Podloga akvarijuma

Podloga za akvarijumske biljke
Vodene biljke primaju ugljen-dioksid (CO2), kalijum (K), magnezijum (Mg) i kalcijum (Ca) primarno iz vode. One takođe mogu da primaju azot (N), fosfor (P), sumpor (S) i nekoliko drugih elemenata u tragovima (Fe, Bo, Mn, Cu, Zn, Mo) iz vode, ali njih takođe mogu da korenjem absorbuju iz podloge.
Sačuvati izvore fosfata i gvožđa u podlozi pomaže da se ograniči pristupačnost ovih hranjivih materija algama. To je tajna gajenja prekrasnih biljaka bez ozbiljnih problema sa algama! U stvari, mnoge akvarijumske biljke rastu mnogo, mnogo bolje kada dobijaju hranjive materije iz podloge.
Da bi gvožđe bilo pristupačno iz podloge, treba da koristite glinu, zemlju ili substrat koji sadrži gvožđe zajedno sa malom količinom organske materije, kao što je treset. Organske materije obezbeđuju hranjive materije za anaerobne bakterije da redukuju nerastvorljivo gvožđe u rastvorljivo. One takođe oslobađaju kiselinu koja je prirodna želatinska supstanca koja vezuje pozitivno naelektrisane jone kao što je Fe++ i čini ga pristupačnim u vodi. Ova kiselina takođe pomaže održavanju pH u vašem akvarijumu na prikladnu vrednost. Negativna strana ove kiseline je da reaguje sa mnogim testovima koji mere CO2 i karbonatnu tvrdoću vode.
Primer podloge koji se pokazao kao veoma efektivan
 Donji sloj, gvožđem bogata glina ili sloj zemlje neposredno ispod površine. Ovo treba pomešati sa peskom. Oko 2% težine Mikro-Gvožđa je verovatno dovoljno. Đubriva koja sadrže gvožđe-sulfat kao što je Ironit nisu pogodna. Grnčarska glina se pomalo teško meša sa ostalim materijalima osim ako je u prahu, zato je treba pokvasiti i natopiti u vodi oko nedelju dana uz često mešanje tako da postane gotovo tečna. Sloj zemlje neposredno ispod površine je verovatno najbolje rešenje, pored toga što je odlična ona je i najjeftinija varijanta. Ponekad je potrebno dodati malo mikro elemenata, ali jako malo (oko 1g na 1m2 dna) jer morate biti oprezni da ne predozirate količinu. Najbolje je da se pridržavate uputstva za uporebu.
 Srednji sloj, 2,5 cm mešavine baštenske zemlje i rastresitog treseta od mahovine u zapreminskom odnosu 4:1. Treset obavezno prokuvajte. S obzirom da je baštenska zemlja 20 puta teža od treseta, onda je odnos težine oko 1.25% . Ovo treba da bude oko 2,5 cm debeo sloj NE DEBLJI. U ovo možete imešati i šaku Mikro-Gvožjda, sa ovim osiguravate da zemlja ima dovoljno gvožđa. Gvožđe je prisutno u mnoogim zemljištima naročito ako je zemljište u vašoj bašti dobro za rast biljaka. Zemljište najbogatije gvožđem kod nas je crvenica, koja se može naći u primorju. Ako vam se čini da je zemljište isuviše bogato hranjivim materijama, možete u mešavinu dodati peska.
 Gornji sloj, 2,5 cm običnih 2-3 millimeter krupnog akvarijumskog šljunka.
Stavite veliki tanjir ili plasticni poklopac na dno i pritisnite ga sa većim kamenom i polako počnite da punite akvarijum tako što polako sipate vodu u tanjir. Ako vodu sipate suviše brzo pokrenu će te podlogu i zamutiti vodu. Ako se to desi, crevom izvucite zamućenu vodu i ponovo napunite ali pažljivije.
Kada voda dostigne nivo od 10-tak cm zasadite biljke. Za početak zasadite brzo-rastuće biljke. Zasadite ih gusto. Preporuka je da koristite oko 1 W na litar vode bilo fluorescentne ili metal-halidne svetiljke. Dobro osvetljenje i puno bilja su važni za uspeh zemljanog substrata.
Na početku menjajte 25% akvarijumske vode dosta često. U početku će treset oslobađati dosta tanina pa će zbog toga boja vode postati žućkasta. Filtracija vode preko aktivnog uglja će ukloniti tu boju i višak gvožđa iz vode. Prilikom svake promene vode, dozirajte veštačko đubrivo na osnovu količine vode koju ste iscrpili i zamenuli. Kasnije će treset oslobađati manje tanina, pa i vi možete smanjiti učestalost periodičnih promena vode. U vodi bi trebalo da bude dovoljno hranjivih materija za nekoliko nedelja naročito ako dodate nešto NPK đubriva jednom ili dva puta godišnje.
Testovi za nitrate i fosfate su veoma korisni ali ne i esencijalni. Ako ste koristili bogati organski materijal ili zemljište bogato organskim materijama, tada bi možda trebalo da budete zabrinuti za visok nivo nitrata, fosfata ili amonijuma. U prvim mesecima brižljivo pratite koncentraciju amonijuma jer se amonijum oslobađa iz obogaćenih podloga.
Visoko kvalitetni testovi za gvožđe mogu biti jako korisni. U prvim mesecima, treset i gvožđem bogata podloga mogu osloboditi dovoljno gvožđa da izazovu manje probleme sa algama. Zbog toga su redovne promene vode dobra ideja.
Obogaćivanje podloge
Da bi obogatili podlogu za biljke koje uzimaju puno hrane, pripremite loptice od gline sa oko 10 granula NPK (15:15:15). Sušite ih dok se ne stvrdnu i stavite 1 ili 2 u podlogu u blizini korenja biljka koje zahtevaju prihranjivanje. Ponovite po porebi ako rast biljka postane spor (oko 6 meseci). Potrebo je oko pola kafene kašikice gline da bi se napravila loptica od 10 mm. Svaka loptica će imati oko 70 mg azota što je ekvivalentno 300mg nitrata i oko 70 mg fosforaste kiseline (P2O5).

PREUzETO Iz LICNE ARHIVE A SKINUTO SA NETA

Jedna od pocetnickih gresaka je stavljanje peska u boji u akvarijum. Ukoliko pravite circus od akvarijuma moze, medjutim ukoliko hocete lep akvarijum izaberite nesto prirodno. Najcesce se koristi pesak I to kamencici granulacije 2-3mm. Ukoliko je sitan pesak moze doci do zagusenja podloge I problema, ukoliko je kamenje prekrupno izgleda grubo. Najbolje je pesak prosejati na nekoliko razlicitih sejalica I dobiti zeljenu granulaciju. Cak mozete staviti npr. zemlju za cvece, mrezicu, krupniju granulaciju 4-5mm pa onda ovu najsitniju zavrsnu. Pesak nakon sejanja dobro operite mozete ga cak i prokuvati sto vam preporucujem. Znaci da voda kljuca nekih 10-ak minuta i akvarijum je cist i sterilisan za akvarijum.
Postoje I razne komercijalne podloge kao na primer kvarcni pesak itd, ali je ovo najjeftinija varijanta, a isto tako lepa varijanta. Veliko je pitanje da li stavljati zemlju za cvece ili treset ispod peska. Ja znam da su neki ljudi postigli vrhunske rezultate sa ovom podlogom, a ne nekom komercijalnom I skupom. Poenta price je da treba pronaci sklad izmedju svetla, hemije I podloge, jer ukoliko ima visak svetla, a manjak hranjivih materija ili obrnuto dolazi do pojave algi. Zemlju za cvece treba uzimati sa ph vrednosti oko 6. Nju treba drzati neko vreme u vodi uz redovne zamene.