DOZVOLA ZA DRŽANJE I UZGOJ DIVLJIH I ZAŠTIĆENIH ŽIVOTINJA

ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE

Dozvola za držanje divljih životinja
Član 88
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje postane vlasnik zaštićenih divljih životinja s
namerom njihovog držanja u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u
zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja, prodaje i
kupovine, dužno je da u roku od trideset dana po sticanju vlasništva nad tim životinjama,
podnese zahtev Ministarstvu radi pribavljanja dozvole.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje namerava da drži autohtone ili alohtone divlje
životinje u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima,
akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja, prodaje i kupovine, dužno je da
pribavi dozvolu Ministarstva.
Dozvola iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje se u formi rešenja, ako podnosilac zahteva dokaže da
su ispunjeni propisani uslovi iz člana 86. i 87. ovog zakona.
Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom u toku važenja
dozvole iz stava 3. ovog člana, utvrdi da je zoološki vrt, odnosno drugi objekat i/ili prostor u
kome se drže životinje u smislu ovoga člana, prestao da ispunjava uslove na osnovu kojih je
dozvola izdata, Ministarstvo će istu ukinuti.
Ministarstvo vodi registar pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica iz st. 1. i 2. ovoga člana.
U skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, odgajivačnice u kojima se uzgajaju
određene zaštićene vrste, mogu da vrše prekogranični promet u komercijalne svrhe tih
zaštićenih vrsta samo pod uslovom da se registruju u nadležnom međunarodnom organu.
Na rešenje iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.


Uslovi za držanje divljih životinja
Član 86
Divlje životinjske vrste mogu se držati u zatočeništvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja
javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili sličnim prostorima, radi uzgoja,
prodaje i kupovine, samo ako im dobrobit nije ugrožena, odnosno ako im se obezbede
životni uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti kao i fizičkim i biološkim
specifičnostima, osobinama u ponašanju, odnosno zdravstvenom stanju životinja.
Zabranjeno je držanje divlje životinjske vrste u neprikladnim uslovima.
Divlje životinje iz stava 1. ovog člana obavezno se obeležavaju na propisani način.
Ministar saglasno sa ministrom nadležnim za poslove veterinarstva propisuje uslove koje
moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti i/ili prostori za držanje životinja u smislu
stava 1. ovog člana, uslove držanja, zabranu držanja pojedinih vrsta, programe obuke i
edukacije, kao i način obeležavanja i evidentiranja divljih životinja iz stava 1. ovog člana.
Obeležavanje iz stava 3. ovog člana vrše pravna i fizička lica (u daljem tekstu: ovlašćeni
obeleživač) koja ispunjavaju uslove za obeležavanje divljih životinja, na osnovu ovlašćenja o
obeležavanju od strane Ministarstva.
Ministar propisuje uslove koje treba da ispunjavaju ovlašćeni obeleživači iz stava 5. ovog
člana.

Poreklo primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta
Član 87
Pojedini primerci strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta mogu se držati u zatočeništvu radi
sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoološkim vrtovima, akvarijumima, terarijumima
ili sličnim prostorima, uzgajati, prodavati i kupovati, pod uslovom da vlasnik ima dokaz o
poreklu, i da se radi o:
1) primercima koji su zakonito uvezeni;
2) primercima koji su zakonito stečeni pre nego što je vrsta zakonom zaštićena;
3) primercima odgajenim u za to registrovanim farmama, plantažama, centrima za
razmnožavanje;
4) primercima za koje vlasnik ima drugi dokaz o zakonitom sticanju, odnosno poreklu
primeraka.
Pod dokazom o poreklu iz stava 1. ovog člana podrazumeva se potvrda, uverenje, sertifikat,
uvozna ili izvozna dozvola, i/ili mišljenje stručne ili naučne organizacije o poreklu vrsta.


Uzgoj divljih životinja
Član 89
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje namerava da uzgaja autohtone ili alohtone divlje
vrste životinja, a čije gajenje nije regulisano posebnim zakonom, dužno je da pribavi dozvolu
u skladu sa ovim zakonom.
Ako se u postupku izdavanja dozvole utvrdi da postoji opasnost po zdravlje ljudi, dobrobit
životinja i životnu sredinu, Ministarstvo može zatražiti od podnosioca zahteva iz stava 1.
ovog člana, da pre izdavanja dozvole izradi studiju o proceni uticaja.
Vlasnik divlje vrste životinje iz stava 1. ovog člana obavezan je da osigura da ta životinja ne
pobegne u prirodu i odgovoran je za štetu koju ta životinja prouzrokuje ako pobegne.

ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA


9. Кућни љубимци
Члан 53.
Власник, односно држалац кућног љубимаца дужан је да обезбеди
кућном љубимцу бригу, негу и смештај, у складу са врстом, расом, полом,
старошћу, као и физичким и биолошким специфичностима и потребама у
понашању и здравственом стању кућног љубимца.
Пси који се држе као кућни љубимци, а који могу представљати опасност
за околину, морају се држати на прописани начин.
Министар прописује начин држања паса из става 2. овог члана.


10. Дивље и егзотичне животиње као кућни љубимци
Члан 58.
Држање и репродукција дивљих и егзотичних животиња као кућних
љубимаца може се обављати само на основу решења о одобрењу држања и
репродукције дивљих и егзотичних животиња као кућних љубимаца, које доноси
министар, на основу претходно прибављене сагласности министра надлежног
за послове животне средине.
Животињама из става 1. овог члана морају се обезбедити:
1) простор који задовољава њихове потребе у погледу кретања и
физичке активности;
2) простор који у зависности од врсте омогућава пењање, копање,
одмор и сакривање, односно купање и роњење;- 25 -
3) контакт са животињама исте врсте, ако је то својствено врсти;
4) одговарајући климатски услови, у складу са потребама врсте;
5) други услови који одговарају врсти, раси, полу, старости, физичким и
биолошким особинама, особинама у понашању и здравственом стању
животиња.
Решење из става 1. овог члана доноси се у року од 30 дана од дана
подношења захтева.
Решење из става 1. је коначно и против њега се може покренути управни
спор.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове животне
средине, прописује ближе услове за држање животиња из става 2. овог члана.

11. Продавнице животиња и одгајивачнице
Члан 59.
Продаја кућних љубимаца, може се обављати у одгајивачницама, а осим
паса и мачака и у продавницама животиња, које испуњавају услове за добробит
животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме и које су
уписане у Регистар објеката који води Министарство, у складу са законом којим
се уређује ветеринарство.
Власник, односно држалац објеката из става 1. овог члана, мора водити
евиденцију, која нарочито садржи податке о броју продатих животиња, кретању,
исхрани и лечењу животиња.
Лица која раде у објектима из става 1. овог члана морају бринути о
заштити живота и добробити животиња и за сваку продату животињу издати
писмено упутство о начину држања те животиње.
Лица из става 3. овог члана морају бити обучена за добробит животиња.
Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају продавнице
животиња и одгајивачнице, ближу садржину и начин вођења евиденције из
става 2. овог члана, као и програм обуке о добробити животиња из става 4. овог
члана.

Правилник о условима држања, начину обележавања и евидентирања дивљих животиња у заточеништву (24.11.2010) "Службени гласник РС", број 86/10

II USLOVI DRŽANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
Član 4
Uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu dati su u Prilogu I Uslovi u pogledu prostora,
opreme i brige o životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo,
ako posebnim propisom kojim se uređuje dobrobit životinja nije drugačije propisano.
U slučaju držanja hibrida, primenjuju se uslovi držanja propisani za vrstu kojoj pripada veći
roditelj.
Izuzetno od stava 1. ovog člana uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu ne odnose se na
privremeno držanje divljih životinja u slučajevima:
1) zbrinjavanja zaplenjenih, oduzetih ili napuštenih primeraka divljih životinja, do konačnog
rešavanja njihovog statusa;
2) držanja bolesnih ili povređenih primeraka divljih životinja radi lečenja i oporavka, do
potpunog oporavka primerka;
3) smeštaja ptica grabljivica koje se drže u svrhu sokolarenja, ali ne duže od tri meseca.

USLOVI U POGLEDU PROSTORA, OPREME I BRIGE O ŽIVOTINJAMA
Uslovi u pogledu prostora, opreme i brige o životinjama koji se nalaze u tabelama
predstavljaju minimum koji je potrebno obezbediti životinjama u zatočeništvu.
U koloni "broj životinja" naveden je raspon od jedne do najvećeg broja jedinki koje mogu da
se drže u prostoru čija je veličina data u tabeli. Za broj životinja veći od broja datog u tabeli,
potrebno je veličinu prostora povećati za svaku sledeću jedinku kako je dato u koloni "svaka
sledeća jedinka".


PTICE (AVES)
OPŠTI USLOVI DRŽANJA

1. VOLIJERE
Volijere i kavezi za ptice treba da budu izolovani od buke i smešteni tako da ptice budu
zaštićene od stresa prouzrokovanog posetiocima i drugim životinjama.

2. OSVETLJENJE
Ako se ptice drže u zatvorenom prostoru, kao i u zaštitnim, zatvorenim delovima volijera
mora da im se obezbedi prirodno osvetljenje ili veštačko osvetljenje koje odgovara
prirodnom. Trajanje osvetljenja mora da odgovara specifičnostima vrste životinje i dobu
godine. Kod ptica pevačica, trajanje osvetljenja varira od 8 do najviše 14 sati.
3. ISHRANA I NAPAJANJE
Vrsta hrane mora da odgovara vrsti i starosti ptice. Svakodnevno mora da se obezbedi sveža
hrana i voda. Hranilice i pojilice treba da se postave dalje od prečki, kako bi se na najmanju
moguću meru smanjila njihova kontaminacija izmetom. Pticama mora da se obezbedi i voda
za kupanje.

4. BOLESTI I POVREDE
Pri držanju povređenih ili obolelih ptica za njihovu dobrobit je važnije da se spreče dalje
povrede i omogući oporavak od bolesti nego da se zadovolji njihova potreba za kretanjem. U
slučajevima kada je potrebno da se pticama privremeno ograniči kretanje one mogu da se drže
u kutijama.
Prilikom držanja ptica koje su iscrpljene, bolesne ili povređene treba na najmanju moguću
meru da se smanji kontakt sa čovekom, sa ciljem njihovog oporavka i vraćanja u prirodu.
U koloni "broj ptica" dat je raspon od jedne do najvećeg broja ptica koje mogu da se drže u
prostoru date veličine. Za veći broj ptica od onog navedenog u koloni "broj ptica", za svaku
sledeću pticu veličinu prostora treba povećati u skladu sa veličinama datim u koloni "Svaka
sledeća ptica".
PTICE PEVAČICE (PASSERIFORMES)
Ptice pevačice mogu da se drže u kavezima ili spoljašnjim volijerama. Vrste ptica pevačica
koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni
prostor. Spoljašnje volijere moraju da budu delimično zasvođene i da imaju prostor za zaštitu
od loših vremenskih prilika (jako sunce, vetar, padavine). Visina volijere mora da bude
najmanje 1,7 m.
Pod mora da bude pokriven peskom, piljevinom, zemljom ili prikladnim materijalom, koji
mora da se redovno čisti. Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da imaju najmanje tri
prečke za sedenje, koje moraju da budu udaljene tako da ptice mogu leteti. Preporučuje se
korišćenje prirodnih grana.
Kavezi moraju da budu neprozirni sa tri strane, a volijere sa jedne strane. Okrugli kavezi ne
treba da se koriste. Kavezi treba da budu postavljeni na visini od najmanje 80 cm (izuzev za
vrste koje se gnezde na tlu, kao što je ševa).
Ako postoji međusobna podnošljivost, različite vrste ptica mogu da se drže u zajedničkoj
volijeri, pri čemu površina prostora mora da odgovara najvećoj ptici.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zaštiti prirode
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

Član 56
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvođenja u evidenciju, u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta
kojim se uređuju uslovi za držanje, odnosno uslovi za prihvat životinja.

Milan ::

Član 27
Vlasnici zaštićenih životinja, prijavljuju Ministarstvu podatke iz Priloga IV Evidencija
držanja strogo zaštićenih ili zaštićenih vrsta životinja u zatočeništvu, koji je odštampan uz
ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva nad
tim životinjama.
Podaci iz stava 1. ovog člana popunjavaju se štampanim slovima.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na lica koja obavljaju trgovačku delatnost živim
životinjama.

Obrazac PRILOG IV možete preuzeti ovde

http://www.mediafire.com/?uet4wxzb24bzbfc
(kliknite na skip ad žuti pravougaonik gore desno pošto je prva strana samo reklama a na drugoj se nalazi obrazac a nakon toga na pravougaonik Click here to start download.. kome je sporiji internet neka malo sačeka)

NAPOMENA: Članovi udruženja "PPFE" dobiće svu potrebnu pomoć oko preuzimanja i popunjavanja obrasca od strane predstavnika udruženja, o svim aktivnostima bićete blagovremeno obavešteni na forumu. Što se naših članova tiče nakon ukazane pomoći i popunjavanja obrazaca svi su dužni da iste dostave u sedište udruženja ul. Vuka Karadžića 6 a/24 18300 Pirot u dva primerka(jedna fotokopija) gde će se izvršiti naknadna provera te će od strane udruženja isti biti prosledjeni nadležnom ministarstvu.

Obaveštavamo Vas da će navedeni prilozi pravilnika od strane ministarstva u narednom periodu biti promenjeni te da će te o svim promenama uz objašnjenjenje biti naknadno obavešteni.

Na žalost nikakve javne objave menjanja obrasca nema sa druge strane Zakon o zaštiti prirode kaže:

Član 131
Pravna lica koja upravljaju šumama, divljači i vodama dužna su da usklade šumske, lovne,
ribolovne i vodoprivredne osnove sa odredbama ovog zakona prilikom njihove obnove ili prve
revizije.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja upravljaju zaštićenim područjem dužna su da
planove upravljanja zaštićenim područjem usklade sa odredbama ovog zakona u roku od
dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlasnici stubova i tehničkih komponenata izgrađenih pre stupanja na snagu ovog zakona,
koji u velikoj meri ugrožavaju ptice i slepe miševe, preduzeće u roku od pet godina od dana
stupanja na snagu ovog zakona mere zaštite od strujnog udara, u skladu sa članom 81. ovog
zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju trgovačku delatnost u smislu ovog
zakona dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovoga zakona u roku od
trideset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci
zaštićenih divljih životinja i biljaka, a za koje je po odredbama ovog zakona, potrebno
pribavljanje dozvole, dužna su da podnesu zahtev Ministarstvu u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Upravljači zaštićenih područja dužni su da usklade upravljanje zaštićenim područjem sa
odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uputili smo dopis ministru Oliveru Duliću iz razloga jer po ovom članu zakona rok za prijavu ptica ističe 08.03.2011. godine.