Ćubasta ševa (Galerida cristata)

Mali opis
Ćubasta ševa je ptica iz porodice ševa. Najmanja je od oko 80 poznatih vrsta.Ćubasta ševa dugačka je 17 cm i ima masu od oko 45 g. Ima jako povijen kljun, srednje duge noge, velika široka krila. Ističe se ćubom koja joj se uzdiže na glavi poput kacige. Ćubu izdiže prilikom odbrane teritorije, tokom udvaranja ili dok peva. Od poljske ševe, koja joj je veoma slična, razlikuje je kratak rep koji ima žutosmeđe rubove. Perje joj je tamnosivo sa smeđim prugama. Donja strana tela je bele boje. U letu se vide crvena pera sa donje strane krila.
Da li peva?
Ova ptica obično peva dok stoji na zemlji, kamenu, ogradi ali ponekad peva i u letu. Pesma je melodična i raznovrsna. Može da oponaša i pesmu drugih ptica.
Gde živi?
Ćubasta ševa živi u gotovo čitavoj Evroaziji, osim na dalekom severu i u znatnom delu Afrike. U našim krajevima je stanarica.
Šta jede?
Ishrana ćubaste ševe se sastoji od semenja divlje trave i biljaka, a zimi i sitnih životinja. Mladi ptići se hrane crvima, bubama, leptirima, muvama, gusenicama, a ređe i paucima ili malim puževima.
Na kakvim mestima žive?
Obično živi na otvorenim suvim livadama, ali se sreće i duž polja, puteva kao i u gradovima. Najviše joj odgovaraju topla i suva staništa sa niskim rastinjem.
Razmnožavanje
Ženka gradi dobro kamuflirano gnezdo na tlu u niskoj travi i plićim udubljenjima. Za gnezda koristi stabljike trave livadarke. Unutrašnjost gnezda oblaže žilicama, retko perijm. Polaže od 2 do 5 jaja, a ptići se izležu nakon 11 do 14 dana. Gnezdo napuštaju nakon 9 do 11 dana. Nekoliko dana skakuću po tlu a zatim nauče da lete. Njihov veliki neprijatelj je lasica.
Rasprostranjenost Ćubastih ševa
Uprkos povoljnim klimatskim prilikama tokom dvadesetog veka brojnost ševa nije porasla. Glavni razlog je nedostatak hrane i promena staništa. Neobrađena polja dostupna su u maloj meri i u kratkom periodu. U gradovima je sve više parkova i gustih zasada što ne odgovara ovima pticama. Njima više pogoduju slobodne zelene površine. Osim toga sve je intenzivnija obrada seoskog zemljišta, manje je širokih neobrađenih pojasa pored polja. Zato je sve manje divljih trava i njihovog semena koje one koriste u ishrani. Takođe je nedovoljan izbor insekata prilikom gnežđenja. Nalazi se na spisku strogo zaštićenih divljih vrsta.