ŽUTOĆUBASTI-ŽUTOOBRAZI KAKADU Cacatua sulphurea sulphurea

ŽUTOĆUBASTI-ŽUTOOBRAZI KAKADU Cacatua sulphurea sulphurea


Sve kakadue možemo podeliti u nekoliko porodica: bele (cacatua), crne (callocephalon, calyptorhynchus, probosciger) i ružičaste (elophus). Neke zajedničke ili opšte karakteristike ovih papagaja su: srednja veličina (od 29cm što je najmanji 2 Gofin 2 kakadu, do najvećeg 2 Palma 2 kakadua koji dostiže veločinu i do 70cm), kratak širok rep i dugačka zaobljena krila. Skoro sve vrste kakaduasu ćubasti papagaji, sa veoma pokretljivom lepezastom ćubom, koju oni šire kada su uplašeni ili ljuti. U zavisnosti od vrste ta ćuba može da bude bela, žuta, višebojna, pa čak i crna kao kod 2 Palma 2 kakadua. Imaju veoma jak kljun koji koriste pri ishrani, ali i za odbranu. Donji deo kljuna je širi, ali i neuporedivo kraći od gornjeg. Žive u velikim jatim, a pored raznovrsnog semena preferiraju voće koje je i glavna vrsta hrane. Bez obzira na vrstu, veoma lako se pripitomljavaju. Zbog te svoje osobine i neizmerne privrženosti, veoma su osetljivi, pa su u stanju, ako im se ne poklanja dovoljno pažnje, da u znak protesta čupaju sebi perje, ili da se glasno-kreštanjem oglašavaju, što nesumnjivo ukazuje na njihovu suptilonost. Karakteriše ih različitost boja irisa oka, po čemu se i raspoznaju polovi, naravno tek kod polno zrelih ptica, i on je kod odraslog mužjaka najčešće crn, a kod ženke tamno crveno-braon boje.



Prirodni areali kakadua su: Australija, Molučka ostrva, Papua Nova Gvineja, Solomonska ostrva, Filipinska ostrva, Tasmanija i Indonežanski arhipelag.

Kad je reč o žutoćubastom-žutoobrazom kakaduu on potiče i naseljava ostrvlje Indonežanskog arhipelaga, a najviše ih ima na Celebesu. Odrasla jedinka dostiže dužinu do 40cm, sa rasponom jednog krila oko 25cm, četvrtastim repom rep veličine do 11cm, dok upadljivo veći gornji deo kljuna dostiže veličinu od 4cm. Glava, ledja, grudi, krila i rep sa spoljašnje strane su beli, dok su ćuba, unutrašnjost krila, unutrašnja repna pera i obrazi nežno žute boje.

Ova vrsta papagaja nema mutacija, a ima pet podvrsta.
Kada se prema njemu lepo postupa, ubrzo postaje pripitomljen i vrlo privržen svom vlasniku. Sa lakoćom uči da ponavlja reči i melodije, kao i da imitira druge ptice, alarme, telefon, zvonce, itd. Ukoliko se drži samo jedna jedinka u prostoriji, treba joj dozvoliti da se slobodno kreće po prostoriji, van kaveza. Od proleća do jeseni mogu se držati napolju, u kavezima sa skloništem. Tokom leta uživaju u kiši, šireći krila dok se potpuno ne pokvase. U zimskim mesecima trebalo bi ih držati u prostoriji čija temperatura ne pada ispod 10-12 stepeni C.



Prilikom udvaranja, mužjak skakuće oko ženke, naginje se ka zemlji i ispušta mameće zvuke, podižući pri tom ćubu, a obe ptice nakostreše svoja pera. Legu se u dupljama starog drveća ili u volijerima u velikim kućicama, u koje ženka polaže 2-3 jaja. Karakteristično je i to da na jajima preko dana leži mužjak, a tokom noći ženka. Period inkubacije traje 25 dana, mladunci ostaju u gnezdu tokom naredna 2 meseca. U ovom periodu ishranu treba pojačati suvim grožđem, nezrelom pšenicom, mahunama mladog graška, suvim keksom natopljenim u zaslađeno mleko ili larvama brašnara. Mladunci liče na odrasle ptice, s tim što imaju u korenu bele kljunove i svetlije noge. Ukoliko se primeti da ženka počinje da čupa perje mladima, neophodno je ishranu pojačati proteinima. Uz pravilnu ishranu i neprestani prisan odnos, kakadui mogu živeti pedesetak godina.
Polovi kod ove vrste kakadua se razlikuju po boji očiju, koja je kod mužjaka crno-braon, a kod ženki crveno-braon. Međutim, ovo važi samo za polno zrele ptice, a to je u četvrtoj godini, dok mlade ptice karakterišu u korenu svetliji kljun i noge. Kada se hrane lepršaju krilima, a nakon dve nedelje po izleganju iz jajeta počinju da kljucaju hranu koju im donose roditelji. Čim odrasle ptice pokažu interesovanje za pravljenjem drugog legla, teraju malde iz gnezda i tada ih treba preseliti u drugi kavez.


U našim uslovima ovu vrstu papagaja treba hraniti semenjem suncokreta, kukuruza, ovsa, američkog sirka, konoplje, sirka šećerca, orasima, lešnikom, neprženim kikirikijem u ljusci, tvrdo kuvanim jajima, raznim aditivima (za kvalitet perja, jačanje kostiju, jodom, medom, naravno sve u semenu umočenom u odgovarajuće primese) koje proizvodi nemački 2 Vitacraft 2 , krekerima različitog sadržaja istog proizvođačauz dodatak neizostavnih vitamina i minerala. Naravno voće je neizostavno, ali treba izbegavati breskvu, krušku, dinju i lubenicu. Od povrća, pored ranije nabrojanog, treba davati šargarepu, svež krastavac, tikvicu, neljutu papriku, a od zeleniša spanać, blitvu i peršun u listu.

Ova vrsta papagaja se uglavnom uvozi, a kao i sve druge vrste, mogu se naći i ručno hranjene jedinke, koje su izuzetno druželjubive i veoma pitome, jer im je, prenosno rečeno, čovek-roditelj. Naravno cene ovih papagaja su znatno veće imajući u vidu mukotrpnost procesa ručnog othranjivanja, i odmah pitome ptice.
I još jednom – ova vrsta papagaja je samo za one ljude koji će doživotno biti privrženi i u stalnom kontaktu sa pticom, kako njena suptilnost i privrženost ne bi bili ugroženi, što bi prouzrokovalo čupanje perja. A verujte – oni zaista zaslužuju svu pažnju.

Karolina imas li mozda Zutocubastog kakadu-a kao na prvoj slici. Mnogo me zanima gledaj ti tog punkera facu. Ako imas kazi interesuje me cena.
Inace imas pravi raj za papagaje sve pohvale od mene.


Pozdrav