BARABANT Polytelis Swainsonii

BARABANT Polytelis Swainsonii


Ova vrsta papagaja je još jedan predstavnik roda Polytelis-a. Iako ovaj rod sadržava još nekoliko vrsta papagaja, koji su izuzetno lepi, mirni, druželjubivi i nadasve koloritni, barabant je u odnosu na sve ostale najugroženiji u prirodi.U prošlosti oni su naseljavali prilično velike areale Australije, međutim, danas, su nestali iz mnogih zona, tako da se procenjuje da u Viktoriji, na samoj jugozapadnoj strani austalijskog kontinenta postoji još samo stotinak parova.


Barabant spada u veće papagaje imajući u vidu njegovu veličinu koja se kreće između 35-40cm. Polnu zrelost postiže posle dve godine starosti, kada i razlika u polovima postaje izražajna.U tom periodu ženka je pretežno zelena sa svetlije zeleno sivim grudima i tamnije zelenom glavom i plavičastim nijansama na licu. Noge su sive, a najuočljivija razlika pored glave i vrata je u bojama unutrašnje strane pera.Ona su polovično crno zelena, a druga polovina je boje ciklame, ljubilasto roze. Spoljna strana repnih pera je nijansirano zelena kao i kod mužjaka. Naravno, što je odlika svih vrsta papagaja iz roda Polytelis-a i dužina repa barabanta je prilično velika.
Kad je u pitanju mužjak, on je kao što je slučaj i kod većine drugih vrsta papagaja, impozantnije koloritan. Njegove grudi su intenzivnije zelene, krila su tamnije zelena, rep je sa unutrašnje strane crn, kljun je u korenu beo, a što se ide prema vrhu dobija sve više roze boju, čelo i podbradak su intenzivno žuti, a ispod žutog podbradka mužjak ima jarko crveni poluprsten. Temeni deo glave je plavičast, a noge su sive sa crnim noktima, kao i kod ženke. Naravno, svu ovu koloritnost možemo uočiti tek posle dve godine kada ptice postignu polnu zrelost, dok su kao mlade veoma slični ženki po bojama i teško im je u tom periodu odrediti pol.
Pare se jednom godišnje, početkom marta, kada ženka snese 2-4 jajeta iz kojih će se posle 21-24 dana izleći mladi.Oni ostaju uz roditelje oko šest nedelja u gnezdu, a po izletanju čak i do dva meseca, učeći da lete i da konzumiraju hranu. Posle toga se osamostaljuju.


Hrane se uobičajenom semenskom hranom za sve vrste velikih papagaja koja podrazumeva proso, ovas, crni suncokret u zimskom, a šareni u letnjem periodu zbog procenta masnoće, sirkom šećercem, američkim sirkom, svetlim semenom uz dodatak kanarinske hrane. Od zeleniša treba im davati list maslačka, spanać ili grančice sa lišćem peršuna, a od voća jabuku,kajsiju, trešnju i šljivu, dok od povrća šargarepu, krastavac, dršku neljute paprike sa semenom, a povremeno može im se dati komadić kuvanog belog pilećeg mesa ili govedine. Treba imati na umu da barabanti konzumiraju hranu držeći je u nozi, tako da ponuđeni komadići treba da budu veličine stopala, kako bi ih ptica uspešno držala. Minerali i vitamini su neizbežan dodatak, a čista i sveža voda su osnov zdravlja svake ptice. Mladima treba davati miks od tvrdo kuvanog jajeta, keksa i maka, dvopek potopljen u polovičnu mešavinu mleka i vode, ili već pripremljenu hranu za mlade koju proizvodi renomirana nemačka firma ''Quiko'' koja je pored navedenih supstanci obogaćena velikom količinom vitamina i minerala.
S'obzirom na veličinu, koloritnost, veoma tiho i prijatno oglašavanje i neizmerno blagu narav i sklonosti ka druženju, barabant je papagaj koji je stekao mnoge obožavaoce i postao drag kućni ljubimac u mnogim domovima ljubitelja pernatih životinja.




mužjak sa svojim dugačkim repom,
i ženka na gnezdu