Правилник о условима држања, начину обележавања и евидентира

Правилник о условима држања, начину обележавања и евидентирања дивљих животиња у заточеништву (24.11.2010) "Службени гласник РС", број 86/10

PRAVILNIK
O USLOVIMA DRŽANJA, NAČINU OBELEŽAVANJA I EVIDENTIRANJA
DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU

("Sl. glasnik RS", br. 86/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1


Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti
i/ili prostori za držanje divljih životinja (u daljem tekstu: zatočeništvo), uslovi držanja, način
obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu.


Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) divlja životinja je životinja koja pripada vrsti koja u prirodi nije bila pod uticajem čoveka i
nema posledica nastalih ukrštanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;


2) zatočeništvo je ograničen i kontrolisan prostor za držanje životinja iz kojeg životinja ne
može svojevoljno izaći ili pobeći;

3) zaštićena životinja je divlja životinja koja pripada vrsti koja je zaštićena ili strogo zaštićena
u skladu sa zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima
međunarodnog prava, a čiji je makar jedan od roditelja pripadnik zaštićene ili strogo zaštićene
vrste;
4) primerak je živa jedinka divlje životinje;
5) centralna baza podataka je elektronska baza podataka u kojoj se evidentiraju obeleženi
primerci zaštićenih životinja u zatočeništvu, koju vodi ministarstvo nadležno za poslove
životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo);
6) obeleživač je pravno ili fizičko lice sa kojim Ministarstvo zaključi ugovor o obeležavanju
zaštićenih životinja.

Član 3
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na pravno lice, preduzetnika i fizičko lice (u daljem
tekstu: lice) koje drži primerke divljih životinja u zatočeništvu.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na lovostajem zaštićene vrste divljači, čija se zaštita,
upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači u lovištima i uzgajalištima
lovostajem zaštićenih vrsta divljači, uređuje u skladu sa propisima iz oblasti lovstva.

II USLOVI DRŽANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
Član 4
Uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu dati su u Prilogu I Uslovi u pogledu prostora,
opreme i brige o životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo,
ako posebnim propisom kojim se uređuje dobrobit životinja nije drugačije propisano.
U slučaju držanja hibrida, primenjuju se uslovi držanja propisani za vrstu kojoj pripada veći
roditelj.
Izuzetno od stava 1. ovog člana uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu ne odnose se na
privremeno držanje divljih životinja u slučajevima:
1) zbrinjavanja zaplenjenih, oduzetih ili napuštenih primeraka divljih životinja, do konačnog
rešavanja njihovog statusa;
2) držanja bolesnih ili povređenih primeraka divljih životinja radi lečenja i oporavka, do
potpunog oporavka primerka;
3) smeštaja ptica grabljivica koje se drže u svrhu sokolarenja, ali ne duže od tri meseca.

Član 5
Ukoliko za pojedine divlje životinje uslovi nisu propisani u skladu sa članom 4. ovog
pravilnika, ispunjenost uslova se utvrđuje saglasno standardima iz opšteprihvaćenih pravila
međunarodnog prava u oblasti držanja divljih životinja u zatočeništvu.

Član 6
Primerci pojedinih divljih životinja mogu se držati u zatočeništvu samo pod uslovom da se
radi o objektima u sastavu zoološkog vrta, prihvatilišta i naučne ustanove ili druge naučne
organizacije za potrebe biomedicinskih istraživanja i naučnih istraživanja sa ciljem očuvanja
vrsta.
Divlje životinje iz stava 1. ovog člana navedene su u Prilogu II Divlje životinje koje se mogu
držati u posebnim oblicima zatočeništva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov
sastavni deo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana držanje primeraka divljih životinja iz Priloga II ovog
pravilnika može se odobriti i u drugim objektima pod uslovom da se radi o privremenom
držanju radi lečenja, oporavka i povratka u prirodu i/ili ako je to u cilju dobrobiti životinja
pod uslovom da će se primerci držati u skladu sa propisanim uslovima, da im je obezbeđena
odgovarajuća veterinarska nega i da ne postoji opasnost po zdravlje i bezbednost ljudi i
životnu sredinu.

III USLOVI KOJE MORA DA ISPUNJAVA ZOOLOŠKI VRT
Član 7
Pored uslova utvrđenih propisima kojima se uređuje dobrobit životinja, zoološki vrt mora da:
1) učestvuje u programima ex situ zaštite ugroženih vrsta;
2) ima program za kontrolu razmnožavanja primeraka divljih životinja u zoološkom vrtu;
3) ima program edukacije posetilaca o očuvanju vrsta i zaštiti prirode;
4) ima program o načinu postupanja u slučaju bega životinja;
5) ima odgovarajući broj zaposlenih lica sa neophodnim kvalifikacijama za rad sa divljim
životinjama;
6) razmenjuje informacije koje se odnose na očuvanje vrsta sa drugim zoološkim vrtovima.
Zoološki vrt treba da kontinuirano radi na unapređenju i poboljšanju uslova u kojima borave
primerci divljih životinja u skladu sa potrebama datih vrsta, u cilju omogućavanja što
prirodnijeg ponašanja istih u zatočeništvu.

Član 8
Unošenje primeraka strogo zaštićenih divljih životinja poreklom iz divljine u zoološke vrtove
moguće je samo za potrebe programa ex situ zaštite odobrenog od strane Ministarstva.

Član 9
Ministarstvo odobrava programe ex situ zaštite i razmnožavanja ugroženih vrsta divljih
životinja u zatočeništvu za potrebe reintrodukcije i translokacije.

Član 10
Program iz člana 7. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika, naročito sadrži elemente u pogledu
prostora, opreme i brige za primerke životinja koje se razmnožavaju u zoološkom vrtu.

Član 11
Edukacija posetilaca zoološkog vrta o značaju očuvanja divljih životinjskih vrsta i njihovih
prirodnih staništa mora biti sastavni deo izlaganja primeraka u zoološkom vrtu.
Uloga zoološkog vrta u obrazovanju stanovništva o divljim životinjama mora da bude jasno
navedena u statutu zoološkog vrta.
Program edukacije posetilaca mora da ima definisane i usklađene komponente usmerene ka
različitim profilima posetilaca zoološkog vrta.
Oznake na objektima i prostorijama gde su životinje izložene treba da jasno i ispravno
identifikuju životinje koje se nalaze u njima. Na informativnom materijalu moraju biti
istaknute i ažurirane informacije o stepenu ugroženosti populacija date vrste u prirodi, o
staništima i faktorima ugrožavanja, u skladu sa podacima Međunarodne unije za očuvanje
prirode.
Javno prikazivanje divljih životinja izvan uobičajenih prostorija i objekata mora se obavljati
na način kojim se promoviše očuvanje divljih životinjskih vrsta i zaštita prirode.
Materijal za program edukacije posetilaca treba da bude dostupan posetiocima zoološkog vrta
(vodiči, beleške, nastavni materijal, i slično).
Zoološki vrt je u obavezi da demonstrira sprovođenje svog obrazovnog programa kroz
određen niz aktivnosti u toku svake kalendarske godine.

Član 12
Program iz člana 7. tačka 4) ovog pravilnika, naročito sadrži izrađenu analizu rizika,
proceduru za postupanje u slučaju bega životinja, razvijenu strategiju za sprečavanje krađe,
bega, slučajnog ili namernog puštanja životinja od strane posetilaca i drugih lica i nabavku
odgovarajuće opreme za omamljivanje i odstrel odbeglih životinja.
Procedura iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) hitno obaveštavanje glavnog odgovornog lica u zoološkom vrtu;
2) posebne načine reagovanja u različitim situacijama (npr. u toku dana i u prisustvu
posetilaca, beg većeg broja životinja, itd.);
3) mere za ponovno hvatanje odbegle životinje;
4) zaštitu, kontrolu i evakuaciju posetilaca, obaveštavanje policije;
5) zatvaranje svih ulaza i izlaza iz zoološkog vrta;
6) obaveza korišćenja odgovarajuće zaštitne opreme od strane zaposlenih koji su uključeni u
proces hvatanja odbegle životinje;
7) korišćenje puške za omamljivanje životinja ili vatrenog oružja od strane ovlašćenog lica u
zoološkom vrtu ili policije kada je to neophodno.
Procedura postupanja u slučaju bega životinje mora biti poznata i dostupna svim zaposlenim
licima.
Svaki slučaj bega životinja mora biti zabeležen u formi izveštaja.

Član 13
Zoološki vrt koji drži otrovne vrste divljih životinja, pored uslova iz člana 7. ovog pravilnika,
mora da:
1) ima odgovarajuću količinu doza protivotrova za date vrste sa važećim rokom upotrebe;
2) posebnim merama obezbedi prostor gde se drže otrovne vrste tako da bi se mogućnost bega
ili puštanja otrovne životinje svela na minimum;
3) ima na raspolaganju dovoljno kvalifikovanih zaposlenih lica koja mogu da rukuju sa
otrovnim životinjama;
4) program za postupanje sa otrovnim životinjama koji sadrži proceduru za pružanje prve
pomoći i instrukciju za dalje postupanje u slučaju incidenta sa otrovnom životinjom, sa
kojima svi zaposleni moraju biti upoznati;
5) pripremljen formular za uput u bolnicu.
Instrukcija iz stava 1. tač. 4) ovog člana mora da sadrži:
1) podatke o otrovnoj vrsti, otrovu i posledicama ujeda/uboda;
2) specifikaciju proizvođača o protivotrovu koji mora da prati ujedenu/ubodenu osobu do
bolnice;
3) kontakt i adresu najbliže bolnice koja može da tretira ovakve slučajeve;
4) kontakt telefon najbliže ustanove za snabdevanje protivotrovom;
5) kontakt telefon zoološkog vrta i zaposlenog lica koje je odgovorno za datu vrstu;
6) kontakt telefon stručnjaka za datu otrovnu vrstu;
7) informacije o datoj vrsti koje su sačinili veterinari ili zaposleni u zoo vrtu.
U slučaju ujeda/uboda zaposlenog u zoološkom vrtu, formular iz stava 1. tačka 5) ovog člana
treba da prati i zdravstveni karton zaposlenog.

Član 14
Zoološki vrt mora da ima spisak sa jasno istaknutim zaduženjima, kvalifikacijama i završenim
obukama zaposlenih.
Svi zaposleni moraju biti osposobljeni za pojedinačna zaduženja putem posebnih programa
obuke za negu i rad sa divljim životinjama.
Najmanje jedan član osoblja zoološkog vrta mora biti zadužen za stručnu primenu programa
edukacije posetilaca.
Zoološki vrt treba da održava biblioteku stručne i naučne sadržine, koja mora biti dostupna
svim zaposlenim licima u zoološkom vrtu.


III NAČIN OBELEŽAVANJA ZAŠTIĆENIH ŽIVOTINJA
Član 15
Odredbe ovog pravilnika o obeležavanju odnose se na zaštićene divlje životinje koje se drže u
zatočeništvu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog pravilnika o obeležavanju ne odnose se na:
1) beskičmenjake;
2) ribe;
3) mlade uzgojene jedinke kornjača čiji je donji ravni deo oklopa kraći od 100 mm ako su
uzgojene u uzgajalištu u skladu sa posebnim propisom;
4) zaštićene životinje (osim ptica), koje su lakše od 200 grama ili nisu dosegle tu težinu;
5) zaštićene životinje koje se privremeno drže u zatočeništvu zbog lečenja i oporavka kod lica
ovlašćenih od strane Ministarstva, koje će se nakon oporavka vratiti u prirodu;
6) zaštićene životinje privremeno uzete iz prirode za potrebe naučnih istraživanja sa ciljem
očuvanja vrsta;
7) primerke zaštićenih životinja koji se već drže u zatočeništvu a obeleženi su zatvorenim
nožnim prstenom ili mikročipom.

Član 16
Zaštićene životinje iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, obeležavaju se nepromenljivim
mikročipom sa jedinstvenim kôdom, osim ptica koje se obeležavaju u skladu sa čl. 18. i 19.
ovog pravilnika.
Mikročip se aplikuje sa leve strane tela životinje, pod kožu na vratu.
Mesto na telu životinje gde se mikročip aplikuje može da varira u odnosu na specifične
karakteristike vrste.

Član 17
Mikročip iz člana 16. ovog pravilnika mora da:
1) odgovara normama ISO 11784 i ISO 11785;
2) sadrži jedinstven, trajno čitljiv i nepromenjiv kôd sastavljen od 15 znakova na sledeći
način:
(1) mesta 1, 2 i 3: troznačni kôd države - 688 u skladu sa ICAR standardom 3166;
(2) mesto 4 sadrži kontrolnu cifru;
(3) mesta 5 do 15: dodeljuje centralna baza podataka.
3) ima ugrađen mehanizam koji onemogućava migraciju mikročipa po telu životinje;
4) bude neškodljiv za životinje;
5) veličinom bude prikladan za životinju koja se obeležava;
6) bude pojedinačno i sterilno pakovan.
Obeležavanje mikročipom može se obavljati samo aplikatorom za jednokratnu upotrebu.

Član 18
Ptice za koje je u skladu sa članom 15. stav 1. ovog pravilnika propisano obeležavanje,
obeležavaju se zatvorenim nožnim prstenom.
Zatvoren nožni prsten mora biti bešavni, tj. izrađen u neprekinutom krugu, bez prekida i
spoja, mora da ima jedinstven, trajno čitljiv i nepromenljiv kôd, mora biti takve veličine i
izrade da ne škodi ptici kao i da ga ptica ne može oštetiti.
Zatvoreni nožni prsten mora biti proizveden u svrhu označavanja ptica i ne sme se ni na koji
način menjati.
Prsten mora biti takve veličine da ga je nemoguće skinuti sa noge odrasle ptice, a stavlja se na
nogu ptice prvih dana nakon izleganja. Noga ptice na koju se stavlja prsten mora biti
nepovređena.

Član 19
Izuzetno od člana 18. stav 1. ovog pravilnika, ako ptica ne može da se obeleži zatvorenim
nožnim prstenom zbog njenih fizičkih osobina ili ponašanja, odnosno ako zatvoreni nožni
prsten nije stavljen na vreme, ptica mora da se označi mikročipom. Mikročip mora odgovarati
kriterijumima iz čl. 16. i 17. ovog pravilnika.
U slučaju da odraslu jedinku ptice nije moguće obeležiti mikročipom može se odobriti
obeležavanje otvorenim nožnim prstenom.
Otvoreni nožni prsten se ne može koristiti pri obeležavanju novoizleglih jedinki osim u
posebnim slučajevima o kojima odlučuje Ministarstvo.

Član 20
Zatvoreni nožni prsten iz člana 18. ovog pravilnika mora da sadrži jedinstven, trajno čitljiv i
nepromenljiv kod od 11 znakova sastavljen na sledeći način:
1) mesta 1 i 2: oznaka države Republike Srbije - RS;
2) mesta 3 i 4: godina uzgoja;
3) mesta 5, 6 i 7: broj odgajivača ili odgajivačnice;
4) mesta 8, 9, 10 i 11: redni broj ptice.

Član 21
Ako primerak nije moguće obeležiti načinima obeležavanja koji su propisani u čl. 16, 18. i 19.
ovog pravilnika, Ministarstvo može odobriti obeležavanje nekom drugom jedinstvenom
oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta datog primerka.
Ako primerak nije moguće obeležiti oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta,
Ministarstvo može odobriti uzimanje i čuvanje uzorka krvi ili drugog tkiva životinje radi
sprovođenja molekularne i genetičke analize.


Član 22
Zaštićena životinja koju je nemoguće obeležiti zatvorenim nožnim prstenom ili mikročipom
zbog zdravstvenog stanja, fizičkih osobina, ponašanja ili nekog drugog trenutnog razloga,
privremeno će biti označena u skladu sa članom 21. ovog pravilnika.
Čim okolnosti iz stava 1. ovog člana prestanu, navedeni primerak biće označen mikročipom
ili drugom jedinstvenom oznakom odobrenom od strane Ministarstva.

Član 23
Obeležavanje zaštićenih životinja prema odredbama ovog pravilnika mora biti obavljeno
humano i brižno, u skladu sa dobrobiti i prirodnim ponašanjem životinja.
Član 24
Primerci zaštićenih životinja obeleženi van Republike Srbije smatraće se obeleženim u skladu
sa ovim pravilnikom, kada Ministarstvo utvrdi da je primerak obeležen na način koji je u
skladu sa načinom obeležavanja koji je propisan ovim pravilnikom.

Član 25
Obeležavanje zaštićenih životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika obezbeđuje odgajivač
odnosno vlasnik životinje a sprovodi obeleživač sa kojim je zaključen ugovor.
Obeleživač iz stava 1. ovog člana pri obeležavanju životinja vlasniku životinje izdaje potvrdu
sa podacima o obeležavanju zaštićenih životinja iz Priloga III Evidencija o obeležavanju
životinja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika nije obeležena, lice koje postane
njen vlasnik naknadno će je obeležiti u skladu sa ovim pravilnikom, i to u roku od 30 dana od
dana sticanja vlasništva nad životinjom. U slučaju uvoza zaštićenih životinja koje nisu
prethodno obeležene u skladu sa ovim pravilnikom, obeležavanje će se izvršiti pre isticanja
karantiniranja životinja.
Ako je prvobitna oznaka oštećena ili izgubljena, odgajivač odnosno vlasnik zaštićene
životinje će je u roku od sedam dana ponovo obeležiti. U slučaju da prvobitna oznaka
narušava zdravstveno stanje zaštićene životinje, vlasnik odnosno odgajivač može da ukloni
oznaku i da o tome odmah obavesti ovlašćenog obeleživača, uz zahtev za ponovno
obeležavanje zaštićene životinje.
O predviđenim aktivnostima obeležavanja obeleživač obaveštava Ministarstvo, unosi podatke
o obeležavanju životinja u centralnu bazu, vodi evidenciju o obeležavanju i Ministarstvu
podnosi izveštaj o obeležavanju u pisanom ili elektronskom obliku najkasnije do 1. marta
tekuće godine za prethodnu godinu.
Pri trgovini zaštićenim životinjama, vlasnik daje novom vlasniku potvrdu o obeležavanju
životinje.


IV EVIDENTIRANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA
Član 26
Obeleživač vodi evidenciju o obeleženim životinjama u elektronskom obliku, unosi podatke u
centralnu bazu podataka i jednom godišnje dostavlja izveštaj o evidentiranim podacima
Ministarstvu.
Evidencija iz stava 1. ovog člana treba da sadrži sve podatke navedene u Prilogu III ovog
pravilnika.
U slučaju oštećenja, gubljenja ili uklanjanja prvobitne oznake, broj oštećene odnosno
nevažeće oznake briše se iz centralne baze podataka, i upisuje se broj nove oznake.

Član 27
Vlasnici zaštićenih životinja, prijavljuju Ministarstvu podatke iz Priloga IV Evidencija
držanja strogo zaštićenih ili zaštićenih vrsta životinja u zatočeništvu, koji je odštampan uz
ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva nad
tim životinjama.
Podaci iz stava 1. ovog člana popunjavaju se štampanim slovima.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na lica koja obavljaju trgovačku delatnost živim
životinjama.

Član 28
Ako obeležena zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika ugine, pobegne,
promeni vlasnika, izgubi se ili bude ubijena, vlasnik životinje dostavlja Ministarstvu podatke
iz Priloga V Evidentiranje uginuća, bekstva, lišavanja života, gubitka ili promene vlasnika
obeležene strogo zaštićene ili zaštićene životinje, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini
njegov sastavni deo, u roku od 15 dana, koje unosi podatke u centralnu bazu podataka.

Član 29
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije", a počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine.



KOMPLETNI PRAVILNIK SA PRILOZIMA MOŽETE VIDETI OVDE

http://www.ekoplan.gov.rs/src/download-1103/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/pravilnici/pravilnik_drzanje_zivotinja_u_zatocenistvu.pdf

Правилник о условима држања, начину обележавања и евидентирања дивљих животиња у заточеништву (24.11.2010, 347.6 KB) "Службени гласник РС", број 86/10


INTERESANTNE STVARI IZ PRILOGA


USLOVI U POGLEDU PROSTORA, OPREME I BRIGE O ŽIVOTINJAMA
Uslovi u pogledu prostora, opreme i brige o životinjama koji se nalaze u tabelama
predstavljaju minimum koji je potrebno obezbediti životinjama u zatočeništvu.
U koloni "broj životinja" naveden je raspon od jedne do najvećeg broja jedinki koje mogu da
se drže u prostoru čija je veličina data u tabeli. Za broj životinja veći od broja datog u tabeli,
potrebno je veličinu prostora povećati za svaku sledeću jedinku kako je dato u koloni "svaka
sledeća jedinka".


PTICE (AVES)
OPŠTI USLOVI DRŽANJA

1. VOLIJERE
Volijere i kavezi za ptice treba da budu izolovani od buke i smešteni tako da ptice budu
zaštićene od stresa prouzrokovanog posetiocima i drugim životinjama.

2. OSVETLJENJE
Ako se ptice drže u zatvorenom prostoru, kao i u zaštitnim, zatvorenim delovima volijera
mora da im se obezbedi prirodno osvetljenje ili veštačko osvetljenje koje odgovara
prirodnom. Trajanje osvetljenja mora da odgovara specifičnostima vrste životinje i dobu
godine. Kod ptica pevačica, trajanje osvetljenja varira od 8 do najviše 14 sati.
3. ISHRANA I NAPAJANJE
Vrsta hrane mora da odgovara vrsti i starosti ptice. Svakodnevno mora da se obezbedi sveža
hrana i voda. Hranilice i pojilice treba da se postave dalje od prečki, kako bi se na najmanju
moguću meru smanjila njihova kontaminacija izmetom. Pticama mora da se obezbedi i voda
za kupanje.

4. BOLESTI I POVREDE
Pri držanju povređenih ili obolelih ptica za njihovu dobrobit je važnije da se spreče dalje
povrede i omogući oporavak od bolesti nego da se zadovolji njihova potreba za kretanjem. U
slučajevima kada je potrebno da se pticama privremeno ograniči kretanje one mogu da se drže
u kutijama.
Prilikom držanja ptica koje su iscrpljene, bolesne ili povređene treba na najmanju moguću
meru da se smanji kontakt sa čovekom, sa ciljem njihovog oporavka i vraćanja u prirodu.
U koloni "broj ptica" dat je raspon od jedne do najvećeg broja ptica koje mogu da se drže u
prostoru date veličine. Za veći broj ptica od onog navedenog u koloni "broj ptica", za svaku
sledeću pticu veličinu prostora treba povećati u skladu sa veličinama datim u koloni "Svaka
sledeća ptica".

PAPAGAJI (Psittaciformes)
Papagaji mogu da se drže u volijerama ili kavezima. Kavezi treba da budu postavljeni na
visinu od najmanje 80 cm. U spoljašnjim volijerama mora da se obezbedi prostor za zaštitu od
loših vremenskih prilika, koji je sa svih strana zatvoren, osvetljen, visok najmanje koliko i
kavez ili volijera, sa otvorom za ulaz i izlaz. Temperatura u volijerama mora da bude
primerena vrsti papagaja. Samo u slučaju lošeg vremena i jakog mraza ptice treba tokom dana
držati u zaštitnom prostoru. Za vrste ptica koje moraju da se drže u temperiranim prostorima,
unutrašnje volijere moraju da budu istih dimenzija kao i spoljašnje.
Hranilice i pojilice tokom zime treba da budu postavljene u zaštitni prostor. Kavez, unutrašnje
volijere i zaštitni prostor moraju da budu pokriveni prostirkom i to peskom, piljevinom
neobrađenog drveta, drvenim granulama ili sličnim materijalom, koji mora da se čisti
najmanje jednom dnevno. Podloga spoljašnjih volijera može da bude prirodno tlo ili može da
se prekrije slojem šljunka, peska i slično.

Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da budu opremljeni sa najmanje dve drvene prečke
za sedenje koje su različite čvrstine. Između kaveza ili volijera potrebno je da se postavi
paravan za zaštitu od povreda ugrizom. Obzirom da se svi papagaji, osim opatica, gnezde u
dupljama potrebno je da se obezbede kućice za gneždenje, koje neki rodovi ptica (Aratinga,
Pyrrhura, Brotogeris, Bolbotrynchus) koriste za spavanje tokom čitave godine.
Optimalna temperatura prostora za svaku grupu je data u tabeli. Temperatura u zaštitnom
prostoru mora da bude najmanje 10°C, a za rodove Cyclopsitta, Deroptyus, Eclectus, Forpus,
Geoffroyus, Graydidascalus, Gypopsitta, Micropsitta, Pionites, Pionopsitta, Prioniturus,
Psittacella, Psittaculirostris, Psittinus, Psittrichas, Tanygnathus, Triclaria, Loriculus
najmanje 15°C. Za papagaje koji podnose hladnoću, kao što su Psittacula krameri, Psittacula
derbiana, Myopsitta monachus, Cyanoliseus patagonus i australijske papige, zaštitni prostor
mora biti takav da ne mrzne.
Za držanje papagaja uzetih iz prirode tokom prve dve godine potrebno je obezbediti veći
prostor i dovoljno mogućnosti za povlačenje, iz kog razloga površina kaveza i volijera mora
da bude najmanje 50% veća od one date u tabeli za pojedine grupe papagaja.
Za privremeno držanje papagaja (do tri meseca) površina kaveza i volijera može da bude 50%
manja od one navedene u tabeli.

PTICE PEVAČICE (PASSERIFORMES)
Ptice pevačice mogu da se drže u kavezima ili spoljašnjim volijerama. Vrste ptica pevačica
koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni
prostor. Spoljašnje volijere moraju da budu delimično zasvođene i da imaju prostor za zaštitu
od loših vremenskih prilika (jako sunce, vetar, padavine). Visina volijere mora da bude
najmanje 1,7 m.
Pod mora da bude pokriven peskom, piljevinom, zemljom ili prikladnim materijalom, koji
mora da se redovno čisti. Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da imaju najmanje tri
prečke za sedenje, koje moraju da budu udaljene tako da ptice mogu leteti. Preporučuje se
korišćenje prirodnih grana.
Kavezi moraju da budu neprozirni sa tri strane, a volijere sa jedne strane. Okrugli kavezi ne
treba da se koriste. Kavezi treba da budu postavljeni na visini od najmanje 80 cm (izuzev za
vrste koje se gnezde na tlu, kao što je ševa).
Ako postoji međusobna podnošljivost, različite vrste ptica mogu da se drže u zajedničkoj
volijeri, pri čemu površina prostora mora da odgovara najvećoj ptici.