URADI SAM...

Како направити акваријум

прво се исеку све странице по мери


па се лепљивом траком залепе тракице на дну које ће придржавати стране


после се намаже предња страна одоздо и са једне стране силиконом


онда се стави једна бочна страна која се предходно намаже одоздо силиконом


онда се стави и друга бочна страна на исти начин


намаже се бочна страна силиконом и задња страна одоздо


стави се задња страна


и то је то

Uradi sam - Pregradni filter

Najveći problem kod staklenih spoljašnjih filtera je taj sto se dešava da se prelivna cev zapuši i da pumpa izbaci svu vodu iz filtera, podigne nivo u akvarijumu i da se voda prelije preko stakla i napravi poplavu.

Predgradni filteri su resenje za ovaj problem.

Kod ovih filtera jedan strana akvarijuma (bočna ili zadnja) je predgradom odvojena od ostatka akvarijum i u tom prostoru je napravljem filter. Pregrada je oko 1cm niza od visine stakla od koje je napravljen akvarijum i time sprecava da nivo vode u akvarijumu naraste i da se voda prelije preko vrha. Ako se slučajno desi da se materijal za filtraciju jako zaprlja i da pumpa izbaci više vode nego što je potrebno onda se taj "višak" preko ove spuštene pregrade vraća nazad u akvarijum.

Filteri kao pogon najčešće koriste vazduh iz membranskih pumpi ili male fontanske pumpe protoka od stotinak pa do par hiljada litara na sat. Za ukrasne akvarijume sa tropskim ribicama koje ne hranimo puno, brzina protoka treba da je od 1/2 zapremine akvarujma na sat pa do 2-3 zapremine akvarijuma na sat. Za velike ribe (oskari, diskusi), ribe koje puno jedu (talapije, zlatne ribice) i akvarijume u kojima je velika populacija riba u odnosu na zapreminu, potrebno je povećati brzinu protoka tako da iznosi od 5 pa do 10 i više zapremina akvarijuma na sat. (Npr. Za akvarijum od 100 litara sa japankama koje puno jedu brzina protoka treba da bude barem 500 litara na sat.) Ali takođe treba voditi računa da toliki protok ne stvara velike turbulencije u akvarijumu koje će sporijim (skalari, trihogasteri) i manjim ribama (neonke, gupiji) smetati u normalnom plivanju ili ih čak povrediti ako ih bace na zid akvarijuma.

Sprečavanje jačih turbulencija se može sprečiti i time što će se voda koja se vraća iz filtera ubacivati na više mesta. Ovo se obično čini tako što se cev koja vraća vodu na kraju zapuši a umesto toga izbuši 10-15 rupa prečnika 4-5mm kroz koje voda izlazi.

Kao materijal koji sekoristi za filtraciju mogu se koristiti:

1. Sunđer
2. Perlon vata
3. Mrežaste vreće za pakovanje paprike i krompira
4. Sitno seckane plastične flaše
5. ...



SLIKA 1 Prljava voda iz akvarijuma prolazi kroz mrežicu (1) koja sprečava da ribe upadnu u filter. Deo krupnije prljavštine se zadržava u komori za prljavu vodu (2) , voda se preliva preko staklene pregrade i zatim prolazi kroz materijal za filtraciju (3) i sakuplja se u komoru za čistu vodu (4) odakle je pumpa prebacuje nazad u akvarijum. Druga staklena pregrada je malo spuštena u odnosu na ostala stakla pa ako se materjal za filtraciju jako zaprlja voda se samo preliva preko ove pregrade i vraća u akvarijum i ne preliva napolje. Čitav filter je staklenom pregradom (5) odvojen od akvarijuma.

Veoma dobar model filtera jer ne dolazi do snižavanja nivoa vode u filteru ako se prvi slojevi (obicno sunđer) zapuše prljavštinom. Zbog toga se za pogon ovog filtera može koristiti ili vazdušna ili turbinska pumpa manje ili veće snage (100-600 litara/sat).

SLIKA 2 Ovaj filter radi na istom principu kao i predhodni.

Razlika je u tome što je podignuta pregrada preko koje se voda preliva iz akvarijuma u filter (5) i na taj način se kontroliše nivo vode u akvarijumu. Nivo vode će uvek biti par milimetara viši od pregrade i jedank sa visinom pregrade (samo ako pumpa prestane da radi). Gubitak vode koja isparava iz akvarijuma se nadoknađuje vodom iz filtera sve dok u filteru ima vode. Pregrada se može izvesti pomoću dva komada stakla ili sečenjem stakla pod uglom. To se radi tako što se na staklu prvo probuši rupa a onda naprave dva reza.

SLIKA 3 Nivo vode u akvarijumu (6) je uvek isti. Nivo vode u prvoj pregradi filtera (2) je promenljiv i kreće se između nivoa akvarijuma (6) i visine pregrade (7). Nivo vode u ostalom delu filter se kreće između nivoa vode u akvarijumu (6) i najniže tačke sa koje pumpa može da crpi vodu (

Kada nivo vode u filteru padne ispod ( pumpa prestaje da crpi vodu i filter prestaje da vrši svoju funkciju. Zato je potrebno da se nivo vode kreće između tačaka (7) i (
SLIKA 1
SLIKA 2
SLIKA 3

I neki interesantni modeli akvarijuma sa poklopcem i haubom za neonku (kad sam imao više vremena)

ugaoni aq sa haubom



hauba

jedan od ovih zadnjih modela u redu je u mom posedu i veoma sam srecan zbog toga!

e odakle je do tebe to došlo

Pre 3-4 godine prodavnica sa temom akvaristike u centru Kragujevca je nabavila takvu vrstu akvarijuma,odakle zaista neznam i jedan je u mom posedu,inace su brzo bili razgrabljeni jer zaista su lepi a sa ribicama biljem i dekoracijom izgledaju odlicno...

Specijalno za člaove našeg foruma snimao sam kompletan proces izrade akvarijuma, meni treba nešto manje od 15 minuta (još manje kad ne snimam)

evo na koji način se postavlja poster i filter unutar aq,

stavljanje postera izmedju dva stakla nisam uslikao, jednostavno stavi se poster i zaliju se stakla


to kasnije izgleda ovako



postavljanje komora filtera

i gotovo za samo 15-20 minuta

bitna stavr je das se sa jedne strane ostavi oko 4mm da bi ulazila voda


kao i da filter bude malo niži od aq ukoliko se nešto začepi da ne prelije


komore normalno prvo taložnik, pa filtrirajuća masa pa pumpica

e sad i da objasnim zbog čega je sistem u kome je filter u sklopu aq u prednosti o odnosu na sve staromodne sisteme.

Krovni filter: Što se tiče ovog filtera ima raznih sistema za njegovo postavljanje a karakteristično je to da pompica pod pritiskom izbacuje vodu gore u krovni deo, gde prolazi kroz filter masu pa se slobodnim padom vraća u aq. Rešenje jeste estetski lepo ali ima dosta propratnih negativnosi koje ometaju rad filtera. Jedna od njih je što se pri "zapušenju" filtracionog materjala krovni filteri prelivaju ili su van funcije. Drugi problem koji se javlja je česta pojava algi u filteru (napominjem da ima raznih rešenja krovnih filtera).

Filter koji se stavlja pored aq isključujem iz razloga jer isti zavisi od prelivnih cevi koje imaju više negativnog nego pozitivnog efekta, stalno se zapušuju, ne može se postići velik protok vode kroz filter jer jaka pumpica zahteva više ovakvih cevi. Cevi se neretko ukoliko se blizu njih nalazi raspršivač mogu napuniti vazduhom kojom prilikom prestaje njihova funkcija. Sem toga kod cevi je mala površina kojom se skuplja nečistoća iiz aq odnosno skuplja se samo otpad na jednoj visini (dno ili površina ili kombinacija dna i površine)

Što se tiče sistema u kojima je filter u skolopu aq isti sa modifikacijom koju sam uradio rešavaju sve ove probleme. Filter se postavlja na taj način što u delu gde se nalazi prva komora takozvani taložnik ostavlja se prostor oko 4mm širine koji ide od dna do vrha aq a koji ujedno zamenjuje prelivne cevi. Ovim rešenjem mogu se na aq postaviti i jake fontanske pumpe od 800l/h do 1500l/h (koje koristim) a koje se uz malu prepravku sa lakoćom ugradjuju u filter. Samim tim postiže se visoka filtracija vode a sam sistem postavljanjem jake pumpe obezbedjuje kružno strujenje vode u aq pa s obzirom da je površina za skupljanje nečistoće veća u odnosu na prelivne cevi jer se proteže od dna do samog vrha aq čišćenje je bolje. Taložnik je napravljen u svrhu da se u istom taloži krupnija nečistoća koja zatim ide u prelivnu komoru kroz filtracioni materijal te je u trećoj komori pumpica vraća u aq.

Velika je zabluda da je lakše čišćenje aq ukoliko je filter pored njega odnosno ukoliko možete skinuti filter i odneti ga na pranje. Sistem koji ja koristim olakšava čišćenje u tom delu jer se u prvoj komori nataloži krupnija nečistoća koju pokupite crevom a ujedno i izvadite trećinu vode iz aq a da ne morate da gurate crevo u deo gde se nalaze ribice što takodje pravi probleme.

Uradi sam - CO2 generator


Ubacivanje ugljen-dioksida sigurno nije neophodno za sve akvarijume sa biljkama. Vi možete imati lep akvarijum sa biljkama i bez CO2, ali cete najverovatnije biti ograniceni na biljke koje sporo rastu, sa manje zahteva i manje prihranjivanja. Ali, ako želite da imate razne vrste biljka i da one brzo napreduju, potrebno vam je jace svetlo, adekvatne hranjive materije i dodatni CO2.
Ovde imate uputstvo kako da napravite jeftini sistem za ubacivanje ugljen-dioksida metodom kvasca.
Probušite rupu u sredini cepa plasticne flaše od soka ili kisele vode (1,5-2 litra). Rupa treba da je malo manja od precnika creva koje koristite za vazduh. Provucite crevo tako da oko 2cm ude u bocu kada zavrnemo cep. Crevo ocecite pod uglom od 45 stepeni (vidi sliku) tako da voda koja eventualno ude u crevo može da lakše izade.
Zalepite mesto gde crevo prolazi kroz cep sa obe strane cepa (unutrašnja strana cepa je važnija, jer zbog pritiska ugljen-dioksida koji biti stvoren u boci, može doci do curenja na ovom mestu.


Cep sa crevom

Crevo sa ugljen-dioksidom ide od boce sa smesom na cijem vrhu se akumulira ugljendioksid , koji preko ventila propusnog u jednom smeru do akvarijuma i završava se rasprskivacem za vazduh koji se nalazi u reaktoru . Ventil je potreban da ne bi došlo do prelivanja vode kroz crevo i do poplave. Vecina ventila koje možemo naci kod nas na tržišu ili iz drugih izvora (sistemi za transfuziju krvi) nece dugo trajati kada kroz njih protice ugljen-dioksid. Ugljena kiselina koja se stvara u interakciji ugljendioksida i vode vremenom rastvara gumenu membranu i ventil uskoro gubi funkciju. Zato pokušajte da pronadete ventile koji su pravljeni za ugljen-dioksid.
Upozorenje: Nikad nemojte koristiti nikakve ventile za regulisanja protka ili da cak prekinete izlaz ugljen-dioksida iz boce. U tom slucaju pritisak u boci ce rasti do neke granice kada ce boca puci a vi ce te imati PUNO muke da oribate sav taj nered.
Za reaktor koristimo bocu velikog precnika (2-2,5 litre). Isecite 1/3 doljnjeg dela boce. Provucite crevo sa ugljen-dioksidom kroz rupu koju probušite usijanim ekserom pri dnu reaktora i zatvorite crevo rasprskivacem za vazduh . Koristeci kamen pricvrstite reaktor za dno akvarijuma i pozicionirajte ga u zadnjem delu vašeg akvarijuma. Postavite povratno crevo iz filtera vertikalno pored reaktora (pricvrstimo ga za zid akvarijuma pomocu prilepaka za grejace). Ideja je da se mehurici ugljen-dioksida koji izlaze iz rasprskivaca sakupljaju na vrhu boce reaktora. Voda koja dolazi iz filtera konstantno talasa površinu vode i ugljen-dioksida i pomaže da se ugljen-dioksid rastvori u vodi. Cep na boci služi da se povremeno iz boce ispuste akumulirani, nerastvrljivi gasovi.
Sada još treba da napravimo rastvor kvasca, šecera i vode prema uputstvu.
Stavite 1/4 do 1/2 kafene kašikice kvasca u bocu sa cašom tople vode. Bilo koji kvasac ce odgovarati, mada postoji mišljenje da vinski ili pivski kvasac može da duže preživi u alkoholu koji se stvara. Medjutim kolicina akohola koja se stvori je minimalna i bilo koji kvasac ce jednako dobro delovati. Zatvorite bocu i protresite da se kvasac dobro rastvori.
Dodajte vode da bi ste dobili oko 3/4 boce rastvora. Voda treba da bude sobne temperature. Ako je topla prilikom hladenja u boci se stvara vakum koji može da povuce vodu iz akvarijuma i napravi nered.
Dodajte 1 do 2 caše secera i dobro promuckajte. Bilo kakav šecer ce odgovarti. Kolicina kvasca i šecera ce odredivati kolicinu i dužinu proizvodnje ugljen-dioksida. Više kvasca ce rezultirati jacom produkcijom CO2, ali ce se pre potrošiti šecer. Koristeci 1/4 kafene kašikice kvasca i 2 caše šecera dobicete proizvodnju ugljendioksida 4 do 5 nedelja.
U oblasima sa mekom vodom, neki ljudi preporucuju dodavanje kašikice sode bikarbone da bi neutralisali kiselinu i produžili životni vek rastvoru.




U reaktoru se šecer dejstvom šecera pretvara u alkohol i ugljen dioksid: C6H12O6 -> 2C2H5OH + 2CO2 (180g -> 92g + 88g)
Generator bi trebao da proizvodi oko 1 mehuric u sekundi (iz creva bez rasprskivaca vazduha), posle jednog dana od postavljanja aparature. Na pocetku proizvodnja CO2 je u porastu da bi se stabilizovala i pri kraju polako smanjivala i sasvim prestala. Da bi proizvodnja bila ujednacena, možete koristiti dve boce od 1 litra umesto jedne od 2 litra, i sa drugom krenuti posle nedelju-dve dana posle postavljanja prvog generatora (doduše ovo zahteva dupli posao).
Povremeno treba da uklonite i ocistite rasprskivace jer se na njima kreira sluzava naslaga koja zapušava rasprskivac posle izvesnog vremena.

Dobra stvar pomaže i dolivanje "kisele vode" u aq

Moze, ali ne isplati se. Kisela voda ima premalo rastvorenog CO2, pa tako bila je neka racunica, ne secam se kako tacno, ali trebalo bi svakodnevno po oko 5 litara kisele vode za akvarium oko 90 litara.

Postavljanje podloge