Velika senica (Parus major)

Velika senica je vrsta ptice pevačice iz roda senica. Ova vrsta je česta u šumama Evrope i Azije, najčešće u listopadnim. Danas ih često možemo naći oko ljudskih naselja u baštama, voćnjacima, parkovima, baštama. Dolaze u blizinu ljudi jer tu mogu lako naći hranu. Većina ovih ptica nisu selice u pravom smislu te reči. Često se okuplju u velike grupe i skitaju u potrazi za hranom. Neke tokom zime odlaze i severnije od mesta na kojima su se gnezdile. Poznato je da ptice koje su se gnezdile na balkanskim planinama tokom zime odlaze u Panonsku niziju.
Ova ptica je veličine oko 14 cm. Ima široku crnu liniju kao kravatu duž žutih grudi. Glava i vrat su crni sa belim obrazima, a gornja strana tela je maslinasto zelena dok je donja bledožuta. Repna i letna pera su plavičasto siva, a obe strane glave i pruga preko krila beli. Kod mladunaca crni delovi su smeđe boje.
Gnezda prave u dupljama drveća, ali mogu ga praviti i u zgradama, cevima, banderama. Kada se postave kućice za ptice ova vrsta će se u njih sigurno useliti.
Senice polažu mnogo jaja. U gnezdima se može sresti od 7 do 10 mladunaca. Međutim veliki broj mladunaca strada ubrzo posle izletanja iz gnezda.  Senice su veoma aktivne i društvene ptice. Poznato je da pomažu jedne drugima. Ako mlade senice izgube roditelje često će ih hraniti senice iz susednog gnezda.
U prirodi se hrane insektima, njihovim jajima i larvama koje sakupljaju sa listova i grančica ali i ispod kore drveća. Senica ume da se domogne i najskrivenijeg plena, jer ako nešto ne može da dohvati, kuca kljunom onako kako to čine detlići, na jednom istom mestu, sve dok komadić kore ne otpadne i skriveni insekt ne izađe na videlo. Često jedu i razne vrste semenja kao što su kikiriki i suncokret. Tokom zime vole da jedu orahe. Posećuju i hranilice za ptice u kojima jedu kikiriki, seme suncokreta, slaninu… Ona je veoma korisna ptica zato što se hrani štetočinama, pre svega gusenicama.
Senice spadaju u ugrožene vrste. Jedan od načina da im pomogneo je i građenje kućica za ptice. Međutim mogu biti i veoma agresivne tako da u jednoj bašti ne treba postavljati dve kućice istog tipa.
Grabljivci koji napadaju kućice i senice su mačke, veverice, miševi, kune, lasice i ptice poput detlića, kobca, svrake, sojke, vrane. Bodljikava žica ili trnovite grančice ruža iznad i ispod kućice zaustavlju većinu sisara. Takođe i pčele i ose mogu ponekad zauzeti kućicu.
Senice spadaju u najživahnije i najpokretljivije ptice. U toku dana nemaju ni trenutak mira, već su neprekidno nečim zabavljene. Preleću sa drveta na drvo i neprekidno se veru po grančicama. Čitva njihov život je neprekidni lov. Vešto se vešaju po grančicama i vise naglavačke, dobro se veru  i majstorski provlače kroz gusto granje.