Literatura......

autor: Nada Mijuk
Revija Sume
Datum: 06.12.2009.

Predstavljena knjiga Značajna područja za ptice Srbije
U Zavodu za zaštitu prirode Srbije, krajem septembra održana je promocija knjige Značajna područja za ptice Srbije, autora dr Slobodana Puzovića, pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine i koautora Gorana Sekulića, Nikole Stojnića, Bratislava Grubača i Marka Tucakova. Izdavači ove publikacije su Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine.

O ovom značajnom opusu za Srbiju i struku, uz prisustvo brojnih naučnih i stručnih radnika, eminentnih orintologa, biologa, šumara... govorili su profesori dr Ivica Radović, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, dr Nenad Stavretović, direktor Zavoda za zaštitu prirode i autor knjige dr Slobodan Puzović.

Na celoj Planeti do sada je definisano 10.000 područja od značaja za ptice u okviru 200 zemalja, od toga u Evropi preko 4.000. Program izdvajanja medjunarodno značajnih područja za ptice je deo širokog fronta u borbi za zaštitu prirode i posebno biodiverziteta, u koji se sve više uključuje i naša zemlja. U Evropi živi preko 525 vrsta ptica, a na prostoru Srbije oko 360 vrsta, od toga 237 gnezdarica, i svima je potrebna neposredna zaštita i očuvanje staništa.

Tokom 20. veka nije bilo ozbiljnijih pokušaja na pravljenju inventara značajnih područja i staništa ptica u Srbiji po standardizovanim kriterijumima. Prvi korak na tom polju je klasično delo Matvejeva (1950) „Rasprostranjenje i život ptica u Srbiji“, koje je već odavno antikvitet i teško se može nabaviti.

Danas kada govorimo o ovoj izvanrednoj knjizi, sjajnog eksperta kakav je Puzović, potrebno je reći da prve inicijative o prepoznavanju područja od značaja za ptice IBA, datiraju od 1980. godine, kada mr Boris Garavnikov iz Novog Sada prepoznaje 57 IBA područja na teritoriji tadašnje Jugoslavije, od toga 16 se nalazilo u Srbiji na površini od 180.300 ha; 1997. godine Grubač i Puzović prepoznaju 35 IBA područja na 767.000 hektara. Ova knjiga prepoznaje 42 IBA područja na 1.259.624 hektara, odnosno 14,25% teritorije Srbije.

Po rečima prof. dr Ivice Radovića značaj knjige je utoliko veći što egzaktnost i naučno-istraživački pristup stoji iza nje i to je još jedna njena snaga. Autor daje jednu vrstu kartografskog pristupa za 42 IBA područja, a za svako je dat njegov prethodni status, nadmorska visina, medjunarodni kriterijumi za definisanje značajnih područja za ptice, zatim opis područja, ekološki uslovi, biološka priča o staništu, zaštiti i značaju, te koliko je do sada normativnim dokumentima Srbije prepoznato, na koji način se o njemu treba brinuti. Posebno poglavlje obradjuje faunu ptica, korišćenje područja, faktore ugroženosti i najzad slede mere zaštite i unapredjenja i eto jednog metodološkog obrasca - kaže profesor Radović. Sa naučnog aspekta data je sveobuhvatna analiza u aneksima.

Autor Slobodan Puzović je naglasio da je ova knjiga mogla da ugleda svetlost dana samo objedinjavanjem svih snaga, potencijala državnih institucija, ali i nevladinih organizacija. – Bio sam koordinator ovog posla, a san o ovoj knjizi sanjao sam 15 godina. Bila mi je čast da radim sa kolegama Grubačom, Tucakovim, Sekulićem, Stojnićem..., koji su koautori. Knjiga je mogla da ima i 40 autora, jer su brojni stručnjaci dali značajan doprinos da se sve analize urade, kompletiraju naučni podaci, da se odrede granice područja od značaja za ptice, i na neki način priča zaokruži. Uz izvesna prilagodjavanja sačinio sam knjigu kakvu sam želeo, kaže autor. Nisam hteo da napravim isključivo naučnu, stereotipnu knjigu, već modernu bogato ilustrovanu, koja ima naučnu vrednost, značaj i težinu, a istovremeno da mogu da je koriste, pre svega, prostorni planeri, donosioci odluka na odredjenim nivoima vlasti, lokalnom, regionalnom i nacionalnom, lokalna samouprava, nevladine organizacije, posmatrači ptica, naučnici...

Koncept IBA (datira pre 30 godina) podrazumeva da se identifikuju područja značajna za ptice i da se povežu, umreže, da to bude osnova za uspostavljanje ekoloških mreža i koridora. Važno je reći da se 18 IBA područja u Srbiji, ili 42,8% od svih IBA naslanja direktno na granice sa susednim zemljama, a 4 IBA područja se nalaze u neposrednoj blizini naše granice. To je izuzetno značajno za prekograničnu saradnju na zaštiti prirode i ptica, a naročito za unapredjenje dobrosusedskih odnosa.

Kada je reč o ugroženim vrstama godinama vodimo borbu da ih sačuvamo, ali to ne ide lako, kaže Puzović. Ptice ugrožene na medjunarodnom nivou, uglavnom su grabljivice, barske ptice, ptice koje naseljavaju stepska, peščarska područja. Od ptica grabljivica najugroženije su: beloglavi sup, neke specifične kojih imamo samo dva para, a preti im izumiranje: bela kanja, a i neke vrste koje su praktično na ivici opstanka.

Gotovo sve populacije ovih vrsta obuhvaćene su u ovoj knjizi. One su od medjunarodnog značaja i dovoljno je bilo samo dve vrste tih ptica da identifikujemo da mogu biti IBA i sve su obuhvaćene ovim konceptom. Takodje i mnoge ptice vodenih staništa, kao patke, vranci, neke vrste retkih patki.

Važno je reći i da je do sada postojala Uredba o zaštiti retkih biljnih i životinjskih vrsta, kojom je obuhvaćeno preko 420 vrsta. U izradi je novi dokument koji će obuhvatiti znatno širi spisak – gotovo 1.000 vrsta. No, nije suština samo u dokumentu, to je samo jedan od preduslova da odredjena vrsta bude na spisku zaštićenih, već da se na svim nivoima u sprezi za nevladinim organizacijama, inspekcijom i pravosudjem to praktično sprovede u delo. Većina ptica u Srbiji je i do sada bila zaštićena, oko 70% populacije, a ipak su mnoge u medjuvremenu dovedene na ivicu opstanka.

Suštinski je važno sprovodjenje zakonske regulative u delo, a ova vredna knjiga je praktično priručnik, putokaz kako treba štititi ptice i njihova staništa na terenu.

Na pitanje koje su ptice izumrle, a bile su karakteristične za naše područje, Puzović je rekao:

– Medju orlovima nemamo više crnog lešinara, orla bradana, nekih vrsta sokolova, veliki tetreb je na ivici nestanka. Medju barskim pticama još davno su prestale da se gnezde beloglave patke. Ima vrsta koje su nestale u poslednjih pola veka, uglavnom ljudskom aktivnošću, što je moglo biti potpomognuto prirodnim procesima pa i klimatskim promenama. Generalno, izumiranje na kratke staze, u brzim intervalima dešava se isključivo zbog negativnih uticaja čoveka, pre svega u menjanju staništa, a ponekad i u direktnom uznemiravanju i ubijanju ptica.

Uspostavljanje IBA područja u Srbiji na kraju prve decenije 21. veka pruža velike mogućnosti i daje novi zamah u zaštiti i proučavanju ptica. Jedan je od preduslova uspešnog očuvanja još uvek bogate faune ptica i njihovih najvažnijih prirodnih staništa u Srbiji, uz trasiranje osnovnih pravaca zaštite, upravljanja i unapredjenja stanja. Namena ove knjige je da pruži smernice upravljačima, korisnicima prostora i prostornim planerima kako da se odnose prema IBA područjima. Važno je istaći da IBA područja i ptice u njima, kao najbolje proučena grupa živog sveta i ujedno jedan od najpouzdanijih indikatora promena u životnoj sredini, mogu značajno doprineti unapredjenju monitoringa i promocije prirodne baštine Srbije.

42 IBA područja u Srbiji

RS001IBA Gornje Podunavlje; RS002IBA Subotička jezera i pustare; RS003IBA Bečejski ribnjak; RS004IBA Jegrička; RS005IBA Karadjordjevo; RS006IBA Titelski breg; RS007IBA Koviljski rit; RS008IBA Pašnjaci velike droplje; RS009IBA Slano Kopovo; RS010IBA Okanj i Rusanda; RS011IBA Carska bara; RS012IBA Gornje Potamišje; RS013IBA Srednje Potamišje; RS014IBA Vršačke planine; RS015IBA Deliblatska peščara; RS016IBA Labudovo okno; RS017IBA Ušće Save u Dunav; RS018IBA Dunavski lesni odsek; RS019IBA Fruška gora; RS020IBA Obedska Bara; RS021IBA Bosutske Šume; RS022IBA Zasavica; RS023IBA Donje Podrinje; RS024IBA Cer; RS025IBA Valjevske planine; RS026IBA Tara; RS027IBA Uvac I Mileševka; RS028IBA Pešter; RS029IBA Golija; RS030IBA Gornje Pomoravlje; RS031IBA Ovčarsko-kablarska klisura; RS032IBA Kopaonik; RS033IBA Sitnica; RS034IBA Prokletije; RS035IBA Šar-planina; RS036IBA Pčinja; RS037IBA Vlasina; RS038IBA Suva Planina; RS039IBA Sićevačka Kklisura; RS040IBA Stara planina; RS041IBA Djerdap; RS042IBA Mala vrbica

izvor http://www.agropress.org.rs

Prošlog meseca je u ovoj rubrici bio predstavljen sivi soko. Krenuću od pretpostavke da je to harizmatična vrsta koju bi svako poželeo da ugleda, bez obzira da li će se baviti posmatranjem ptica ili ne.

Možda ću vas iznenaditi: ne morate radi toga da putujete u planine. Uz nešto sreće, možete ga videti i u Beogradu, naročito zimi. Ovog proleća su čak stanari jedne voždovačke zgrade srušili gnezdo sivog sokola! Kažu, pada perje odatle pa se plaše ptičjeg gripa...

No, i da ga vidite, da li biste ga prepoznali? Kako biste ga razlikovali od, npr., vetruške? A kako biste i vetrušku poznali? Hajde da se zato pozabavimo time šta vam je to potrebno za posmatranje ptica. Krenimo od ilustrovanog priručnika, tzv. 'ključa'.

Ima ih veoma različitih, što početnika može da zbuni. Neki se ptičarenjem bave odlazeći u prirodu, drugi postavljaju hranilice za ptice u svoja dvorišta pa sa kućnog prozora prate ko im dolazi u goste. Otuda su i ključevi tome prilagođeni: ima ih enciklopedijskog formata, za one koji prate pernate goste svog vrta, ali i džepnog formata za one ambicioznije.

Ovde ću se osvrnuti samo na džepna izdanja, ali imajte na umu da se iste knjige neretko mogu kupiti i u velikom formatu (npr. Svensson). Poslednjih godina se ključevi za ptice redovno viđaju u našim knjižarama (IPS, Plato), no izbor zna da oscilira i, u vreme nastajanja ovog članka, veoma je mršav (tj. svodi se samo na Petersona).



U ključu "Collins Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Peterson, Mountfort & Hollom, HarperCollins Publishers, London) malo je pevačica prikazano u letu, a i poze ptica na ilustracijama retko ukazuju na karakteristične položaje koje te vrste zauzimaju u prirodi. Ipak, strelice koje čitaoce upućuju na odlike bitne za identifikaciju su veoma korisne, ali tekst na početku, crteži u sredini a mape rasprostranjenosti na kraju knjige zahtevaju mnogo listanja i usporavaju upotrebu ključa na terenu. Kako bilo, tekst je nešto opširniji nego što je to uobičajeno i veoma dobar u opisivanju bitnih karakteristika, a mape prikazuju i političke granice država što je, ma koliko ih ptice ignorisale, bitan orijentir za posmatrače ptica.

Ipak, ovo izdanje dostupno je samo u tvrdom povezu. Tvrdi povez je dobar ako ćete knjigu koristiti kod kuće, no, u prirodi ćete je nositi u džepu (gde žulja, da ne komentarišem veću težinu) ili torbi i u oba slučaja ćete poželeti broširani povez. U suštini to nije loša knjiga ali se radi o veoma starom i već prevaziđenom izdanju (prva knjiga svoje vrste za ptice Evrope), a sa astronomskom cenom od 3300 dinara.

Iako ne mogu da je preporučim, ne bih da je kudim. Jednom sam čuo ljubitelja prirode koji je iskusnom prirodnjaku postavio pitanje “Koliko je Bremov 'Život životinja' još aktuelan a koliko prevaziđen?” i dobio odgovor “Znate, i Biblija je dosta davno pisana...”


Pogledajmo zato drugo Collins-ovo izdanje, Svensson-a, punim naslovom "Collins Bird Guide - The Most Complete Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Mullraney, Svensson, Zetterstrom & Grant, HarperCollins, London ). Iako se Mullraney navodi kao prvi autor, on je preminuo tokom rada na knjizi koju je potom priveo kraju Svensson, otuda ‘Svenssonov ključ'. Ovo je kvalitetom ilustracija i teksta definitivno najbolji ključ za ptice Evrope. Ipak, ne treba to uzeti kao nešto apsolutno, uprkos svojim dobrim stranama nije izbacio druge sa tržišta a neke od njih toplo preporučujem.

Dobra strana veoma preciznih ilustracija je što ne samo pokušavaju da prikažu tipično držanje pojedinih vrsta, već u tome često uspevaju. Strelice koje ukazuju na odlike bitne za identifikaciju su nešto brojnije nego u drugim izdanjima. Ono što među ilustracijama nedostaje su ‘duplerice' sa grabljivicama u letu ili šljukaricama na tlu, dakle strane na kojima je jednim pogledom bez dodatnog listanja moguće brzo porediti veći broj uzajamno sličnih vrsta. Moguća je zamerka i da je previše ilustracija među kojima se na terenu treba brzo snaći.




U "Hamlyn Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Bruun, Delin & Svenson, Hamlyn, London) šljukarice, galebovi i čigre su dobro prikazane, ali je, istini na volju, to malo teže reći za grmuše, zviždake i trepteljke (na nesreću, autori se nisu služili već pominjanim strelicama). Tekst je vrlo koncizan ali kod problematičnih vrsta nije uvek i dovoljno jasan, a mape rasprostranjenja, koje u tri boje prikazuju područja gnežđenja, zimovanja i seobe, propustaju da prikažu političke granice država.

Kao i Svensson, i Bruun je dostupan u broširanom povezu, jedino što je nešto manjeg formata i težine pa lakše staje u džep ili torbu. Velika prednost ovog izdanja je što se za razliku od Svenssona ne bavi i pticama afričke i bliskoistočne obale Mediterana, te je lakše eliministati slične vrste dok ne stignete do one koja je pred vama. U vreme pisanja ga nisam mogao pronaći u knjižarama ali samo par meseci ranije je ga je moja prijateljica kupila u IPS-u u SuperVeru za nadasve skromnih 550 dinara (pomalo se plašim da se radilo o rasprodaji tiraža pred pojavu novog izdanja)!



Ja sam svoj primerak Bruuna davno poklonio a nikako da ga ponovo nabavim, no kada bih ga imao, mislim da bih njega radije nosio u prirodu a preobimnog, prevelikog i preteškog Svenssona ostavio kod kuće. U nedostatku Bruuna, i dalje nosim "Larousse Field Guide to the Birds of Britain and Europe" (Gooders, Arlott & Harris, Larousse, London, slika levo) koji ovde detaljnije ne komentarišem jer ga u našim prodavnicama nisam viđao.

Za kraj, osvrnuću se na još neke knjige o pticama koje se kod nas mogu naći. Katkad se sreću izdanja ilustrovana fotografijama a ne crtežima. Kako u njima nije moguće prikazati slične vrste snimljene iz istog ugla i pri sličnim svetlosnim prilikama, da druge nedostatke ne pominjem, takve ne bih preporučo za nošenje u prirodu, iako kod kuće ponekad nisu na odmet. Takođe se često sreću omanji ključevi koji prikazuju samo najčešće ptice u zemlji izdanja, obično Velikoj Britaniji. Moram vas razočarati: mnoge kod nas česte vrste se u Britaniji retko viđaju i taj izbor vrsta nije suviše primenljiv kod nas. Otuda bih ovakva izdanja (a nedavno sam jedno video za nešto preko 300 dinara) smatrao pogodnim samo za uzrast učenika osnovnih škola.

Ukoliko su vam potrebna tačna imena ptica na našem jeziku [obzirom na to da su sve gorenavedene knjige na engleskom jeziku], možete se obratiti Ligi za ornitološku akciju na email: loa@ptica.or
Komentari/pitanja

Copyright 2006 Dragan Simić

Liga za ornitološku akciju - www.ptica.org

[quote="ZOKICA"]Prošlog meseca je u ovoj rubrici bio predstavljen sivi soko. Krenuću od pretpostavke da je to harizmatična vrsta koju bi svako poželeo da ugleda, bez obzira da li će se baviti posmatranjem ptica ili ne.

Možda ću vas iznenaditi: ne morate radi toga da putujete u planine. Uz nešto sreće, možete ga videti i u Beogradu, naročito zimi. Ovog proleća su čak stanari jedne voždovačke zgrade srušili gnezdo sivog sokola! Kažu, pada perje odatle pa se plaše ptičjeg gripa...

Da li izgleda sivi soko (Falco peregrinus) ovako otprilike:

Bas tako.
A cije su ove slike?

Perceval ::

Bas tako.
A cije su ove slike?

moje