gnezda, da je jedno, obično poslednje ptiče slabije od ostalih i treba mu još par dana dohrane i mirovanja da “sazri”. Takve ptiće ljudi najčešće nalaze na tlu i žele da pomognu i spasu ih.

Najbolje je ptića odmah podići na višu granu i skloniti se, prepustiti ga brizi i pažnji roditelja koji su uvek u blizini, budno motreći na vas kao opasnost i na svoje čedo koje će nastaviti da hrane čim se vi sklonite. Dok ste tu neće mu prići, jer instiktivno žele da sačuvaju tajnost mesta gde se mladunac nalazi a oglašavanjem će ptića upozoriti da bude miran i tih.

„prva i najvažnija preporuka i savet da ne uzimate mladunce divljih ptica i nosite kući“

Ako ste ipak uzeli ptića i poneli ga kući na čuvanje morate znati da je vrlo teško othraniti ga i da mu mnogo vremena morate posvetiti, jer se mladunci ptica često hrane, sa po malo hrane, ukoliko naglo zahladni morate mu dogrevati prostor gde se nalazi (sijalica je dovoljna), morate mu obezbediti poštovanje njegovog prirodnog ciklusa aktivnosti, ishrane i odmora. Dnevne ptice se hrane i aktivne su samo danju, noću spavaju i potrebni su im mir i mrak, dok se noćne ptice (npr.sove) hrane i aktivne su samo noću. Mladunca dnevne ptice morate hraniti od rane zore, celog dana, na svakih pola sata do sat, pa sve do sumraka kada će sam mladunac pokazati da mu je vreme da spava. Sa sumrakom otprilike počinje hranjenje mladunaca noćnih ptica i traje do ujutru, kad nastupa vreme njihovog mirovanja i sna. Prostor gde borave treba da bude prijatno zamračen, jer i u prirodi biraju takva mesta za dnevni odmor. Može se reći da je san svih ptica vrlo lak, jednim okom spavaju, a drugim osmatraju, s toga je poželjno da u vreme dok ptić spava nema nikakvih aktivnosti oko njega i u prostoru gde boravi.

„morate znati da je vrlo teško othraniti ga i da mu mnogo vremena morate posvetiti“

Zato je prva i najvažnija preporuka i savet da ne uzimate mladunce divljih ptica i nosite kući, jer je teško uskladiti obaveze ljudi sa potrebama i aktivnošću ptičjih mladunaca i njihovih roditelja koji vođeni prirodnim nagonom svo svoje vreme posvećuju samo odgajanju i hranjenju potomstva. Neredovna i neprilagođena ishrana dovode do smetnji u varenju mladunca, često uznemiravanje, nemogućnost kretanja ptića i boravak u zatvorenom prostoru, manjak slobode i širine su veliki stresovi za mladu jedinku koji se često fatalno završavaju po samu pticu. Promene se dešavaju brzo, pre nego što ih i primetite, ptić počne da kunja nakostrešenog perja i za vrlo kratko vreme ugine.

Ukoliko je ikako moguće, dobro je i poželjno obezbediti kontakt mladunca i roditelja, jer ga oni neće napustiti, posle par dana sazrevanja i dohrane kod vas, brzo i lako će se priključiti svojima i nastaviti normalan život. Roditelji će preuzeti brigu o njemu i naučiti ga još mnogo čemu što mu je potrebno za život i opstanak čemu nijedan čovek ne može da ga nauči. Ovo ne sme da traje duže od par dana, jer je veliki stres i napor za roditelje koji nagonski žele da hrane i zarobljenog ptića, a moraju da brinu i o ostalim iz gnezda.

Za vreme boravka bilo kog mladunca ptica kod vas nemojte ga držati po rukama i pripitomljavati, navikavati na sebe, nemojte ga upoznavati sa domaćim životinjama koje imate (pas, mačka) jer će izgubiti strah od njih i napolju vrlo brzo nastradati misleći da mu ni ostali psi i mačke neće nauditi. Ovo posebno važi za vrane, svrake i gačce koji dosta vremena provode na tlu hraneći se.

Takođe, nemojte planirati da divlju pticu zadržite kao kućnog ljubimca, u bilo kakvom kavezu su vrlo nesrećne i to pokazuju, posebno ne sivu vranu, svraku, gačca, čavku ili neku od sitnijih grabljivica, jer jako prljaju prostor gde žive, glasno se oglašavaju, a kad shvatite da ipak niste u stanju da ih čuvate onda je već kasno da se uspešno vrate u prirodu gde i pripadaju.

Ishrana...

Za ishranu mladunaca ptica upotrebite dužu pincetu koja bar malo podseća na kljun roditelja...

Ptići koji se najčešće pronalaze u okruženju ljudi mogu biti mladunci koje roditelji hrane insektima (senice, crvenorepke), mladunci koji se hrane raznim zrnevljem (vrapci), mladunci koji su svaštojedi (vrane, svrake) i oni koje roditelji hrane iz voljke (gugutke, divlji golubovi).

Za mladunce koji se hrane insektima i koji su svaštojedi potrebno je davati sirovo mleveno ili sitno seckano juneće/pileće meso, komadići se stavljaju dublje u otvoreni kljun, u gušu jer ga tako i roditelji hrane. Ako hranu stavite van tog mesta, velika je verovatnoća da će ptić to ispljunuti. Uz meso ako je moguće obezbediti i gusenice kojima se odseca glava i izbacuje zeleno crevo, a gusenica se malo ispritiska da bi bila mekša za gutanje (važno za male vrste ptića) ali možete dati i celu, ptić će je pojesti. Može i poneka cela muva i ako baš mora mesni crvi koje treba izbegavati jer su previse masni. Sitni skakavci su takođe dobri, a ukoliko ste našli gusenice koje imaju čekinje treba ih odstraniti i sve isto uraditi kao i sa glatkim zelenim gusenicama. U ishranu se moge dodati sitno seckani orasi, zrna oljuštenog suncokreta i sve to mešati u obroke tokom dana, a mladuncima svaštojeda dobro je dodati što češće komadiće sezonskog voća i žitarice (pšenica).




Obavezno je davati i vodu na špric ili pipetu, po malo ukapavati ptiću u kljun uz obrok dok ne nauči sam da pije.

Za mladunce koji se hrane zrnevljem potrebno je davati razno zrnevlje sitnijih žitarica (proso, pšenica, laneno seme, muvar) seckane orahe, neočišćena zrna suncokreta i vodu, takodje. Ukoliko su baš mali, goluždravi i slepi tada je potrebno hraniti ih raznim crvićima i insektima a u nedostatku istih može se davati mleveno ili jako sitno seckano juneće meso.

Za mladunce koji se hrane iz roditeljske voljke (“ptičje mleko”) treba pripremiti razne mlevene žitarice u šta se može dodati i malo izmiksanog voća s mesom, od toga uz dodatak vode napraviti ređu kašu koja može špricem lako da se ubacuje u kljun mladunca.

Preporuka je i to da bilo kog mladunca ptica ne zadržavate dugo, čim operja, ojača i počne sigurnije i duže da leti, dovoljno da se kreće s grane na granu, odmah ga pustite napolje, jer je svako zadržavanje u zatvorenom prostoru u neadekvetnim uslovima za divlju pticu zapravo prekid i stagnacija u rastu i razvoju.

Pri prvom hranjenju ma kog ptića koji nije navikao na način na koji ga morate nahraniti, morate mu prstima pažljivo otvoriti kljun i brzo ubaciti hranu što dublje u gušu tako da ptić mora da je proguta. Na isti način daćete i vodu. To prvo hranjenje i pojenje neće biti prijatni ptiću, ali će vrlo brzo shvatiti da na taj način stiže hrana i voda i počeće sam da otvara kljun kad je gladan a kasnije će se i sam oglašavati tražeći da jede.

Posle hranjenja kad su siti uglavnom spavaju, slabo su aktivni i to ne treba da vas brine. Kako budu rasli i jačali sve više će pokušavati da lete da istražuju okolni prostor i to će biti prvi znaci da se bliži dan kada ptića treba pustiti napolje, na slobodu. Ne oklevajte, treba da ide tamo gde pripada i snaći će se sasvim sigurno i bez vase pomoći.

Napomena: Vrste ptića kao npr. siva vrana, svraka i gačac su vrlo radoznali, sve im privlači pažnju i hoće sve kljunom da probaju, uključujući i vaše oko, mladež, nos, minđušu, uši itd…Kako su i kod mladunaca kljunovi vrlo jaki mogu da povrede mesto koje kljunu, te s toga morate dobro voditi računa. Posebno ih treba držati podalje od male dece.

Kandžice na prstima koje su prilagođene za dobro hvatanje po granama drveća su takođe vrlo oštre i mogu vas pošteno izgrebati, ali to nije namerno i ptica nije kriva za to. To je njihova priroda i ti jaki kljunovi i oštre kandžice su im neophodni, potrebno je da ste vi pažljiviji u kontaktu s divljim ptićem.

preuzeto sa http://www.ptica.org

Prihranjivanje ptica

(c) 2008 Dragan Simić, Sever Nagulov

Zima vam pruža priliku da pomognete pticama da prežive, a sebi priuštite jedinstveno zadovoljstvo. Ptice možete hraniti od prvih mrazeva pa sve do prolećnog otopljavanja, krajem februara, i to visokokaloričnom hranom. Male ptice troše dosta kalorija da održe telesnu toplotu tokom zimskih noći i ujutru moraju što pre pronaći neki kaloričan zalogaj. Ako sneg prekrije dostupnu hranu, sama potraga će zahtevati mnogo više vremena.

Ukoliko počnete da ih hranite, imajte na umu da ste time preuzeli na sebe obavezu da to nastavite tokom čitave zime. Ako, npr., usred januara odete na skijanje, 'vaše' ptice će uginuti od gladi ukoliko u okolini nema drugih, pouzdanijih izvora hrane, jer tada ne mogu savladati veće razdaljine.

Ako imate dvorište, možete postaviti hranilicu poput drvenog poslužavnika, okačenog za sva četiri ugla ili zakovanog na stub. Važno je da bude pokriven krovom koji štiti hranu od kiše i snega (mokro seme postaje kiselo). Pogodan je za razne mešavine zrnevlja: suncokret i seme uljane repice (zbog visokog procenta ulja odlična zimska hrana), seme bundeve, proso, drobljeni kukuruz, kikiriki, zob, žito, ječam, kupovna hrana za papagaje, kao i ostatke povrća sa vašeg stola. Možete kroz njega probiti i ekser, da na njega nataknete jabuku.

Drugi tip hranilice za vešanje o granu se pravi od plastične boce koju napunite semenom, sa strane isečete kvadratni otvor (oko 3x3 cm), tako da gornju ivicu kvadrata ne sečete već ugurate unutra. Prednost ove hranilice je što je ne treba često puniti. Vežite je o pogodnu granu kanapom.

Ovakve hranilice privlače više vrsta senica (velika, plava, siva, dugorepa, pa i jelova), zatim brgljeze, detlići (veliki, srednji i seoski), zebe (obična i severna), čižka, zelentarku i češljugara, potom neke strnadice, svakako i crvendaće. Ako je hranilica na tlu, rado će sleteti i obični kos, gugutka i batokljun. Ipšak, ako živite u velikom gradu, realistično je nadati se samo senicama i vrapcima.





Lojni kolač se tako zove jer je goveđi loj najbolja vezivna smesa, no možete koristiti i svinjsku mast. Odaberite neku šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom ili mešavinom semena do blizu vrha, potom u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri iz sredine posude (ili štapić koji stoji popreko, a za čiju ste sredinu vezali kanap koji će da viri) i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću, bockajući viljuškom da se uverite da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a onda ubacite u zamrzivač da se dobro stegne.

Pošto se do goveđeg loja se teško dolazi (probajte u kasapnici), a svinjska mast otpušta na temperaturama iznad nule pa komadi kolača znaju da otpadnu, dobra alternativa može biti i tvrdi margarin za kuvanje koji ostaje stegnut i do 10C.

Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode, da mast sa strane malo popusti, da možete da istresete kolač, odaberite granu (ili antenu) izvan domašaja mačaka (a vidljivu sa vašeg prozora), pa vežite kolač o nju. Senice mogu da se hrane dok balansiraju naglavce, ali to neće postati ručak za golubove, koji tu tehniku još nisu savladali.

Pticama možete ponuditi i krišku slanine, koju možete vezati kanapom ili zakačiti žicom ('zakačaljku' možete iznova koristiti). To obično senice. Što se izbora slanine tiče, senice nemaju zube i to što ona može biti prošarana mesom je sasvim nebitno, one će samo mast kljucati dok je svu ne pojedu. Neprivlačna 'sapunjara' bez imalo mesa je idealna. Kao posebnu poslasticu, ponudite senicama čvarke nanizane na žicu i potom okačene o granu. Pored ovako masnih zalogaja pticama treba obezbediti i vodu, jer masnoće dehidriraju organizam i ako zbog niskih temperatura i leda ne nađu vodu, mogu i uginuti.






Voda

Pticama je voda često značajnija nego hrana, i ptice pri niskim temperaturama provode više vremena nad posudicama za vodu nego na hranilicama. Voda je pticama značajna za piće ali i za higijenu. Svežu vodu treba iznositi svaki dan, jer će usled mnoštva ptica ona brzo postati zagađena i puna bakterija.

Bilo kakva plitka posuda ili tanjir mogu poslužiti kao kada za kupanje. Preporučljivo je u jednom uglu posude nasuti kamenčiće ili šljunak, pa tako napraviti malu plažu i plićak gde će se ptice lakše kupati.

Naravno, jedan od osnovnih problema zimi je zamrzavanje vode. Ni u kom slučaju nemojte koristiti bilo kakve hemikalije ili so kako bi sprečili zamrzavanje! Možete dno posude za vodu, ili kade za kupanje, obložiti jačom kesom kako biste potom zamrznut blok vode lako izvadili zajedno sa kesom, kako ne biste morali da razbijate led. Jednostavan način je i da stavite neku laganu lopticu u vodu, koja će svojim plutanjem usporiti zamrzavanje.

Bezbednost ptica

Prilikom postavljanja bilo kakvih hranilica, važno je imati na umu i bezbednost ptica. Male ptice lako mogu postati meta kopca ili mačke. Hranilice treba postavljati na takvim mestima sa kojih će ptice imati dobar pregled okoline, podalje od visokog žbunja ili živice iza kojih lako mogu da im se prikradu grabljivice, te uzdignute iznad tla. I bezbedan položaj će privući ptice, jer su one tada opuštenije. Napadi kopca su normalna, prirodna pojava i ovo ne bi trebalo da vas zabrinjava, iako nije prijatno gledati kako „vaše“ ptice stradaju u njegovim kandžama. Naprotiv, prisustvo kopca ukazuje na zdravu populaciju malih ptica u vašem kraju.

Napadne i veće ptice kao što su golubovi ili čvorci mogu dominirati restoranom za ptice. To se lako može rešiti postavljanjem visećih hranilica, jer tada veće i teže ptice nemaju oslonac i teško će balansirati na hranilici kao što to mogu senice ili zebe. Čvorci se često hrane na tlu i za njih je dobro razbacati jabuke i drugo voće po zemlji, ali ravnomerno po bašti da ne dođe do svađe među pticama, ako su sve jabuke na jednom mestu. Voće na zemlji odgovara i drugim vrstama kao što su kos i drugi drozdovi. Često se semenje stavlja u hranilice od metalne mreže – nikako od najlonskih niti, jer se ptica u njih lako može uplesti i povrediti! Rupice u mreži treba da budu dovoljno velike za manje ptice kako ne bi oštetile kljun, a dovoljno male da iz njih ne ispada semenje.

Često se pticama daje hleb, ali to nije dobro iz više razloga. Pre svega, hleb ima malu hranjivu vrednost, mnogo manju nego semenje. On takođe lako buđa, a to može imati ozbiljne posledice po disajne organe ptica. U hlebu ima i kvasca koji im nadima stomak.
Hrana i voda se moraju redovno menjati a posude i kontejneri čistiti. Higijena je veoma važna, jer su ptice podložne zarazama koliko i ljudi.

preuzeto sa http://www.ptica.org

sta danas rade moji stiglici
nisu svi pismeni. prvo jedan procita pa zatim odleti da obavesti ostale


jos malo da prouci


stizu ostali

ko zna da cita, on cita

stiglici se ne plase. ali se neki ,,odgajivaci,, plase ove clanske karte

Evo jedne kucice za ptice koja ce lepo izgledat i u dvoristu a i pticama od koristi.

http://yfrog.com/j6kucicazapticeag

U svakom slučaju pametno je da postavimo slike nekih kućica i priručnih hranilica, trebaće nam za predstojeće akcije.

Evo jos jedne za crvendaca koja se kaci na drvo a kao zastiti od macaka obaviti lim oko drveta sirine 30 cm



http://yfrog.com/0uplankucicezapticeg

mico treba nam jedna slika sa mnogo ptica na hranilištu u prirodi i članskom kartom za bilbord udruženja. Ako nije problem uslikaj neke stvari

Ovih dana sam prijatno iznenadjen. Deca su mi pripremila jedno iznenadjenje. Čuli su da stalno tazgovaram sa prijatreljima o kućicama i hranilicama za ptice i uz pomoć deke napravili su i postavili jednu kućicu. Bio sam stvarno iznenadjen kad sam otišao u posetu roditeljima. Kućica je inače napravljena od šper ploče i nije neki umetnički rad ali mi je veoma draga.


[URL=https://2img.net/r/ihimizer/i/15032010w.jpg/https://2img.net/r/ihimizer/img30/9868/15032010w.jpg

http://yfrog.com/http://yfrog.com/c8img4168qj

http://yfrog.com/1simg4166xj

http://yfrog.com/1nimg4167kj

...ljudi stvarno se izvinjavam zbog gresaka prilikom slanja slika....nikako da ovladam ovom tehnikom... hteo sam samo da pokazem ovoprolecnu akciju postavljanja kucica...

Izgleda super!!
Svaka cast

hvala medenica postavio sam prosle godine dve i ove godine dve. u dve su se uselili cvorci a u jednoj kod mene u dvoristu vidim da dolazi crvenorepka. bilo bi super da se nasele jer onda se posle uvek vracaju tu...muzjaka slusam svako jutro na tom drvetu gde je kucica.malo su problem svrake,ima ih dosta pa...prosle godine su opeljesili drugu turu cvoraka i onda su napustili gnezdo...trudim se da kucice izgledaju sto prirodnije jer u ove kicaste retko kad se nesto useli...dogodine ako bog da pravimo jos koju...pozzz...

Ako zelis da se nasele crvenrepke onda povecaj otvor npr kao ovde http://lh3.ggpht.com/ncsuinsects/SIIHEPyMM4I/AAAAAAAABco/Lhq8uEaYbrQ/s400/2303472178_205916edc6.jpg

...znam,one vise vole poluotvorene kucice...nego jutros ih zateknem na terasi..posto je terasa nadkrivena nesto su ispitivale po gredama,sigurno traze mesto...zanimljivo da se nisu bas nesto uplasile kad sam se pojavio.sad cu da nabrzinu napravim koje poluotvoreno gnezdo i da dignem na grede,pa mozda se usele,e to bi bilo bas lepo...ali videcemo

Pohvalno, nema sta...samo napred.

pozdrav ljubiteljima

ovo je moj prvi post i razlog je sto sam spasio ptica od macke po prvom izletanju iz gnezda.

malisa je povredjen i ne moze da leti pa sam ga smestio u kavez..ali mucenik nece da jede nista. davao sam mu skakavce i muve po dnu kaveza,nisam primetio ni da je pio vode...

upravo krecem da kupim crvice,a ako imate jos koji predlog,bio bih vam zahvalan!

sad sam tek video da sam promasio mesto teme..
izvinjavam se..ako je moguce da se premesti

inace,ptic je pojeo par crvica i jednog skakavca..i bio je pored posude sa vodom(mislim da ju je i pio)

sad kulira..mislim da ce biti ok iako mu vidno nedostaju roditelji

ima li ko predstavu koliko cesto da ga hranim

zvace se Djole



Uploaded with ImageShack.us

OVO JE PRIMER NA KOJI NAČIN PO ZAKONU MOŽEŠ REŠITI TAJ PROBLEM.

Juce je pronadjen misar, koji je onemogao pa nije mogao ni da leti ni da se hrani. Udruzenje je pomoglo da se ptica zbrine i nahrani. Obavestene su nadlezne institucije, pa sada cekamo njihovu odluku. Ptica moze biti oduzeta i prenesena u neko od prihvatlista za divlje zivotinje ili ostavljena kod pronalazaca do trenutka dok ne bude sposobna da leti i sama lovi.

Mišara je pronašao Miloš Naunović , pošto nije bilo adekvatnih uslova za privremeni smeštaj sagradili smo danas lep i funkcionalni kavez. Vitomir Marinković i firma "SKUTM" omogućili su terensko vozilo i materjal za prednju stranu kaveza, dok je MIloš Naunović oslobodio prostor u svojoj kući.O svemu je obavešten republički inspektor za zaštitu životne sredine i ptica je uredno prijavljena. za sada je dobro, u mnogo boljem stanju nego juče, počela je i da jede a stabilnija je i na nogama.

A ovo je i zakonski osnov po Zakonu o zaštiti prirode

Лице које нађе заштићену дивљу животињу дужно је да одмах обавести
најближу ветеринарску организацију и Министарство о:
1) пронађеним мртвим примерцима заштићених дивљих животиња,
2) примерцима заштићених дивљих животиња које су болесне или
озлеђене у мери да нису способне да самостално преживе у природи.
Ветеринарска организација дужна је да утврди узроке угинућа
пронађених мртвих строго заштићених дивљих животиња.
Трошкове поступка из става 2. овог члана сноси Министарство.
Министарство може лицу из става 1. овог члана дозволити на његов
захтев држање болесне или озлеђене животиње ради лечења и опоравка.
Оправдане трошкове настале лечењем животиње сноси Министарство.
Сви примерци строго заштићених дивљих врста из става 1. овог члана
морају бити обележени на прописани начин.
Убијене или на било који други начин усмрћене или нађене строго
заштићене врсте на територији Републике Србије предају се Природњачком
музеју на препарирање, конзервацију и чување чиме постају покретна
заштићена природна добра као делови биолошког наслеђа а који имају научни,
образовни и културни значај.
Природњачки музеј води евиденцију о врстама из става 7. овог члана.
Прекогранични промет заштићених врста

U poraksi treba samo da se obratiš republičkom inspektoru za zaštitu životne sredine u svom mestu, on će obavestiti Zavod i sve ostale koje treba , na kraju će ti preneti šta treba da radiš sa pticom, dobićeš zapisnik i bićeš ispravan i legalan

Pozdrav!
Ovo je moj prvi post, te mozete pretpostaviti da imam problem.
Naime, sinoc sam na cesti nasla mladunce sive vrane. S obzirom da sam ocekivala da su mu roditelji u blizini nastavila sam. Medjutim, prilikom povratka istim putem (20-ak min kasnije) ptic je i dalje stajao na trotoaru. Cinilo mi se da mu jedno krilo visi, te sam ga uzela (nije bjezao, branio se veoma slabasno). Danas sam ga hranila fasiranim mesom i napajala vodom. Krilo mi se cini sasvim u redu, no on djeluje suvise mali za letenje (procitala sam da lete sa 4-5 sedmica starosti).
Da li neko ima savjet/sugestiju bilo sta sto bi moglo pomoci?
Mislila sam da je najpametnije pokusati ga othraniti i vratiti na isto mjesto na kojem sam ga nasla, iako je rijec o urbanoj sredini - u blizini su zgrade, parking, ulica.

Milan ::

U poraksi treba samo da se obratiš republičkom inspektoru za zaštitu životne sredine u svom mestu, on će obavestiti Zavod i sve ostale koje treba , na kraju će ti preneti šta treba da radiš sa pticom, dobićeš zapisnik i bićeš ispravan i legalan

Ovo je jediniispravni način, ukoliko je ptica povredjena neophodna joj je pomoć veterinara. Ljudi znaju svoj posao tvoje je samo da ih obavestiš i dobićeš prave informacije.

Ah...veterinara sam se sjetila (naravno), medjutim, doticni nisu pokazali znanje ni interesovanje, vise im je to bio predmet neumjesne sale. I meni bi veterinar bio najjednostavnije rjesenje.