Tehnike pecanja

Mada je ovo prevashodno forum o pticama, rešio sam da malo više pažnje posvetimo i ribolovu, jer je evidentno da se veliki broj nas bavi i ovim sportom. Nadam se da će veliki broj ribolovaca zaista pronaći po nešto u mojim tekstovima što ih zanima i da će im to biti od koristi. Takođe znam da će te uzeti učešće i u ovoj temi i ulepšati svima nama ove zimske dane. Pa da krenemo ovako:

Pecanje na plovak
Pecanje na plovak je kod nas najzastupljeniji način ribolova, o kome bi se mogla napisati knjiga (i napisane su mnoge). Pokušat ćemo vam predstaviti ovaj način ribolova kroz primere na ribama koje su najzastupljanije kod nas. Koji ćete plovak koristiti zavisi isključivo od vode na kojoj pecate i ribe koju pecate. Postoje razne vrste plovaka možemo ih deliti po veličini, obliku, dali je klizeći ili ne.... i mi vam nećemo preporučivati određenu vrstu, zato što je nemoguće znati koji uslovi vladaju na vodi na kojoj vi pecate. Možemo vam samo reći da veličinu plovka diktira dubina i brzina vode na kojoj pecate. Neke naše kolege kažu da je najbolje ići sistemom koliko je metara duboka voda toliko grama treba da "nosi" plovak. Ova teorija na Drini i bržim rekama pada u vodu, zato što će mamac promašiti hranjeno mesto dok stigne do dna.

Babuška, bodorka, crvenperka....
DeverikaPlovkom se najčešće love sitnije ribe, ali kada na udici osetite deveriku "lopataru" uživanje može da počne. Pri lovu deverike koristite najlon 0,20 i udice 10-8. Treba znati da je deverika jatna riba i kada je jednom primamite dobar ulov ne može da izostane. Mamci koje vam preporučujemo su sledeći: vodeni cvet, larva vodenog moljca, mekani valjčići od testa, crvena glista i naravno crvi. Zonu pecanja treba prihraniti u što užem krugu 1-2m u prečniku, kuvanom pšenicom, kačamakom, skvašenim izmrvljenim i dobro oceđenim hlebom i kupovnim dubinskim hranama. Deveriku smo stavili prvu na ovo stranicu zbog izuzetno zanimljivog načina uzimanja mamca. Kada deverika "uzima" mamac, 1. plovak se prvo blago iskosi zatim pređe u 2. horizontalan položaj da bi se zatim 3. munjevito ispravio i jurnuo pod vodu.
Među ribolovcima se vodi polemika -kada kontrirati. Neki su pristalice da treba kontrirati kada plovak pređe u horizontalan položaj dok drugi tvrde da kontra treba da usledi kada plovak ode pod vodu. Naše je mišljenje da su i jedni i drugi u pravu. Kada će se kontrirati zavisi od mamca koji koristite i od navika ribe na vodi na kojoj pecate. Savetujemo vas da probate kontru na oba načina, onaj koji da rezultata koristite na toj vodi sa tim mamcima.

Skobalj
Skobalj je riba koja se kreće u velikim jatima i hrani se algama koje skida sa krupnog šljunka. Pošto se kreće u bržim vodotocima i na šljunkovitom dnu pojavio se problem prihrane. Domišljati ribolovci su smislili ovaj genijalan sistem kako da privuku i zadrže skoblja na jednom mestu. Na slici dole vidite taj sistem, on je sastavljen od: izlivenog olovnog utega teškog 2-4kg, mrežice za mamac širine okca 1x1cm koja "prima" oko 2 kg hleba i najlona (min 1mm) sa plovkom na kraju. U olovni uteg je potrebno montirati (uliti pri odlivanju utega) šipku sa rukohvatom, kroz koji ide najlon. Na tu šipku se navlači mrežica tako da olovo ne bude u mrežici već ispod nje.
Način ribolova ovim sistemom:
Potrbno je pronaći na prelivu vodotok koji je bez vodenih kovitlanja u dužini od nekih 20-30m i tu zabaciti mamac. Mamac ste prethodno napunili sa 2kg bajatog hleba i aromatizovali nekom od aroma (nije obavezno). Dubina vode nije previse značajna, skobalj radi i na 0,5m i 2m dubine. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara uzvodnije od plovka koji vam signalizira gde je mamac. Tako da udica sa mamcom dođe do dna otprilike metar pre mrežice. Koliko ćete uzvodno zabacivati zavisi od brzine reke na kojoj pecate. Najbolje je kao mamac koristiti hlebnu ružu i crviće. Za ovakvo zabacivanje je potrebno malo vežbe i nekoliko pokidanih udica, koje će ostati zakačene za mrežicu. "Udrac" skoblja treba očekivati odmah kada plovak prođe pored mamca do nekih 1,5m iza mamca. Nije na odmet ponekad pustiti da plovak ode i 7-8m iza mamca posto tu ponekad vreba jez koga je privukao trag hrane koji mamac ostavlja. Ako u mamac umešate malo usirene krvi možete se nadati i krupnom jezu (isprobano na Savi kod Šabca).

Babuška, bodorka, crvenperka....Znamo da će mnogi negodovati što smo više vrsta riba stavili zajedno, ali iskustvo govori da se sve ove ribe primamljuju i pecaju na isti način. Više puta nam se desilo da sve gore navedene ribe upecamo na istoj vodi (iskustvo sa Bosuta, Save NBGD...). Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa pristojnom dubinom (nije pravilo) i travnatim lejama. Kada prilazite vodi i za vreme pecanja potrudite se da se sto manje krećete i lupkate, to smeta svim ribama. Ribe su vrlo osteljive na zvučne vibracije, to znaju svi oni kojima je tokom pecanja iz čamca ispao npr. upaljač i zveknuo o patos (kada se to desi lepo se vidi kako kederi beže oko čamca). Jelovnik ovih riba je širok, od biljnih hrana preko hlebne ruže do crvene gliste i mesnih crvića.
Pri postavljanju crvića na udicu "žrtvujte" jednog crva da bi ste pokrili udicu a drugog crva samo ovlaš ubodite tako da "radi" na udici (na slici 1.). Njegov rad na udici dodatno će privući ribu. Kada pecate na hlebnu ružu uzmite veću mrvu hleba i jednostavno je stisnite prstima oko vrata udice (slika 2.). Nikako nemojte umesiti mrvu oko cele udice. I za ove ribe je potrebna primama, dovoljno je da pomešate stari hleb sa koncetratom za piliće, dodate šaku dve prženog suncokreta, malo kukuruznog brašna i malo arome anisa ili vanile. Možete kupiti i gotove hrane (dubinske) u prodavnicama riboopreme. Ako kupujete hranu naša preporuka je "Bambijeva" dubinska hrana. Kada dođete na vodu odmah spremite hranu i prihranite mesto pecanja sa 5-6 lopti veličine šake. Tek posle toga raspakujte pribor popijte kaficu i sl., dok završite sa kaficom i riba će doći. Ponovno prihranjivanje vršite samo ako riba prestane da radi duže od pola sata. Kakav pribor koristiti pri ovom pecanju, što lakši. Štap treba da bude dugačak (4m) i lagan, najlon 0,15-0,20mm, udice 14, plovak vretenastog oblika. Plovak treba dobro opteretiti tako da reaguje što brže. Potrebno je tako opteretiti plovak da mu vire samo antenica i obeleženi deo plovka.

PORODICA CYPRINIDAE;Saran, Linjak, Zlatni karas, srebrni karas, Beli amur, Beli tolstolobik, Sivi tolstolobik, Klen, Klenic, Jaz, Pior, Bodorka, Crvenperka, Bucov, Uklija, Deverika, Spicer, Krupatica, Plavonos, Sabljarka, Skobalj, Mrena, Potocna mrena, Krkusa PORODICA ESOCIADE: Stuka PORODICA UMBRIDAE: Crnka PORODICA COBITIDAE: Cikov,Vujin PORODICA BALITORIDAE: Brkica PORODICA SILURIDAE: Som PORODICA ICTALURIDAE: TERPAN PORODICA ANGUILLIDAE: Jegulja :!:PORODICA GADIDAE: Manic PORODICA PERCIDAE: Smudj, Smudj kamenjar, Bandar, Balavac, Balavac prugasti, Veliki vretenar, Mali vretenar PORODICA CENTRARCHIDAE: Suncica PORODICA ACIPENSERIDAE: Keciga PORODICA SALMONIDAE: Potocna pastrmka, Jezerska pastrmka, Kalifornijska pastrmka, Mladica i Lipljen.. e pa to vam je to kolege ribolovci, ja mislim da su to sve vrste koje nastanjuju nasa vodena podrucja, pozz za saleta sto je pokrenuo ovako lepu temu... pozz iz srca sumadije...

Pecanje na plovak
Odlučili ste da svoj dan posvetite onome što najviše volite - pecanju. Pored toga ste veliki ljubitelj pecanja na plovak, ono što treba da znate je sledeće:

Podesite dužinu sistema da vam udica doseže do čepa na donjem delu štapa (ukoliko je štap krući), ili da sve bude nekih 15-ak cm kraće (ukoliko je štap veoma dug, a mekan, tj. savitljiv).

Pričvrstite sistem za vrh štapa uz pomoć kopčice koju možete uspešno super-lepkom zalepiti na vrhu (fine kopčice proizvodi Stonfo). Na početku najlona napravite fiksnu i malu omču i jednostavno je zakačite na kopčicu, a zatim navucite osigurač da sistem ne spadne. Ukoliko niste kod kuće podesili opterećenje za plovak, dodajte olova toliko da iz vode viri samo antena plovka. Stavite mamac i...

Zabačaj se može izvesti na nekoliko načina, zavisno od situacije. Najčešće se to radi preko glave slično mahanju bičem. Ovaj način je dobar pri zabacivanju lakih sistema, posebno pri jačem vetru. Ukoliko treba sistem spustiti lagano na vodu, da se riba ne bi uplašila, primenite mekšu vrijantu. Sistem na štapu zanjišite i štap odgurnite od sebe prema vodi, kako bi sistem otišao što dalje. Ovako će sistem biti položen na površinu vode tiše nego prethodnom metodom, ali pri jačem vetru nećete uraditi ništa. Ukoliko je obala obrasla drvećem, imaćete problema sa prvom, a možda i sa drugom metodom. Tada je potrebno zabaciti sistem sa strane. Štap je paralelan sa obalom, a iz zgloba cimnete slično kao kada zabacujete varalicu.

Kada je plovak u vodi, pratite šta se dešava sa antenom. Da li ćete kontrirati na najmanju promenu položaja antene, ili ćete to učiniti tek pošto plovak potone. Stvar je iskustva. Više treba reći o samom načinu kontriranja. Nikada ne cimajte štap celom rukom, već samo iz zgloba šake. U suprotnom, ceo sistem poput metka može izleteti iz vode i zamrsiti se (naročito ako pecate na maloj dubini). Što tanji najlon to blaže kontre (zbog kidanja).

Kada je riba zakačena, ništa ne radite na mišiće. Neka vam ruka bude opuštena jer i ona amortizuje udarce ribe, kao i vrh štapa. Ispravljanjem ili savijanjem ruke u laktu pomažete štapu da zamori ribu.

Osnovnu grešku ribolovci čine kada ribu odmah posle kačenja izvuku na površinu vode. Uvek oborite štap na stranu i ribu privlačite obali polagano, ali tako da ona stalno bude pod vodom. Poštedećete sebe problema (i uštedećete dosta najlona).

Ako je riba koju dovučete nadomak obale krupnija, na scenu stupa dodatni pribor. U ovom slučaju je to meredov. Služi za prihvatanje ribe, kako bi se sprečilo kidanje sistema i gubitak ulova. Meredova ima raznih tipova, oblika, veličina, dužina. Manje-više su svi dobri, ali bi bilo poželjno da su duži i lakši. Meredov pridržavate rukom u kojoj, naravno, ne držite štap. Potopite okvir i mrežicu meredova u vodu, a ribu privlačite iznad otvora meredova. Ne vijajte meredovom ribu, već uvek ribu privlačite ka meredovu. Kada je ulov iznad otvora meredova, jednostavno podignite dršku i riba je unutra.

Evo nekoliko primera, pecanja na plovak, na ribama koje su najzastupljenije kod nas.

Deverika
Plovkom se najčešće love sitnije ribe, ali kada na udici osetite deveriku "lopataru" uživanje može da počne. Pri lovu deverike koristite najlon 0,20 i udice 10-8. Treba znati da je deverika jatna riba i kada je jednom primamite dobar ulov ne može da izostane. Mamci koje vam preporučujemo su sledeći: vodeni cvet, larva vodenog moljca, mekani valjčići od testa, crvena glista i naravno crvi. Zonu pecanja treba prihraniti u što užem krugu 1-2m u prečniku, kuvanom pšenicom, kačamakom, skvašenim izmrvljenim i dobro oceđenim hlebom i kupovnim dubinskim hranama. Deveriku smo stavili prvu na ovo stranicu zbog izuzetno zanimljivog načina uzimanja mamca. Kada deverika "uzima" mamac, plovak se prvo blago iskosi zatim pređe u horizontalan položaj da bi se zatim munjevito ispravio i jurnuo pod vodu. Među ribolovcima se vodi polemika kada kontrirati. Neki su pristalice da treba kontrirati kada plovak pređe u horizontalan položaj dok drugi tvrde da kontra treba da usledi kada plovak ode pod vodu. I jedni i drugi su u pravu. Kada će se kontrirati zavisi od mamca koji koristite i od navika ribe na vodi na kojoj pecate. Savetujemo vas da probate kontru na oba načina, onaj koji da rezultata koristite na toj vodi sa tim mamcima.

Skobalj
Skobalj je riba koja se kreće u velikim jatima i hrani se algama koje skida sa krupnog šljunka. Pošto se kreće u bržim vodotocima i na šljunkovitom dnu pojavio se problem prihrane. Domišljati ribolovci su smislili ovaj genijalan sistem kako da privuku i zadrže skoblja na jednom mestu. Taj sistem, je sastavljen od: izlivenog olovnog utega teškog 2-4kg, mrežice za mamac širine okca 1x1cm koja "prima" oko 2 kg hleba i najlona (min 1mm) sa plovkom na kraju. U olovni uteg je potrebno montirati (uliti pri odlivanju utega) šipku sa rukohvatom, kroz koji ide najlon. Na tu šipku se navlači mrežica tako da olovo ne bude u mrežici već ispod nje.
Način ribolova ovim sistemom:
Potrbno je pronaći na prelivu vodotok koji je bez vodenih kovitlanja u dužini od nekih 20-30m i tu zabaciti mamac. Mamac ste prethodno napunili sa 2kg bajatog hleba i aromatizovali nekom od aroma (nije obavezno). Dubina vode nije previše značajna, skobalj radi i na 0,5m i 2m dubine. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara uzvodnije od plovka koji vam signalizira gde je mamac. Tako da udica sa mamcom dođe do dna otprilike metar pre mrežice. Koliko ćete uzvodno zabacivati zavisi od brzine reke na kojoj pecate. Najbolje je kao mamac koristiti hlebnu ružu i crviće. Za ovakvo zabacivanje je potrebno malo vežbe i nekoliko pokidanih udica, koje će ostati zakačene za mrežicu. "Udrac" skoblja treba očekivati odmah kada plovak prođe pored mamca do nekih 1,5m iza mamca. Nije na odmet ponekad pustiti da plovak ode i 7-8m iza mamca pošto tu ponekad vreba jež koga je privukao trag hrane koji mamac ostavlja. Ako u mamac umešate malo usirene krvi možete se nadati i krupnom ježu.

Babuška, bodorka, crvenperka....
Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa pristojnom dubinom (nije pravilo) i travnatim lejama. Kada prilazite vodi i za vreme pecanja potrudite se da se što manje krećete i lupkate, to smeta svim ribama. Ribe su vrlo osteljive na zvučne vibracije, to znaju svi oni kojima je tokom pecanja iz čamca ispao npr. upaljač i zveknuo o patos (kada se to desi lepo se vidi kako kederi beže oko čamca). Jelovnik ovih riba je širok, od biljnih hrana preko hlebne ruže do crvene gliste i mesnih crvića. Pri postavljanju crvića na udicu "žrtvujte" jednog crva da bi ste pokrili udicu a drugog crva samo ovlaš ubodite tako da "radi" na udici. Njegov rad na udici dodatno će privući ribu. Kada pecate na hlebnu ružu uzmite veću mrvu hleba i jednostavno je stisnite prstima oko vrata udice. Nikako nemojte umesiti mrvu oko cele udice. I za ove ribe je potrebna primama, dovoljno je da pomešate stari hleb sa koncetratom za piliće, dodate šaku dve prženog suncokreta, malo kukuruznog brašna i malo arome anisa ili vanile. Možete kupiti i gotove hrane (dubinske) u prodavnicama riboopreme. Kada dođete na vodu odmah spremite hranu i prihranite mesto pecanja sa 5-6 lopti veličine šake. Tek posle toga raspakujte pribor popijte kaficu i sl., dok završite sa kaficom i riba će doći. Ponovno prihranjivanje vršite samo ako riba prestane da radi duže od pola sata. Kakav pribor koristiti pri ovom pecanju, što lakši. Štap treba da bude dugačak (4m) i lagan, najlon 0,15-0,20mm, udice 14, plovak vretenastog oblika. Plovak treba dobro opteretiti tako da reaguje što brže. Potrebno je tako opteretiti plovak da mu vire samo antenica i obeleženi deo plovka.

BODRKA {RUTILUS RUTILUS L.}: Bodorka,ili crevenookica, zivi u sporotekucim rekama, stajacim vodama poput jezera i bara,uvek u jatima. Telo joj je bocno spljosteno, ledja zelenkaste boje, a bokovi i trbuh srebrnasto beli.Peraja su zuckaste boje,a analno i repno peraje crvenkasto.. Mresti se tokom maja i juna kada zenka kada zenka izbaci 14,6 hiljada komada ikre. Dostize duzinu od pola metra i tezinu od 2 do 5kg... Hrani se organizmima bentosa i vodenim biljem. Ribolovci je rado love, ali je i dobar mamac za grabljivice.. Ostala imena: zutooka, zlatooka, grunec, siruna..

Varaličarenje




U zadnje vreme su se pocele pojavljivati varalice koje izgledaju kao prave ribe, da se mozemo slobodno upitati da li se radi o varalicama ili su u pitanju preparirane ribe sa trokrakom. Ipak , veliki broj ribolovaca se pita da li ove varalice mogu uloviti vise riba nego regularne. Prvi izvestaji govorili su u prilog ovim varalicama i sada vec skoro svaki proizvodjac varalica ima seriju voblera, kasikara i leptirica sa foto finisem. Svakako da su ove varalice odlicnog kvaliteta, ali da li je boja to sto ih cini dobrim? Da li riba moze da uoci razliku?

Neki proizvodjaci priznaju da je prirodan izgled ovih varalica samo jedan deo sposobnosti varalice da prevari ribu. Vibracije su mnogo vaznije i po njihovim izvestajima, neofarbana varalica koja ima par linija povucenih flomasterom, ali koja daje dobre vibracije moze takodje da ulovi ribu bez problema. Naravno da ovo ne znaci da boja ne igra ulogu kod varalice, ali u svakom slucaju izgleda da igra manju ulogu nego sto se misli. Sta onda jos moze uticati kod varalice da natera ribu da je uzme? Verovatno svaki ribolovac ima svoje razloge i teorije i svakako da se ne bi svi slozili u prioritetima, pa stoga evo nekoliko koji su najrasprostranjeniji.

Dubina na kojoj varalica ide je po mnogima veoma vazan faktor. Ako se riba ne nalazi na dubini na kojoj ide varalica, nije ni vazno kakve vibracije varalica daje, niti kakve je boje, niti bilo sta drugo, jer riba nije prisutna u blizini.

Riba je hladnokrvna zivotinja i zavisi od spoljne temperature vode da bi kontrolisala svoju sopstvenu temperaturu. Zato i temperatura vode ima uticaja na dubinu na kojoj se riba nalazi. Riba ce plivati manju distancu da bi uhvatila varalicu , ako je varalica u horizontalnoj ravni sa ribom. Par riba ce plivati na kratko prema gore za varalicom, ali ni jedna nece plivati na dole ka varalici. Vecina riba ce ograniciti kretanje prema temperaturi koja im odgovara i u tom rasponu ce provoditi najvise vremena.

Ribolovci mahom imaju iste varalice u raznim bojama ili u raznim oblicima, zaboravljajuci na dubinu pri selekciji varalica. Vecina varalica, pogotovu vobleri su dizajnirani za odredjenu dubinu, i veoma je pametno imati po jednu za svaku odredjenu dubinu, sto ne vazi za jigove, kasikare i leptirice koje se mogu koristiti na svim dubinama. Medju voblerima, suspended ili vobleri sa negativnom akcijom su veoma preporucljivi isto kao i takozvani " countdown " koji tonu otprilike jedan fit ( 30cm.) u sekundi, pa se njihova dubina moze kontrolisati.

Brzina varalice se cini kao totalno nevazna i to moze biti velika greska. Varalice koje nemaju nikakvu akciju kao jerk-varalice, zavise od ribolovca koji im daje akciju putem cimanja vrha stapa i.........brzine kojom namotava najlon. Cak i neke vrste varalica koje imaju akciju zavise od odredjene brzine pri kojoj daju najbolje vibracije i rezultate.

Neke novije varalice koje sluze prvenstveno za trolanje, optimalno rade samo pri odredjenim brzinama. Brzina varalice moze biti vazna pri pecanju na dve vrste riba u isto vreme. Brzu prezentaciju, na primer leptirica ce napasti i stuka i maski, usporite li istu varalicu, maski ce totalno izgubiti interesovanje i samo stuka ce jos uvek napadati varalicu.

Nepisano pravilo je da sto je voda toplija, brza treba biti prezentacija. Ovo je tacno do one granice kada varalica vise nije u rasponu u kome se nalazi i riba koju trazite. U slucaju veoma tople vode, riba moze izgubiti interesovanje i postati totalno lenja. U ovom slucaju jedino veoma spora prezentacija moze uroditi plodom. Takodje prezentacija u brzim vodama treba biti ista kao i brzina vode.

Vibracije su posebno poglavlje i predstavljaju nacin na koji se varalica krece, buku koju pravi i same vibracije koje kreira i salje kroz vodu. Vecina varalica, pogotovu vobleri sami po sebi daju vec dovoljno vibracija, ali ostale zavise u mnogome od ribolovca. Neke na primer rade mnogo bolje ako se vuku na cimanje, nego ako se ravnomerno vuku kroz vodu. Rapale na primer, mogu dati podjednako dobre rezultate ako se ravnomerno vuku ili ako se vuku na cimanje. Skoro svaka nova varalica ima propratno uputstvo kako je najbolje koristiti. Na zalost, retko koji ribolovac procita ova uputstva proizvodjaca, a u njima vrlo cesto bivaju odlicni saveti, proizvod testova koje je proizvodjac vrsio pre pustanja varalice u prodaju. Ipak, nemojte ovo uzeti kao zdravo za gotovo, to samo njihov savet.

Verujem da je svako cuo izreku da veliki mamac hvata veliku ribu. Ovo je tacno u odredjenim situacijama i kod odredjenih vrsta riba. Manje ribe iste vrste imaju tendenciju da budu mnogo agresivnije i neobazrive u odnosu na starije i vece pripadnike iste vrste. Ova razlika je uocljivija kod nekih vrsta u odnosu na druge. Na primer koliko puta ste primetili maloga pearcha (bandara) iza vase varalice koja velicinom nadmasuje samoga pearcha. Ali nikada necete videti velikog bandara da prati varalicu na malom rastojanju. A i da bi ste uhvatili velikog (jumbo) pearcha zahteva odredjenu tehniku i upotrebu malih jigova, leptirica ili musica.

Sa druge strane ako je teorija po kojoj veliki mamac hvata veliku ribu, musicari nikada ne bi uhvatili trofejnu ribu. Uostalom salmone koji sa jeseni ulaze u reke hvataju se na veoma male kasikare kao Little Cleo na primer.

Ipak vecina riba vise voli veliki zalogaj. Ribe trose izvesnu kolicinu energije samo na disanje i samo zivljenje. Zatim izvesnu kolicinu energije na trazenje, jurenje, hvatanje, gutanje i varenje hrane. Ako riba trosi vise energije za hvatanje hrane nego sto joj ta ista hrana daje energije, riba vrlo lako moze uginuti od gladi. Zbog ove male kolicine energije kojom raspolaze, ribe ce traziti vece ribe za hranu a da pri tome utrosi sto manje energije. Kao i svako pravilo i ovo naravno ima izuzetke. Svaka vrsta ribe ima svoje zahteve za hranom, uz zavisnosti od mnogih faktora. Na primer malousti bas zahteva manju hranu od velikoustog basa upravo zbog manjih usta. Cak i recni malousti bas trazi manje zalogaje od maloustih basova koji zive u jezeru. U nekim vodama riba se navikne na odredjenu velicinu hrane, ako je ova predominantna i ne zeli da uzima nista vece. Na primer u manjim potocima, gde su pastrmkama glavna hrana insekti i larve, pastrmke nece juriti za vecim voblerima ili velikim varalicama imitacijama insekata za basa. Ali u velikim i dubokim jezerima gde ista vrsta pastrmki naraste i 15 kilograma, one jedu skoro sve sto mogu i njihova brzina rasta je mnogo brza isto kao i velicina do koje rastu. Na nekim jezerima za pastrmke se koriste i veliki maski vobleri. Zato je potrebno znati cime se hrani riba koju pecate, sta je predominantna hrana i na osnovu toga izaberite varalice sa kojima cete pecati.

Vidljivost varalice je faktor koji se moze podeliti na jako vidljive i slabo vidljive varalice. Dok jedan dan jako vidljiva i svetla varlica moze uhvatiti ribu, vec sledeci dan je moze oterati. Obicno, ovaj kontrast, moze odigrati presudnu ulogu. Kada riba ne radi, probajte jednostavnu zamenu varalice, svetlu za tamnu ili obratno. Vecina ribolovaca koristi svetle hromirane varalice pri suncanom i svetlom danu, dok tamne, zlatne i bakarne koriste u mutnim vodama i pri oblacnom danu ili smanjenoj vidljivosti. Za neke vrste riba, kljuc moze lezati upravo u suprotnome.

Veliki broj ribolovaca se zaklinje u ogroman uspeh koji postizu sa crveno-belom kasikarom "Dardevle", na sve vrste riba. Vise od bilo koje druge vrste varalica. Pitanje je da li crveno bela boja privlaci toliko grabljivice ili je u pitanju unutrasnja strana varalice koja je hromirana. Da li u skladu sa ponasanjem kasikare kroz vodu, hromirana strana zajedno sa spoljnom crveno-belom kreira vernu kopiju bljeska krljusti sitne ribe u panicnom begu?

Fluorescentne i drecavo obojene varalice su tek u poslednje vreme pocele privlaciti paznju ribolovaca. Pogotovu plasticne varalice kao "tubes" u koje se stavlja fluorescentan stapic za nocno pecanje. Takodje je moguce kupiti i fluorescentne voblere za pecanje nocu kao i u velikim dubinama.

Musicari su u neku ruku fanatici kada dolazi do pitanja pravljenja verne kopije insekata. Perfekcija dolazi do izrazaja i oblik musice ne sme ni po cemu odudarati od pravog insekta. Da li ribolovci na varalice trebaju biti izuzetak. Novija istrazivanja dokazuju da ribe mogu razlikovati oblike u vodi. Riba koja se navikne na cilindricne kedere u svojoj ishrani moze totalno ignorisati zdepaste ribe, cak i biti zbunjena i uplasena njihovom pojavom. Zato oblik varalice mora biti istog oblika kao predominentna riba, kojom se riba koju vi pecate hrani.

Verovatno uloga boje moze dovesti do najvecih debata, jer ima pristalica i za i protiv. Vecina se slaze da ribe raspoznaju neke boje ali samo u veoma bistrim vodama. Prilicno rasprostranjeno misljenje je da ribolovci previse paznje posvecuju bojama sto je na neki nacin samo preveliko gubljenje vremena. Crvena boja koja je najpopularnija medju ribolovcima, samo metar ispod povrsine postaje siva ili crna. Na dubini od deset metara pri jako sumcanom danu i u najcistijoj vodi, crvena i crna varalice se ne mogu razlikovati.

Znajuci ovo izgleda da intenzitet boje moze biti vazniji od same boje, jer ce intenzitet odrediti kako svetla ili tamna ta siva boja ce biti, jednom kada varalica izgubi svoju pravu boju. Na osnovu cinjenice da suncevi zraci sadrze sve boje , vrseni su eksperimenti sa prelamanjem sunceve svetlosti kroz vodu, i prodiranjem razlicitih boja iz spektra kroz vodu. Da skratim dugacku pricu, doslo se do sledecih zakljucaka na osnovu eksperimenata. Ujutro do 8 sati i uvece posle 6 sati, boje koje najbolje prodiru u dubinu su plava, zelena, bela i srebrna. Od 8 ujutro pa do podneva najbolje se vide kroz vodu boje u sledecem redosledu: zuta, narandzasta, fluoroscentno crvena i crvena, i od podneva do 6 sati u obrnutom redosledu: crvena, fluoroscentno crvena, narandzasta i zuta.

U mutnoj vodi kroz vodu najbolje prolaze plava i zelena boja, dok u tamnoj ustajaloj vodi najbolje prolaze kroz vodu zuta i bakarna boja. Za nocno pecanje, crna boja je najpreporucljivija.

Uzimajuci u obzir rezultate ovih testova, rano ujutru je najbolje koristiti varalice cija je boja plava, zelena, srebrna ili bela. Kako jutro odmice i blizi se podne, odnosno kako se Sunce blizi zenitu i boja varalice koja se upotrebljava treba se menjati. Od zute preko narandzaste i fluoroscentno crvene pa do crvene koja je najbolja (citaj najuocljivija) u podne. I zatim u obrnutom smeru kako se blizi vece.

Takodje po ovoj tabeli, za pecanje ribe u povrsinskim slojevima vode, najbolje je koristiti crvene varalice, zute ili braon varalice u srednjim slojevima vode i plave, srebrne i bele u dubokoj vodi.

Nemojte ocekivati da ova tabela ucini cudo na vodi. Ipak, sa vremena na vreme moze da bude kljuc uspeha.

Zadnji faktor u ovoj lestvici moze biti onaj sa pocetka teksta. Zavrsni detalji varalice i foto print na koje ne verujem da treba obratiti preveliku paznju.

Prvo, ove varalice kostaju mnogo vise od obicnih, a nece uticati na bolje rezultate u pecanju. Samo u slucaju da su svi gore navedeni primeri u skladu i ako je prezentacija i brzina prava,....... samo onda zavrsni finis moze imati mali uticaj.

Da li moze detaljna foto finis varalica da veliku i lukavu ribu nacini jos podozrivijom?

Moguce, ali dva detalja na varalici nisu na odmet. Prvi je crvena linija koja odrazava skrge kod ribe i koja neki put moze da izazove ribu da je napadne i drugi, mnogo vazniji detalj su oci.

Neke vrste riba kao bas na primer imaju tendenciju da pri napadu na kedera posebno ciljaju njegove oci. Kederi mogu lako da eskiviraju ribu koja ih napada eskiviranjem u stranu ili nekim drugim manevrom, ali oci kedera uvek odaju polozaj, pravac i brzinu kedera, ribama koje ih jure. Veliki broj malih morskih riba zato ima tacke na repu i ostalim delovima tela, a sve u cilju da bi zbunili lovca koji nije siguran u kom pravcu riba je okrenuta. Oci na varalici su najvazniji detalj u najmanje vaznoj kategoriji varalice.

Da li Vam se ikada desilo da vasa omiljena varalica na koju ste ulovili mnogo riba ostane negde na dnu reke ili jezera. Kupite istu takvu varalicu u radnji ali ova nova ni priblizno ne privlaci i hvata ribu kao ona stara ostavljena na dnu. U cemu je stvar?

Ovo je ista varalica a ne radi tako dobro. Sta je ona stara imala sto ova nova nema? Koji je to sitni detalj koji je privlacio ribu? Da li je mala neprimetna razlika u vibracijama u pitanju? Da li je u pitanju malo razlicit odsjaj?
Ili je u pitanju nesto trece?

CRVENPERKA {Scardinius erythrophthalmus L.}: Crvenperka je slatkovodna riba koja uglavnom zivi u malim jatima, u jezerima, barama i kanalima, a nije retka u tihim vodama. Glava joj je mala, donja vilica je nesto duza od gornje, oci su narandzaste boje, telo jajoliko. Obojenost je razlicita: gornji delovi zlatni, strane svetlo sive s crvenkastim ili narandzastim odsjajem. Donji delovi su belkastocrvenkasti, peraja crvenkasta. Hrani se bentosom,planktonskim i epifitnim organizmima i vodenim biljem. Mresti se od maja do kraja juna, zenka polaze 200 HILJADA komada ikre, na plicim mestima obraslim travom, pri temperaturi vode od 15 sTepeni. dostize duzinu do pola metra i tezinu 2KG. Lovi se na plovak sa crvima,zitom,hlebom,glistama. Crvenperka je najcesci mamac U lovu na stuku.. Meso je dobro,ali ima mnogo sitnih kostiju.. Ostala imena: kesega,krasnoperka, crvenookica....

BRAVO LJUDI! da bar čitam kad ne mogu da idem da pecam

Ribolov iz čamca

Čamac u najboljem smislu znači .....slobodu. Celo jezero je postalo pristupačno za pecanje, mobilnost sa jednog mesta na drugo je pitanje minuta i čitav spektar novih tehnika za ribolov je otvoren.

Nije potrebno da imate 22 fita dugačak čamac sa 225 konjskih snaga i gomilom elektronike da bi ste imali uspešan dan na vodi. Naravno, većina nas bi to volela ali i mnogo manji ali funkcionalni čamac može da posluži svrsi.

Ogromna ponuda čamaca za pecanje može svakom potencijalnom kupcu doneti i glavobolje. Šta kupiti? Kako se odlučiti za čamac? Za koji čamac se odlučiti? Šta sve treba biti u čamcu i sa čime čamac da bude opremljen?Da li uzeti baš čamac ili nešto treće....itd. Ovaj tekst će biti posvećen toj temi.

Za današnji način ribolova vaš čamac mora biti prilagođen vodi na kojoj pecate i opremljen prema načinu na koji pecate. U zavisnosti koju ribu najviše želite pecati, i čamac treba biti prilagođen tom pecanju. Svaki proizvođac čamaca ima i različite tipove za pojedine vrste riba. Barem po jedan "maski/stuka" čamac, seriju "smudj" čamaca, da i ne spominjemo desetine raznih vrsta bas čamaca pa čak i "panfish" čamce. Ali to je njihovo viđenje idealnog čamca, što ne znači da će zadovoljiti i vaše želje i kriterijume. Zato je najbolje da sami sagledate situaciju, saberete sve opcije i krenete u potragu za vašim idealnim čamcem. Čamac prvo treba prilagođen načinu i vrsti pojedine ribe koju ćete najviše pecati. Ako želite pecati na žive mamke, preporučljivo je da čamac ima barem jedan bazen sa pumpom za cirkulaciju vode i ubrizgavanje kiseonika. Neki čamci imaju i po dva, jedan na pramcu i jedan manji na zadnjem delu. Pumpa za kiseonik je izuzetno važna pogotovo leti i po toplim danima, kada treba održavati kedere u životu više sati, pa i ceo dan.
Pecanje na kedera znači i pecanje u mestu, na dubinsko ili na plovak. Pošto takvo pecanje ne iziskuje stajanje kao varaličanje, slobodno možete sedeti u stolici. Iz tog razloga je važno da se stolica sa postoljem može pomerati. Većina čamaca ima po nekoliko nosača postolja u podu čamca za postavljanje stolica. Obično je jedan na pramcu, i tri na srednjoj platformi. Ako čamac ima i zadnju platformu obično se jedan nalazi i na njoj. Opcija je i više stolica za ta postolja što nije preporučljivo jer stolice zauzimaju suviše mesta. Vozačka stolica je skoro uvek fiksirana za pod.

Držači za štapove nisu standardni deo čamaca, ali ih u svakoj malo bolje opremljenoj radnji možete naći. Razne vrste i načini postavljanja daju vam opciju da pronađete najoptimalniji za vaš čamac. Barkley pravi izuzetno dobre i funkcionalne, kako za postavljanje štapa za pecanje na kedere tako i za trolanje. Dok u prvom slučaju možete postaviti držače gde vama najviše odgovara, za trolanje držaci moraju biti na zadnjem delu čamca, najbolje u ravni sa motorom. Bilo da trolate vozeći u napred ili u nazad, držači na kraju čamca su najbolje rešenje.

Suprotno od pecanja na čekanje, za varaličanje čamac treba imati veliku prednju platformu. Kutija sa varalicama se može smestiti u blizini a ako je platforma dovoljno velika i na samoj platformi iza ribolovca. Ipak treba obratiti pažnju da bude dovoljno mesta za manevrisanje po platformi bez bojazni da možete napraviti pogrešan korak u nedostatku prostora, ili možda nehotično prevrnuti kutiju u vodu.
Za varaličare je električni troling motor velika pomoć. Omogućava vožnju čamca malom brzinom, lakše manevrisanje čamcem i praćenje podvodnih struktura. Troling motori se mogu instalirati na oba kraja čamca. Napred na pramcu je idealno za ribolovce koji varaličaju. Mogu se upravljati rukom, ili nogom putem papučice što je prporučljivije sa obzirom da su ruke onda slobodne za varaličanje. Na papučici se nalaze komande pravca kao i brzine, a na novim modelima i automatsko vađenje i spuštanje motora u vodu. Troling motor postavljen nazad je idealan za veoma sporo trolanje kao za smuđa, mada su manevarske sposobnosti i upravljanje celim čamcem mnogo lakši i efikasniji za varaličarenje sa motorom koji je na pramcu. Motor može biti i snage do 107 lbs trust, mada su motori snage do 70 lbs trust zastupljeni najviše. Pored snage motori se dele i po jačini struje koju koriste. Mogu ići na 12 V, 24 V i na 36 V, što znači na jednu, dve ili tri baterije. Naravno, 36 V motori koji koriste tri baterije imaju i najviŠe struje. Osovina motora treba biti dovoljno dugaČka da se po talasima elisa motora ne bi izdizala iznad vode što je gubljenje energije.

Svaki čamac ima maksimalnu nosivost i gornju granicu do koje jačine motor može čamac izdržati. Ove informacije se nalaze na metalnoj pločici koja je na vidljivom mestu negde u unutrašnjosti čamca. Ako je čamac ograničen na maksimalan motor od 50 KS ne možete instalirati motor veći od toga. Takođe obratite pažnju i na maksimalnu nosivost čamca. Nije u pitanju samo zakon, već i sama vaša bezbednost u čamcu. Izbor motora ne zavisi samo od težine i dizajna čamca, već i od vrste pecanja.

Neki ribolovci više vole motore upravljane sa volanom, ali ribolovci koji trolaju većinu vremena, uvek biraju čamac kojim se upravlja preko samog motora bez volana. Upravljanje sa krme je mnogo lakše, manevarske sposobnosti čamca su bolje i lakše se prati linija kojom se trola. Za trolanje u nazad, motori do 25 KS su idealni, preko toga već može biti malih problema. Motori jači od 25 KS mogu ići prebrzo unazad usled prevelikog broja obrtaja u motoru. Jači troling motor može poslužiti svrsi u ovom slučaju. Motori do 135 KS se mogu koristiti za trolanje. Iako imaju četiri cilindra, pri malim brzinama dva cilindra se ne uključuju. Međutim, većina ribolovaca koji imaju velike motore, koriste manje motore od oko 9 KS za trolanje. Takozvani "kicker", može biti osovinom povezan za glavni motor pa se pri trolanju koristi volan glavnog motora, mada su komande gasa posebne u odnosu na glavni motor. Čamci se prave od aluminijuma ili od fiberglasa.

Skobalj je atraktivna slatkovodna riba. Veoma je znacajna riblja vrsta kako za mrenski region voda, tako i za sportski ribolov..Nalazi se u mnogim nasim rekama, a i u dunavskom slivu gde je bistrija voda, a tok reke brzi, gde je dno kamenito ili sljunkovito. Zadrzava se i u dubokim virovima, na dnu, u velikim jatima.. telo mu je bocno spljosteno, uz ledjna peraja poviseno, sitno ljuskasto. Gornji delovi sivozeleni, prelaze postepeno u srebrnastobele, donje delove. Prsna peraja su smestena nisko, a trbusna u sredini tela su lepezasta.Mresti se u jatima, od marta do maja,migrirajuci u recice gde polaze 10 hiljada komada ikre. Narasta do pola metra i tezine do 6 kila.. Meso je osrednje,nije cenjeno zbog obilja kostiju. Lovi se kao i ostali ciprinidi. Mamac oprezno uzima i zato kontra treba biti dobra.. Ostala imena:podust,kaludjerka,rijac.

RIBOLOVNI KALENDAR : JANUAR: Januar je mesec kada su sve ribe u najdubljim mestima, u zaklonima i skrovistima kako u otvorenim tako i u zatvorenim vodama.. Sarani i somovi leze u mulju gde spavaju zimski san. Ako nisu veliki mrazevi i nema leda na vodi, a vreme je lepo i voda bistra, oko podneva lovi se stuka, bandar, klen, bodorka, bucov i lipljen.. ako je voda zaledjena, napravi se rupa i moze se pecati na crvenu glistu.. Na Dunavu, Savi i Tisi moze se loviti manic,smudj, stuka i poneka bela riba.. Mresti se manic.. bice i za sve ostale mesece u godini..

FEBRUAR: Februar je, uglavnom, slican januaru.. Ako u ovom mesecu dodje do otapanja snega vode na rekama porastu i zamute se. Riba se ne moze loviti na udicu nego mrezama i ostalim ribarskim napravama.. sto je naravno KAZNJIVO Ako je voda cista, peca se oko podne, na dubljim mestima, pored obale , u limanima... Na udicu dolaze stuka, bandar, jegulje, klen, bodorka, lipljen i bucov.. Sredinom meseca, ako je toplije, pocinje mrest stuke.

MART: I u ovom mesecu povecava se vodostaj pa ribe krecu prema plavnim terenima.. Ribe traze sunce i hranu, narocito u drugoj polovini meseca. Ogladneli sarani, bodorke, deverike i krkuse plivaju blize obali gde je voda toplija i ima vise hrane, narocito biljne.. Za saransku porodicu gliste su u martu odlican mamac.. Mreste se stuka, lipljen, klenic, bandar, smudj, vretenar, skobalj i cverglan..

APRIL: Vodostaj je i u ovom mesecu visok. Priroda se budi iz zimskog sna i izgladnele ribe lakomo traze hrenu. Narocito sarani. Jaz, bodorka i klenovi u jatima, u meandrima i mirnim rukavcima izlaze na suncanje. Ostale ribe su pod zabranom ili im je meso, posto se zavrsi, sasvim neukusno pa se u ovom mesecu riba slabo lovi. Saran i som pocinju polako da se javljaju na otvorenim vodama i grizu uglavnom na zivi mamac. U zatvorenim vodama stuka pocinje intenzivnije da grize, som grize na zivi mamac, a i saran pocinje da radi. Kada nastupe topliji dani uz trsku i rogoz javlja se linjak. Mreste se bandar, skobalj, bucov, stuka, lipljen, bodorka, jaz, smudj i crvenperka..