Japanske prepelice

Domesticirana japanska prepelica je skoro identična sa divljom formom. Telesna masa mužjaka je oko 125 g, a koka 135 g. Noge su im slične, ali za 20% kraće od divlje, a zadržala je i divlji tip perja. Sazrevaju sa oko 6 nedelja i u punoj nosivosti su već sa 50 dana starosti. Ukoliko se dobro neguje i hrani, ženka snese oko 260 jaja u prvoj godini nošenja. Žive samo 2 do 2,5 godine.
U našoj zemlji prepelice nemaju status farmskih životinja i spadaju u nekonvencialnu proizvodnju, jer ih gaje isključivo amateri i entuzijasti, mada su kao zoološka vrsta naučnoj i stručnoj javnosti poznate. Bez sumlje one su vrlo korisne ptice, ali postoje mnoge zablude vezane za njihove proizvode (meso i jaja). Jaja prepelica se u sadržaju određenih hranjivih materija razlikuju od jaja domaće živine, ali se bezuslovno ne mogu prihvatiti kao univerzalni lek, već ih pre svega treba prihvatiti kao kvalitetnu namirnicu koja se može vrlo jeftino proizvoditi. Meso im je takođe vrlo kvalitetno sa malim sadržajem masti u trupovima i prihvata se kao meso divljači.
Farmsko gajenje prepelica u svetu je relativno malo zastupljeno, iz razloga što veći deo ljudske populacije nema naviku da konzumira njihovo meso i jaja. Broj ovih ptica je u stalnom porastu, ali je njihovo držanje još uvek na niskom nivou, lišeno u većini slučajeva naučne i stručne pomoći. Popularizacija proizvoda prepelica utiče na njihovo omasovljenje i gajenje ovih ptica ima šanse da poprimi karakter industrijskog živinarstva. Farmsko gajenje prepelica je još uvek puno nepoznanica i nedorečenosti.
Japanske prepelice su male, bucmaste, repate ptice, koje su dobro adaptirane na različita staništa. Izuzev veličine tela domesticirana japanska prepelica je skoro identična sa divljom formom. Telesna masa mužjaka je oko 125 g, a koka 135 g. Noge su im slične, ali za 20% kraće od divlje, a zadržala je i divlji tip perja.
Sazrevaju sa oko 6 nedelja i u punoj nosivosti su već sa 50 dana starosti. Ukoliko se dobro neguje i hrani, ženka snese oko 260 jaja u prvoj godini nošenja. Žive samo 2 do 2,5 godine. Ženke se karakterišu svetlo smeđim perjem sa crnim prugama na grlu i gornjem delu grudi. Mužjaci imaju rđasto mrko grlo i perje grudi. Imaju kloakalnu žlezdu, lukovičaste strukture na gornjoj ivici, koja luči beli penasti materijal. Ova jednostavna žlezda može se koristiti da se oceni reprodukciona sposobnost mužjaka. Prosečna masa jaja je 10 g, što je oko 8% od telesne mase prepelice nosilje. Kada se izlegu, mladi pilići imaju masu 6 do 7 g, mrke su boje, sa žutim prugama. Istraživanja su pokazala da sparivanje jednog mužjaka sa 2 ili 3 ženke, obezbeđuje dobru plodnost. Inkubacioni period za prepelice je 16 do 18 dana, u zavisnosti od soja i postupka inkubacije. Novo izleženi pilići prepelice su mali i vrlo osetljivi.
Uslovi gajenja japanske prepelice
Japanske prepelice se uspešno mogu gajiti u farmskim uslovima, ali im je neophodno obezbediti potrebne uslove smeštaja, nege, ishrane i zdravstvene zaštite. U intenzivnog gajenju dobar smeštaj je preduslov za visoku proizvodnju.
Objekat za prepelice mora se graditi tako da im obezbede potpunu zaštitu, pruži punu udobnost i svetlosni stimulans primenom veštačkog svetla kada je to potrebno. Treba ga graditi adekvatno potrebama ptica, da je lak za održavanje, a u njemu oprema da je pravilno raspoređena. U gajenju prepelica moguće je ostvariti visok stepen mehanizacije i automatizacije proizvodnih procesa. U intenzivnom gajenju važan tehničko-tehnološki uslov je gradnja objekata zatvorenog tipa, koji mogu biti sa prozorima, ili bez njih. Veličina objekata za gajenje prepelica može biti različita, što zavisi od veličine jata. Teško je precizirati koji bi to bio optimalan kapacitet gajenja. Veličina zavisi isključivo od finansijske moći proizvođača, mogućnosti plasmana i cene mesa i jaja. Prema tome, veličina objekata za smeštaj prepelica može da bude od nekoliko desetina m2 (20-50m2), pa do tipskih objekata od 500m2 korisne površine.

Farme za gajenje prepelica u podnom sistemu držanja je poželjno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se nalaze veliki ispusti (volijere). U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smeštaja prepelica: avijarni, podni i kavezni.
Prilikom smeštaja mora se voditi računa da su prepelice vrlo živahne, plašljive i poludivlje ptice. Farme za gajenje prepelica u podnom sistemu držanja je poželjno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se nalaze veliki ispusti (volijere). Ukoliko se gaje prepelice nosilje u kavezima onda se farme grade kao živinarnici za koke nosilje.
Životni prostor je bitan preduslov za uspeh gajenja. Na 1m2 podnog prostora može se gajiti 80-100 ptica do uzrasta od 5 nedelja. U sistemu tova prepelica na 1 m2 gaji se 70-80 ptica. Za odrasle prepelice u kaveznom sistemu držanja dovoljno je da se obezbedi 1,25-1,45 cm2 po ptici. Odrasle prepelice uspešno će se proizvoditi u podnom sostemu gajenja ako imaju 130 cm2 prostora po ptici. Ukoliko se grade i ispusti poželjno je da se obezbedi minimalno 1m2 za 5-10 ptica. U zajedničkim boksovima nisu potrebna gnezda jer prepelice nose po prostirci. To je razlog da se prepelice više gaje u kavezima.
Potreban prostor za hranjenje će biti zadovoljen ako se jedna okrugla tacna promera 50 cm obezbedi za 80-100 pilića. Odrasloj prepelici treba obezbediti 1,25 do 2,5 cm prostora na hranilici. Za napajanje, ukoliko se koriste okrugle standardne pojilice od 3 l, dovoljna je jedna za 80 pilića. Za odrasle se mora ispoštovati normativ 0,6 cm prostora na pojilici po ptici. Odrasle prepelice lako se naviknu na nipl pojilice i šolja pojilice. Jedna takva pojilica trebalo bi da se postavi za svakih 5 ptica.
Potrebna temperatura u prvoj nedelji uzrasta prepelica treba da je oko 35 °C, a kasnije se svake nedelje smanjuje za 3,5 °C, sve dok pilići potpuno ne operjaju, a to je u uzrastu od 3-4 nedelje. Optimalna temperatura za nosilje je od 20 do 22 °C, a za brojlere 22 do 23 °C. Relativna vlažnost vazduha trebalo bi da se kreće u rasponu od 60-75%. Objekti u kojima se gaje prepelice moraju se provetravati, ali se mora obratiti pažnja da se izbegnu direktna promaja i hladnoća. Sistem ventilacije mora biti takav da se obezbedi 4-6 m3 svežeg vazduha po 1 kg telesne mase na sat. Svetlosni režim je takođe bitan za uspeh gajenja i treba da se prilagodi uzrastu ptica.
U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smeštaja prepelica: avijarni, podni i kavezni. Avijarni sistemi se obično koriste za odgoj i držanje egzotičnih prepelica, bilo napolju ili unutra. Podni sistemi se koriste za male i srednje farme. Komercijalne farme gde se drže ptice intenzivno, uveliko koriste samo kavezne sisteme, same ili u kombinaciji sa podnim sistemima.
Odgajivači prepelica ornamentalnih, retkih ili egzotičnih vrsta često koriste avijarne sisteme. Oni su zasnovani na konceptu da se kokama i petlovima obezbedi strukturno obogaćena sredina koja im omogućava da sprovode svoje specifične individualne i socijalne navike i konforno ponašanje. Dnevni ritam je stimulisan prirodnom dnevnom svetlošću potpomognutom veštačkim osvetljenjem ako je to potrebno. Glavne odlike koje se ostvaruju u bilo kojem avijarnom sistemu držanja su: dnevna svetlost, sedala, hrana i voda po želji na različitim nivoima gnezda i prostirka koja se može grebati (zemlja, ukoliko je to napolju).
Podni sistemi smeštaja znatno variraju u metodama izgradnje i u kapacitetu. Osnovna razlika je u tipu poda koji se koristi. Konvencionalni sistem držanja na prostirci je takav sistem gde se pod pravi od betona i pokriva prostirkom leti debljine 3-5 cm a zimi 5-8 cm. Prostirka se zamenjuje nakon svakog završenog ciklusa proizvodnje (turnusa), odnosno iseljavanja prepelica. Objekat se temeljno čisti, pere, dezinfikuje, a potom stavlja nova, čista prostirka.
Sistem duboke prostirke je sličan konvencionalnom sistemu, ali umesto izbacivanja prostirke između turnusa, preko postojećeg se dodaje novi sloj čiste prostirke. Princip koji važi u ovom slučaju je da fermentacija stajnjaka proizvodi dovoljno toplote da uništi štetne mikroorganizme. Taj sistem je jeftin, ali se javljaju određeni problemi, pa često i nezgode u određenim klimatskim uslovima.
Sistem podruma za sakupljanje izmeta iako nije uobičajen na farmama prepelica, sa neznatnim modifikacijama, može biti dobar za držanje prepelica sa velikom gustinom naseljenosti, pošto obezbeđuje bolju cirkulaciju vazduha i smanjuje rizik od bolesti, koje su česte zbog direktnog kontakta ptica i njihovog fecesa (npr. kokcidioza). Sistem se sastoji od podruma ispod rešetkastog ili žičanog poda. Pod je konstruisan na visini 1-3 m i načinjen od jake žičane mreže, ne šire od 50x50 mm.
Kavezni sistemi gajenja prepelica široko se koriste u komercijalnim farmama u proizvodnji jaja, kako za nasad, tako i konzum i proizvodnji mesa, kao i za odgoj podmlatka. Objekti su slični po veličini onim kod podnog sistema držanja, izuzev što su ptice smeštene u kavezima.
Za smeštaj prepelica nosilja uglavnom se koriste dva tipa kaveza: kavezi za pedigriranje (individualnu kontrolu) i grupni. Kavezi za pedigriranje su dimenzija 12,7x20,32x25,4 cm, a predviđeni su za jedan par prepelica. Kolonski kavezi dimenzija 61x61x25,4 cm su namenjeni za smeštaj oko 25 prepelica, dok u kavezu 61x122x25,4 cm može da se gaji 50 prepelica. Kavezi se kombinuju u baterije koje mogu biti više ili manje automatizovane i mehanizovane. Slični sistemi baterija se koriste i za intenzivnu proizvodnju mesa pepelica, ali su oni bez nagnutog poda. Danas odgaivači prepelica prave kaveze različitih dimenzija. Za izradu koriste obično žičanu mrežu i drvene letve, međutim, nedostatak ovih kaveza je što su nestandardnih dimenzija, a krišćenje drveta otežava održavanje higijene. Druge alternative su da se adaptiraju kavezi za kuniće, kokoške ili brojlere koji se mogu složiti po visini u dva ili tri sprata.

Uzgoj ovih ptica najbrže vraća uloženo a ako Vam ambicije nisu prevelike, uz malo truda možete znatno popraviti kućni budžet.
Prvim uzgajivačima japanskih prepelica je bilo zaista teško, morali su svoje buduce potrošače prvo da informišu o lekovitosti jaja ovih ptica, potom da se prvi kupci uvere u istinitost tih podataka a onda da oni prenesu dobru vest na druge potencijalne potrošače. To je trajalo godinama, ti prvi proizvođači, sem neukosti u samoj proizvodnji, imali su veliku muku da plasiraju svoje proizvode, pre svega prepeličja jaja.
Danas malo ko ne zna da su prepeličja jaja vrlo hranljiva i lekovita kao i da ne sadrže one materije zbog kojih se kokošja jaja ne preporučuju bolesnima i dijetalcima. Primera radi, jaje prepelice, za razliku od kokošjeg, ima manje belančevina i masti a više azotnih materija. Jaja japanske prepelice su bogata vitaminima, ne sadrže horesterol, popravljaju krvnu sliku, jačaju imunitet a posebno su melem za oboljenja respiratornih organa. Iako je pet puta manje od kokošjeg, prepeličje jaje je pet puta hranljivije. Ako se koriste kao terapija, piju se sveža a mogu se jesti i kao svaka druga jaja.
Sa čime početi
Iz navedenog je jasno ko su uglavnom budući kupci eventualno vašeg proizvoda pa je uputno ne počinjati odmah sa velikim jatom, dok se ne obezbede kupci ili kupac. Praksa je pokazala da je najbolje povezati se sa nekom trgovinom koja ima više prodajnih mesta na terenu ali negovati i svakog pojedinačnog kupca koji se sam javi. Zato treba krenuti sa dvadesetak kaveza, odnosno sa oko 500 prepelica. U stvari, zavisno od početnih sredstava, možete krenuti od jaja, da ih sami inkubirate, odgajite piliće pa krenete u proizvodnju jaja, mada je najbolje krenuti sa kokicama naručenim od proverenog uzgajivača. Nikola Draganić 069/19.99.069
Kavez za 12 prepelica nosilja košta 1200 dinara, a za 24 prepelice 2400dinara, mlada nosilja 250 dinara, treba dakle računati na 200.000 dinara da bi se započela proizvodnja jaja sa jatom od 360 koka i 120 petlića.
O prepelici ukratko
Detalje koji Vas posebno interesuju saznaćete od mene, za sada, dovoljno je da znate da je od oplođenog jajeta do prepelice nosilje potrebno da prođe najmanje 65 dana. Prve godine prepelica snese 150 do 300 jaja, nadalje se ta produkcija znatno smanjuje pa je uputno da se nakon svake godine obnavlja jato ili deo jata, sukcesivno. Prepeličje meso je takođe ukusno i hranljivo, sadrži samo dva odsto masnoće, pa ga treba ponuditi sportistima i rekonvalescentima, u svakom slučaju ga treba smestiti u zamrzivač i koristiti u ljudskoj ishrani.
PREPELIČJA JAJA KAO LEK
Ako se koriste kao lek, prepeličja jaja se jedu sirova. Osobama koje se teško navikavaju na ukus živih jaja u početku treba jaja umućivati sa medom ili žutim šećerom. Za terapiju smanjenja visokog krvnog pritiska krećete sa tri jaja dnevno, dok se ne priviknete, a onda prelazite na po pet. Terapija traje 25 dana u kojoj se popije 120 jaja. Ako jaja koristite kod arteroskleroze, šećerne bolesti, malokrvnosti, povišenog holesterola, gastritisa i bronhijalne astme, terapija traje 49 dana.
Deci mlađoj od 10 godina daje se po četiri jajeta na dan, ispod pet godina tri, a ispod tri godine dva jajeta dnevno. Treba znati da su ova jaja vrlo korisna za decu u fazi razvoja, trudnicama, dojiljama ali i starim osobama. Prepeličja jaja su teška između 9 i 11 grama, pakuju se u kutije po 30 komada i kod mene koštaju 300dinara. Jaja su obavezno pakovana u kutijama sa pregradama za svako jaje. Kutije lako možete u početku praviti i sami, a kad se posao razvije naručuju se kod mene i cena im je 12din/kom.
U 100 grama (10 prepeličjih jaja) nalazi se 73 grama vode, 13 grama belančevina, 12 grama masti a ostatak su ugljeni hidrati. Jaja na temperaturi do 4 stepena mogu ostati sveža dva meseca.
Nikola Draganić opširnije na
http://www.farma-draganic.com/